Glas javnosti, 12.februar, 2002.
feljton:
Ratni dobosi 1991-1995 (23)
Razbijene ratne manipulacije
Srbi se jos secaju unistavanja celih sela, koncentracionih logora nacista i
njihovih brojnih pomocnika
Pise: Mira Beham
Medijska kampanja protiv srpskog naroda, cija je namera da se Americi isperu
mozgovi, neshvatljiva je (...)
Srbi su odlucili da se nikad vise nece potciniti onima koji su ubijali njihove
majke,
oceve, sestre i bracu. Preziveli Srbi jos se secaju unistavanja celih sela,
koncentracionih logora nacista i njihovih hrvatskih i bosansko-muslimanskih
pomocnika (...) Srbi su se borili proti nacista i za to su platili uzasnu cenu.
Mi, koji
smo preziveli holokaust, razumemo ih. Oni su delili nasu sudbinu. Svoje pravo na
slobodu i nezavisnost zasluzili su po hiljadu puta (...). Hitlerove bombe
neprestano
su pogadale Srbe zbog njihovog tvrdoglavog otpora; da li nas Predsednik i NATO
nameravaju da slede gospodina Hitlera, umesto da nadu pravedno politicko
resenje?"
Analiza propagandnih strategija i krizne komunikacije u ratovima na Balkanu
namece svakako i pitanje odgovarajucih aktivnosti na srpskoj strani. Sam odgovor
na to pitanje razbija negativan imidz o "tim Srbima" stvoren hrvatskim i
muslimanskim manipulacijama. Naime, "ti Srbi" predstavljaju sve pre nego
monolitan nacionalni blok. Ne postoji, niti je postojala, srpska politika koja
je
ujedinjavala sve Srbe oko zajednickog cilja i zahvaljujuci kojoj bi oni bili u
stanju
da vode ciljanu kampanju uticaja na javno mnjenje. Tako su Srbi koji zive u
inostranstvu, na primer, u najvecem broju protivnici srpskog predsednika
Slobodana Milosevica i nikada nisu podrzavali njegovu politiku u zemljama u
kojima zive. Ali, i Srbi u dijaspori medusobno su podeljeni. Dva njihova najveca
udruzenja u SAD, Kongres srpskog jedinstva i Srpska nacionalna federacija, jedva
da saraduju medusobno, a kamoli da udruzeni zastupaju neki zajednicki interes.
Njihov rad sa javnoscu, kao i rad "Serbnet Media Center"-a ili "Serbian American
Media Center"-a, zavrsava se pojedinacnim i medusobno neuskladenim akcijama,
koje nemaju dalekosezniji karakter. Jedna od najvecih inicijativa jeste
angazovanje
agencije "Manatos and Manatos" od strane Kongresa srpskog jedinstva u
septembru 1995. godine. Prvenstveni cilj je bio da se intenziviraju kontakti sa
grckom zajednicom u SAD.
O nejedinstvu i nekoordinisanosti Srba u inostranstvu slikovito govori, na
primer,
cinjenica da su srpska udruzenja u Nemackoj tek u jesen 1994. - tri godine posle
pocetka rata u Hrvatskoj - uspela da se dogovore o osnivanju zajednicke
informativne komisije. Medutim, u tom trenutku (negativan) imidz Srba bio je vec
u toj meri utvrden da je svakoj informaciji iz tih izvora unapred negirana
verodostojnost.
Sami Srbi u bivsoj Jugoslaviji bili su, zbog totalnog embarga uvedenog u maju
1992. liseni svake mogucnosti prezentacije u inostranstvu, ukljucujuci i one u
svim medunarodnim politickim institucijama. Cak su i kapaciteti
telekomunikacionih veza, poput telefonskih linija, bili u toj meri smanjeni da
je
jedva bilo moguce posredovanje u inostranstvo. Prekidom svih politickih,
ekonomskih i kulturnih odnosa medunarodne zajednice" bila je tako sveobuhvatna
da je londonska agencija Saci i Saci morala da povuce obecanje da ce zastupati
srpsku vladu u odnosima sa javnoscu, jer bi to bilo u suprotnosti sa odredbama
embarga.
Jedan od vaznih razloga za nepostojanje srpske kampanje u inostranstvu, lezi u
samoj strukturi srpske propagande. Nasuprot vladama u Zagrebu i Sarajevu, koje
su aktivirale svoju propagandu i na spoljnom i na unutrasnjem planu, rezim u
Beogradu je teziste propagande usmerio ka unutrasnjem. Politicka zbivanja na
Balkanu pokazala su da ni tim naporima nije mogao biti sprecen rascep srpskih
politickih interesa, na primer, izmedu bosanskih Srba i Milosevica.
KRAJ
