-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== VLADA SRBIJE USVOJILA BUDZET ZA 2002. Beograd -- Vlada Srbije utvrdila je na sednici u utorak budzet za sledecu godinu u visini 219,8 milijardi dinara. Predlog zakona o budzetu trebalo bi pred poslanicima republièkog parlamenta da se nadje sledece nedelje. 80 odsto budzeta bice naplaceno kroz poreze, a novih nameta nece biti, rekao je na konferenciji za novinare republicki ministar finansija Bozidar Djelic. Planiran je i deficit od oko 539 miliona dolara koji ce biti pokriven kroz privatizaciju, od donacija i kredita svetske banke i iz domacih izvora. Govoreci o osnovnim ciljevima ekonomske politike u sledecoj godini, Djelic je rekao da je "cilj da sledece godine inflacija bude do 20 odsto". "Od toga ,polovina ce doci od daljeg dizanja cena koje nisu jos na ekonomskom nivou, znaci, znacajno manje nego ove godine. Uz to, oni koji ocekuju stihijske devalvacije, nestabilnost kursa, naravno to je u nadleznosti NBJ, mogu odmah da im kazem da ce biti razocarani. Oni trgovci i drugi koji spekulisu na devalvaciju dinara ce ponovo izgubiti, stampanja para nece biti", rekao je Djelic. Dobar deo posla u otklanjanju dispariteta je uradjen i, prema Djelicevim recima, može se ocekivati povecanje cena elektricne energije, grejanja i telefonskih impulsa. Republicki premijer Zoran Djindjic govorio je na konferenciji za novinare o penzijama i platama u 2002. "Oko 40 odsto penzija se finansira iz budzeta. Otprilike 60 odsto penzija moze da bude isplaceno iz doprinosa za penziono osiguranje. Premalo ljudi radi i placa penziono osiguranje da bi se penzije mogle normalno servisirati. Mi uveravamo nase gradjane da ce i naredne godine penzije i socijalna davanja stizati na vreme i da ovaj budzet to potpuno obezbedjuje. Predvidjamo u narednoj godini minimalan rast bruto proizvoda od 4 odsto i predvidjamo rast plata i naravno budzetskih izdataka za 4 odsto plus inflacija", rekao je Djindjic. Sledeca godina je biti ili ne biti u slamanju inflacije tvrdi Djelic. "Mi cemo kao zemlja sledece godine poloziti ili pasti na tom ispitu obaranja inflacije. To znaci da u pregovaranju sa sindikatima u javnim preduzecima, u javnim sluzbama i u preduzecima nasa zemlja mora i psiholoski da sidje na nize inflacione grane. U protivnom, inflatorna ocekivanja ce se ponovo pojaviti, i verujte, mi kao zemlja i kao vlada cemo sve uraditi da se ta inflatorna ocekivanja ne ostvare i mogu vec da kazem da u slucaju da u preduzecima ne postoji dovoljna disciplina na tom planu, da cemo biti spremni da preduzmemo i neke druge, zesce administrativne mere, iduci cak, ja se nadam da cemo moci to da izbegnemo, i do zamrzavanja plata ako dodje do velike nediscipline. Nismo krenuli tim putem, ali verujte da je od prvorazrednog znacaja za nas da sledece godine inflacija ni u kom slucaju ne predje ovih 20 odsto", naglasio je Djelic. STAMENKOVIC O BUDZETU Beograd -- Saradnik Instituta ekonomskih nauka Stojan Stamenkovic izjavio je za B92 da je predlog budzeta za narednu godinu realan, te da ce planirani budzetski deficit od 4,3 odsto biti uspesno pokriven. "Dobro je sto Vlada predvidja tako visok deficit", istice Stamenkovic. "Taj deficit je ustvari usmeren na socijalne namene i jednom delom na sanaciju bankarskog sistema, odnosno na zbrinjavanje radnika koji ce biti otpusteni kao visak. Dobro je sto je deficiti toliki, jer da nije tako moglo bi da se resi mnogo manje stvari ili bi poresko opterecenje moralo da bude vece", ocenio je Stamenkovic. GERIC: