-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== SKUPSTINA USVOJILA ZAKON O RADU Beograd -- Skupstina Srbije usvojila je u sredu Zakon o radu. Iako su samo pre 9 dana glasali protiv toga zakonu u nacelu, i poslanici Demokratske stranke Srbije glasali su za zakon, koji je i bio formalni razlog proslonedeljnog parlamentarnog razlaza u vladajucoj koaliciji, javlja Radio B92. Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin rekao je da je principijelan stav stranke da, ukoliko se osnova zakona menja velikim brojem amandmana, zakon treba menjati. Promenu stava svoje stranke Marsicanin objasnjava na sledeci nacin: "Zakon o radu kako je predlozen bio je u osnovi reformski zakon koji u velikom broju konkretnih resenja nije predlozio dobra resenja. Ta resenja su se mogla naci i predloziti amandmanima sto su ucinile sve poslanicke grupe i DSS i opozicione stranke i veliki broj stranaka unutar DOS-a. U svakom slucaju, i sa clanom 105 je pronadjeno neko, mada ne dovoljno dobro resenje, ali neko kompromisno resenje koje ovaj zakon nesumnjivo cini boljim", rekao je Marsicanin. Ministar za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic je nakon izglasavanja zakona zadovoljno je novinarima izajvio da Srbija ulazi u novo doba. "Posebno mi je drago sto skupstina i vlada republike Srbije i ovo ministarstvo u saradnji sa sindikatima pripremalo ovaj zakon, usvojilo i 33 amandmana koji su bili dogovoreni sa predstavnicima sindikata, tako da smo i taj deo vezan za zahteve sindikata ispunili. Srbija je dobila jedan moderan, evropski Zakon o radu, jedan zakon koji ce stvoriti uslove za vece zaposljavanje radnika, jedan zakon koji ce pospesiti nasu privredu i koji ce sigurno dovesti do kvalitetnih poslova i vecih primanja zaposlenih", rekao je Milovanovic. Dva sata pre usvajanja zakona, na trgu Nikole Pasica pred oko 300 aktivista odrzana je javna sednica predsednistva Veca samostalnih sindikata sa koje je vlastima, kako je receno, upucena poslednja opomena da se dogovor sa sindikatom mora postovati. Sa protesta, delegacija sindikata predvodjena predsednikom Milenkom Smiljanicem potom je otisla u skupstinu Srbije gde ih je primio predsednik poslanickog kluba DOS-a Cedomir Jovanovic. Na iznenadjenje sindikalaca Jovanovic je na pocetku sastanka obavestio goste da je Zakon upravo usvojen i naglasio da su ispostovani prethodni dogovori sa sindikatom. "Usvojena su 33 amandmana, neki clanovi su izbrisani, clan 22 koji se ticao neprenosenja kolektivnog ugovora, clan 105 dobio je svoj drugi stav koji ne glasi 'bez opravdanih razloga' vec se jasno kaze da ne moze bez saglasnosti zaposlenog biti promenjen ugovor o radu niti ponudjeno drugo radno mesto, isto se kaze i u clanu 8. Mi mozemo sada samo da kontrolisemo primenu tog zakona i najbolje da ta kontrola bude dvostruka", istakao je Jovanovic. Sastanak se zavrsio idilicno - dogovorom da sindikat ucestvuje u kontroli primene zakona, iako je samo par sati ranije sa skupa na Trgu Nikole Pasica procitan proglas sindikata sledece sadrzine: "Strajkacki odbor Saveza Sindikata Srbije po cenu socijalnih nemira u Srbiji ne odustaje od 50 usaglasenih amandmana. Suprotstavicemo se nastojanjima vlade i pojedinim poslanickim grupama koje hoce da se ovaj antiradnicki zakon donese i po cenu grubog gazenja postignutih dogovora", receno je na mitingu. Odmah posle sastanka pitali smo celnika sindikata Milenka Smiljanica kako je doslo do promene tona. "Pa praticemo primenu, sta drugo mozemo. Dobro je sto je usvojeno 33 od 50 amandmana, ali u principu nije usvojeno ono sto smo se dogovorili. Sad sta mozemo, da se tucem sa Jovanovicem, da ga izazivam na dvoboj, nista. Primena zakona ce sada biti kljucna stvar. Ako recimo 500 radnika azotare sutra zbog delovanja ovog zakona bude krenulo napolje, jednostavno cemo otici pred tu azotaru