[www.ANTIC.org] hronika haskog tribunala

[Miroslav Antic]

Title: Message

HRONIKA HA�KOG TRIBUNALA Mnogo pri�e, malo osvetljenja Izve�taj tribunala pred UN, pa nije �udo �to je i biv�i ambasador u Va�ingtonu primetio ne�to nediplomatsko u re�ima predsednika SRJ Nijedna godina od nastanka ha�kog tribunala (1993) nije bila tako beri�etna, kao ova teku�a, a ipak glavni tu�ilac Karla Del Pontene krije svoje ogor�enje. Dok predsedavaju�i Me�unarodnog tribunala Klod �orda u ju�era�njem izve�taju u Njujorku na zasedanju UN, sa zadovoljstvom isti�e da je u toku postupak protiv pedeset okrivljenih za ratne zlo�ine, koji su ve� u�li u proceduru , ve� samom �injenicom da borave ili su boravili u pritvoru u �eveningenu, Karla del Ponte nezadovoljna je naro�ito Beogradom, "koji od transfera Milo�evi�a nije u�inio nijedan zna�ajniji gest kao dokaz dobre volje i saradnje", a nisu se ba� pokazali ni Hrvatska, ni Republika Srpska. Zagreb je na tapetu, naro�ito otkad je izgovaraju�i se svim i sva�im a verovatno pod pritiskom javnog mnjenja HDZ-ovskog sklopa, propustio da uhapsi generala Antu Gotovinu, ve� je ovaj navodno uspeo da sam pobegne iz zemlje. Banjaluka, kako se sumnja, pru�a uto�i�te beguncima od pravde Radovanu Karad�i�u, Ratku Mladi�u, i nekolicini drugih na javnim optu�nicama. Uvek u najnezgodnijem trenutku Svakako da nikom ne prija pritisak Karle Del Ponte, jer to doprinosi uslo�njavanju problema kod ku�e, (primer je nedavna pobuna "crvenih beretki"), ali pravo je �udo, kako najodgovorniji predstavnici ove zemlje, prona�u najnezgodniji trenutak da s njom zapodenu javnu kavgu. Ba� u vreme kad podnosi izve�taj u Ujedinjenim nacijama u kojima se ponosno vijori i na�a zastava, pojavio se intervju predsednika SRJ u "Sandi tajmsu", Vladan Bati�, republi�ki ministar za pravosu�e napisao joj je otvoreno pismo, i tu je jo� bezbroj svakojakih izjava koje mogu da poslu�e kao baza za neke nove razgovore o sankcijama. �ak je i osvedo�eni diplomata Milan St. Proti�, sada predsednik politi�kog saveta Bati�eve Demohri��anske stranke, sa kratkotrajnim ambasadorskim sta�om u Va�ingtonu, i jo� kratkotrajnijim gradona�elni�kim sta�om u Beogradu, na�ao za shodno da opomene - ne naravno Bati�a - nego predsednika SRJ. Poru�uje tako Proti� Ko�tunici , a sve povodom Haga, da su iz "diplomatskog re�nika" izrazi kao "ja ne dam, ne dozvoljavam" odavno izba�eni. Otkad se on vratio iz Va�ingtona ili i pre toga? D�im Lendejl, portparol ha�kog tribunala, tvrdi da u Milo�evi�evoj �eliji ne svetle nikakvi reflektori, pa ni sijalice. On je ,tvrdi Lendejl, posmatran infracrvenom kamerom, a za to nisu potrebna "nikakva svetla". Lendejl je morao da odgovori na udru�ene izjave SPS-a, JUL-a, udru�enja "Sloboda" i Milo�evi�evih advokata po postupku koji se protiv njega vodi u Beogradu, Zdenka Tomanovi�a, Dragoslava Ognjanovi�a i Mome Rai�evi�a. Oni su, uzdaju�i se u Milo�evi�eve telefonske "long distans" pozive, a telefon mu je kao i ostalim pritvorenicima neograni�eno na usluzi, svi progovorili o "neljudskim reflektorima". Genocid, ve� devetnaesti put Mnogo bi vi�e i ozbiljnije morala da zabrine optu�ba za genocid u Bosni, i zbog same ove prete�ke re�i koja u sebi sintetizuje sve najstra�nije i najneljudskije, �to prati samo najkrvavije sukobe,ali i zbog direktnih posledica koje ovaj �ig, kako neki tvrde, mo�e imati za budu�nost dr�ava na ovom prostoru. Ali pre Milo�evi�a koji je i zvani�no stranac u BiH, za genocid u nekom delu Bosne ve� je ispisano osamnaest optu�nica. Prva je podignuta jo� 13. februara 1995. protiv �eljka Meaki�a, komandanta u logoru Omarska koji je i dalje u bekstvu. I optu�nice za genocid protiv Ratka Mladi�a, Radovana Karad�i�a i Gorana Jelisi�a starije su od Dejtonskog sporazuma. Za genocid u Bosanskoj Krajini, optu�eni su u martu 1999. Radoslav Br�anin, general Momir Tali� i Stojan �upljanin koji je jo� u bekstvu. U praksi sudskog ve�a u Hagu, samo je jedanput potvr�en zlo�in genocida i to protiv generala Radislava Krsti�a, koji je osu�en na 46 godina zatvora. Slu�aj nije zavr�en, a na presudu se �alila i odbrana i tu�ilac. Ni po �emu pa ni po optu�bi za genocid, ni po posmatranju infracrvenom kamerom ne razlikuju se pritvoreni�ki dani Slobodana Milo�evi�a od ostalih u �eveningenu. Svi ipak znaju, i predstavnici svih nacija u Njujorku i sudije u Hagu i sama Karla Del Ponte, da je sve �to se de�ava sa ovim pritvorenikom, a posebno priprema za njegovo su�enje, pod specijalnim reflektorima javnog mnjenja, makar oni i ne bili u njegovoj �eliji. Zorana �uvakovi