-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== OTPISANO 66 ODSTO DUGA Beograd -- U francuskom Ministarstvu finansija u petak su okoncani pregovori jugoslovenske delegacije sa predstavnicima Pariskog kluba poverilaca. Podsetimo, ukupni dug SR Jugoslavije drzavama i privatnim bankarima iznosi oko 12 milijardi dolara. Od te sume - 4,5 milijardi je dug zemljama clanicama Pariskog kluba. "Racunali smo da dobro prolazimo sa otpisom 50 do 65 procenata duga Pariskom klubu, a zavrsili smo pregovore smanjivanjem za celih 66%, sto bezmalo znaci za pune dve trecine," rekao je potpredsednik vlade SR Jugoslavije Miroljub Labus na konferenciji za stampu. Pregovori i zasedanja u zgradi francuskog Ministarstva finansija, koji su umesto dva potrajali cak cetiri dana, po njegovoj i oceni Bozidara Djelica, ministra finansija u vladi Srbije, zavrseni su veoma uspesno. Jer, izrazeno u sumi novca, tih 66 odsto,naci tri milijarde dolara manje opterecenja za oslabljenu privredu i ekonomiju zemlje, prenosi Sense. Prema sporazumu koji je potpisan, odmah se otpisuje 51 procenat glavnice, a posle revizije ugovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom, bice brisano jos 15 procenata. Saopstavajuci te podatke, Labus je istakao da je veoma povoljno sto je odredjen moratorijum na vracanje preostale glavnice od oko milijardu i po dolara na celih sest godina. Za to vreme vracace se samo 40 odsto kamata, dok ce se 60 procenata pripojiti glavnici. Na kraju ce se iznos od oko milijardu i 700 miliona dolara vracati punih sesnaest godina. Po misljenju Bozidara Djelica oslobadjanje dve trecine duga Pariskom klubu, uz moratorijum od sest godina na vracanje preostale glavnice, za ekonomiju SR Jugoslavije znaci dolazak do daha i otvaranje novog prostora za potencijalne investitore. Djelic je izrazio nadu da ce se za tih sest godina ekonomija zemlje stabilizovati, SR Jugoslavija pribliziti kandidaturi za EU i poceti, bez velikih teskoca, da otplacuje preostali dug. On je istakao da SR Jugoslavija ne bi dobila takve uslove da u poslednjih trinaest meseci nije nasla zajednicki jezik sa medjunarodnom zajednicom, pre svega na politickom planu. "U to spada resavanje medjuetnickih odnosa u Presevskoj dolini, pozitivan pristup ogromnim problemima srpskih gradjana na Kosovu, ukljucujuci i podsticaj za izlazak na izbore i dobru saradnju sa Haskim tribunalom. To nije bio diktat ni ucena, nego izbor Srbije da stupi na put ka Evropi. Na tom putu nista nece biti lako, ali posle dve-tri decenije zivljenja na kredit, i deset godina Milosevicevog rezima, koji je bio katastrofalan po ekonomiju, dospevamo do perspektive, koja ce nam omoguciti da uspostavimo uslove za razvoj," rekao je Djelic. "Mi cemo i dalje biti zaduzena zemlja, ali ne toliko da ne mozemo uredno placati obaveze. Odluke Pariskog kluba znace veliku podrsku nastavku nassih reformi i jedan veoma dobar znak za potencijalne investitore. Preostaju nam za desetak dana jos razgovori sa Londonskim klubom, ciji ishod ne bi trebalo da bude drugaciji, pa cemo ukupno smanjiti dug za oko 5 milijardi, sto znaci da ce nam od ogromnih 12 preostati jos oko 7 milijardi dolara ukupnog duga," rekao je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus. Svi ekonomski strucnjaci slazu se u oceni da je Jugoslavija od Pariskog kluba do sada dobila najpovoljnije uslove za otpis duga, slicne onima koje je dobila Bosna, a povoljnije od Poljske i Bugarske. Ekonomista Nebojsa Savic rekao je za B92 da je jedan od znacajnih aspekata pariskih pregovora taj sto ce Jugoslavija ostvariti finansijsku olaksicu prema inostranim poveriocima i sto se otvara za nove investicije: "Drugim recima, dosli smo u poziciju da imamo olaksane mogucnosti otplate ostatka duga i otvara se prostor da dodju nove investicije u Jugoslaviju, a pitanje je da li ce nam otpis duga prema Londonskom klubu, odnosno