RESTRIKCIJE NISU PLANIRANE Beograd -- Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" Ljubomir Geric izjavio je da pored izuzetno opterecenog elektroenergetskog sistema nikakve restrikcije nisu u planu. "Nikakve restrikcije nemamo u planu i ne planiramo, ali bismo molili sugradjane da nam pomognu zato sto je opterecenje enormno veliko, to je negde blizu rekorda koji je ikad ostvaren u EPS pre dve godine, tako da ne bismo voleli da iskusavamo sta sve tehnicki sistem moze da podnese", kaze Geric. EPS upravo pokusava da ukljuci u sistem proizvodnje struje i elektroenergetske objekte u Zrenjaninu i na Novom Beogradu, koji godinama nisu u pogonu, jer proizvode najskuplje kilovat-sate u EPS. Ministar za energetiku u Vladi Srbije Goran Novakovic kaze da je snabdevanje strujom stabilno bez obzira na ogromnu potrosnju izazvanu niskim temperaturama i pripremama za slavu Svetog Nikole. On je u "Intervjuu dana" Radija B92 izjavio da je proizvodnja struje povecana za 30 odsto u odnosu na proslu godinu, a da je povecanoj stednji doprinelo poskupljenje struje i uvodjenje novog tarifnog sistema. Novakovic medjutim, najavljuje novo poskupljenje struje, dok ne bude postignuta njena ekonomska cena, ali dodaje da ce to biti tek na prolece. "Ocekujemo negde posle ove grejne sezone, necemo nista menjati ovu grejnu sezonu, ocekujemo da kada ljudi prestanu da se greju na struju, kada padne potrosnja, da povecamo cenu. Ocekujemo da izmedju aprila i pocetka sledece grejne sezone da podignemo za jos oko 50 posto. Popularno se to zove ispravljanje dispariteta, ali kada pogledate iz ugla potrosaca to jeste povecanje cene struje. Ali cena struje je bila toliko niska, kao sto su i neke druge cene bile niske, da jednostvano moramo da je povecamo", kaze Novakovic. NOVI KREDITI SVETSKE BANKE ZA OTPLATU STARIH Beograd -- Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, i Rori O'Saliven, sef misije Svetske banke u SRJ, potpisali su u ponedeljak dokumenta o 6 konsolidacionih zajmova kojima se regulise otplata svih ranijih zajmova Svetske banke koji su odobreni preduzecima u Jugoslaviji. Povoljni uslovi sadrzani u tim dokumentima podrazumevaju rok otplate od 30 godina uz 3 godine poceka. Posle isteka grejs-perioda, rate kojima ce biti vracani zajmovi postepeno ce biti povecavane, da bi tek po isteku devete godine otplata bila u punom iznosu. Takodje, predvidjeno je i da kamata za ove zajmove na godisnjem nivou iznosi 4,75 odsto, sto je znatno nize nego sto je bilo ugovoreno za prvobitne kredite. KOMISIJA ZA ULAZAK SRJ U STO Beograd -- Savezna vlada donela je odluku o obrazovanju Komisije za pristupanje Jugoslavije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a stupice na snagu 22. decembra. Zadatak Komisije bice da koordinira i prati postupak pristupanja Jugoslavije STO i pri tom obezbedi saradnju nadleznih saveznih i republickih organa i organizacija, da inicira uskladjivanje propisa iz oblasti ekonomske politike s pravilima STO i pripremi strategiju za pregovore o pristupanju STO. DJORDJEVIC: PENZIONERI GUBE DVE DO TRI PENZIJE Beograd -- Potpredsednik Saveza penzionera Jugoslavije Vladimir Djordjevic izjavio je da je u predlog novog Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ubacen clan kojim se menja nacin uskladjivanja isplata, cime se gube dve do tri penzije. On je za B92 rekao da je novim Zakonom predvidjeno da se penzije uskladjuju s pola odsto rasta troskova zivota i polovinom rasta plata. Djordjevic je naglasio da ce Savez penzionera