PREDSEDNI�TVO DOS-a
Razvezivanje spornog
parlamentarnog �vora
DSS �e biti pozvana da se iz opozicije vrati
u vladu i da preuzme odgovornost DOS-a u ispunjavanju obe�anja datih gra�anima -
rekao je �ef jugosl. diplomatije, Goran Svilanovi� Radiju B-92
BEOGRAD,
9. decembra (Beta) - Predsedni�tvo vladaju�e koalicije u Srbiji DOS sutra �e
razmatrati stanje u koaliciji posle najdublje krize od osvajanja vlasti u
zemlji, od oktobra pro�le godine.
Predsednik Demokratskog centra i jedan od
lidera DOS Dragoljub Mi�unovi� najavio je da je za sednicu Predsedni�tva DOS
predlo�io samo jednu ta�ku dnevnog reda - funkcionisanje republi�kog i saveznog
parlamenta.
Najnovija i do sada najdublja kriza DOS nastala je posle spora u
Skup�tini Srbije, kada DSS nije podr�ala zakon o radu. Poslani�ka grupa DOS
zatra�ila je potom smenjivanje Dragana Mar�i�anina iz DSS sa mesta predsednika
republi�kog parlamenta, a potom je Mar�i�anin podneo ostavku.
Predsednik
Gra�anskog saveza Srbije i �ef jugoslovenske diplomatije, Goran Svilanovi� rekao
je da �e zajedno sa potpredsednikom Savezne vlade, Miroljubom Labusom predlo�iti
Predsedni�tvu DOS-a re�enje za trenutnu krizu u toj koaliciji.
”Pozva�emo sve
da se jo� jednom napravi izmenjeni koalicioni dogovor, a DSS �e biti pozvana da
se iz opozicije vrati u vladu i da preuzme odgovornost DOS-a u ispunjavanju
obe�anja datih gra�anima”, rekao je Svilanovi�, Radiju B 92.
�ef poslani�ke
grupe DSS u Skup�tini Srbije Dejan Mihajlov nije danas �eleo da za agenciju
„Beta” komentari�e taj predlog, a odbio je i da govori o detaljima sa sednice
Predsedni�tva DSS odr�ane u petak uve�e.
Kao jedan od poteza DSS pominje se i
pokretanja pitanja poverenja Vladi Srbije u parlamentu, a jedna od �lanica DOS -
Nova Srbija, ve� je najavila da bi podr�ala tu inicijativu i glasala za
smenjivanje vlade Zorana �in�i�a.
Jedan od lidera DOS i predsednik
Socijaldemokratske unije, �arko Kora� izjavio je ju�e da u okviru vladaju�e
koalicije ne postoji inicijativa da se poslanicima Demokratske stranke Srbije
(DSS) u republi�kom parlamentu oduzmu mandati.
Kora� je rekao da je „pravo
pitanje �ta DSS �eli vi�e od DOS-a” i kako ta stranka vidi svoju podr�ku
reformama ako glasa protiv sistemskih zakona.
”Ni u jednoj zemlji ne postoji
vlada koja nema kao saradnika predsednika skup�tine, i ne postoji ni u jednoj
parlamentarnoj demokratiji u istoriji da predsednik skup�tine sistematski glasa
protiv predloga vlade, jer bi to onda zna�ilo da u skup�tini vlada skup�tinska
manjina”, rekao je �in�i�.
”Isklju�ivo �e od DSS-a zavisiti dalje posledice”,
rekao je �in�i�, odgovaraju�i na pitanje da li �e DSS-u biti oduzeti mandati u
Skup�tini Srbije.
”Posledice pona�anja DSS-a u parlamentu mogu biti tragi�ne,
dakle pona�anje DSS-a mora da ima odre�enu odgovornost i odre�enu cenu. Ne mo�e
da bude neodgovorno, i da tu cenu pla�a narod. Zbog toga je DSS izgubio pravo da
ima predsednika skup�tine. Ako ide dalje, i cena se pove�ava, jer se i
odgovornost i tro�ak za zemlju pove�ava”, rekao je �in�i�.
Prema njegovim
re�ima, na sutra�njoj sednici Predsedni�tva DOS-a bi�e definisano da li je DOS
vladaju�a koalicija, ili koalicija vlasti i opozicije.
Konfuzija �teti narodu
Predsednik Vlade
Srbije, Zoran �in�i�, izjavio je ju�e da Demokratska stranka Srbije treba da se
izjasni „da li je vlast ili opozicija”, a da �e ostatak DOS-a na osnovu toga
„izvu�i odre�ene zaklju�ke”.