Pariskom klubu, omoguciti bolji zivotni standard. Ja bih rekao da je pravi odgovor da treba vise da radimo da bi mogli da imamo bolji standard". Savic je medjutim, podsetio da je Jugoslaviji ostalo da otplati jednu trecinu duga Pariskom klubu. Ipak, otpis od 66 odsto duga u mnogome olaksava makroekonomsku poziciju zemlje: "Mi sada pocinjemo da otplacujemo nase dugove. Mi do sada nismo otplacivali nase dugove. Svet nam je otpisao dve trecine onog dela duga koji je pripadao Pariskom klubu, ali mi sad moramo da pocnemo da otplacujemo jednu trecinu tog duga. U pocetku ce to biti samo kamata, kroz nekoliko godina ce biti i glavnica. U tom smislu, mozemo poruciti privrednicima da u nasim preduzecima treba da zavlada radna atmosfera i okrenutost trzistu, a gradjanima da moramo savesno da radimo na poslu da bi mogli da pocnemo da osecamo pozitivne rezultate ekonomskih reformi". BLOKIRAN RACUN "ASTRA BANKE" Beograd -- "Astra banka" u petak nije uplatila prvu ratu poreza na ekstra profit od 154 milion dinara i posto je to bio poslednji rok, republicka Uprava javnih prihoda blokirala je racun ove banke. Prema pravilima naplate ove vrste poreza, sledeci potez drzave je zaplena imovine brace Karic koji su vlasnici "Astra banke". Kako B92 saznaje, u prostorijama "Astra banke" u zgradi Aeroinzinjeringa, u toku je popis imovine banke koju sprovode clanovi likvidacionog veca uz asistenciju policije . Policija je sprecila ekipu BK televizije da snima akciju inspektora, receno je Radiju B92. Likvidacioni upravnik je u zgradu usao u 16 casova i 20 minuta, samo 50 minuta nakon odluke NBJ o likvidaciji "Astra" banke i 20 minuta nakon odluke Privrednog suda. Zaposleni se jos uvek nalaze u zgradi i posmatraju zapocetu proceduru. Narodna banka Jugoslavije je u petak saopstila da je oduzela dozvolu za rad i pokrenula postupak likvidacije nad Astra bankom A.D Beograd. "U toku je popis novcanih sredstava u trezorima banke, a preduzete su i druge zakonske mere za sprecavanje nekontrolisanog odliva sredstava", navodi se u saopstenju NBJ i dodaje da ce likvidaciju banke sprovoditi Savezna agencija za sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka. Sto se stedisa tice, NBJ saopstava da ce u narednih nekoliko nedelja biti izvrsena isplata osiguranih depozita do 5.000 dinara. Nakon izrade likvidacionog bilansa, pristupice se isplati stedisa banke koji po zakonu imaju prioritet u naplati svojih potrazivanja. U likvidacionu masu, iz koje ce se namiriti stedise uci ce, izmedju ostalog, i depozit u iznosu od 10,5 miliona DEM koji je Astra banka ranije polozila NBJ na ime obezbedjenja stednih uloga. Kontrolom je takodje utvrdjeno da Astra banka nije NBJ uplatila iznos od preko 320 miliona dinara na ime obavezne rezerve. "Iako su navedene cinjenice bile vise nego dovoljan razlog za oduzimanje dozvole za rad Astra banci, NBJ je, na osnovu izrazene spremnosti Astra banke da u interesu svojih deponenata konsoliduje svoje finansijsko stanje i njenih navoda da na svojim racunima u inostranstvu raspolaze znacajnim deviznim sredstvima, donela odluku o uvodjenju administracije u toj banci, a iskljucivo radi zastite njenih deponenata", navodi se u saopstenju. "Ni nakon mesec dana upornog insistiranja administratora, Astra banka nije pruzila validnu dokumentaciju o odbravanju preko 70 miliona dolara kredita of sor kompanijama porodice Karic na Kipru, niti je prezentirala adekvatan plan njihove naplate", navodi se u saopstenju i dodaje da je "nepobitno utvrdjeno da je barem 25 miliona DEM, sa racuna tih of sor kompanija, prebaceno na privatne racune pojedinih clanova porodice Karic". NBJ saopstava i da se pokazalo da je pravo stanje na deviznim racunima Astra banke u inostranstvu visestruko manje od onoga koje je bilo zvanicno iskazano. "Naime, nakon upornog insistiranja administratora NBJ da im se dostavi kompletna dokumentacija