podneti amandman Saveznoj skupstini kojim se ovaj clan brise. "Izracunali smo da je prosecno godisnje primanje penzionera ove godine oko 58.000 dinara, odnosno da je prosecna penzija 4.900 dinara, tako da se time gube dve penzije, a odredba koja predvidja da ce penzije biti uskladjivane 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra ne isplacujuci retroaktivno, vec za ta tri meseca penzija ce se uskladiti ali ona tece od 1. aprila, a retroaktivno nista, po tome gubimo jos skoro jednu penziju, tako da smo ovim promenama ugrozeni", kaze Djordjevic. NESIC: ZOP PRIMA CEKOVE Beograd -- Direktor Zavoda za obracun i placanje Zivko Nesic kategoricno je demantovao navode agencije Beta prema kojima ZOP od ponedeljka ne prima cekove "Investbanke" i "Beobanke". Nesic je na konferenciji za novinare rekao da u utorak ujutro nijedan cek u ZOP nije ostao nerealizovan. On je podsetio da ZOP uglavnom ne prima cekove na svojim salterima, vec ih dobija iz drugih finansijskih institucija i tek tada ih obradjuje. "Vodimo racune svih banaka i kada primimo cekove gradjana mi stupamo u procesiranje tih cekova tako sto ih prvo sortiramo po bankama, proveravamo da li su te banke likvidne u tom trenutku. Ukoliko banka u tom trenutku nema para na svom ziro-racunu, proiritetno se koriste sredstva iz rezerve banke. Ovih dana nijedan cek nije ostao u ZOP, a da nije obradjen. Zakon o platnom prometu obavezuje sva pravna lica da primaju cekove gradjana po tekucim racunima, a neprimanje cekova je krivicno delo", kaze Nesic. SRJ 2004. KANDIDAT ZA EU? Beograd -- Jugoslavija, uz ispunjenje odredjenih uslova, moze 2004. da postane kandidat za clanstvo u Evropskoj uniji, ocenjeno je u utorak u Beogradu na sastanku jugoslovenskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljuba Labusa i komesara EU zaduzenog za prosirenje Unije Gintera Verhojgena. U saopstenju jugoslovenskog Sekretarijata za informisanje navedeno je da su Labus i Verhojgen istakli da postoje veliki izgledi da SRJ postane kandidat za clanstvo u EU, ako ispuni uslove predvidjene procesom stabilizacije i pridruzivanja EU i sporazum o tome zakljuci do 2004. Labus je rekao da je jugoslovenska Vlada svesna izazova koji predstoje i da saradnju sa Evropskom komisijom, kao strateskim partnerom, smatra vitalnom za buduci ekonomski i demokratski razvoj drustva. DELEGACIJA SRJ U ZVANICNOJ POSETI BIH Sarajevo, Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica je s clanovima Predsednistva BiH ucestvovao na prvoj sednici Medjudrzavnog veca za saradnju BiH i Jugoslavije. Predsednik Jugoslavije je potom razgovarao i s predstavnikom medjunarodne zajednice za BiH Volfgangom Petricem, a sefovi diplomatija dve zemlje Goran Svilanovic i Zlatko Lagumdzija potpisali su vise bilateralnih sporazuma. Predsednik Vojislav Kostunica je tokom boravka u Sarajevu najavio i da ce Jugoslavija ratifikovati Dejtonski sporazum, prenosi dopisnik Radija B92 Zoran Zuza. Upitan da li odnose dve zemlje opterecuje tuzba za agresiju i genocid koju je BiH podnela protiv Jugoslavije jos 1993, Kostunica je odgovorio da se o tuzbi u utorak nije razgovaralo. "Nije dovoljna nijedna tuzba, nijedan sud da tu tesku sudbinu svih naroda sa ovih prostora, sa ovog uzeg prostora, dakle i Bosnjaka i Hrvata i Srba, do kraja razresi. Na kraju krajeva, postoji i pored tuzbi i pored sudova nesto sto je do svega vaznije, sto stoji iznad toga. To je istina i pomirenje svih ovih naroda", rekao je Kostunica. On je posebno naglasio znacaj postovanja Dejtonskog