** Privatizacija u Srbiji
*** Prvo prodaja uspe�nih firmi
** Rok za privatizaciju je �etiri godine, a prodaja cementra bi�e
najbolji znak da li je izabran dobar put. Eksperti tvrde da �e prva ve�a
strana investicija u zemlji u�initi vi�e za privatizaciju nego sve �to
je do sada uradjeno
AIM, Beograd, 19.12.2001.
Samo �etiri meseca posle usvajanja Zakona o privatizaciji, preko100
preduze�a u Srbiji u�lo je u postupak aukcijske, a 33 u postupak
tenderske potrage za strate�kim partnerima. Na tom po�irokom spisku
na�le su se tri cementare,"Beopetrol", osam hotela,�est �e�erana,fabrike
iz oblasti farmacije, hemijske industrije, metalskog kompleksa,
prehrambene industrije, proizvodnje gradjevinskog materijala.
O�ekuje se da �e na prole�e u istoj poziciji biti vi�e od 500
preduze�a,300 na aukcijama i 200 na tenderima, po�to su pripreme za
njihov ulazak u proces privatizacije pri kraju. Piter Senfi predstavnik
Evropske banke za obnovu i razvoj, imaju�i u vidu iskustvo svih zemalja
u tranziciji,nimalo slu�ajno nije stoga dao najvi�e ocene programu
reformi u Srbiji ,isti�u�i kao jedan od najboljih koraka upravo proces
privatizacije koji je ocenjen ocenom 3 od mogu�ih 4 plus.
Doma�a scena, medjutim, ne deli ovakvo odu�evljenje. Jednima, recimo,
smeta to �to do sada u republi�ku kasu nije pristigao ni dinar od
privatizacije. To, kako tvrde, predstavlja krunski dokaz da je
predvidjen model neostvariv. Drugima, opet aukcijski i tenderski model
ne ulivaju poverenje posebno kada se ima u vidu boba protiv korupcije.
Naravno, najvi�e je onih kojima je proces privatizacije zanimljiv jedino
sa aspekta o�uvanja sopstvenog radnog mesta . Njihove razumljive
strahove od toga �ta �e biti kada u njihovu firmu udje strani
investitor, dobro koriste svi "ideolo�ki" protivnici promena vlasni�ke
strukture. I dalje ima dosta onih koji smatraju da nije dobro �to se
prvo ide sa prodajom najuspe�nijih, kao i onih koji sugeri�u da �e
srpska privreda biti prodata budza�to, a radnici ostavljeni bez posla.
Savezna dr�ava, na primer, nedavno je ponudila na prodaju poslovni
prostor u centru grada i dve vile na Dedinju. Za poslovni prostor je bio
pravi grabe� i na licitaciji je dobijena duplo ve�a cena od po�etne.
Novi vlasnici do�li su do tog prostora po ceni od 10 hiljada maraka za
kvadrat. Nasuprot tome, kupaca za vile u rezidencijalnom delu Beograda
ve� tre�i put nije bilo. A neki su bili skloni tome da olako tvrde kako
se svi problemi mogu re�iti tako �to se rasprodaju vile na Dedinju i
pare daju za penzije i socijalnu pomo� .
Polazni prinicp kod dono�enja zakonskih re�enja o privatizaiji bio je da
se na prodaju ponudi ono �to ne�to vredi, jer za to postoji
zaintersovanost potencijalnih stranih investitora, a da se jedan deo
sredstava koja se tako prikupe izdvoji za restruktuiranje preduze�a za
koje sada niko nije zainteresovan. Tek ako se u popravljanju njihovog
imid�a ne uspe, mogu�e je da za koju godinu budu pondujena i za 1 dinar,
ako tada bude postojao neko ko bi ih takve kupio.
Agencija za privatizaciju za sada je evidentirala 28 takvih velikih
sistema, odnosno 150-200 velikih preduze�a, koji su glavni "titulari"
dugova. Kakva �e njihova sudbina biti, dobrim delom zavisi od toga kako
budu re�eni problemi na relaciji veliki privredni du�nici-�etiri velike
banke koje su pod nadzorom Agencije za sanaciju banaka. Ako izabrana
strategija bude likvidacija tih banaka, �iji su osniva�i ba� ovi
sistemi, ali su ujedno oni i njihovi najve�i du�nici, onda se mora
insistrirti na roku u kojem �e se preduze�ima pru�iti �ansa da se kroz
privatizaciju uspe�no saniraju. "Pri�a da privatizacija ne�e uspeti zbog
velikih unutra�anjih dugova dolazi iz istih onih izvora koji se zala�u
za konverziju duga u ulog. Tada bi svi nelikvidni subjekti, uklju�uju�i
i na�e �etri velike banke, postali vlasnici preduze�a. Zato ne�emo
dozvoliti da se kupovinom dugova udje u privatizaciju", obja�njava
Aleksandar Vlahovi�, ministar za privatizaciju.
