From: [EMAIL PROTECTED]
Subject: Sv. Nikola
ZITIJE SVETOG OCA NIKOLAJA MIRLIKIJSKOG CUDOTVORCA
Ovaj smireni pobornik dobra i muz dostojan divljenja spada u najvece oce Hri-stove
Crkve. Rodio se u gradu Patari, u maloazijaskoj pokrajini Likiji, kao jedino dete
Teofana i None, bogatih primernih i poboznih hriscana. Vec od ranog djetinjstva sveti
Nikolaj je projavljivao znake svetosti, bio je ukrasen mnogim blagodatnim darovima,
kako onim prirodnim tako i onim koje je stekao trudom i podvigom.
Buduci ostrouman, on je bez teskoca vrlo temeljno izucio svetsku mudrost, ali se
sa narocitom paznjom bavio izucavanjem Svetog Pisma i dogmatskih istina o Bogu. Mnogo
casova provodio je u molitvi i tako postao dostojan sasud Hrista Gospoda.
Kada je decak poodrastao roditelji su ga poverili njegovom stricu Nikolaju, koji
je tada bio episkop grada Mira u Likiji. Ovaj cestiti episkop je veoma rano prozreo
vrline i blagodatne darove svoga mudrog, nezlobivog i krotkog bratanca, koji je imao
srca ispunjeno ljubavlju prema svima, a narocito prema siromasnima i progonjenima.
Nasladjivao se izucavanjem Bozanskog Zakona, i trudeci se da u zivotu primeni sve sto
Hristos trazi od svakog istinskog hriscanina. Svaka rec blagodatnog mladica, mudra i
“solju osoljenaâ€, zadivljivala je sve pa cak i strance. Prema svima je bio
pazljiv i dobar, uvek spreman da oprosti svima, pa i neprijateljima. Ziveci tako, on
se spremao da se u potpunosti posveti Hristu i Njegovoj Crkvi; zeleo je da postane
svestenik. U ono vreme, medjutim, besnela su strasna gonjenja na hriscane, pa je
svestenicka sluzba iziskivala veliku ljubav, odanost, samoodricanje, ispovednicki duh,
cak i spremnost na mucenistvo. Ali, mladi Nikolaj je bio spreman na svaku zrtvu radi
Raspetog Gospoda, sto je bilo ocigledno kako narodu Bozijem tako i njeogvom stricu.
I, evo! Stigao je blagosloveni trenutak! Nikolaj okupljen mnostvom hriscana koji
sa radoscu uzvikuju: “Dostojan je!â€, biva rukoplozen za djakona, a potom i
svestenika. U svojoj besedi, vladika koji ga je rukopolozio, prorekao je,
“...Bice blagodatna uspeha za rastuzene i namucene: Dobro i uspesno napasace
duse. Vracace zalutale na livade prave vere i spasavace sve od raznih opasnosti.â€
Posle rukopolozenja, novi pastir Crkve sve se vise predavao vrlinskom zivotu kroz
podvig posta, molitve, bdenja, celomudrenosti i cistote zivota.
Ziveci tako cestitim zivotom medju svojom pastvom u malom gradu Patari, on je
privlacio ljubav i postovanje svih. Dogodi se da se upokoji arhiepiskop mirlikijski i
sabravsi se episkopi likijske oblasti, pomolise se Bogu prepustajuci Njegovom promislu
izbor novog arhijereja. Bog je preko svog andjela otkrio Svoju volju: “Licnost
pogodna za episkopa nalazi se blizu vas, ime mu je Nikolaj i prosvecen je Mojim Duhom.
Njemu poverite episkopski tron i zastitu Crkve.†Tako je sveti Nikola smireno
prihvatio veliku cast i sa osecanjem odgovornosti brino se za duse koje mu je Bog
po-verio. Primivsi ovu odgovornost, svetitelj udvostruci podvig molitve posta i bdenja.
Vreme u kome je sveti Nikola napasao svoje slovesno stado bilo je vrlo tesko za
Crkvu Hristovu. Carskim ukazima hriscani su progonjeni po svim oblastima i od njih se
trazilo da se odreknu Hrista i poklone idolima. Onoga ko bi se oglusio o carske
naredbe cekali su tamnica, mucenje pa cak i smrt.
Sveti Nikola je smelo propovedao sv. Jevandjelje, zbog cega je bio bacen u
tamnicu. U tamnici se neprestano molio, ukrepljivao svoje sapatnike i ucvrscivao ih u
veri, a sam je sa radoscu podneo mnoge muke Hrista radi.
Car Konstantin 313 godine okonca gonjenje hirscana i pusti na slobodu sve
zatocene. Tako narod radosno izadje u susret svom jerahu ispunjenom blagodacu Bozijom.
Doziveo je sveti Nikola duboku starost i sa psalmopjenijem preseli se Gospodu 6/19.
Decembra 343 godine. Njegovo cesno telo u pratnji velikog broja svestenstva i vernih
bese sahranjeno u sabornoj crkvi u gradu Miru. Iz njegovih svetih mosti poteklo je
celebno miro od koga su se iscelili mnogi. Sa svih strana su dolazili bolesni i
nevolj-ni ka grobu svetitelja da mu se poklone i dobiju izobilnu blagodat i iscelenje
od telesnih i dusevnih neduga.
Zbog navale muslimana na Likujsku oblast 1087, svetitelj se u snu javi nekom
cestitom svesteniku i naredi da se njegove mosti prenesu u grad Bari u Italiji, koji
je tada bio pod upravom pravoslavnog patrijarha.
Celog svog zivota svedocio je Hrista kako recju tako i delom. Svoje bogatstvo je
razdelio sirotinji. Revnosno se brinuo o ponizenim i beznadeznim. Zarka zelja da se
pokloni svetim mestima kojima je Gospod hodio mu se ostvarila. Dok je putovao na moru
je zaustavio veliku buru i tako spasao sve od potopa. Na istom putu i brodu vaskrsao
je umrlog mornara. Spasio je narod Likijske obalsti od velike gladi; spasio trojicu
nevino osudjenih na smrt. Ucestvovao je na Prvom Vaseljenskom Saboru i sa ostalim
arhijerejima osudio bogohulnu Arijevu jeres i utvrdio dogmatsku istinu da je Gospod
Isus Hristos sin Boziji, jedinosustan sa Bogom Ocem. Izraz te istine nalazimo u
Simbolu vere “Verujem u jednoga Boga Oca svedrzitelja…†koji je
formulisna na prvom, a zavrsen i potvrdjen na Drugom Vaseljenskom Saboru. Preuzeto iz:
MOJA SLAVA, Sveti Nikola
Molim Vas braco i sestre slavite Krsnu Slavu Molitveno i Dostojanstveno.
Kolac, Zito, Sveca, Crno vino i neizostavno blagoslov svestenika u crkvi ili u Vasem
domu je odlika Srpske Slave. U vreme posta iskljucivo se servira samo posna hrana.
Svim svecarima, srecnu i Bogom blagoslovenu Krsnu Slavu, Sv. Nikolu zeli svestenik
Djokan sa porodicom.
Bozicnji post je vreme duhovne i telesne pripreme i obnove. Ocistimo svoje duse i
svoja tela disciplinom posta, operimo se suzama istinskog pokajanja i ukrasimo se
svetim hriscanskim vrlinama. Spremimo se da bi postali Bozicne jasle i primili u sebe
Novorodjence, Bogomladenca Hrista.