sporazuma sto je u BiH docekano kao svojevrstan odgovor na nedavnu izjavu predstavnika medjunarodne zajednice Volfganga Petrica da ce Republika Srpska biti ukinuta ukoliko vlasti tog identiteta ne prestanu sa opstrukcijama. Kostunica je najavio da ce jugoslovenska skupstina uskoro i zvanicno ratifikovati Dejtonski sporazum, sto nikada do sada nije ucinjeno, a o sporazumu o specijalnim vezama Republike Srpske i Jugoslavije je rekao: "Nista se u tom sporazumu nije promenilo. On je zapravo dobio svoje prave dimenzije, u necemu je ojacan cinjenicom da se nastavlja saradnja s BiH. Potvrdjeno je nesto sto je vise nego jasno i slovo i duh Dejtonskog sporazuma, da postoji jedna suverena nezavisna drzava Bosna i Hercegovina", rekao je Kostunica. Sefovi diplomatija dve zemlje Goran Svilanovic i Zlatko Lagumdzija u utorak su potpisali sporazum o unapredjenju i zastiti investicija i o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoci. Predsedavajuci predsednistva BiH Jozo Krizanovic najavio je i potpisivanje sporazuma o ukidanju viza i putnih isprava sto ce, kako je najavio, obezbediti jednak tretman gradjana dve zemlje prilikom prelaska granice. Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je u utorak uvece, po povratku iz Sarajeva, da ce Savezna skupstina uskoro ratifikovati Dejtonski sporazum. Kostunica je u izjavi novinarima na beogradskom aerodromu izrazio zadovoljstvo zbog parafiranja sporazuma o slobodnoj trgovini i razgovora o medjudrzavnoj granici. "Pokrenuli smo sva pitanja koja treba da ucine da granica bude sto otvorenija kada je rec o nasim gradjanima, da se sve one razlike koje eventualno postoje, a neke postoje, izbrisu, i da svi gradjani u tom pogledu budu potpuno ravnopravni. Ono sto ipak najvaznije je to da je odrzana konstitutivna sednica medjudrzavnog saveta za saradnju BiH i SRJ, a taj savet ce se sastajati najmanje dvaput godisnje", rekao je Kostunica. OTVOREN ATLANTSKI KLUB U BEOGRADU Beograd -- Atlantski klub Jugoslavije, koji je u ponedeljak uvece otvoren u Beogradu, treba da promovise prinicipe nove spoljne politike Jugoslavije i da istovremeno u Jugoslaviji promovise ideje evroatlantske integracije. Predsednik te nevladine organizacije Vladan Zivulovic izjavio je na svecanosti povodom otvaranja kluba, koja je odrzana u Skupstini Beograda, da je namera osnivaca bila da se pomogne povratku SRJ u njeno geografsko i politicko okruzenje i da je zbog toga klub kao svoj moto istakao "Evropa u Jugoslaviji - Jugoslavija u Evropi". Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic je tom prilikom podsetio da su vlasti u Beogradu prilikom resavanja krize na jugu Srbije saradjivale s KFOR i NATO. "Nekako se to pogodilo s jednom godisnjicom, godisnjicom naseg plana i programa Savezne i republicke vlade za resavanje krize na jugu Srbije. To smo zajedno radili, zasto ne reci otvoreno, s KFOR, a da ne bismo nista prikrivali i maskirali, zajedno s NATO. Tada smo proverili jedni druge", rekao je Covic. On kaze da se otvaranjem Atlantskog kluba SRJ vraca medju svoje saveznike. On je izrazio uverenje da ce ta organizacija "imati mogucnost pravog zamajca u onome sto je cilj Jugoslavije u 2002, a to je ulazak u Partnerstvo za mir". Predsednik Udruzenja atlantskog ugovora Alan Li Vilijams, koji je otvorio Atlantski klub Jugoslavija, podsetio je na "neprijatnu epizodu iz 1999.". "Verujem da je ta epizoda u nasoj istoriji, tragicna i sramna na mnogo nacina, zavrsena i da nam se sada pruza prilika da se okrenemo buducnosti". Svecanosti