�in�i� je istakao da DOS ne mo�e vi�e biti
„koalicija vlasti i opozicije”, jer bi to, kako je rekao, „uvelo konfuziju u na�
politi�ki �ivot i bilo �tetno za zdravlje naroda”.
ZAHTEV PREDSEDNIKA SRJ VOJISLAVA KO�TUNICE
Povratak Mar�i�anina na �elo Skup�tine
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - Predsednik SRJ i lider Demokratske stranke Srbije (DSS)
Vojislav Ko�tunica zatra�io je danas od lidera DOS-a da omogu�e povratak Dragana
Mar�i�anina na funkciju predsednika Skup�tine Srbije.
Ko�tunica je, u
otvorenom pismu �lanovima Predsedni�tva DOS-a, naveo da je uslov za bilo kakav
razgovor o eventualnom redefinisanju Koalicionog sporazuma, anuliranje posledica
dosada�njeg kr�enja tog sporazuma, a to pre svega zna�i vra�anje Mar�i�anina na
mesto predsednika Skup�tine Srbije.
„Pokretanjem postupka za smenu
potpredsednika DSS-a Dragana Mar�i�anina sa mesta predsednika Narodne skup�tine
Republike Srbije, Koalicioni sporazum je prekr�en na najgrublji mogu�i na�in.
Sve �to je potom usledilo nastavak je tog kr�enja“, navodi se u pismu Vojislava
Ko�tunice.
DANAS
ZASEDA SKUP�TINA SRBIJE
Nastavak rasprave o zakonu o
radu
Glasanje o ovom Zakonu izazvalo je pravu buru u parlamentu
�iji je krajnji rezultat bio promena predsednika parlamenta
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - Skup�tina Srbije nastavi�e sutra raspravu o amandmanima na
predlog zakona o radu, koji je prethodnih meseci izazvao veliku polemiku i
nezadovoljstvo sindikata u republici.
Poslanici su 3. decembra u na�elu
usvojili predlo�eni zakon, a potom su pre�li na raspravu u pojedinostima.
Sutra�nja sednica po�inje u 10 sati.
Glasanje o zakonu o radu u na�elu
izazvalo je pravu buru u parlamentu, �iji je krajnji rezultat bio promena
predsednika parlamenta.
Po�to su poslanici DSS-a zahtevali da se glasanje
poni�ti, optu�uju�i DOS da je namestio rezultat glasanja, odnosno da je za zakon
glasao i poslanik koji nije bio u skup�tinskoj sali, kao i predstavnica
ministarstva za rad, koja na to nema pravo.
Doskora�nji predsednik Skup�tine,
Dragan Mar�i�anin poni�tio je tada glasanje nakon pritu�bi poslanika DSS, ali je
potom povukao odluku o poni�tavanju glasanja.
Administrativni odbor skup�tine
potom je utvrdio da nije povre�ena procedura glasanja.
Kao posledica spora
oko glasanja, poslani�ka grupa DOS zatra�ila je smenjivanje predsednika
parlamenta Dragana Mar�i�anina, koji je i potpredsednik DSS-a.
Na sednici u
�etvrtak, 3. decembra, Mar�i�anin je, na kraju rasprave o njegovom smenjivanju,
podneo ostavku na tu funkciju, a na njegovo mesto izabrana je Nata�a Mi�i� iz
Gra�anskog saveza Srbije, koja je do sada obavljala funkciju jednog od
potpredsednika Skup�tine Srbije.
Glasovi razlike
Protiv zakona
glasali su poslanici Socijalisti�ke partije Srbije, Srpske radikalne stranke,
Stranke srpskog jedinstva i Demokratske stranke Srbije, jedne od �lanica
vladaju�e koalicije DOS.
Savez sindikata Srbije najavio je da �e 12. decembra
organizovati proteste u celoj Srbiji, nezadovoljan �to u predlog zakona nisu
uvr�teni svi zahtevi sindikalaca.
SAVEZNI MINISTAR PRAVDE SAVO MARKOVI�
Uskoro zakon o
saradnji sa Hagom
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - Jugoslovenski ministar pravde Savo Markovi� izjavio je da bi
zakon o saradnji SR Jugoslavije sa Ha�kim tribunalom za ratne zlo�ine mogao da
bude usvojen „vrlo brzo“, isti�u�i da je blizu dogovor koalicionih partnera u
Saveznoj vladi.
Beogradska televizija BK prenela je danas Markovi�evu izjavu
da je „do�lo do pribli�avanja stavova“ DOS-a i crnogorske koalicije „Zajedno za
Jugoslaviju“ u vezi sa zakonom o saradnji sa Ha�kim tribunalom.