sa 5000 ljudi i reci 'ne moze tako', sta drugo da radimo. Ne mogu sada sve elemente strategije da vam govorim", rekao je Smiljanic. MOGUCE RAZRESENJE KRIZE U DOS-U Beograd -- Sudeci prema reakcijama predstavnika stranaka sukobljenih unutar DOS-a u sredu se naslucuju kompromisna resenja krize, javlja Radio B92. Naime, ponovo se u izjavama politicara ponavljaju mogucnosti koje su, kao izlaz iz trenutnog stanja, lideri DOS-a Goran Svilanovic i Miroljub Labus izneli uoci poslednjeg sastanka predsednistva vladajuce koalicije a koja u sredu objavljuje dnevnik Blic. Funkcioner GSS-a Dragor Hiber je u izjavi novinarima objasnio da je rec o "obnavljanju koalicije sto bi podrazumevalo zajednicku politiku DOS-a u svim bitnim pitanjima kao sto su rad skupstina, donosenje fundamentalnih ekonomskih zakona od kojih zavisi saradnja sa medjunarodnim institucijama, donosenje Zakona o saradnji sa haskim Tribunalom, kao i rad na predlozima saveznog i republickog ustava." I DSS je uoci zasedanja lidera DOS-a pocetkom nedelje izneo svoj predlog. Za razliku od preporuka Labusa i Svilanovica koji predlazu rekonstrukciju Vlade, DSS se zalaze, izmedju ostalog, za novu Vladu, za izbor novog predsednika republicke skupstine, za ukidanje protivzakonitih uredbi Vlade Srbije i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja septembra 2002. godine. Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin kaze da je predlog Labusa i Svilanovica odbijen na predsednistvu DOS-a ali da su taj i predlog DSS-a u osnovi isti. >Oni su gotovo identicni. Predlog DSS-a je samo nesto konkretniji i nesto precizniji. Oba podrazumevaju vracanje u predjasnje stanje, znaci ponistavanje posledica koje su proistekle iz krsenja koalicionog sporazuma DOS-a, a zatim uredjivanje odnosa unutar koalicije na novim osnovama, utvrdjivanje roka za odrzavanje prevremenih izbora koji postoje i u jednom i u drugom planu. Mi smatramo da je kraj septembra 2002. godine jedan razuman rok, to je rok koji podrazumeva i resavanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Za DSS je prihvatljivo i da se, kako je predvidjeno planom Svilanovic-Labus, mi vratimo u vladu Srbije pod uslovima da se i druge stvari koje proisticu iz sporazuma vrate u predjasnje stanje i da se rad vlade regulise tako da on pocne da sprovodi program koji je donelo predsednistvo DOS-a, to je nesto sto mi isticemo vec mesecima<, kaze Marsicanin. Funkcioner GSS-a Dragor Hiber istice da je moguce naci izlaz iz krize i sledecim resenjima: >Rekonstrukcija republicke vlade to je vracanje prava DSS-u da predlozi predsednika Narodne Skupstine Srbije i odmah da kazem da bi GSS to itekako podrzao, mi smo samo prihvatili obavezu da damo predsednika u jednom trenutku krize, a ne pretendujemo da uzmemo to mesto. Na taj nacin bi se DOS nasao u situaciji da bar jos godinu dana obavlja posao za koji je dobio poverenje gradjana<, rekao je Hiber. Na pitanje novinara kako komentarise predloge Miroljuba Labusa i Gorana Svilanovica s jedne i DSS-a s druge strane, koje danas objavljuju mediji, sef poslanickog kluba DOS-a Cedomir Jovanovic je kratko odgovorio: >To nije tacan predlog. Necu da komentarisem besmislice, verujte<, rekao je Jovanovic. U Blicu od srede izmedju ostalog pise da se u predlogu koji su ponudili Svilanovic i Labus preporucuje izbor novog nacelnika Generalstaba VJ do kraja godine. Na nase pitanje da li se i u tome podudaraju stavovi DSS-a Dragan Marsicanin odgovara: >To je bio jedan od predloga, to nije stajalo u planu Svilanovica i Labusa, ali je to jedno od pitanja o kojima se takodje moglo razgovarati, s tim sto smo istakli primedbu da se tu ne radi o republickom nivou i da je to nesto sto onda otvara pitanje dogovora DOS-a na saveznom nivou i u tom smislu je predlozeno da se u ovom paketu predloga ne pojavljuje<, kaze Marsicanin. ZAKON