u Skupstini Beograda prisustvovali su predstavnici NATO i Atlantskih klubova zemalja-clanica Alijanse, Partnerstva za mir, diplomatskog kora i istaknuti jugoslovenski i srpski funkcioneri, kao i predstavnici Vojske i policije. OBRADOVIC SEF BEOGRADSKE POLICIJE Beograd -- Novi nacelnik SUP Beograd je Milan Obradovic, koji je do sada bio direktor nacionalne kancelarije Interpola u Beogradu. Dosadasnji sef policije Beograda Bosko Buha imenovan je za pomocnika nacelnika Javne bezbednosti Sretena Lukica, saopstio je u utorak ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic. On je rekao i da je v.d. nacelnika resora Drzavne bezbednosti Andrija Savic imenovan za nacelnika tog resora. Donedavni pomocnik nacelnika DB Zoran Mijatovic, koji je sa te funkcije otisao s nacelnikom DB Goranom Petrovicem, ceka raspored, rekao je Mihajlovic. Na pitanje da li se plasi za ministarsko mesto s obzirom na prigovore Demokratske stranke Srbije na rad Vlade, Mihajlovic je rekao da se nije "ni rodio kao ministar, niti je vezan za fotelju". On kaze da nije u pitanju vlast, niti ministarska fotelja, nego da se odredimo jesmo li za reformu". Zadaci SAJ se nece preklapati sa zadacima Jedinice za specijalne operacije, precizirao je ministar policije, navodeci da te dve jedinice imaju razlicite obuke i naoruzanje. SAJ je u okviru Javne bezbednosti,a JSO je izvan resora Javne i Drzavne bezbednosti i upotrebljavace se uz prethodnu saglasnost Vlade, rekao je Mihajlovic. PREMINUO BRITANSKI VOJNIK NA KOSOVU Pristina -- Jedan britanski vojnik iz sastava Kfora podlegao je u ponedeljak povredama koje je zadobio u centru Pristine, saznaje AFP u Kforu. "Jedan britanski vojnik je ranjen mecima i kasnije je podlegao povredama", rekao je za AFP portparol Kfora, kapetan Oli Mejdzor, ne navodeci druge detalje. Taj vojnik se nalazio na duznosti ispred pravoslavne crkve, cija je obnova u toku, nedaleko od pristinske Narodne biblioteke. NASTAVAK SUDJENJA DRAGANU NIKOLICU U BEOGRADU Beograd -- Pred Okruznim sudom u Beogradu u utorak ce biti nastavljeno sudjenje Draganu Nikolicu iz sela Grncar, opstina Kosovska Vitina, koji je odlukom Medjunarodnog suda u ponedeljak pusten da se brani sa slobode nakon 27 meseci pritvora. Nikolicev advokat Vladimir Bozovic rekao je da je uvazen njihov zahtev da sasluzanje svedoka odbrane bude obavljeno na teritoriji centralne Srbije, "zbog opravdanih sumnji da bi neko od svedoka mogao biti nova zrtva montiranih sudskih procesa na Kosovu". Bozovic je rekao da oslobadjanje njegovog branjenika predstavlja znak konkretne saradnje pravodusnih organa Srbije i Jugoslavije s pravosudjem Kosova. Medjunarodni sud na celu sa sudijom Renatom Vinter ocenio je da ne postoji nijedan dokaz iz opstuznice, pa time ni razlozi za dalje zadrzavanje Nikolica u pritvoru. Bozovic je najavio da ce medjunarodne sudije preispitati sve sudske procese protiv Srba sa Kosova i Metohije koji su vodjeni pred jednonacionalnim albanskim sudskim vecima. "To daje nadu da ce svi nevino optuzeni Srbi biti oslobodjeni", rekao je Bozovic. RACIONALIZACIJA SNAGA NATO NA BALKANU Brisel -- Izazovi i zadaci na Balkanu su se, u proteklih 6 godina, radikalno izmenili, potvrdjeno je posle sastanka ministara odbrane NATO koji se, pored ostalog, u utorak bavio potrebom da se vojni agazman zapadnih saveznika u tom podrucju prilagodi novim potrebama. U prvom planu naci ce se dalji proces povratka izbeglih, sigurnost granica, efikasna borba protiv organizovanog kriminala, ekstremizma i terorizma. U