Politika, 08.10.2001. http://www.politika.co.yu/2001/1008/01_30.htm Slu�aj "Sviser" Kako je do�lo do toga da jedna od najmo�nijih svetskih aviokompanija spadne na to da nema novca ni za gorivo To �to su nama svojevremeno vlasti raznih zemalja znale da uzapte po koju letelicu ili brod, s obzirom na na�u ekonomsku snagu, a i politi�ki imid� koji smo doskora u�ivali, valjda ni za koga i nije moralo da predstavlja neko osobito iznena�enje. Ali kada je ista stvar zapretila i jednoj od najmo�nijih aviokompanija, svi su se u svetu, a posebno u Evropi veoma uzrujali. Pogotovo �vajcarci, o �ijem je transportnom preduze�u - slavnom "Sviseru" - bila re�. "Sviser" i �vajcarska, to se decenijama smatralo gotovo jednim te istim. Na avionima je, uostalom, bila i jo� je nacrtana �vajcarska zastava, beli krst na crvenoj podlozi. Zastava i dalje stoji, ali je gigant, �iji je ona za�titni znak, na kolenima. Pro�le nedelje bila je �ak prinu�ena na totalnu dvodnevnu obustavu letova. Razlog za to bio je prozai�an, ali neverovatan sa stanovi�ta ugleda koji je doskoro u�ivao poznati avioprevoznik. "Sviser", naime, nije imao sredstava da plati ni aerodromske takse, a kamoli gorivo. Leteli, pa se zaleteli "Vreme u kome je �Sviser� bio nosilac �vajcarskog imid�a je pro�lost", rezignirano je ovih dana izjavio Johanes Matija�i, direktor vladine agencije za promociju �vajcarske u inostranstvu. Kako i ne bi, mogao bi na to sad da doda svako ko je zapazio da ta kompanija, koja je dodu�e uspela krajem nedelje da obnovi letove prema nekim krajevima, uprkos svih 77 aviona, i dalje ne vozi, recimo, za Brisel. A ne vozi jer uvi�a da su u tom gradu u kome je sedi�te jedne druge aviokompanije, "Sabene", �iji je ve�inski vlasnik dr�ava Belgija, tamo�nji organi sada izgleda spremni i da joj "uhapse" pokoju letelicu. Belgijska dr�ava, naime, poseduje 50,5 odsto akcija "Sabene", a "Sviser" ostatak, 49,5 odsto, ali je nedavno Belgijancima propustio da plati oko 220 miliona "�vajcaraca", zbog kojih mu, eto, preti i zaplena. �itava ta stvar izgleda dosta zamr�eno i tek je na ekspertima da utvrde prave uzroke "Sviserovog" sloma. Ali, mnogi ve� sada tvrde da je glavni razlog u tome �to su se �vajcarci, koji su do sada leteli celih sedam decenija, na kraju zaleteli kupuju�i toliki udeo u ve� onemo�aloj belgijskoj kompaniji, kao i isti toliki udeo u jo� dve (sada jedne) problemati�ne francuske firme - AOM i " Er liberte". Slabosti u svim tim kupljenim kompanijama tra�ile su, sada se vidi, prevelika ulaganja, �ak i za dve banke najve�e snage poput UBS i "Kredi suis". Problemi su se zato nazirali jo� mnogo pre no �to je tikva pukla. "Sviser" je, recimo, pro�le godine ostvario rekordan gubitak od 1,7 milijardi dolara. Lo�e poslovanje pra�eno brojnim programima restrukturisanja �to samog "Svisera" �to pot�injenih mu kompanija, od kojih je, me�utim, ostao samo ukupan dug od najmanje deset milijardi franaka, nastavili su se i ove godine da bi kona�an krah nastupio posle 11. septembra. Tada su se i ostale svetske aviokompanije na�le u grdnim nevoljama. No, i u njima je, ba� kao i u "Sviserovom" slu�aju, �to se umnogome mo�e re�i i za celu svetsku privredu, mnogo �ta �kripalo i pre no �to su se kamikaze obru�ile na objekte u Njujorku i Va�ingtonu. Sve njih teroristi su samo dotukli. Povratak dr�ave "Sviser" je, me�utim, bar za sada, najgolje pro�ao. Njegove akcije koje su koliko pretpro�log petka ko�tale 41 franak, pet dana kasnije, u sredu, stropo�tale su se za nezamislivih 97 odsto - na samo 1,27 franaka. "Kakva sramota", lamentovala je �vajcarska �tampa, dok su i politi�ari i bankari sastan�ili ne bi li i "Sviser" i sebe same spasli najgoreg. Rezultat: banke su pripremile spasonosni paket te�ak 1,35 milijardi franaka iz koga su promptno izdvojili 260 miliona. Tim novcem otkupljeno je "Sviserovih" 70 odsto vlasni�tva u drugoj, solidnoj �vajcarskoj kompaniji "Kroser", kome je uz to dodeljeno i dve tre�ine letova biv�eg glavnog gazde. Klju�no je, ipak, bilo ne�to drugo: injekcija od 450 miliona franaka koju je u gotovo be�ivotnog pacijenta ubrizgala - dr�ava. Zbog te pozajmice je, dodu�e, Evropska unija u svoje kancelarije smesta pozvala �vajcarskog ambasadora u Briselu Dantea Marinelija na ne�to nalik ribanju. �vajcarska, dodu�e nije �lanica EU, ali je sa njom parafirala nekakav sporazum kojim se obavezala da �e u oblasti saobra�aja striktno primenjivati evropske uzanse koje je sada prekr�ila ne konsultuju�i se prethodno o dodeli pomenutog kredita. Ali, poenta nije u tome. Poenta je da se uporedo sa ja�anjem svetskih ekonomskih neda�a u njihovom re�avanju u poslednje vreme o�ito povampirila ba� dr�ava, ne samo �vajcarska. I dr�ava Belgija, trenutno predsedavaju�a u EU, zamislila je da novcem poreskih obveznika pomogne svojoj "Sabeni". Ne�to ranije ameri�ka dr�ava nije se ni libila da sa 15 milijardi dolara, od kojih su pet u "ke�u", potpomogne posustale avijati�are. Pre neki dan je i ameri�ki predsednik Bu� zatra�io od Kongresa odobrenje da i u druge delove onemo�ale privrede, uz ranije odobrenih 40, "upumpa" jo� 60, pa sve do 75 milijardi dolara pride. Da je ta stvar sada odmakla daleko, videlo se i iz jednog teksta objavljenog nedavno u nema�kom "Handesblatu" koji je potpisao niko drugi do Rolf Brojer, predsednik "Doj�e banke". On rezonuje ovako: "Smanjivanje uloge dr�ave kroz procese privatizacije i deregulacije ne zna�i da bi u modernim vremenima dr�ava trebalo da se povla�i u svim oblastima..". Da ne treba, videlo se uostalom i po reakcijama na samu najavu da bi Bu�ov stimulativni plan mogao biti prihva�en: akcije na berzama su �irom sveta po�ele da rastu. Neki �e, poput "Alitalije", uprkos tome morati da prodaju i svoju poslovnu zgradu (u Rimu) da bi se izvadili iz bule. Drugi �e poput "Svisera" morati da u�ine i vi�e. Rodoljub Geri� Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
