Kako se izvu�i iz Balkana (9)
U korist zapadnih sponzora
Vi�e se ne smatra da kosovske Albance treba spasavati od Srba nego od njih samih
Zahvaljuju�i velikodu�noj finansijskoj pomo�i Zapada i atraktivnim lokacijama na kojima se predavanja organizuju - na primer u Firenci - veruje se da �e ovakvi forumi rezultirati izgradnjom jedinstvene platforme za me�uetni�ki dijalog. Svi tro�kovi ovakvih putovanja su pla�eni lokalnim aktivistima NVO, ukoliko se oni obave�u da �e se osposobiti za nov na�in re�avanja konfliktnih situacija, kao i da �e kroz razgovore sa ostalim pripadnicima svojih zajednica poku�ati da prenesu stav Zapada o miru i nenasilju.
Mada je o�igledno da su ovakvi mirovni projekti veoma primamljivi za pojedince, oni pre svega poma�u ekspanziju zapadnih sponzora koji na ovaj na�in javno potvr�uju svoju osnovnu prosvetiteljsku ulogu. I zaista, vi�e se ne smatra da kosovske Albance treba spasavati od Srba nego od njih samih, t.j. od njihove nesposobnosti da obuzdaju svoje nasilni�ke nagone. Kosovski centar za sprovo�enje zakona kojim upravlja Oebs jo� je jedan re�it primer ovakvog pokroviteljskog na�ina razmi�ljanja. U ovom centru se organizuju predavanja o alternativnim na�inima re�avanja porodi�nih sva�a koja finansiraju evropske nevladine organizacije i Fond UN za razvoj. Na tim predavanjima pa�nja se posve�uje temama kao �to su me�oviti brakovi i me�anje kultura i tradicionalni vidovi re�avanja sukoba izme�u supru�nika. Pri tom se koriste psiholo�ke metode i zakonske mere. Mada se u mnogim zemljama porodi�ne sva�e smatraju privatnim pitanjem, ova predavanja su korisna zato �to stanovni�tvo Kosova nije svesno da postoje i alternativni na�ini re�avanja ovih problema, tvrde oni koji se sla�u sa ovakvim programima.
Dakle, oni koji upravljaju Kosovom problem nasilja u ovoj pokrajini uporno ozna�avaju kao psiholo�ki ili kulturolo�ki problem stanovnika Kosova, a ne kao politi�ku posledicu me�unarodne intervencije i lo�eg rada stranih administratora. U su�tini, �lanice NATO su bile te koje su ohrabrivale OVK. NATO je svojom kampanjom bombardovanja koja je trajala tri meseca izazvao eskalaciju sukoba, masovno iseljavanje sa Kosova, kao i smrt mnogih civila. Sem toga, me�unarodne sile koje sada podsti�u �plemensku koegzistenciju na Kosovu", i same su ube�ene da koegzistencija u tom regionu nije mogu�a. Ignorisanje ovih �injenica dovodi do pogre�nog tuma�enja posledica intervencije, a problem na Kosovu predstavlja samo kao problem stanovnika ove pokrajine, bilo da je re� o Albancima, Srbima ili pripadnicima drugih naroda.
Krajnje je poni�avaju�e smatrati da su stanovnici Kosova bespomo�ne �rtve jedne atavisti�ke kulture sa psiholo�kim poreme�ajima. Me�unarodna zajednica je taj proces zapo�ela popunjavanjem praznine nastale posle proterivanja svih predstavnika srpskih i jugoslovenskih vlasti. Tvrdilo se da je dolazak strane administracije nu�an zato �to kosovski Albanci nisu spremni i ne mogu da podnesu sve pritiske koje samouprava sa sobom donosi, kao i zato �to oni jo� u�e �ta je to demokratija. U februaru 2001. godine �ef Misije Oebsa na Kosovu pozvao je stanovnike ove pokrajine i njihove politi�ke lidere da doka�u da zaista �ele demokratiju i civilno dru�tvo. Ista ovakva poruka mogla se �uti 18 meseci ranije, kada su strani administratori preuzeli kontrolu nad ovom pokrajinom. U oktobru 2000. godine Oebs je organizovao lokalne izbore i naglasio da je to istorijska prilika za nespremne kosovske Albance da celom svetu doka�u da zaista �ele demokratsku budu�nost. Uticajne politi�ke organizacije, poput Me�unarodne krizne grupe, tako�e su istakle da su oktobarski izbori na Kosovu pokazali da su kosovski Albanci istinski privr�eni demokratiji.
Ako nekom treba postaviti pitanje o tome koliko je privr�en demokratiji, onda su to pre svega predstavnici me�unarodne administracije, a nikako stanovnici ove pokrajine. Me�unarodna zajednica u�iva apsolutnu autonomiju u pokrajini i lokalne zainteresovane strane nemaju nikakva zakonska ili politi�ka ovla��enja. Me�unarodna zajedica na Kosovu je u svojim akcijama manje sputana nego u Bosni. Uzgred, Kosovo je jo� pod suverenitetom Jugoslavije i Srbije. Aktivnost me�unarodne zajednice u Bosni ograni�ava Dejtonski sporazum koji, bar na papiru, predstavlja politi�ki okvir za izgradnju dr�ave. Ali, takvo re�enje ne postoji na Kosovu. Rezolucija UN 1244, kojom je okon�an rat, predvi�a zna�ajan stepen autonomije Kosova uz po�tovanje suvereniteta i integriteta SRJ, ali ne nudi nikakav ustavni okvir.
Administrativne strukture UN na Kosovu �ine predstavnici odabrane grupe zapadnih sila, ali u njima nema predstavnika kosovskih Albanaca i Srba. Nijedan kosovski Albanac ili Srbin nije konsultovan kada su predstavnici G7 i 11 drugih zapadnih zemalja na sastanku organizovanom pod pokroviteljstvom UN izabrali biv�eg francuskog ministra za zdravlje i vode�eg zagovornika intervencije NATO na Kosovu Bernara Ku�nera postavili za �efa Me�unarodne misije UN. U januaru 2001. godine Ku�nera je, opet bez ikakvog prethodnog konsultovanja sa kosovskim Albancima ili Srbima, na tom polo�aju zamenio biv�i danski ministar odbrane Hans Hakerup. Specijalni predstavnik UN na Kosovu ima �etiri zamenika.
Njegov prvi zamenik je predstavnik SAD Geri L. Metjuz, a ostali su predstavnici Francuske, Holandije i Velike Britanije. Njih su izabrale vode�e me�unarodne agencije prisutne na Kosovu: UN, koje su zadu�ene za civilnu administraciju; EU �iji zadatak je ekonomska obnova i Oebs koja se bavi izgradnjom demokratije i institucija. Sem toga, biv�i direktor kompanije za globalni konsalting �Barenc Grup KPMG", Australijanac Alen Pirson imenovan je za �efa Centralne finansijske slu�be koja upravlja godi�njim pokrajinskim bud�etom od oko 260 miliona dolara, uglavnom dobijenih od stranih donatora.