najskorije vreme vojni autoriteti NATO trebalo bi da razrade modalitete "regionalizacije" balkanskih misija, objedinjenog pristupa organizaciomom delu vojnog prisustva. To bi, veruje se, otvorilo prostor i za dalju racionalizaciju trupa na Balkanu. "Suprotno najavama, za sada nece biti znacajnijeg smanjenja vojnog prisustva NATO na Balkanu", a sva buduca "usaglasavanja potreba i mogucnosti" imace u vidu razlicitost situacije u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji. Suprotno izvestavanju nekih medija, generalni sekretar NATO Dzordz Robertson tvrdi da na sastanku ministara odbrane NATO nije bilo zahteva za hitno i znatno smanjenje vojnog prisustva NATO u misijama na Balkanu. Osvrcuci se redom na zemlje regiona, istice se opredeljenost NATO da na Kosovu, uz celu medjunarodnu zajednicu, aktivno ucestvuje u sprovodjenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, podrzavajuci povratak izbeglih, posebno kosovskih Srba i ostalih manjina, i podsticuci rad multinacionalne kosovske policije. Odaje se priznanje OEBS i civilnoj upravi UN na uspesnom organizovanju prvih demokratskih izbora u Pokrajini. Zakljuceno je da broj vojnika KFOR treba zadrzati na sadasnjem nivou, uz neke izmene i prilagodjavanja, poput zamene jedinica namenjenih borbenim zadacima jedinicama koje ce imati obavezu da ojacaju unutrasnju sigurnost. Jugoslaviji se odaje priznanje za "konstruktivne akcije i podrsku" primeni mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini i Rezoluciji 1244 SB UN o Kosovu, kao i za podrsku izlasku Srba na kosovske izbore. Beograd se poziva na "dalju izgradnju saradnje" s Haskim tribunalom i napore za resavanje kosovskih problema. Od jugoslovenskih vlasti se trazi transparetnost odnosa s Republikom Srpskom i konkretne akcije na hapsenju lica optuzenih za ratne zlocine. O uredjenju odnosa Beograd-Podgorica i dalje se insistira na "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji". Sporazum o zajednickoj odbrambenoj politici Bosne i Hercegovine ocenjen je kao "ozbiljan korak" ka zeljenom clanstvu u Partnerstvu za mir, najsiroj sigurnosnoj asocijaciji, kojoj, sa izuzetkom BiH SRJ, pripadaju sve drzave regiona. Posebno mesto u ministraskim zakljuccima zauzima opredeljenost za punu saradnju s Haskim tribunalom. "Iskazujemo punu opredeljenost za tu saradnju, posebno u akcijama hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine", porucuju ministri odbrane NATO, naglasavajuci da je "hapsenje Radovana Karadzica i Ratka Mladica posebno vazno". OBNOVA SKUPSTINE SRJ KOSTA 15 MILIONA MARAKA Beograd -- Cek na 50.000 maraka koji je filijala HVB banke u Beogradu poklonila Skupstini SRJ za obnovu zdanja deo je sume od 1,9 miliona maraka, koliko je do sada za tu svrhu stiglo, izjavio je generalni sekretar Skupstine Milan Lucic. On kaze da su pare prilozili gradjani, preduzeca, banke, ambasade, strani parlamenti i drugi donatori, ali da ce za vracanje zgrade u stanje pre 5. oktobra prosle godine biti potrebno 15 miliona maraka za radove u naredne 2 do 3 godine. "Medjutim, zdanje staro 65 godina je dotrajalo, pa mnogo toga mora da se popravi i zameni. Nameravamo da Velikoj sali vratimo izgled iz 1936. i uvedemo audio i video-tehniku da bi novinari mogli da prate rad skupstinskih odbora", rekao je Lucic. VUJOVIC: JAT NIJE SPREMAN ZA SAD I KANADU Frankfurt -- Generalni direktor "Jugoslovenskog aerotransporta" Predrag Vujovic izjavio je da ta kompanija nije spremna da pokrene letove za SAD i Kanadu, najavivsi reorganizaciju JAT. U