koja se odnosi na promet i stanje racuna Astra banke kod Aka banke iz Moskve u poslednjih nekoliko godina, izvrsni direktor banke ih je pismeno obavestio da su dva klasera sa ovom dokumentacijom naprasno nestala, te da smatra da 'klasere niko nije pozajmio vec su namerno sklonjeni", navodi se u saopstenju NBJ. Marina Jovanovic, sef odseka za odnose sa javnoscu Astra banke, tvrdi za B92 da je prva rata ekstra profita od 22 miliona maraka u petak uplacena na vreme: "Posle toga, usledilo je od strane NBJ resenje koje nam se urucuje u 15.35 minuta, odnosno vec u 16.20 vec nam ulazi lividacioni upravnik, tako da ako mozete da realno pratite tok razvoja situacije, mozete zakljuciti vrlo jednostavno da neke stvari ne mogu bas da idu jedna za drugom. Znaci, banka izmiruje svoje obaveze, zavrsava prvu fazu uplate ekstraprofita, sprema se da nastavi da normalizuje svoj rad, da nesmetano radi kako bi prikupljala sredstva za sledecu ratu i u tom trenutku nam se sve prekida. Astra banka ce, kao i uvek, izvrsavati sve svoje obaveze prema svojim stedisama, klijentima i deponentima jer za to raspolaze sa dovoljno kapitala tako da niko nece biti ostecen". LISTA EKSTRAPROFITERA SVE DUZA Beograd -- Lista ekstraprofitera iz dana u dan je sve duza, ali novac od naplacenog poreza i dalje sporo pristize u drzavnu kasu, javlja Radio B92. Sekretar Komisije za ispitivanje finansijskih zloupotreba Slobodan Lalovic je saopstio da je od ukupno 227 miliona maraka do sada naplaceno svega 13 miliona maraka. Lalovic je, medjutim, najavio da od sledece nedelje ocekuju bolju naplatu: "Utvrdjena poreska osnovica je negde oko 300 miliona maraka, a utvrdjeni jednokratni porez je oko 227 miliona. Do 13. novembra takodje je naplaceno negde oko 13 miliona maraka. Ovde je karakteristicno da oni obveznici koji su podneli zalbe, da se na njih odnosi oko 216 miliona maraka obaveza. To samo znaci da ce u roku od desetak dana najvise biti okoncani ti zalbeni postupci. U stvari, u narednih nedelju dana se zahuktava naplata", rekao je Lalovic. Lalovic je podsetio da je "DiBek" jedina firma protiv koje je pocela prinudna naplata poreza, priznavsi da jos nije naplacen ni jedan dinar, jer se ispostavilo da ovo preduzece nema nikakva sredstva na racunu. Komentarisuci desavanja u firmi "DiBek", on je dodao da se poslednjih dana pojavio i Milan Beko, koji tvrdi da nema veze sa tom firmom, iako je prvobitno objavljeno da je on jedan od vlasnika. Slobodan Lalovic je najavio agresivniju kampanju i protiv banaka koje su u proslom rezimu dobijale jeftin novac iz drzavnog budzeta, koji su potom plasirale po visokim kamatama, ostvarivsi velike zarade. On je kao jednog od potencijalnih ekstraprofitera po ovom osnovu naveo i "Komercijalnu banku". NOVA DEMOKRATIJA TRAZI VANREDNO ZASEDANJE SKUPSTINE SRBIJE Beograd -- Nova demokratija trazi vanredno zasedanje Skupstine Srbije na kom bi se raspravljalo o nacionalnoj bezbednosti Republike, povodom protesta Jedinice za specijalne operacije koji je u toku. Funkcioner ove stranke i clan Odbora za bezbednost republicke skupstine, Ljubodrag Grbic, ocenio je na konferenciji za novinare da se Jedinica za specijalne operacije otrgla ustavnoj i pravnoj kontroli i demonstrirala silu s pretnjom izazivanja drzavnog udara. Grbic je, takodje, rekao da je protest "crvenih beretki" pod pokroviteljstvom onih koji vode antiizbornu kampanju na Kosovu i u tom kontekstu pomenuo potpredsednika Demokratske stranke Srbije Marka Jaksica. ZAVRSENA PREDIZBORNA KAMPANJA NA KOSOVU Pristina -- Na Kosovu je zavrsena predizborna kampanja za opste izbore koji ce biti odrzani u subotu. Misija OEBS-a koja organizuje izbore na Kosovu saopstila je da su izvrsene sve pripreme kako bi izbori protekli u najboljem redu. U subotu u sedam sati bice otvoreno 1.660 biralista na Kosovu, a cela pokrajina je jedna izborna jedinica, saopstio je