21. februar 2002.
BEOGRAD -- Odluci Sudskog veca Tribunala u Hagu da admirala Miodraga Jokica pusti da se brani sa slobode, prethodila je odluka Vlade Srbije, kojom su date garancije Tribunalu, da ce svi uslovi, koji se utvrde odlukom Sudskog veca, biti ispunjeni. Ovaj slucaj, kao i slucaj Biljane Plavsic, potvrdjuje resenost Vlade Srbije, da i u buduce daje garancije Tribunalu, za sve drzavljane Republike Srbije, koji se dobrovoljno predaju Sudu u Hagu, stoji, izmedju ostalog, u saopstenju Vlade Srbije. LONDON -- Obrazlozenje sudija Haskog tribunala, da svedocenje Kevina Kertisa ne bi bilo irelevantno, jer bi se zasnivalo na izjavama drugih ljudi a ne licnim iskustvima, britanski "Indipendent" tumaci kao signal da ce sudije i u buduce zeleti da cuju samo svedocenja ^Óiz prve ruke^Ô. Dnevnik ocenjuje i da je Milosevic, svojim uvodnim izlaganjem i dosadasnjim unakrsnim ispitivanjem svedoka preuzeo inicijativu, ali da to, smatraju eksperti, nece biti dovoljno da utice na krajnji ishod procesa. ^ÓNema sumnje da ce Tuzilastvo dokazati da su na Kosmetu pocinjeni teski zlocini nad Albancima, ali je pravi izazov povezati ih sa Milosevicem^Ô, zakljucuje list. SARAJEVO -- Iz Haga je, na adresu ministarstva pravde BiH, stiglo 50 koverti, u kojima se nalaze misljenja Kancelarije haskog tuzilastva, o predmetima, koje su organi pravosudja BiH, tokom prosle godine prosledili Tribunalu, trazeci procenu da li je, u konkretnom slucaju rec o ratnom zlocinu ili ne, pise sarajevski "Dnevni avaz". Izvori ovog lista navode da se u vise od 50 slucajeva radi o proceni Tribunala da ima osnova za krivicno gonjenje optuzenih lica, kao i da sudovi u BiH mogu poceti sa procesuiranjem tih slucajeva. Prema do sada dostupnim informacijama, optuzeni su, uglavnom, Srbi i Hrvati, za koje se sumnja da su, od pocetka rata 1992. godine, do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pocinili ratne zlocine nad muslimanskim stanovnistvom, na teritoriji cele BiH, ukljucujuci i Sarajevo, Focu, okolinu Tuzle, srednju Bosnu i Hercegovinu. Isti izvor "Dnevnog Avaza" tvrdi da se devet osoba srpske nacionalnosti direktno tereti za ubistvo 27 Muslimana, u okolini Jajca, tokom 1993. godine i dodaje da ce slucajeve, verovatno, preuzeti Kantonalni sud u Travniku i odrediti mere pritvora za optuzene. LONDON -- Dnevnik "Tajms" smatra da je bivsi predsednik SRJ nastavio da osvaja poene, time sto je ubedio sudije da ne dozvole glavnom istrazitelju Tuzilastva, Kevinu Kertisu, da svedoci. List ocenjuje i da je Milosevic pokazao pravnicko umece i prilikom ispitivanja drugog jucerasnjeg svedoka, Albanca Agima Zecirija, kome su srpske snage, navodno, ubile zenu i petoro dece. "Dejli Telegraf", sa druge strane, primecije da Zaciri, tokom svedocenja, nijednom nije pogledao optuzenog, isto kao sto Milosevic, dodaje list, nijednom nije pokazao nikakve emocije tokom Zacirijevog svedocenja. ZAGREB -- Najznacajniji spoljnotrgovinski partneri Hrvatske, su i dalje zemlje Evropske unije, u koje je izvezeno 2,55 milijardi dolara, sto je 5,4% vise, nego pretprosle godine, pise list "Slobodna Dalmacija". Istovremeno je iz EU uvezena roba u vrednosti od 5,06 milijardi dolara, odnosno 16% vise, nego 2000. godine. Dnevnik navodi da je hrvatski Izvoz u zemlje CEFTA-e, prosle je godine opao za 7,6%, odnosno na 565,7 miliona dolara, ali je zato uvoz povecan 21,4% - na 1,4 milijarde dolara. Slovenija je, od tih zemalja uvozila najvise hrvatskih proizvoda, vrednih 426 miliona dolara, dok je iz Slovenije, Hrvatska uvezla proizvode u vrednosti od 711,5 miliona dolara. Podaci govore da je visak u razmeni, Hrvatska ostvarila