KOSMI�KA NADMETANJA MOSKVE I
VA�INGTONA
Ruski rat zvezda
Visoki funkcioner KGB, pod pseudonimom
Faravel, otkrio Zapadu jo� 1981. planove ruske antibalisti�ke odbrane
Moskva je u poslednjih deset dana do�ivela dva iznena�enja od strane
Va�ingtona. Prvo je predsednik SAD D�ord� Bu� objavio jednostrani izlazak
iz Sporazuma o antibalisti�koj odbrani (ABM) iz 1972. godine, da bi
nekoliko dana kasnije ameri�ki ministar odbrane Donald Ramsfeld sleteo u
vazduhoplovnu bazu Bagram, severno kod Kabula, ina�e vazduhoplovno
upori�te koje su izgradili jo� Sovjeti. No, odustajanje od Sporazuma ABM,
verovatno �e izazvati i odre�ene ruske protivmere. Ho�e li Moskva ubrzati
istra�ivanja na planu svog "rata zvezda"?
�pijun je pogubljen
Jo� pre 16 godina Pentagon je objavio izve�taj na 27 strana, koji
predstavlja rezime onoga �to su Amerikanci znali o ruskoj verziji "rata
zvezda". U izve�taju je konstatovao "da je Kremlj tokom protekle dve
decenije potro�io deset puta vi�e od SAD za antibalisti�ku odbranu". Ova
procena obuhvata koli�inu antisatelitskog oru�ja, postoje�i sistem
antibalisti�ke odbrane oko Moskve, radarske programe, pa �ak i programe
kao �to su vazdu�na i civilna odbrana, �emu SAD nisu ni poku�ale da
pariraju, ili su u�inile vrlo mali napor da to ostvare.
Izve�taj Pentagona bazirao se na tajnim, internim sovjetskim
dokumentima do kojih je do�la francuska vlada preko sovjetskog obave�tajca
pod pseudonimom Faravel, koji je godinama radio u upravi za tehnologiju
KGB-a. U periodu izme�u prole�a 1981. i jeseni 1982. on je francuskoj
kontraobave�tajnoj slu�bi predao obilje dokumenata o sovjetskoj tehni�koj
�pijuna�i, posebno na planu "rata zvezda". Me�u ovim dokumentima nalazila
su se i dva godi�nja izve�taja za 1979. i 1980. godinu Vojno-industrijske
komisije sovjetskoj vladi.
Ta komisija je imala dvostruku ulogu, da koordini�e proizvodnju oru�ja
i nadgleda prikupljanje stranih tehni�kih obave�tajnih podataka i njihovo
uklju�ivanje u vojno istra�ivanje i razvoj. Pisani izve�taji prate svaku
fazu ovog birokratskog procesa, kojim se evidentira koji se zadaci
Vojno-industrijske komisije dodeljuju pojedinim obave�tajnim slu�bama,
koliko su te agencije uspe�ne u ispunjenju tih zadataka i koliko
ministarstva i preduze�a koja ulaze u sastav te komisije smatraju korisnim
stranu tehnologiju ili uzorke. U mno�tvu izve�taja te komisije o ovoj
poslednjoj fazi (proceni korisnosti), nalazilo se nekoliko izrazitih
referenci koje su ukazivale na ruske programe i ambicije na planu "rata
zvezda".
Faravel je, ina�e, uhap�en po�etkom 1983. i pogubljen, ali su Francuzi
zahvaljuju�i njemu dostavili Amerikancima ruske planove o izgradnji
efikasne protivraketne odbrane, planu izgradnje sovjetskog lasera velike
snage namenjenog svemiru i planove izgradnje hemijskih lasera, �to je sve
poslu�ilo Amerikancima da izjavu sovjetskog ministra odbrane mar�ala
Sergeja Sokolova, u maju 1985. godine, "kako sovjetska istra�ivanja nemaju
za cilj stvaranje udarnog kosmi�kog oru�ja", okarakteri�u kao "la�".
Faravelovi papiri
Naravno, Amerikanci su po�urili da optu�e Moskvu kako Sovjeti
izgradnjom protivraketne odbrane "poku�avaju da probiju geografska
ograni�enja sistema antibalisti�kih projektila nametnutih sporazumom iz
1982". Kako sporazum o ABM dopu�ta izvesna istra�ivanja, �ak i ona
zasnovana na novim fizi�kim principima, materijal �pijuna Faravela
poslu�io je Va�ingtonu da optu�i SSSR za mnogo ve�a istra�ivanja od
laboratorijskih, na koja Sovjeti �ele da ograni�e SAD.
Sovjeti su indirektno priznali da je glavni prikuplja� tehnologije tipa
"rat zvezda" bio KGB, a glavna oblast laseri. U tom kontekstu spomenuta je
i sovjetska kompanija "Astrofizika", za koju se u Faravelovim dokumentima
navodi da je u periodu 1976-77. koristila strane "uzorke i tehni�ku
dokumentaciju", koja se odnosi na preciznu ma�insku obradu
metalno-opti�kih povr�ina, a to su u stvari ogledala potrebna da se
koncentri�u laserski zraci do intenziteta koji je jednak snazi oru�ja.
Faravelovi "papiri" govore i o sovjetskom programu lasera sme�tenom u
transportnom avionu Il-76, kao i o hemijskim laserima u okvirima "�atl"
programa. Faravel je u svojim podacima naveo i imena pojedinaca koji su
radili na laserskoj tehnologiji ruskog "rata zvezda": Jevgenij Velikov,
Aleksandar Prohorov i Nikolaj Basov.
Poslednja dvojica su jo� 1964. dobili Nobelovu nagradu za fiziku, a sva
trojica su, ina�e, bili li�ni savetnici Mihaila Gorba�ova. Tih godina
Sovjeti i Amerikanci bili su na istom nivou laserske tehnologije. Mo�da su
i danas...
Miroslav Lazanski
vrati.gif