OEBS. Za izbore je registrovano 1,2 miliona glasaca, medju kojima je 170 hiljada Srba. Direktno se bira 100 poslanika buduceg kosovskog parlamenta, a ostalih 20 poslanickih mesta je namenjeno Srbima i predstavnicima ostalih manjina na Kosovu. Za kosovske izbore glasace se i na teritoriji Srbije i u Crnoj Gori, na oko 200 birackih mesta. TALIBANI NEMAJU KONTROLU NAD DVE TRECINE AVGANISTANA Vasington -- Pakistanska novinska agencija AIP javila je u petak da je lider Talibana Mula Omar izdao svojim trupama naredjenje da se povuku iz Kandahara, koji se nalazi pod pritiskom americkog bombardovanja i mesovitih antitalibanskih snaga oko grada, javlja za B92 novinar Glasa Amerike Milan Pavlica. Ove vesti dolaze posle izjave americkog sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda da postoje verodostojni izvestaji da je u toku nedelje juzno od Kabula u americkom bombardovanju poginuo treci covek Al Kaide Muhamed Atef. Ovaj bivsi egipatski policajac zaduzen je za vojne operacije u Bin Ladenovoj mrezi, a kako se navodi, rodbinski je vezan sa Osamom, jer je njegova cerka udata za jednog od Bin Ladenovih sinova. Americke vlasti raspisale su poternicu i nagradu od 5 miliona dolara za hvatanje Atefa zbog sumnji da je ucestvovao u napadima na americke ambasade u istocnoj Africi. Na konferenciji za novinare u Pentagonu kontraadmiral Dzon Staflbim potvrdio je da americka vojska raspolaze obavestajnim podacima koji ukazuju da je Atef ubijen. On je umanjio znacaj vesti iz Kandahara naglasivsi da se taj grad i dalje smatra neprijateljskom teritorijom. Ipak, Staflbim je naglasio da prema procenama Pentagona, Talibani nemaju kontrolu nad dve trecine Avganistana. ISTRAZIVANJA: BEZ APSOLUTNE VECINE U SKUPSTINI KOSOVA Pristina -- Na Kosovu ce u subotu biti odrzani izbori za poslanike u Skupstini pokrajine, koja ce potom izabrati predsednika i premijera. Pravo glasa ima oko milion i dve stotine hiljada stanovnika, koji ce birati izmedju 19 politickih stranaka, dve koalicije, dve gradjanske inicijative i tri nezavisna kandidata. Sudeci prema istrazivanjima javnog mnjenja, na biralista ce izaci oko 60 odsto od oko milion upisanih Albanaca, dok predstavnici srpske koalicije >Povratak< smatraju da bi izlazak 45 odsto upisanih Srba bio zadovoljavajuci. Izbore ce pratiti 13 000 posmatraca OEBS-a kao i predstavnika lokalnih nevladinih organizacija, dok ce bezbednost garantovati preko 30 000 vojnika i policajaca medjunarodnih snaga. Ankete javnog mnjenja pokazuju da je najveci favorit Ibrahim Rugova i njegov Demokratski savez Kosova, koji bi mogao da osvoji 45 odsto glasova, javlja za B92 specijalni izvestac sa Kosova, Nikola Tomic. Sva istrazivanja pokazuju da ni jedna opcija nece osvojiti apsolutnu vecinu, zbog cega ce biti neophodno formiranje koalicija. Za pobedu na izborima od 26 politickih subjekata u sustini se bore samo 3 opcije - Demokratski savez Ibrahima Rugove, Demokratska partija Hasima Tacija i Alijansa za buducnost Kosova Ramusa Hajradinaja. Rugova i Hajradinaj su i kandidati za predsednika, dok Tacijevu opciju zastupa humanitarna aktivistkinja Flora Brovina. Prognoze u albanskoj stampi govore da ce u koalicionoj vladi svoje mesto gotovo sigurno naci Alijansa za buducnost Kosova, koja jedina moze da stupi u savez sa strankama Rugove i Tacija, izmedju kojih je, pak, tesko zamisliv bilo kakav dogovor. S toga se procenjuje da ce Hajradinaj u bilo kom slucaju dobiti mesto premijera, dok ce predsednik, u zavisnosti od broja osvojenih mesta u parlamentu, biti Rugova ili Brovina. Medjunarodni predstavnici, sa svoje strane, prizeljkuju da bi vladajucem bloku u buducnosti mogla da se pridruzi i srpska koalicija "Povratak", ciji celnici, medjutim, negiraju bilo kakvu mogucnost formalne saradnje sa albanskim blokom. Prema Ustavnom okviru, kosovski Srbi ce u vladi imati najmanje jednog ministra, a Srbin bi trebalo