i u trgovini sa BiH i Jugoslavijom. U BiH su, tako, izvezeni proizvodi u vrednosti od blizu 600 miliona dolara, 13,1% vise nego 2000. godine, a uvezeno je 55,2% vise, odnosno proizvodi u vrednosti od 126,7 miliona dolara. U Jugoslaviju su, inace, izvezene robe u vrednosti od oko 146,8 miliona dolara, 36,9% vise, nego pre dve godine, dok je uvoz jugoslovenskih proizvoda porastao za 28,2% - na vrednost od 39,2 miliona dolara. SARAJEVO -- Jovan Dzon Zametica, bivsi politicki savetnik Radovana Karadzica, promenio je identitet i sada zivi sklonjen daleko od ociju javnosti, saznaje sarajevski "Dnevni avaz", koji je tu informaciju dobio iz krugova bliskih porodici Zametica u Sarajevu. List navodi da je njegovo pravo ime Omer, kao i da je rodjen u Banja Luci, ali da se skolovao u Londonu, dok njegovi rodjaci veruju da je on radio i za britanske obavestajne sluzbe, koje mu sada i omogucavaju da zivi pod drugim imenom. Dnevnik podseca da se on mogao videti u drustvu Radovana Karadzica i ostalih srpskih politicara iz BiH, na brojnim pregovorima i tvrdi "da je zdusno branio srpsku politiku etnickog ciscenja i genocida u BiH", a da je samom Karadzicu omogucio kontakte sa uticajnim britanskim politicarima. Njegova bliskost, dodaje se, sa uglednim licnostima iz politickog zivota Britanije, je i navela na zakljucak da se radio o britanskom coveku za specijalne zadatke. "Dnevni Avaz" pise da je Omer ili Jovan Dzon Zametica, neposredno pred rat u BiH, svoje usluge nudio i Aliji Izetbegovicu, a da je tadasnji predsednik BiH odbio njegovu ponudu, nakon cega se Zametica okrenuo ka Karadzicu. RIJEKA -- Ivan Markovic, jedan od svedoka na sudjenju "Gospickoj grupi", koja je optuzena za zlocine nad Srbima u okolini Gospica, tokom 90-ih, je na saslusanju rekao da se seca da su Ivan Dasovic, Tihomir Oreskovic i Mirko Norac, prisustvovali takozvanom "smrtonosnom sastanku", na kome je doneta odluka o likividaciji Srba, prenosi list "Vjesnik". Markovic je rekao da je licno vozio generala Oreskovica na likvidaciju Srba u Pazaristima. Svedok je i izjavio "da, iako je bio mrak, medju civilima je bilo vise zena, nego muskaraca". "Plakali su i vristali, uskomesali se i poceli bjezati, a iz automatskog oruzja nekontrolirano je pucano po njima", ispricao je Markovic, pred sudom. On je dodao, da je, nakon likvidacije, neko jos jedanput viknuo "Pucajte!". U toku istrage, Markovic je tvrdio da je licno Mirko Norac pucao, ali je sada izjavio "da nije siguran u to". MOSKVA -- Ruska vlada ce danas razmotriti problem otplacivanja i raspolaganja drzavnim dugovima, prenosi dopisnik ^ÓTiker-a^Ô iz Moskve. Ministar finansija Aleksej Kudrin, objavio je zvanicne podatke o dugovima Rusije, po kojima spoljni dug iznosi 138,1 milijarde dolara, a unutrasnji oko 18 milijardi dolara, sto znaci da je svaki stanovnik Rusije "zaduzen" za vise od 1.100 dolara. Za sledecu fiskalnu godinu, planira se uvelicenje unutrasnjeg duga na 10,2 milijardi rubalja, cime bi se omogucilo redovno placanje prispelih rata, po spoljnoj zaduzenosti. Zaduzivanje drzave, na unutrasnjem planu, medjutim, krije u sebi ogromnu opasnost od ponavljanju "piramide drzavnog duga" koja je postojala do 1998. godine i dovela do kraha finansijskog i ekonomskog sistema. Drzava, naime, mora da stupi u borbu, na trzistu kapitala, sa drugim ^Óigracima^Ô tog trzista i, da bi dobila potrebna sredstva, mora da nudi sve vece i vece profite na zajam, a to, onda, vodi izgradnji "duznicke piramide", pisu danas neki ruski listovi. LONDON -- Najugledniji listovi na Ostrvu pisu o novoj britanskoj incijativi za, kako napominju, radikalnu reformu Evropske