|
O USLOVIMA ZA PRIJEM SRJ U
SAVET EVROPE
Detaljni spisak obaveza Jugoslavija �e dobiti ta�an spisak uslova koje
mora da ispuni
Pi�e: prof. dr Radoslav Stojanovi�*
Ovih dana u Beogradu se nalaze izvestioci Odbora za
politi�ka pitanja i Odbora za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne
skup�tine Saveta Evrope. Izvestioci imaju zadatak da svojim odborima daju
mi�ljenje koje �e uticati na Skup�tinu kada bude raspravljala o prijemu
SRJ u �lanstvo u ovu najstariju evropsku instituciju. U ovom trenutku SRJ
ima status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skup�tini.
Savet Evrope je osnovan 1949. godine, mesec dana posle osnivanja NATO.
Ova organizacija je na prvom mestu imala zadatak da doprinosi razvoju
demokratije, vladavine prava i prava �oveka. To opredeljenje izdvaja ovu
organizaciju kao novinu u me�unarodnom organizovanju. Zbog toga �lanovi
Saveta nisu mogle postati zemlje sa diktatorskim re�imima. Tu su se
podrazumevale sve komunisti�ke zemlje i u tom smislu Savet je ideolo�ki
bio opredeljen protiv komunizma.
S druge strane, odbacivanje �panije i Portugalije, tada dr�ava sa
diktatorskim re�imima, daje legitimitet Savetu Evrope i njegovim ciljevima
razvoja demokratije, vladavine prava i prava �oveka.
Prava �oveka su u sistemu UN u�vr��ena kao pravila me�unarodnog prava,
i time, u me�unarodne odnose i spoljnu politiku dr�ava, zna�aj politike
Saveta Evrope u toj oblasti veoma je veliki. Ve� na samom po�etku svoga
rada, Savet je izradio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (1950). Na
osnovu ove konvencije ustanovljeni su organi za njeno sprovo�enje u �ivot.
Tako je formirana Evropska komisija, kao politi�ki organ, i Evropski sud
za ljudska prava, kao sudski organ.
To je prvi me�unarodni sudski organ pred kojim su mogli da se pojave
pojedinci sa svojim tu�bama protiv svoje dr�ave ukoliko im je ona
uskratila neka prava.
Savet Evrope je tokom svog postojanja sticao sve ve�i autoritet. Tako
je od po�etnih 10 �lanova, pred pad Berlinskog zida, imao 1989. godine 23
�lana. Posle uru�avanja komunizma, sve do na�ih dana, taj broj je porastao
na vi�e od �etrdeset.
SRJ sada ima ponovo status specijalnog gosta koji je imala SFRJ od
1989. do 1991. godine. U ovoj godini SRJ je povratila status specijalnog
gosta �ime je zapo�eta procedura za prijem u stalno �lanstvo. Za prijem
jedne dr�ave u �lanstvo neophodno je, prvo, da je re� o evropskoj zemlji,
i drugo, da je iskazala �elju da postane �lan i da po�tuje demokratske
principe organizacije vlasti, vladavinu prava i prava �oveka.
Procedura prijema po�inje tako �to Komitet ministara, kao glavni organ
Saveta, uz prethodno konsultovanje sa Skup�tinom, poziva kandidata za
�lanstvo da se pridru�i Savetu Evrope. Prijemu u �lanstvo prethodi
svestrana analiza politi�kog i pravnog sistema dr�ave kako bi se
ustanovilo da ona zadovoljava kriterijume za prijem.
Prvi uslov za prijem jeste da su obavljeni slobodni i demokratski
izbori �to potvr�uju posmatra�i svojim izve�tajima. Zatim, dva uva�ena
pravnika (uglavnom sudije Evropskog suda za ljudska prava) daju mi�ljenje
o pravnom sistemu dr�ave kandidata. U isto vreme, izvestioci dva odbora
Parlamentarne skup�tine pose�uju zemlju kandidata kako bi se na licu mesta
upoznali sa �injenicama relevantnim za prijem. (Takvi izvestioci su ovih
dana u Beogradu.) Kona�no, Komitet ministara donosi rezoluciju o prijemu.
Ako ima primedbi, tada Komitet upozorava dr�avu - kandidata tra�e�i od nje
da otkloni nedostatke.