O SRADNJI SA HAGOM Beograd -- Jedan od aktuelnih sporova unutar DOS-a je i donosenje Zakona o saradnji sa haskim tribunalom, javlja Radio B92. DSS je u utorak u republickom parlamentu trazio hitno glasanje o predlogu zakona koji je ova stranka i sacinila. Sef poslanickog kluba DOS-a Cedomir Jovanovic smatra da je taj predlog zakona DSSa los. >Pre svega je los zato sto nije konsultovao onaj segment nase pravne prakse koji mora biti konsultovan i koji zapravo govori o SRJ kao subjektu medjunarodnog prava. Ovime nam DSS zapravo porucuje da SRJ u stvari ne postoji, ali mislim da tako nesto nije korektno, jer istovremeno tu inicijativu prati inicijativa za raspisivanje vanrednih izbora. Onda se pitamo koja to skupstina treba da donesre taj zakon. Mislim da je to medjusobno konfrontirano i da to samo po sebi nece realno promeniti nase stanje u drustvu i mislim da istovremeno ta saradnja tece nesmetano na osnovu uredbe vlade<, kaze Jovanovic. Na primedbu da izglasavanjem zakona o saradnji sa haskim tribunalom na republickom nivou, DSS na odredjeni nacin ponistava ustavnu ulogu savezne drzave, potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin odgovara. >Eto nekoga ko se zvanicno zalaze za ocuvanje savezne drzave, a sve cini da do raspada drzave dodje. Ako je to stav, sto sam sada cuo, onda to predstavlja potvrdu onoga sto smo rekli da je jedan od uzroka za produbljivanje krize pokusaj da se zaustavi donosenje zakona o saradnji sa Haskim tribunalom koje smo predlozili pre oko mesec dana. Ocigledno da u Srbiji nekome odgovara da se ta takozvana saradnja i dalje odvija na jedan nezakonit nacin, dakle bez ikakve pravne regulative, bez ikakve zastite nasih gradjana i bez ikakve zastite drzavnih interesa<, rekao je Marsicanin. Funkcioner GSS-a i predsednik zakonodavnog odbora skupstine Srbije Dragor Hiber smatra da je ustavno resenje kakvo predlaze DSS moguce i da ne krsi direktno ustav, mada ima, kako kaze "puno pravno tehnickih nejasnoca". >Postoji komunikacija izmedju republickih pravosudnih organa i Saveznog ministarstva pravde kao nadleznog primaoca zahteva za izrucenja. Ima i nekih drugih stvari koje sam u prvom citanju zapazio i koje zahtevaju poliranje zakona. mada je u utorak DSS predlozio da se o ovom zakonu raspravlja u hitnom postupku sto je vec samo po sebi poslovnicki problematicno. Smatram da republicki zakon nije moguce usvajati pre nego sto bude usvojen savezni, jer bez toga nema ove nadleznosti republike kako sam je na pocetku opisao<, kaze Hiber. RAZGOVORI O BUDUCNOSTI SRJ 17. DECEMBRA Podgorica -- Premijer Crne Gore Filip Vujanovic najavio je da ce predstavnici vlasti Jugoslavije, Srbije i Crne Gore nastaviti 17. decembra u Beogradu razgovore o preuredjenju odnosa u federaciji, uz prisustvo visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku Havijera Solane. U intervjuu podgorickom radiju Antena M, Vujanovic je u sredu naveo da ce pored njega tom sastanku prisustvovati predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica, potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, premijer Srbije Zoran Djindjic i crnogorski predsednik Milo Djukanovic. Vujanovic je rekao da ce na predstojecim razgovorima, izmedju ostalog, biti reci i o posledicama ukidanja federacije: "Mi mozemo imati dvije vrste saglasnosti - da se dogovorimo oko federacije za koju nema raspolozenje Crne Gore ili da se dogovorimo o savezu dvije nezavisne i medjunarodne priznate za sta nema saglasnosti u Beogradu, tako da mislim da ce izvjesno ishod tih razgovora biti konstatacija da treba ici na referendum, ali sa jednom novom situacijom gdje ce se znati sta ce biti nakon referenduma - kakvi ce biti odnosi dvije nezavisne drzave i gdje ce se projektovati rezultat kroz ono sto ce biti demokratski transparentnije". Filip Vujanovic je rekao da, iako