da bude i potpredsednik skupstine. Kosovo je jedna izborna jedinica, sistem je proporcionalan a za osvajanje jednog mesta u parlamentu potrebno je sakupiti 1000 glasova. Srpska zajednica ima 10 rezervisanih mesta, a svaki sledeci mandat zavisi od toga koliko ce ljudi izaci na glasanje. Ukupno je registrovano preko 170 000 Srba. Procene ipak govore da bi odziv od preko 50 odsto, odnosno osvajanje 20 mesta u skupstini, predstavljalo veliki uspeh. Na listi koalicije "Povratak" nalazi se 60 imena, a najvise je predstavnika Demokratske stranke Srbije. EU ZA NASTAVAK DIJALOGA O BUDUCNOSTI SRJ Bec -- Zemlje clanice EU zalazu se za nastavak dijaloga izmedju Srbije i Crne Gore o buducnosti zajednicke drzave, izjavio je u cetvrtak ambasador Belgije pri OEBS-u. Na sedinici Stalnog saveta ove organizacije u cetvrtak, belgijski ambasador rekao je da EU pridaje veliki znacaj dijalogu izmedju Srbije i Crne Gore u federalnim okvirima, kako bi se sacinio novi Ustav koji bi bio prihvatljiv za obe strane. Prema njegovim recima, EU je naglasila da se, ako dodje do odrzavanja referenduma u Crnoj Gori, moraju postovati medjunarodno priznati standardi i Ustav Crne Gore. Takodje, belgijski ambasador pozdravio je u ime EU izvestaj i stavove Venecijanske komisije i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o ovim pitanjima. On je zakljucio da je resenje koje bi se postiglo na osnovu pregovora i koje bi ocuvalo SRJ najbolji nacin da se ocuva stabilnost regiona i osigura napredak u procesu stabilizacije i asocijacije. Tim povodom oglasila se i delegacija Kanade koja je ocenila da bi, kada su u pitanju politicka i ekonomska situacija, najbolje resenje ovog problema bilo u federalnim okvirima. Kanadski ambasador pri OEBS-u dao je snaznu podrsku dijalogu, a predsedavajuci Stalnog saveta OEBS-a, rumunski ambasador Liviju Bota istakao je da se sustinske ustavne promene ne smeju donositi bez kvalifikovane vecine. "KONCEPT INSTITUCIJE OMBUDSMANA POSTAVLJEN CENTRALIZOVANO" Beograd -- Vlada Srbije pripremila je tekst Predloga zakona o ombudsmanu, odnosno o zastitniku prava gradjana, saznaje B92 u republickom Ministarstvu pravde. Ovim povodom se u petak saopstenjem oglasio i Centar za antiratnu akciju, zamerajuci Vladi Srbije sto je ovaj predlog donela, kako se navodi, na brzinu, bez javne rasprave i bez saradnje sa nevladinim organizacijama. Koordinator Veca za ljudska prava, Centra za antiratnu akciju, Aleksandar Resanovic rekao je za B92 da je ovaj Centar u vise navrata pozivao Vladu Srbije da se prikljuci strucnim raspravama o instituciji ombudsmana, koja bi bila najpovoljnija u nasim uslovima. Aleksandar Resanovic istice da je Centar za antiratnu akciju izdao i strucnu studiju o ombudsmanu i sacinio model zakona, i dodaje da su neka resenja u vladinom predlogu nejasna, konfuzna i neprecizna: "Nikakvog odgovora od starne Vlade Srbije nije bilo, tako da nas je u velikoj meri iznenadilo. Sada smo culi da je odjednom pripremljen tekst Predloga zakona o ombudsmanu i da je prosledjen Skupstini Srbije na razmatranje i na usvajanje. Smatramo da bi u nekom nasem Ustavno-pravnom resenju posebnu zastitu trebalo pruziti pripadnicima nacionalnih manjina, deci, starima, hendikepiranima. Smatramo takodje da je neophodno da se uvede i ombudsman kao jedna vrsta specijalizovane civilne kontrole nad radom pojedinih institucija drustva, posebno mislim na policiju i na vojsku Jugoslavije", rekao je Resanovic. Centar za antiratnu akciju istice i da je u vladinom predlogu koncept institucije ombudsmana postavljen centralizovano, da su nedovoljna njegova ovlascenja u sprovodjenju istrage i da zakon ne sadrzi kaznene odredbe. Odgovarajuci na primedbe Centra za antiratnu akciju, pomocnik ministra pravde Ivica Esdenci kaze da je Ministarstvo pravde u izradi nacrta teksta zakona o ombudsmanu konsultovalo evropska iskustva i dodaje