Interesantno je da se vidi kakve je primedbe dobila Hrvatska u toku
ovog postupka. Parlamentarna skup�tina Saveta je odlu�ila da preporu�i
Hrvatsku za prijem u �lanstvo ukoliko ona postupi po slede�im primedbama:
1. da potpi�e Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, 2. da ratifikuje ovu
konvenciju i njene protokole, 3. da prizna obaveznu nadle�nost Evropskog
suda za ljudska prava, 4. da potpi�e protokol o ukidanju smrtne kazne, 5.
da potpi�e Evropsku konvenciju o spre�avanju torture, 6. da potpi�e
dokumenta Saveta Evrope o za�titi nacionalnih manjina, kao �to su Evropska
povelja o lokalnoj samoupravi, Okvirna konvencija o za�titi nacionalnih
manjina i Povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, 7. da prihvati
preporuke Evropske komisije za demokratiju putem prava o ustavnom polo�aju
nacionalnih manjina, 8. da prou�i Evropsku socijalnu povelju kako bi je
potpisala, 9. da garantuje bezbednost Srbima u Hrvatskoj, 10. da potpi�e
evropske konvencije o saradnji u oblasti krivi�nog prava, 11. da
me�unarodne sporove re�ava mirnim putem, 12. da sara�uje u primeni
Dejtonskog ugovora, 13. primeni sporazuma o isto�noj Slavoniji, 14. da
sara�uje sa Me�unarodnim krivi�nim sudom za biv�u Jugoslaviju, 15. da
re�ava probleme granica u skladu sa principima me�unarodnog prava, 16. da
primeni preporuke Saveta Evrope u domenu medija, 17. da po�tuje odredbe
me�unarodnog humanitarnog prava, 18. da postupak oko izbora gradona�elnika
Zagreba uskladi sa standardima Saveta Evrope.
Ovi uslovi ukazuju na ozbiljnost na�ih nastojanja da postanemo �lanovi
Saveta Evrope. Ta nastojanja, me�utim, mogu biti sporna za doma�e
"patriote" ksenofobi�are koji �e sve ovo protuma�iti kao atak na "na�u
suverenost" ili na�e "nacionalne interese". Izgleda da je neophodno po
hiljaditi put podsetiti da su nacionalni interesi ono �to su�tinski
doprinosi dobrobiti nacije, a da je suverenost ono �to dr�ava prihvata kao
svoje obaveze u me�unarodnom pravu.
Svakako da SRJ ne�e dobiti iste uslove kakve je dobila Hrvatska. Ali,
mnoge od ovih primedbi �ekaju i SRJ. Mada bi se ve� sada moglo znati �ta
�e se od nas tra�iti za �lanstvo u Savetu Evrope, ostavimo da to
izvestioci izri�ito postave kako bismo o tome mogli raspravljati.
Mora se imati u vidu da prijemom u �lanstvo ne prestaje nadzor organa
Saveta Evrope nad izvr�enjem obaveza �lanica. Svaka dr�ava �lanica mora
ispunjavati svoje obaveze po Statutu Saveta i po konvencijama koje
potpisuje u okvirima Saveta Evrope. Ako dr�ava kr�i te svoje obaveze,
Komitet ministara mo�e isklju�iti datu dr�avu uz konsultaciju sa
Parlamentarnom skup�tinom. U ovom smislu je markantan primer Gr�ke kada je
u njoj izvr�en dr�avni udar i zavedena vojna diktatura (1967). Tada je
Gr�ka morala da se povu�e iz Saveta Evrope �to je ukinuto tek kada je u
Gr�koj ponovo zavedena demokratija 1974. godine.
U Savetu Evrope postoji procedura nadzora nad izvr�enjem obaveza. Za
po�tovanje konvencija merodavan je Evropski sud za ljudska prava i
izve�taji sa terena koji se razmatraju u nadzornim odborima. Odbor za
politi�ke poslove Parlamentarne skup�tine razmatra izve�taje novih dr�ava
�lanica svakih �est meseci. Da bi se uputio predlog za nadzor neophodno je
da iza njega stoji najmanje deset poslanika.
Komitet ministara vr�i nadzor po slu�benoj du�nosti preko generalnog
sekretara Saveta Evrope, ili na inicijativu bilo kog �lana. Dakle, nije
mogu�e prihvatiti uslove prilikom prijema, pa posle nastaviti po svome -
"lako �emo".
Profesor me�unarodnog prava | 
vrati.gif