Na ovom slu�aju se najbolje vidi da proces privatizacije nije autonomni
reformski potez. Pokazalo se, recimo, da nere�en problem
denacionalizacije, mo�e da dovede u pitanje privatizaciju. Zato �to su
se pojavili nekada�nji vlasnici koji tra�e svoje, odsutalo se od
privatizacije tri od osam beogradskih hotela. Potencijalna opasnost
sli�nog tipa postojala je i u slu�aju beo�inske cementare, gde je u
�itav proces dodatno uklju�eno i pitanje da li autonomana pokrajina
pola�e isklju�ivo pravo nad dru�tvenom svojinom na svojoj teritoriji ili
ne. Sukob izmedju republi�ke i pokrajinske vlade na sre�u je ipak
uspe�no prevazidjen, pa se na raspisanom tenderu za prodaju ove fabrike
cementa pojavilo 6 zainteresovanih kupaca, koji zadovoljavaju uslov da
proizvode preko 7,5 miliona tona cementa godi�nje. Dakle, re� je o
svetskim proizvodja�ima koji pokazuju nameru da ivestiraju u proizvodnju
cementa u Srbiji. Ko �e od njih postati strate�ki partner zna�e se do
kraja godine.
Uspe�nost procesa privatizacije u veoma je uskoj vezi i sa ukupnim
zakonodavstvom u Srbiji i SRJ, jer maltene svi potencijalni investitori
ukazuju na problem prevelikog administriranja i nedovoljnih garancije za
strana ulaganja. Paket izmena i dopuna zakona je pripremljen(nov zakon o
ste�aju,o upisu u sudski registar, izmene zakona o preduze�u, o stranim
ulaganjima) kako bi se privatizacija br�e sprovodila. No, politi�ka
situacija u zemlji ne daje ba� preterano mnogo nade da �e sve �to je
potrebno biti i uradjeno i to u kratkom roku. Time bi lako mogao da bude
ugro�en cilj da u narednih pet godina u Srbiji bude otvoreno oko 2
miliona novih radnih mesta.
Uz sve one "sitnice" koje odbijaju kupce , kao �to su recimo male sobe u
beogradskom hotelu "Metropol", za koji je postojalo najve�e
interesovanje potencijalnih kupaca, privatizacija ne bi smela da bude
usporavana zbog nere�enih odnosa unutar velikih sistema. Primer
restruktuiranja "Zastave" ohrabruje. Tvrdi se da �e za godinu i po ili
dve ona imati starte�kog partnera. "Posle procesa restruktiranja, sada
je na redu izbor finsijskog savetnika koji �e tra�iti tog strate�kog
partnera� , tvrdi Sini�a Mali,direktor jednog sektora u Agenciji za
privatizaciju. Sli�ni programi napravljeni su i za IMT, FAP,"Zmaj".
Tu je i problem javnih preduze�a za koje se pretpostavlja da u narednih
godinu dana ne�e mo�i da budu privatizovana. Ona najpre moraju da
pokriju tro�kove poslovanja, da naprave planove reorganizacije i nakon
toga da odlu�e koji njihovi delovi su za privatizaciju. Ima, medjutim,
nagove�taja da bi �ak i neka javna preduze�a, kao �to je recimo Gradska
�isto�a u Beogradu, veoma brzo mogla da probiju led i da obezbede
stranog partnera.
Srbija se, nema sumnje, opredelila za intenzivan proces privatizacije.
Rok za zavr�etak tog proces je samo �etiri godine. Prva godina je na
izmaku. Protekla je prakti�no u pripremi za po�etak njenog starta. Ocene
u narednim godinama ne�e se dobijati samo za dobre namere ve� za
konkretne rezultate. Privatizacija cementra bi�e najbolji znak da li je
izabran dobar put ili ne. Ne tvrde slu�ajno eksperti da �e prva ve�a
strana investicija u zemlji u�initi vi�e za privatizaciju nego sve �to
je do sada uradjeno.
# Tatjana Stankovi� (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