da se sa ovim zakonom nece zuriti: "Pripremljeni tekst je dat na misljenje republickim organima, sekretarijatu za zakonodavstvo, Ministarstvu finansija, strucnjacima Saveta Evrope. Dobili smo najvise ocene i najvisa misljenja, medjutim, tek sad sledi siroka javna rasprava u saradnji sa predstavnicima Evropske zajednice, Saveta Evrope, Ujedinjenih Nacija. Necemo da zurimo sa tim zakonom, a ocekujemo podrsku i nevladinih organizacija u izradi definitivnog teksta", rekao je Esdenci. KAMPANJA ZA PROMOVISANJE TOLERANCIJE U JUGOSLAVIJI Beograd -- Savezno Ministarstvo nacionalnih i etnickih zajednica pokrenulo je u petak, na Svetski dan tolerancije, kampanju za promovisanje tolerancije u Jugoslaviji, javlja Radio B92. Savezni ministar Rasim Ljajic rekao je na konferenciji za novinare u Palati federacije da je u Jugoslaviji od 5. oktobra prosle godine ucinjeno mnogo na planu zastite manjinskih i ljudskih prava, ali ne i dovoljno: >Ono sto nama predstoji jeste pokusaj da stvorimo ukupni drustveni ambijent i klimu u kome ce se postovati ne samo manjinska prava, vec i jedno od osnovnih prava - pravo na razlicitost. I to je upravo razlog zasto na Svetski dan tolerancije najavljujemo veliku medijsku kampanju ciji je osnovni smisao da promovisemo ideje tolerancije, zivota sa razlikama, multikulturnog i multietnickog drustva. Sa zadovoljstvom mogu da kazem da je SRJ jedna od retkih drzava nastalih na prostoru bivse Jugoslavije koja je zadrzala, u pravom smislu reci, svoj multikulturni i multietnicki karakter<, istakao je Ljajic. Rasim Ljajic je najavio da ce se Zakon o pravima nacionalnih manjina za 15 dana naci pred Saveznom vladom, a da delegacija Ministarstva u petak u Bukurestu razgovara o potpisivanju bilateralnog sporazuma o zastiti manjina. O toj temi ce se razgovarati u ponedeljak u Beogradu sa madjarskim premijerom Viktorom Orbanom i naredne nedelje sa hrvatskim zvanicnicima u Zagrebu, saopstio je Ljajic. TADIC SE ZALAZE ZA HITNO DONOSENJE ZAKONA O RADIODIFUZIJI Beograd -- B92 i ANEM se vec vise od godinu dana zalazu za donosenje Zakona o radiodifuziji. Neposredno posle petog oktobra vlast je, da bi sprecila dalji haos u radiodifuziji, uvela moratorijum na dodelu frekvencija, ali to mnoge nije sprecilo da od tada do danas otvaraju divlje medijske kuce. Nekadasnji ministar za telekomunikacije Boris Tadic, koji je uveo moratorijum, sada se, kako javlja Radio B92, zalaze za hitno donosenje Zakona o radiodifuziji. "Imajuci u vidu postojecu dinamiku donosenja ovog Zakona, odluka o moratorijumu postaje problematizovana, jer ne omogucava elektronskim medijima, posebno onim koji nisu imali priliku da izgrade svoju infrastrukturu i da obezbede svoju ekonomsku stabilnost, da pocnu normalno da posluju. Ukoliko se ovo stanje produzi, onda ce odluka o moratorijumu biti sasvim obespredmecena", rekao je Tadic. Portparol Socijaldemokratije, Ljiljana Nestorovic, takodje se zalozila za prekid aktuelnog stanja u medijskoj oblasti i hitno donosenje Zakona o radiodifuziji. Govoreci o neravnopravnom polozaju medija, ona je ukazala na privilegije koje i dalje uziva TV kuca Pink. "Medijsko-pravna regulativa je bitna i zbog necega sto se desavalo tokom proteklih dana, nezadovoljstva nezavisnih medija, kao i komentara vlasnika privatnih televizija. Znate, potpuno je cinicno kada Zeljko Mitrovic u novom broju "Reportera" izjavi kako je on najuspesniji zato sto je najpametniji, a ne zato sto je imao ne znam kakve privilegije i verujem da se svaki od gradjana, koji upali tu televiziju, oseca pomalo glupim kada cuje tu vrstu objasnjenja", rekla je Ljiljana Nestorovic. EPIDEMIJA ZUTICE U PROKUPLJU Prokuplje -- Od epidemije zutice u Prokuplju obolelo je 110 ljudi. Kako isticu u epidemioloskoj sluzbi zutica je zabelezena i u Prokuplju i Zitoradji. Kao uzroci epidemije pored nehigijenskih uslova navode se nereseni priblemi oko