trenutno medjunarodna zajednica ne prihvata podelu Jugoslavije, vecinska volja gradjana ce morati da da poslednju rec. Vujanovic je naglasio da je buducnost Crne Gore u njenoj samostalnosti: "Ocekujem da ce to biti sadrzajni, korektni, prijateljski razgovori, da ce se EU uvjeriti da smo razgovarali kao partneri koji mogu da razgovaraju i da razmjenjuju argumente i da cemo na kraju konstatovati da ce u referendumu koji ce biti demokratski i transparentan Crna Gora treba izabere svoj put". Profesor Fakulteta politickih nauka i strucnjak za federalizam Ilija Vujacic izjavio je da je zbog pritisaka iz medjunarodne zajednice Crna Gora trenutno daleko od samostalnog resavanja odnosa u federaciji, odnosno referendumom. Vujacic je u izjavi za B92 rekao da se novim sastankom predstavnika savezne drzave i republika clanica pregovori o prevazilazenju krize vracaju na pocetak: "Na zalost, stvar se krece jednim tokom koji ja ne vidim optimisticki. Ukoliko postoji bilo kakav pritisak spolja, kao sto u ovom slucaju postoji pritisak prema Crnoj Gori, bojim se da svako resenje do kojeg ce doci, a ocigledno ce se kretati ka nekom resenju da se nadje kompromis - kompromis nece biti izraz unutrasnjih interesa i spremnosti obeju strana. Bojim se da ce ta resenja u institucionalnom smislu biti relativno losa". PROTEST SINDIKATA FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic primio je u sredu predstavnike Sindikata finansijskih organizacija Srbije, javlja Radio B92. Dinkic je prihvatio njihov zahtev da se izradi bolji socijalni program za prekobrojne bankarske cinovnike, ali nije zeleo da im odgovori da li ce Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i Jugobanka biti likvidirane. Predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije Milan Alempijevic je posle razgovora izjavio za B92 da je sa guvernerom postignut samo delimican dogovor i da ce dijalog biti nastavljen. >Postigli smo odredjene pomake. Guverner ce preko medija da naglasi da su banke u sanaciji sigurne banke i da ce za banke da se obezbedi dostojan socijalni program. Ono sto nije zeleo da nam kaze da on zna, i da vlada zna, samo zaposleni ne znaju, sudbinu ove cetiri najvece banke, i da ce to biti saopsteno krajem marta sledece godine<, rekao je Alempijevic. Oko 2.000 clanova sindikata okupilo se ispred zgrade Narodne banke u Bulevaru kralja Aleksandra i blokiralo saobracaj do zavrsetka pregovora sa guvernerom. Clanovi sindikata su protestvovali zbog neizvesne sudbine cetiri velike banke koje su u procesu sanacije i glasina da ce one biti likvidirane, a radnici ostati bez posla. Govoreci na skupu sindikalni aktivista Miodrag Bojovic je optuzio guvernera Dinkica da protezira novonastale i strane banke na racun najvecih drzavnih banaka i tako doprineo njihovom brzem propadanju. Prema recima Bojovica >Investbanka< bi se brzo oporavila kada bi njeni duznici poput Sartida ili JAT-a vratili milionske kredite. >Nase banke su izgradjivale ovu zemlju. 'Investbanka' je finansirala Djerdap 1 i Djerdap 2, izgradjivali smo 'Sartid', prugu Beograd-Bar, citave komplekse EPS-a. Danas taj 'Sartid' ne vraca nama svoje dugove ali zato drzi fudbalski klub. Gospoda iz JAT-a cije obaveze mi placamo svakodnevno povecavaju svoje plate dok smo mi dovedeni na ivicu bede. Mi ovde trazimo, apelujemo, zahtevamo i necemo odustati od zahteva da nam se omoguce povoljni uslovi poslovanja kao i svima drugima. Ova zemlja ne moze da bude bez tradicionalnih banaka<, rekao je Bojovic. Inace, eventualnom likvidacijom Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke, cija ce sudbina definitivno biti poznata krajem marta, bez posla ce ostati oko 10.000 bankarskih cinovnika. ODLUKA O PONOVNOM OTVARANJU PESTER BANKE Beograd -- Savezni sud je u sredu ponistio resenje guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladjena Dinkica o oduzimanju dozvole i likvidaciji novopazarske Pester banke. Obrazlazuci odluku o ponovnom otvaranju banke, predsednik Upravnog odbora Nedzip Kacar za B92 kaze da je "sud doneo konacno resenje cime je pravda zadovoljena, a javnosti dokazano da je banka poslovala zakonito i profesionalno". Na nas komentar da Dinkic nije priznao odluke ovog suda u slucaju Union banke i drugih banaka koje su na slican nacin povratile dozvolu za rad, Kacar je rekao da od guvernera ocekuje da postuje zakon: "Pester banka je postovala zakone i profesionalno se ponasala. Mi ocekujemo od svih u ovoj zemlji da postuju zakone i odluke sudova". Guverner Dinkic oduzeo je Pester banki dozvolu za rad 15. juna 2001. godine. Inace, na odluku o likvidaciji koju je donela Narodne banke Jugoslavije zalila se i Astra banka. Ona je pokrenula postupak pred Saveznim ustavnim sudom, koji ce se o njenom zahtevu za vracanje dozvole za rad izjasniti 26. decembra. SVILANOVIC O POSETI SPANIJI Lisabon -- Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic boravi u sredu u Portugalija, zemlji koja od prvog januara preuzima mesto predsedavajuceg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Svilanovic je u utorak posetio Spaniju koja ce u narednom sestomesecnom periodu predsedavati Evropskom Unijom. Na pitanje koliko su se njegovi sagovornici interesovali za desavanja u parlamentu Srbije i odnosima u vladajucoj kolaiciji, Svilanovic za B 92 odgovara: "Ne, sagovornici ne, mediji - da, s obzirom da sam dao jedan intervju za spansku televiziju i jedan intervju za "El pais". Novinari su bili zainteresovani za to. Sagovornici ne toliko, oni to shvataju onako kako to i jeste: jedna vrlo vazna ali ipak prolazna kriza koja ne bi trebalo da ugrozi stabilnost u zemlji i nastavak promena koji je zapocet u saradnji svih stranaka u saradnji svih stranaka koje cine DOS", rekao je Svilanovic. O razgovorima koje je vodio u Madridu Svilanovic je rekao: "Sreo sam se sa ministrom inostranih poslova Spanije i sa predsednicom spoljno politickog odbora parlamenta. Razgovarali smo samo o dve grupe pitanja, - prioriteti spanskog predsedavanje Evropskom unijom i u kojoj meri ce to da se odrazi na priblizavanje Jugoslavije EU, kako ce taj proces dalje da ide. Mi smo do sada imali dva radna sastanka konsultativne radne grupe EU i Jugoslavije. Dogovorili smo se da u narednih sest meseci, tokom spanskog predsedavanja, odrzimo verovatno jos dva sastanka, krajem februara jedan, i jedan u junu, recimo. Tako bismo u drugoj polovini 2002. godine, kao sto je bio nas plan, mozda zapoceli formalne pregovore o potpisivanju sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Sporazum bi onda mogao biti potpisan 2003. Naravno, prva stvar je kakav ce biti odnos Spanije kao predsedavajuce drzave EU u odnosu na kljucne teme koje su za nas vazne: situacija na Kosovu, odnos Srbije i Crne Gore itd.", rekao je Svilanovic. BATIC: SRJ USKORO U SAVETU EVROPE Strazbur -- Republicki ministar pravde Vladan Batic izjavio je u sredu uvece u Strasburu, gde boravi na poziv generalnog sekretara Saveta Evrope Valtera Svimera, da "smo na pragu ulaska" u tu organizaciju. Batic je rekao FoNetu da je "optimalno vreme da se to desi u junu ili septembru iduce godine". "Ne verujem da prijem moze da se realizuje vec u januaru, jer se ocekuje rasplet dogadjaja sa Crnom Gorom, a nakon toga vrata koja su do skoro bila samo odskrinuta za ulazak u Savet Evrope, bice sirom otvorena", rekao je Batic. On je u razgovoru sa ambasadorima zemalja clanica Saveta Evrope predocio svojim sagovornicima da je Jugoslavija ispunila sve pretpostavke, u pogledu ljudskih prava i afirmacije pravne drzave, za clanstvo u Savetu Evrope. Batic je kazao da su ambasadore zemalja clanica Saveta Evrope posebno interesovala pitanja pojedinih zakonskih resenja i situacija