|
HRONIKA HA�KIH NESPORAZUMA Proces veka na jeziku "bsh"Su�enje Slobodanu Milo�evi�u treba da po�ne za nepuna dva meseca, a problema finansijske i druge prirode kao da je sve vi�e. - Kako je tribunal tri jezika - bosanski, srpski i hrvatski - spojio u jedan(Od na�eg specijalnog izve�ta�a) Hag, 13. decembra Sada kada se datum su�enja , za koje se ka�e da je najve�e i najzna�ajnije posle Nirnberga i procesa nema�kim nacistima, pribli�io , ispada da Ha�ki tribunal, nije ni izbliza spreman , opremljen, finansijski poduprt, �ak ni dovoljno pravno i stru�no razra�en da bi se uhvatio u ko�tac sa jednim takvim doga�ajem, ili predstavom ve� zavisno od toga kako ko gleda na celu stvar. Su�enje Slobodanu Milo�evi�u, "Proces druge polovine 20. veka" , treba da po�ne za nepuna dva meseca, 12. februara slede�e godine, ali je dvadeset prvi vek ve� nametnuo svoje nove teme i dileme. Iako je sve o�iglednije da Balkan ekspres iz pro�log veka �iji je ma�inovo�a po rasprostranjenoj globalnoj oceni bio Slobodan Milo�evi� mo�e da napravi pravi dar mar, na svetskoj sceni pojavio se i Bin Laden, novi rat na novom kontinentu, poru�en je Menhetn, pa je ovo su�enje u prestonici male ure�ene kraljevine vrednih i prilje�nih ljudi postalo neka vrsta izgubljenog prtljaga koji izgleda niko i ne �eli da prona�e. �tednja na ljudskim pravima No, posle tolikih priprema, velikih re�i suprotnog zna�enja , i ne zaboravimo tolikih tragedija kojima �e Balkan biti oprhvan jo� dugo, su�enje ipak mora da po�ne... Bi�e to istina, sa mnogo manje pompe, i mnogo skromnije nego �to je bilo dizajnirano kada je sud osnovan 93. godine. Novac, ta �udotvorna �ovekolika tvorevina, koja pre�ivljava sve vekove i re�ime zafalio je i Ha�kom tribunalu. Upravo se u Njujorku, gde je sud za biv�u Jugoslaviju i ro�en , lome koplja oko toga da li da se za slede�e dve godine odobri pove�anje bud�eta od petnaest odsto, �to bi iznosilo 230 miliona dolara za period do 2004. To je istina tri puta vi�e nego �to preko Visokog komesarijata za izbeglice, sti�e u Jugoslaviju za oko 500 hiljada izbeglica , ali je, po onome �to isti�u ha�ki slu�benici i zvani�nici, nedovoljno da bi se obezbedilo brzo i efikasno funkcionisanje suda pa i pravde, u uslovima strahovite evropske skupo�e. Ve� na samom po�etku , po�elo je da se �tedi na ljudskim pravima i to naravno balkanskim. Po�to je prethodno jezik kojim se govorilo, i pisalo u ratnim zonama, rasto�en i zvani�no na tri razli�ita (bosanski, hrvatski i srpski) u Ha�kom tribunalu je ve� od po�etka njegovog rada, on opet spojen u jedan koji se zove skra�eno "bsh". Simultani prevodioci u kabinama, i oni koji prevode izjave brojnih svedoka, kao i oni koji rade na kabastim dokumentima optu�nica �albi i presuda, sve prevode sa tog i na taj isti i jedini ""bsh" (bosanski, srpski, hrvatski). Od �irilice nema ni slova "�" pa se �ovek pita za�to se uop�te ratovalo kad se Srbima sudi na latinici. Ni prostorija, ni sudija Ali lako �emo za ljudska prava. Te�ko �e se ovaj sud, me�utim, izboriti sa ostalim te�ko�ama koje mu name�e besparica i to ba� u ovom trenutku pove�ane odgovornosti, obima posla , kad je pritvorska jedinica u �eveningenu krcata, a pozivaju se i novi da svakako do�u �to pre. Portparol Karle del Ponte, Florans Artman, ka�e da je tu�ila�tvo spremno da u slede�em periodu po�nu i po �est simultanih su�enja , ali da za to nema ni prostorija, ni prevodioca ni �est ekipa sudskih ve�a...O zapisni�arima, papirima, kompjuerima, telefonskim linijama , obezbe�enju da i ne govorimo. Svedoci su ipak posebna pri�a, i velika stavka. Te�ko ih je i prona�i jer "zavera " �utanja jo� uvek vlada Balkanom. Izgleda da se ova zaraza �iri i na svet. Ali kad se oni jednom pozovu na sud, a primera radi samo za kosovsku optu�nicu tu�ilac predo�ava dolazak najmanje 160 svedoka, njima treba platiti , put, dnevnice, boravak u hotelu (no�enje u hotelu "Beler" u blizini tribunala skuplje je od dvesta maraka) , prevodioce, medicinsku za�titu... Prirodno je �to u takvim uslovima niko nema vremena da misli na novinare, bar ne na one koji dolaze iz Jugoslavije, ili biv�e Jugoslavije i koji uglavnom govore onaj "bsh" jezik. Nema mesta ni za pres centar, a za kompjutere , telefonske linije, pa i priklju�ke za struju, nema ni novca. Kristijan Amanpur pa i manje zvezde Si- En-Ena, odavno nisu svra�ale u holandsku prestonicu ni u tribunal. Poslednji put kad je bila, Kristijan je jo� letos bila prva na spisku na galeriji za novinare koji prate doga�aje u sudnici. Bilo je to naravno pre 11. septembra kad se Milo�evi� prvi put u�ivo pojavio pred sudom. Naknadna njegova pojavljivanja je presko�ila. Ostaje da se vidi �ta �emo sa jugoslovenskim novinarima koji jo� �ive u pri�i o balkanskom vozu, ratu i njegovim liderima,i koji bi hteli da u�estvuju u poku�aju da se celom tom razdoblju da neki pravni, istorijski, ljudski smisao. Za sada, polu u zbilji , polu u �ali, rekli su da ih Ha�ki tribunal tretira na sli�an na�in, kao nekad Milo�evi�. A da li da bi napravio vic ili da bi najzad prekinuo polemiku o reflektorima ili mraku, u Milo�evi�evoj �eveningenskoj sobi, �ef pres biroa Kristijan �artije, je ju�e na konferenciji za novinare na�ao za shodno da poru�i najpoznatijem zatvoreniku da , "ako ho�e da ugasi svetlo , treba samo da pritisne prekida�". Novinari su se nasmejali, ali je te�ko poverovati da je bez obzira na to �ta ko misli o Slobodanu Milo�evi�u, on toliko neuk, da ne ume da ugasi svetlo. Na kraju krajeva, ako je u ne�emu bio ume�an , onda je svakako to bio u sposobnosti da - pogasi sva svetla. Zorana �uvakovi� |
vrati.gif
Description: GIF image