deponije i sistema kanalizacije kao i cesti nestanci vode, javlja dopisnik Radija B92, Ljiljana Danilovic. O ozbiljnosti situacije govori to sto je opstinska Vlada u Prokuplju formirala krizni stab za zastitu od zutice. Za saniranje epidemije UNICEF je uputio 20.000 DEM. Predsednik kriznog staba Milivoje Joksic kaze da je Skupstina opstine Prokuplje prihvatila predlog mera za suzbijanje epidemije zarazne zutice tipa A, koji je uradio Institut za zastitu zdravlja iz Nisa. O mogucim uzoricma epidemije Joksic kaze da je tacno da postoje divlje kanalizacione mreze i da su deponije problem i dodaje: "Mi to ne mozemo sami da resimo. To ne moze da izdrzi budzet nijedne opstine u Srbiji. Indikativno je da najvise zarazenih ima u centru". Nacelnik infektivnog odeljenja Mirjana Stevanovic kaze da osim obolelih gradjana Prokuplja na ovo odeljenje pristizu iz drugih okolnih gradova. Na Infektivnom odeljenju isticu da je nekoliko zarazenih prebaceno u nisku bolnicu radi daljeg lecenja. MAKEDONSKI PARLAMENT USVOJIO 15 USTAVNIH AMANDMANA Skoplje -- Makedonija od petka ima reformisani ustav, javlja dopisnik Radija B92 iz Skoplja Safet Bisevac. Makedonski parlament je u cetvrtak kasno uvece, jedan sat po ponoci sa 94 glasa usvojio i proglasio svih 15 amandmana kojima se u skladu sa Ohridskim mirovnim dogovorom prosiruju prava albanske etnicke zajednice u Makedoniji. Protiv izmena ustava iz 1991. godine glasalo je 13 poslanika iz redova malih parlamentarnih grupa. Usvojenim izmenama albanski jezik je prakticno postao drugi sluzbeni jezik u zemlji, predvidjena je veca zastupljenost Albanaca u javnim sluzbama, a prosiruju se prava i ostalih etnickih manjina. Ustavna reforma smatra se kljucnim preduslovom za povatak mira, nakon skoro sedmomesecnih sukoba izmedju makedonskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika iz u medjuvremenu zvanicno raspustene ONA. Prve reakcije krecu se od umerenog optimizma pa do velikog razocaranja i gorcine kod u dela makedonske javnosti. Albanska strana smatra ustavne izmene velikim korakom napred. "Uradili smo remont ustava - ostaje da uradimo remont mentaliteta u drustvu koje je do sada proizvodilo krizne situacije", rekao je lider DPA Arben Dzaferi komentarisuci usvajanje ustavnih amandmana. Poslanici vladajuce VMRO-DPMNE koji su glasali 'za', sa druge strane, ne kriju svoje nezadovoljstvo smatrajuci da su izmene izvrsene pod pritiskom i bez garancija da ce se situacija poboljsati. "Ove izmene su zajednicka investicija za mir i povratak poverenja medju ljudima", komentar je generalnog sekretara SDS Makedonije Gjordji Smasova.Kabinet makedonskog predsednika je u petak u podne saopstio da je predsednik Boris Trajkovski uputio pismo generalnom sekretaru NATO Dzordzu Robertsonu, evro-komesaru Havijeru Solani i predsedavajucem OEBS Mirce Dzoani u kojima se navode detalji oko implementacije amnestije za bivse pripadnike ONA. Amnestijom, koju je Trajkovski dao svim pripadnicima ONA koji su predali oruzje vojnicima NATO do 26. septembra i koji nisu pocinili zlocine protiv covecnosti, vazi i za najvise rukovodstvo sada zvanicno raspustene albanske paravojne formacije ukljucujuci i njenog politickog lidera Ali Ahmetija. U pismu se navodi se da ce iz zatvora biti pusteni Albanci koji se terete za terorizam do 26. septembra i da ce se krivicne prijave protiv njih stopirati. Istragu o eventualnim ratnim zlocinima protiv covecnosti u toku ratne krize u zemlji vodice haski tribunal, a makedonska policija i istrazni organi ce dati logisticku podrsku. Detalje te saradnje bice dogovoreni u utrorak u Skoplju za vreme posete glavnog tuzioca haskog tribunala Karle del Ponte. OEBS: HRVATSKA MORA DONETI ZAKONE ZA POVRATAK SRBA Zagreb -- Sef Misije OEBS-a u Hrvatskoj Bernar Ponse pozvao je Hrvatsku na usvajanje sveobuhvatnog pravnog rezima za vracanje stanova nad kojima su Srbi imali