On je rekao
da bi posle politi�kog dogovora o dono�enju zakona, usledila njegova izrada,
nagla�avaju�i da taj proces ne bi trajao dugo po�to je prethodna Savezna vlada
tako�e radila na predlogu tog zakona.
Dono�enje zakona je nu�nost,
unutra�nje-politi�ka potreba i zahtev me�unarodne zajednice, rekao je Markovi� i
istakao da bi saradnja SRJ sa Ha�kim tribunalom morala da bude
dvosmerna.
REPUBLI�KI MINISTAR UNUTRA�NJIH POSLOVA DU�AN MIHAJLOVI�:
Bez nasilja u politi�kom �ivotu Srbije
Neke „zavereni�ke
i tajne organizacije” ne�e skrenuti zemlju s evropskog puta”- ocenio je
Mihajlovi�
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - Republi�ki ministar unutra�njih poslova Du�an Mihajlovi� rekao
je da ne preti opasnost od uno�enja nasilja u politi�ki �ivot
Srbije.
Mihajlovi� je u intervjuu za „Politiku” ocenio da ima i takvih
slu�ajeva „da neko poku�ava da unese nasilje u politi�ki �ivot”.
”Na tom
planu nema, me�utim, najava da nam preti velika opasnost, mada je to tema o
kojoj bismo morali svi mi da razmi�ljamo, jer �ivimo u jednom istorijskom
vremenu”, dodao je on.
Srpski ministar policije je ocenio da �e oni koji
smatraju da evropski put, za koji su se SRJ i Srbija opredelile, nije ispravan,
poku�ati da, „sanjaju�i neke zavereni�ke i tajne organizacije”, skrenu zemlju sa
tog puta.
Na pitanje da li u MUP-u Srbije postoji vi�ak specijalnih jedinica,
Mihajlovi� je odgovorio da je �andarmerija zamena za nekada�nje Posebne jedinice
policije, da je SAJ specijalna antiteroristi�ka jedinica, dok je Jedinica za
specijalne operacije nastala iz situacije u kojoj se SRJ na�la u pro�losti, i
obu�ena je za policijska i vojna dejstva.
On je istakao da �e se JSO
koristiti samo u onim situacijama kada vlada proceni da je zemlja suo�ena sa
teroristi�kim aktivnostima koje se ne mogu re�iti upotrebom redovnih policijskih
snaga, kao i drugih pomenutih specijalnih jedinica.
Mihajlovi� je, tako�e,
rekao da policija „mnogo toga zna” o likvidacijama do kojih je do�lo u protekloj
deceniji, ali da nije u mogu�nosti da to materijalno doka�e na sudu.
Prema
njegovim re�ima, prikupljanje dokaza i svedo�enja ote�ava �injenica da su mnogi
u�esnici, pa i izvr�ioci tih krivi�nih dela mrtvi, odnosno da su „prakti�no
uklonjeni u me�usobnim obra�unima”.
On je dodao da u tri najte�a takva
slu�aja - „Ibarska magistrala, �uruvija i Stamboli�”, indicije govore da su to
uradili ljudi iz SDB-a, istakav�i da je ote�avaju�a okolnost u istrazi to �to u
prva �etiri meseca nakon 5. oktobra pro�le godine nisu izvr�ene promene u toj
slu�bi.
„Revolucionarna novina”
Upitan kada �e biti
u�injeni prvi koraci u parlamentarnoj kontroli tajne policije, Mihajlovi� je
rekao da �e plan rada za idu�u godinu biti stavljen vladi na razmatranje, �to
�e, kako je ocenio, biti „revolucionarna novina”.
On je dodao da nema razloga
da se o tim pitanjima ne razgovara u parlamentu, ali da parlament treba
pripremiti za to, s obzirom da u „svim parlamentima sveta” postoje posebni
odbori za kontrolu obave�tajnih slu�bi i slu�bi bezbednosti, nezavisno od odbora
za odbranu ili policiju.
PROTEST ANEM-a ZBOG PRESUDE A�ANINU
Rampa represiji
nad medijima
Ova asocijacija nezavisnih elektronskih medija
apeluje na vi�e sudske instance u Crnoj Gori da preispitaju ovu
presudu
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) protestovala
je danas zbog izricanja tromese�ne zatvorske kazne biv�em glavnom i odgovornom
uredniku crnogorskog dnevnika „Dan“, Vladimiru A�aninu.
ANEM ocenjuje da je
„apsolutno neprihvatljiva praksa krivi�no-pravnog progona novinara i urednika“ i
podse�a na zatvaranje novinara za vreme vlasti biv�eg predsednika SRJ, Slobodana
Milo�evi�a.