unije, koju ce danas predstaviti britanski ministar inostranih poslova Dzek Stro. Kako izvestavaju dnevnici, sustina britanskog predloga je da se u procesu donosenja odluka ojaca uloga vlada, zemalja clanica, na racun Evropske komisije, izvrsnog tela Unije, ciji clanovi se ne biraju na direktnim izborima. "Gardijan", povodom toga, smatra da ideja da se ojaca uloga Saveta ministara, tela u kojem odluke donose resorni ministri zemalja clanica, odrazava rastuce uverenje, da i druge zemlje veruju da su u, Evropskoj uniji, prosli dani federalizma. LONDON -- Povodom nedavne ostre razmene reci Evropskog komesara za spoljne poslove, Krisa Patena, i drzavnog sekretara SAD, Kolina Pauela, "Fajnensel tajms" je objavio analizu vojno-politickih odnosa Evrope i Amerike. List pise da su rat u Avganistanu i novi americki budzet, za velikim povecanjem izdvajanja za vojsku, Evropljanima pokazali da nikada nece moci da dostignu Vasington, u vojnoj moci. ^ÓEvropa je nezadovoljna, sto u ovoj podeli rada, uvek dobija posao onoga koji ce posle rata, koji uglavnom vode Amerikanci, finansirati obnovu zemalja u kojima se ratovalo, kao sto je to slucaj na Kosmetu^Ô navodi dnevnik. Diplomate SAD-a, sa druge strane, smatraju, da ako Evropa zeli da ima uticaja u Vasingtonu, onda mora da vojno konkurentna Americi. Karl Beher, iz Medjunarodnog instituta za strateske studije, je, za "Fajnensel tajms" rekao, da su argumenti za sada na strani Amerikanaca: "Lopta je na terenu Evropljana. Oni moraju vojno da ojacaju, ako zaista zele novu podelu rada", smatra Beher. PRISTINA -- Novopostavljeni sef misije Ujedinjenih Nacija na Kosmetu, Mihael Stajner, putem pristinske televizije, saopstio je juce, "da ce lokalni izbori u pokrajini biti odrzani 21. septembra, samo u slucaju da uskoro bude formirana vlada Kosova i Metohije^Ô. On je najavio da ce Pristinu posetiti predsedavajuci OEBS-a, ministar inostranih poslova Portugalije, Zaime Gama. Oni ce prilikom susreta detaljno razmotriti odrzavanje izbora i formiranje pokrajinskih institucija. Prvi lokalni izbori na Kosmetu, po okoncanju kosovskog konflikta, odrzani su u oktobru 2000.godine, bez ucesca Srba. BEOGRAD -- Katolicka sluzba za pomoc siromasnima, nedavno je u javnost iznela podatak, da od 6 milijardi ljudi na svetu, 2,8 milijardi zivi sa manje od dva dolara dnevno, a da 1,2 milijarde ne trosi ni jedan dolar na dan. Kako navodi ova organizacija, siromastvo je jedan od najvecih problema covecanstva, zbog koga, u svetu od 100 dece, svako osmo ne dozivi svoj peti rodjendan. Prema podacima Katolicke sluzbe, svaki deveti decak, i svaka cetrnaesta devojcica, zbog siromastva ne idu u skolu ili neku drugu obrazovnu ustanovu. Srbije za 2002. godinu, prvi put predvidjen poseban racun, u koji ce biti politickih partija. Za ekonomsku obnovu Kosova, i smanjenje nezaposlenosti moglo da traje duze nego sto je planirano^Ô pise Tajms. BRISEL/LONDON -- Dvojica SAD, Dzordz Bus, Irak, Iran i Severnu Koreju nazvao americkim neprijateljima, cije vlade cine ^Óosovinu zla^Ô. Solana je, kako pise "Gardijan", upozorio od Vasingtona, zeli dijalog sa Severnom Korejom i Iranom. KABUL -- Britanski dopisnici iz Avganistana javljaju o novoj fazi americke intervencije u ovoj zemlji. ^ÓIndipendent^Ô prenosi dopisnicke vesti da su, tokom proslog nekadasnje Ceske, a njihov posleratni progon ocenio opravdanim. se Amerikanci, spremaju za vojnu akciju, kako bi Sadama zbacili sa vlasti, Evropljani zele da ga sankcijama prisile, da prihvati povratak inspektora UN-a za naoruzanje^Ô, pise ^ÓGardijan^Ô, ne bi li nasli povoda da optuze Irak za proizvodnju oruzja za masovno unistenje.