stanarska prava ili na primerenu nadoknadu za 50 do 60 hiljada takvih stanova, ocjenjujuci da bi to bilo kljucno za povratak srpskih izbeglica. "Hrvatska Vlada mora da resi pitanje stanarskih prava koja su izgubljena zbog diskriminatorskih zakona i prakse" - rekao je Ponse na konferenciji za novinare Zagrebu. To je zatrazila i Parlamentarna skupstina Savjeta Evrope, te ministri inostranih poslova EU, koji to navode kao jednu od glavnih prepreka povratku Srba. SUD U STRAZBURU PRIHVATIO TUZBU HRVATSKOG SRBINA Zagreb -- Medjunarodni sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je prvu tuzbu jednog hrvatskog Srbina koji je je hrvatsku drzavu tuzio zbog odstete za kucu srusenu tokom rata. Ovo je izjavio zagrebacki advokat Anto Nobilo, koji je najavio jos slicnih slucajeva, javlja za B92 Nada Starijas iz Zagreba. Hrvatski Srbi pravo na odstetu, za u ratu ostecene i srusene kuce, ne mogu dobiti pred hrvatskim sudovima, jer je jos HDZ-ova vlada 1996. godine ukinula zakon koji je drzavu obavezivao da nadoknadi takvu stetu. S toga je dvadesetcetvoro Srba odlucilo tuziti hrvatsku drzavu sudu u Strazburu, a sve ce ih zastupati poznati hrvatski advokat, Anto Nobilo. Predstavnici hrvatske vlasti, kaze Nobilo, nastojale su osporiti pravo da se ide u Strazbur, jer su tvrdili da ce se ukinuti zakon ponovo vratiti. No, kako on nije vracen ni nakon 6 godina, sud u Strazburu je utvrdio da hrvatski zakonodavac ipak krsi ljudska prava Srba u Hrvatskoj i poceo je prihvatati njihove tuzbe. BRACA BANOVIC NE PRIHVATAJU KRIVICU Hag -- Braca Predrag i Nenad Banovic negirali su u petak sve navode optuznice, koja ih pred Haskim tribunalom tereti za zlocine nad bosnjackim i hrvatskim zatocenicima istraznog centra Keraterm kod Prijedora u prolece i leto 1992. godine. CANAK PRED ISTRAZNIM SUDIJOM 28. NOVEMBRA Novi Sad -- Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak bice saslusan pred istraznim sudijom u Novom Sadu 28. novembra, na osnovu tuzbe koju je protiv njega podnela Radio-televizija Srbije, saopstili su u petak Cankovi branioci. RTS je podnela krivicne prijave protiv Canka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine, zbog njegovog ponasanja na Televiziji Novi Sad 9. oktobra, kada je skinuo tablu RTS sa ulaza u zgradu Televizije Novi Sad. Na osnovu tih krivicnih prijava, Opstinsko javno tuzilastvo u Novom Sadu pokrenulo je zahtev za istragu protiv Canka zbog sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj, povredio ugled Republike Srbije i sirio lazne vesti. Advokat Slobodan Beljanski je rekao da se Canak nece pozivati na poslanicki imunitet, kao poslanik Veca republika Savezne skupstine. PREGLED STAMPE Beograd -- U Pregledu stampe prenosimo iz NIN-a intervju sa generalom u penziji, Miodragom Jokicem, koji je dobrovoljno otisao u Hag. Iz istih novina prenosimo tekst pod naslovom "Zene na sve spremne" u kome se, izmedju ostalog, kaze: "Zene kao svoj najveci problem kod nas vide: nasilje, seksualnu eksploataciju, losu zdravstvenu zastitu i kvalitet zivota. Najmanje vazni problemi po njima ticu se uvodjenja kvota za zene u politickim telima na razlicitim nivoima i podsticanje zena na preduzetnistvo". TEMA B92: FRPOVANJE - ILI IGRANJE ULOGA IZ MASTE Beograd -- FRP je engleska skracenica za Fantazy Role Playing, sintagmu koju je tesko prevesti, a da coveku odmah bude jasno o cemu se radi. Najblizi prevodi su fantazijske igre ili igranje uloga iz maste. Buduci da su i vasem novinaru ovi nazivi govorili vrlo malo, valjalo je otici u Klub ljubitelja drustvenih igara "Zmaj", gde se svakog cetvrtka i subote igraju ove igre, i proveriti na licu mesta sta je to FRP. Detaljnije u Temi dana B92. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBO/WVw0MYhVuIcyHKEQKFzwCgjX0wKwTnwSHpsTQDE2Zslf5OwZIAoNic Qad48jIhgw1+JSRuxDuxkUIB =Zq5k -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