na Kosovu, kao i da su izrazili zadovoljstvo "zbog novog lika Srbije pred medjunarodnom javnoscu". "Visoko je ocenjeno ono sto Jugoslavija i Srbija rade na planu sveobuhvatnih reformi u zemlji", podvukao je Batic. On je dodao da je bilo pitanja i "oko dogadjaja u skupstini Srbije". "Ja sam objasnio da ne postoji nikakva parlamentarna kriza, da je jedna stranka u jednom momentu zalutala u svojim politickim opredeljenjima, ali da se srecom vratila na pravi put, videvsi kuda ide reformska struja koju prihvataju i Evropa i gradjani Srbije", zakljucio je Batic. LABUS: SRJ CE IMATI DOVOLJNO GASA ZA ZIMU Moskva -- Potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus izjavio je u utorak u Moskvi da ce Jugoslavija dobiti dovoljno ruskog gasa za zimu. "Jugoslavija uredno placa dugove za gas i do sada je isplatila 118 miliona dolara, pa nece biti problema sa snabdevanjem ove zime", rekao je Labus. On je naveo da je u placanju ruskog gasa "nepovoljna cinjenica" to sto je placano samo u devizama, umesto, kako je ranije dogovoreno, da trecina bude placena u devizama, a dve trecine u robi. NOVIH 12 MILIONA EVRA SRBIJI Brisel -- Srbiji, koja "zbrinjava najvecu izbeglicku populaciju u Evropi", Evropska komisija je u sredu dodelila novih 12 miliona eura. Ta sredstva ce biti data nevladinim organizacijama kako bi mogla da se nastavi raspodela hrane najugrozenijima u Beogradu i unutrasnjosti. Dodeljena ce suma, rekao je komesar za humanitarne poslove Paul Nilsen, biti dovoljna za prvi deo zimskog perioda. Pomoc ce biti pruzena kroz humanitarnu agenciju ECO, a to znaci da ce evropska humanitarna pomoc Srbiji u godini 2001. iznositi 50 miliona eura. HVB BANKA: 50.000 DEM ZA SKUPSTINU Beograd -- Austrijska bankarska grupa HVB, koja je u sredu zvanicno otvorila svoju filijalu u Beogradu, u sredu uvece je uplatila 50.000 maraka u fond za obnovu savezne skupstine. Cek na tu sumu je predsedniku Veca gradjana Dragoljubu Micunovicu, na prijemu koji je u saveznoj skupstini priredila HVB banka Jugoslavija, urucio generalni direktor banke Kristof Grojsing. CANAK ODBIO MESTO PREDSEDNIKA UO NIS Novi Sad -- Predsednik vojvodjanske skupstine Nenad Canak odbio je u sredu ponudu sefa poslanicke grupe DOS Cedomira Jovanovica da prihvati mesto predsednika Upravnog odbora Naftne industrije Srbije. Na tu ponudu Canak je, u svojoj faks-poruci Jovanovicu, rekao da "u ovom trenutku iz razloga prezauzetosti" ne moze da preuzme funkciju predsednika upravnog odbora NIS. "Licno smatram da tako znacajnu funkciju treba da obavlja ne samo vrhunski profesionalac i ne samo da joj bude posvecen ukupnoscu svog radnog potencijala, nego sam uveren da on mora oko sebe da okupi siri tim strucnjaka, i van upravnog odbora, koji ce se angazovati da se buducnost NIS, najznacajnije privredne kompanije u Vojvodini, osloni na najbolje strucnjake koje u ovom trenutku imamo", navodi se u Cankovom odgovoru koje dostavljenom FoNetu. U odgovoru se dodaje da je ova "ponuda stigla posle godinu dana nesporazuma oko formiranja rukovodstva NIS", kao i da su se "mnoge okolnosti u medjuvremenu promenile". "Verujem da ce ovakav nacin izbora predsednika upravnog odbora NIS biti primer za depolitizaciju i drugih preduzeca, a ovo neka bude moj licni doprinos tome", zakljucuje Canak. TV DUEL DINKIC - KARIC Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izjavio je u sredu uvece u tv-duelu sa vlasnikom BK grupacije Bogoljubom Karicem da je NBJ podnela krivicnu prijavu protiv Karica pod sumnjom da je zloupotrebio sluzbeni polozaj. Na optuzbe da je novac komintenata prebacivao na licni racun i da je Astra banka poslovala krseci zakon, Karic je rekao da se Dinkic ponasa kao sudija umesto da ostavi nadleznim drzavnim organima da utvrde cinjenice, odnosno da je "manipulant sa politickom ambicijom, koji finansijski unistava