intervjuu za frankfurtski dnevnik na srpskom jeziku "Vesti", Vujovic je rekao da je cilj kompanije u narednom periodu modernizacija aerodroma "Beograd" i okretanje evromediteranskom saobracaju i dodao da ce uskoro biti otvorena linija za Sarajevo, a da je "zelja let za Pristinu", za koji se ceka saglasnost UNMIK. VASILJEVIC: BEZ DOKAZA DA SU UBIJENE PTICE IZ LOVISTA SRBIJE Beograd -- Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije negirali su da su umesani u aferu masovnog pomora 500.000 ptica, za koje se, prema italijanskoj stampi koja je otkrila skandal, sumnja da su ilegalno izvezene sa teritorije Jugoslavije u Italiju. Neki ovdasnji mediji objavili su, pozivajuci se na Lovacki savez Srbije, da su Ministarstvo i ministar Dragan Veselinov ustupili vojvodjansko loviste "Gornja suma" italijanskim firmama "Lube Ju" i "Re di Kvalja" koje su potom zloupotrebile loviste za masovan krivolov na drozdove, divlje patke, guske, cvorke i grlice. U obracanju novinarima u Vladi Srbije demantovano je i da Ministarstvo poljoprivrede nadlezno za upravljanje lovistima. Pomocnik ministra Veselinova Aleksandar Vasiljevic rekao je da nema cvrstih dokaza da ubijene ptice poticu iz Vojvodine. "Ukoliko se dokaze da je to tacno, moraju da se jasno definisu odgovorni za cinjenje tih protivzakonitih radnji. Nema razloga da bude zataskavanja. Ukoliko se dokaze da su odredjena lovacka udruzenja ili bilo koje lovacke organizacije bile kompletno uvucene u takve poslove, bice oduzeto pravo gazdovanja tim lovistima. Ne mozemo za sada da preduzmemo nikakve konkretne mere jer nemamo cvrstih dokaza ni protiv koga pojedinacno. Cak nemamo ni cvrstih dokaza da se to desilo u nasoj zemlji, na prostorima nasih lovista. Sve se za sada svodi na pisanje stampe, a zvanicna dokumenta Italije ili nasih istraznih organa mi za sada nemamo", kaze Vasiljevic. Ministar Dragan Veselinov saopstio je u utorak da je rec o kampanji koju protiv Ministarstva vodi deo ljudi iz Lovackog saveza Srbije, koje je optuzio da su ostaci Milosevicevog tima i da se bore da zadrze privilegije. ARTMAN O GOTOVINI Zagreb -- Ukoliko se hrvatski general Ante Gotovina, koga optuznica Haskog tribunala tereti za ratne zlocine nada Srbima, krije u Kanadi, kao sto tvrde neki hrvatski mediji, onda je ta zemlja duzna da ga na osnovu Interpolove poternice uhapsi i izruci, izjavila je portparol Haskog tribunala Florans Artman. Ona je rekla da Tuzilastvo nece reagovati na pisanje "Slobodne Dalmacije" koja je u utorak objavila da se Gotovina krije u Kanadi jer ne moze svaki put da proverava tacnost svega sto mediji objave. U medjuvremenu, Kanadsko ministarstvo za imigracije objavilo je da ce zatraziti istragu o prisutnosti hrvatskog generala na njenoj teritoriji. Dodatnu zabunu u vezi s tim gde se nalazi odbegli haski optuzenik, izaziva izjava Borisa Gotovine, generalovog brata, koji tvrdi da su u ponedeljak bili zajedno na porodicnom rucku u Pakostanima kod Zadra, odnosno da Gotovina nije pobegao iz Hrvatske. PREGLED STAMPE Beograd -- U Pregledu stampe mozete procitati intervju sa sandzackim muftijom Muaremom Zukorlicem iz lista "Danas", iz "Politike" tekstove o dogadjanjima u RTB Boru i "Kolubari" i iz "Glasa javnosti" vidjenje predloga zakona o saradnji s Haskim tribunalom Gradimira Nalica, savetnika predsednika Kostunice. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPB/FwkMYhVuIcyHKEQJVxwCfaVIIGPuPkZcDQNKARNBxm4RIqvQAoLzm 2hmn3gYLbMneFlKBGTDRvdED =ofY9 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