„I sama mogu�nost vo�enja krivi�nih postupaka protiv novinara i
urednika stvara ozbiljnu opasnost od autocenzure, �ime se ugro�ava sloboda
izra�avanja, kao fundamentalno ljudsko pravo. Neophodno je, stvoriti uslove da i
najvi�i dr�avni funkcioneri budu podlo�ni javnoj kritici, a njihov rad
preispitivanju, bez straha novinara i urednika od zatvora“, navodi se u
saop�tenju.
ANEM poziva srpske i crnogorske vlasti da izvr�e reviziju
krivi�no - pravnog zakonodavstva i „spre�e kori��enje krivi�no - pravnih propisa
kao instrumenta represije nad medijima“.
Ogor�enost Reportera bez granica
PARIZ, 9. decembra
(Beta) - Nevladina organizacija za za�titu novinara u svetu Reporteri bez
granica (RSF) izrazila je, u pismu predsedniku Crne Gore Milu �ukanovi�u,
ogor�enost zbog presude kojom je biv�i glavni i odgovorni urednik lista „Dan“
Vladislav A�anin osu�en na tri meseca zatvora.
„Osuditi jednog novinara na
zatvorsku kaznu jer je doveo u pitanje predsednika dolikuje najgorim re�imima“,
navodi se u pismu i tra�i da „ukine presudu, koja je suprotna svim evropskim
standardima, i da se anga�uje na reformi zakona o kleveti“.
UZ DAN LJUDSKIH PRAVA
Tolerancija kao osnov
demokratije
Gra�anski savez Srbije obele�ava ga kao dan ove
stranke
BEOGRAD, 9.
decembra (Beta) - U svetu se sutra obele�ava Dan ljudskih prava - dan kada je
pre vi�e od 50 godina Generalna skup�tina UN jednoglasno usvojila Univerzalnu
deklaraciju o ljudskim pravima. U Beogradu �e tim povodom biti organizovano
nekoliko manifestacija.
Sutra�nji dan Gra�anski savez Srbije (GSS), jedna od
�lanica DOS, obele�eva ujedno i kao svoj dan.
U saop�tenju ta stranka je
istakla da je potrebno u�initi jo� mnogo da bi vrednosti ljudskih prava i
demokratije bile ostvarene u praksi, i ocenila da SRJ ne�e biti stvarno
demokratska i slobodna „dok se ne oslobodi te�kog bremena ratnih zlo�ina koje su
pojedinci po�inili zaklanjaju�i se iza imena srpskog naroda“.
„Doma�i
pravosudni organi moraju bez odlaganja da po�nu da gone po�inioce ratnih
zlo�ina, a na�a dr�ava bez odlaganja mora da po�ne da sara�uje sa Ha�kim
tribunalom. To ne samo da je preduslov za dalju me�unarodnu podr�ku reformama,
ve� i preduslov za izgradnju demokratskog dru�tva i po�tovanje ljudskih prava“,
navodi GSS.
Ta stranka ukazuje da u jugoslovenskom dru�tvu i dalje postoji
netolerancija prema onima koji druga�ije misle, druga�ije su vere,
nacionalnosti, porekla, seksualne orijentacije.
„Razli�itost i tolerancija su
osnovne karakteristike demokratskog dru�tva. GSS �e se najenergi�nije zalagati
za njihovo po�tovanje u svakoj prilici i na svakom mestu“, navodi
GSS.
Beogradska antiratna organizacija „�ene u crnom“ organizova�e sutra od
15.30 do 16.30 u centru Beograda na Trgu Republike protest, isti�u�i da se ni
posle promena vlasti o SR Jugoslaviji „ne mo�e govoriti kao o zemlji u kojoj se
ljudska prava vi�e ne povre�uju“.
„U prvom redu to se odnosi na ekonomska i
socijalna prava, koja onemogu�avaju ljude da od podanika postanu gra�ani. Borba
protiv rasizma, nacionalizma i drugih oblika mr�nje i diskriminacije, borba
protiv terorizma, iskorenjivanje korupcije, otvaranje tajnih dosijea, civilna
kontrola vojske, saradnja sa me�unarodnim organizacijama samo su neke od stvari
koje dr�ava treba da ispuni da bi se moglo govoriti o su�tinskom po�tovanju
ljudskih prava“, navodi se u saop�tenju.
Podmladak Demokratske stranke
najavio je da �e sutra povodom Dana ljudskih prava organizovati akciju „LJudska
prava su neprikosnovena“ u okviru koje �e u gradovima �irom Srbije podeliti oko
200.000 letaka.
Kancelarija Visokog Komesarijata UN za ljudska prava u SRJ
sutra �e u Medija centru u 10 sati organizovati okrugli sto na temu „LJudska
prava u vremenu tranzicije“.