Srbiju" i da je "mali Milosevic". Karic je rekao da nije podneo krivicnu prijavu protiv Dinkica, mada je postojala takva namera, kao i da njegov tim sa stranim advokatima razmatra tu mogucnost. "Vi imate paranoju od mene", rekao je Dinkic na optuzbu Karica da je uzeo sebi moc kakvu nema ni jedan guverner u svetu i da nema isti tretman prema svim bankama odnosno da je uzeo njega "za metu". Dinkic je rekao da nema banke miljenice, da nije bilo nikakve nagodbe sa Delta bankom i da ne favorizuje strane banke. Dinkic je nazvao Karica najvecim ekstraprofiterom u zemlji kad su u pitanju privatna lica, ali i napomenuo da Astra banka nije zatvorena zbog ekstraprofita kao i da je na privatne racune Karica prebaceno oko 28 miliona maraka deponenata. On je princip delovanja kakav je imala Astra banka uporedio sa bankama Jezdimira Vasiljevica i Dafine Milanovic. Govoreci o svojim pohvalama republickom premijeru i jugoslovenskom predsedniku, Karic je rekao da je premijer reformista kojem "nije lako sa takvima kao sto je Dinkic" kao i da je Kostunica za nesto usporenije korake u tranziciji, naglasavajuci njegovu "nacionalno-patriotsku poziciju". LUKOVAC NECE MOCI DA GLASA NA EVENTUALNOM REFERENDUMU Beograd -- Crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac nece moci da glasa na eventualnom referndumu o drzavnom statusu Crne Gore koji predvidja dve godine stalnog boravka u Crnoj Gori, jer ima stalno mesto boravka u Beogradu od 15. novembra 1989. godine. Crnogorski ministar u izjavi za B92 kaze da mu je jako zao sto ce mu zbog takvih cinjenica biti uskraceno pravo da glasa na buducem referendumu: "Naravno da ce da mi bude zao, ali takvi su propisi, ja tu ne mogu nista. Ja mogu samo da rijesim stambeno pitanje u Podgorici posto cu zamijeniti stan i ja na tome radim", kaze Lukovac. CRNOGORSKI PEN CENTAR: SIRAK VREDJA DOSTOJANSTVO CRNE GORE Podgorica -- Crnogorski PEN centar optuzio je francuskog predsednika Zaka Siraka da insistiranjem da Crna Gora odustane od obnove svoje drzavnosti "vredja dostojanstvo crnogorskih gradjana", jer oni "imaju pravo da o svojim interesima i drzavno-pravnom statusu odlucuju sami, bez obzira na to da li se to nekome dopada ili ne". U otvorenom pismu Siraku, koje prenosi podgoricka "Pobjeda", crnogorski PEN centar poziva francuskog predsednika i druge evropske i svetske drzavnike, kao i kulturne i humanitarne institucije i nacionalne PEN centre da podrze pravo gradjana Crne Gore da o njenom statusu odluce na demokratskom referendumu. "Drzava Crna Gora nije od juce. U svojoj dugovjekoj istoriji, izdrzala je mnoge pritiske i ultimatume. U najvecem broju slucajeva uspjesno oduprla, cak i kada su je napadale armije Turske imperije, Napoleonove Francuske ili Austro-Ugarske, podseca crnogorski PEN naglasavajuci da smatra "problematicnim Sirakov pritisak na Crnu Goru". MILOSEVIC ZADOVOLJAN STO JE ODBIJEN ZAHTEV DEL PONTEOVE Hag -- Slobodan Milosevic zadovoljan je kako je proslo njegovo cetvrto pojavljivanje pred sudskim vecem Haskog tribunala, a posebno ga raduje cinjenica da je sud odbio zahtev glavnog tuzioca Karle del Ponte za spajanje triju postojecih optuznica u jedinstven tekst. Ovo dopisnik B92 Milos Milic saznaje od Milosevicevih beogradskih advokata, Zdenka Tomanovica i Dragoslava Ognjanovica, koji su u utorak u Hagu prisustvovali citanju optuznice za Bosnu, i potonjoj raspravi koja je dovela do odbacivanja zahteva tuzilastva. Oni ce u sredu provesti ceo dan sa bivsim predsednikom. Milosevic je u utorak porucio tribunalu, koji zvanicno ne priznaje, da ce u predstojecem sudjenju po takozvanoj "kosovskoj optuznici"; izmedju ostalih kao svedoke pozvati i Bila Klintona, Medlin Olbrajt i brojne mirovne posrednike tokom desetogodisnjih balkanskih ratova. Iako Milosevic nece promeniti svoju strategiju odbijanja legitimnosti haskog suda, sto potvrdjuju i Tomanovic i Ognjanovic, poznavaoci rada tribunala tvrde da ce biti tesko izbeci pozivanje onih zapadnih politicara koje Milosevic bude zeleo da vidi u sudnici. I tuzilastvo je spremilo svoju listu svedoka, koja za sada; po nagovestajima broji vise od tri stotine imena. Medju njima se nalazi i 30, za sada neimenovanih, nekada najblizih saradnika Slobodana Milosevica. Do odbacivanja zahteva Karle del Ponte doslo je posle visecasovne rasprave tuzilaca, sudija i advokata "prijatelja suda", u kojoj su osporeni neki od navoda iz podneska tuzilackog tima. Kao najspornije za sudsku trojku pokazale su se tvrdnje da je rat na Kosovu bio deo osmisljene strategije Slobodana Milosevica za stvaranje "Velike Srbije". "Kosovo je razlicit slucaj od Bosne i Hrvatske", rekli su sudije Ricard Mej i Patrik Robinson, koji kazu da zlocine na Kosovu od ostalih zlocina razdvaja vremenska i prostorna razlika, uz konstataciju da je Kosovo u Srbiji. Sudija Mej je cak u jednom trenutku rekao da je krivac za kasno pojavljivanje optuznica za Hrvatsku i Bosnu Karla del Ponte, sto je, prema njegovom tumacenju "stvorilo velike probleme sudu, jer se ponovo odlaze pocetak sudjenja za zlocine pocinjene u tim drzavama". Kada je rec o ponasanju bivseg predsednika u sudnici, sto je u prethodna tri puta bio za javnost najinteresantiji deo procesa, on nije odustao od bojkota tribunala. Posto mu je procitana optuznica za genocid i druge zlocine u BiH, Milosevic je u utorak, dok je mogao da govori, to nazvao vrhuncem apsurda. "Ja sam zasluzan za mir u Bosni a ne za rat", rekao je on, i krivicu za rat pripisao "silama koje su rasturile Jugoslaviju i njihovim, kako je naglasio,"satrapima u Jugoslaviji". Potom ga je sudija Ricard Mej prekinuo, iskljucivsi mu mikrofon. Novost je da je Milosevic dobio gotovo punih dvadeset minuta da kaze sta misli o zahtevu za objedinjavanje kosovske, bosanske i hrvatske optuznice. On je tu priliku iskoristio da ponovi svoje poznate politicke stavove o nastanku i uzrocima desetogodisnjih ratova. Cak je porucio, cini se, pre svega javnosti u Jugoslaviji, da ce se u Srbiji na vlast vratiti patriote, ali i da je Kosovo, kako se izrazio, "bilo i bice deo Srbije". SRJ VRATILA DEO VUKOVARSKOG BLAGA Ilok -- U utorak oko u 17,30 casova preko granicnog prelaza Nestin kod Iloka u Hrvatsku je iz Jugoslavije vracen je deo eksponata otudjenih 1991. godine koji su bili pohranjeni u depoima Vojvodjanskog muzeja i Gradskog muzeja u Novom Sadu, javlja Fonet. Kamionima je vraceno oko 2000 eksponata iz zbirke Galerije umetnina "Bauer", odnesenih iz vukovarskog samostana. Blago je na granicnom prelazu docekao hrvatski ministar kulture Antun Vujic. Hrvatski i jugoslovenski strucnjaci ocenili su da su umetnine dobro ocuvane. TEMA B92: DA LI SU SRBI ZABORAVILI SLOBU? Beograd -- Slobodan Milosevic u utorak se ponovo pojavio na pretresu pred sudijama Haskog tribunala. Za razliku od jula, kada su sve TV-stanice u Beogradu prenosile taj dogadjaj, ovog puta na satelitski signal iz Haga "prikljucio" se samo jedan kanal, a politicari i gradjani bave se nekim drugim temama. Da li je Slobodan Milosevic zaboravljen u Srbiji, pitanje je kojim se bavi Tema B92. Temu je pripremio Daniel Bukumirovic. PREGLED STAMPE ZA 12.DECEMBAR Beograd -- U Pregledu stampe mozete procitati tekst iz rubrike "Sta da se radi" nedeljnika NIN, pod naslovom"Orden za Siraka", kao i intervju iz "Glasa javnosti" sa piscem Ivanom M. Lalicem, odnedavno clanom Komisije za borbu protiv korupcije i upravnikom SNP u Novom Sadu. Iz "Ekonomist magazina" prenosimo tekst "Otpad na djubristu", o "upravljanju otpadom". -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPBfcwkMYhVuIcyHKEQLzNACgztPsI0zPsabR8VTFuHdCAdmoWZ4An1vK XaaEc/wN30uhptksK67n0VqB =h1xL -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
