BORBA PROTIV TERORIZMA - POGODAN PARAVAN ZA SAD 11.3.2002.
11:46
BORBA PROTIV TERORIZMA POSTAJE ZA SAD POGODAN PARAVAN Viktor KREMENJUK,
profesor, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije
nauka (Moskva, RIA "Novosti"- specijalno za D A N A S)
Pre pola godine desio se dogadjaj koji je potresao Ameriku i Amerikance.
Tragedija 11. septembra, strasni teroristicki akti u Njujorku i
Vasingtonu, manifestovali su maksimalni stepen opasnosti koja dolazi od
medjunarodnog terorizma. Medjutim, sve lici na to da borba protiv te
cume XXI veka za Sjedinjene Drzave postaje pogodan paravan za
realizaciju svojih planova, koji nemaju ama bas niceg zajednickog sa
deklarisanim ciljevima. O tome govore mnoge cinjenice, izmedju ostalog,
nedavna informacija o nameri Vasingtona da posalje u Gruziju svoje
vojnike radi ucesca u antiteroiristickoj operaciji u Pankiskom klancu, u
kome se odavno vec kriju cecenski teroristi i placenici iz reda
medjunarodnih terorista. Ta informacija izazvala je negativnu reakciju u
odredjenim krugovima u Moskvi, sto je sasvim objasnjivo ako se imaju u
vidu makar dve okolnosti. Prva, Gruzija je susedna zemlja Rusije, clan
Zajednice Nezavisnih Drzava, u koji ulazi I Rusija, a drugo - Moskva bi
i sama mogla, uz pomoc Tbilisija, likvidirati opasno zariste u Pankiskom
klancu, cije postojanje omogucava teroristima da ulaze u Rusiju, na
teritoriju Cecenije i izvode diverzije i napade na polozaje federalnih
snaga. Moskva je u vise navrata predlagala Tbilisiju da resi taj
problem, ali nije naisla na razumevanje. I odjednom se postavilo pitanje
o americkom ucescu. Vasington odavno vec koketira sa gruzijskim
rukovodstvom, pokusavajuci da iskoristi trvenja koja postoje izmedju
Moskve i Tbilisija i da uvuce Gruziju u natovsku orbitu. Uostalom, takvu
aktivnost SAD ispoljavaju i u drugim republikama bivseg SSSR, koje su
postale nezavisne drzave. Predstavnici Pentagona, CIA i NATO, i to veoma
visoki, regularno posecuju i druge zakavkaske republike - Jermeniju i
Azerbajdzan, za cija naftna bogatstva vlada posebno interesovanje onih
iza okeana. Strateski znacaj Zakavkazja za SAD objasnjava se ne samo
prirodnim resursima regiona, njihovim izlaskom na Kaspijsko more, vec i
susedstvom sa Iranom i Turskom - zemljama koje zauzimaju posebno mesto u
americkoj politici. Medjutim, tezeci da ucvrsti svoje pozicije u
Zakavkazju, na zapadnoj obali Kaspija, Vasinngton ne zaboravlja ni na
istocnu obalu tog mora, otvarajuyci put u Centralnu Aziju.
Antiteroristicka operacija u Avganistanu omogucila je Amerikancima da
ozvanice svoje vojno prisustvo ne samo u toj zemlji, nego i susednim
drzavama iz reda bivsih sovjetskih srednjoazijskih republiika. Radi se u
prvom redu o Tadzikistanu i Uzbekistanu. Uopste uzev, stvara se utisak
da Sjedinjene Drzave planski vode politiku istiskivanja Rusije iz
zermalja ZND, pretendujuci na ulogu njihovog garanta bezbednosti. SAD
prilicno aktivno rade na Ukrajini, umiljavajuci se Kijevu i "crtajuci"
mu izvanredne perspektive ako udje u NATO, obecavajuci mu i ekonomski
procvat, grdeci povremeno ukrajinske partnere zbog sporosti u donosenju
odluke o prikljucivanju natovskoj zaprezi. U vreme Sovjetskog Saveza
istocnoevropske zemlje - Poljska, Madjarska, Cehoslovcacka i druge iz
sastava takozvanog socijalistickog tabora, predstavljale su pregradu
koja je SSSR odvajala od Zapada. Kada je ta pregrada srusena i kada su
te teritorije ukljucene u strukturu NATO, Vasington je odlucio da unisti
i novu pregradnu zonu koju su formirale posle raspada SSSR bivse njegove
republike. NATO se sve vise primice Rusiji. Koliko sutra clanovi
severnoatlantske alijanse mogu postati Balticke zemlje, u kojima se
antiruska raspolozenja pojacano podgrevaju od strane lokalnih vlasti i
stimulisu od strane zapadnih politicara i SMI. Nisu na Zapadu s raskida
ni da posvadjaju Rusiju sa Moldavijom, ciji manji deo stanovnistva tezi
Rumuniji. Jednom recju, NATO i SAD, sudeci po svemu, nisu s raskida da
vremenom stignu na ruske granice sa svih strana - i na Kaspiju, i na
Baltiku, i na obalama Kure i Pjandza, Dnjepra i Dnjestra. Posle
tragedije 11. septembra Moskva se, bezrezervno podrzavsi SAD u borbi
protiv medjunarodnog terorizma, ponadala da ce ta solidarnost dve velike
drzave pred licem zajednickog neprijatelja, otvoriti novu stranicu u
rusko-americkim odnosima. Medjutim, to se, na zalost, nije dogodilo. Svi
poslednji koraci vasingtonske administracije - izjava predsednika
Dzordza Bussa o istupanju SAD iz Moskovskog sporazuma o protivraketnoj
odbrani iz 1972. godine, zelja da se skladiste, a ne uniste bojeve glave
koje se skidaju sa demontiranih raketa, ostre izjave na adresu Severne
Koreje, Irana i Iraka - suverenih drzava, punopravnih clanica OUN,
kojima je Vasington, polazeci od sopstvenih interesa, prilepio etiketu
"osovine zla" pokazuje da Bela kuca ne ferma za misljenje ni Rusije, pa
ni svojih saveznika. Stvar je dosla do toga da je, kako pise uticajni
"Los-Andjeles tajms", Pentagon po nalogu Bele kuce pripremio spisak
zemalja protiv kojih SAD treba da razrade "rezervne planove koriscenja
nuklearnog oruzja". I u taj spisak, barabar sa pomenutim zemljama
"osovine zla", pa jos i sa Sirijom i Libijom, ukljucene su i dve velike
drzave - Rusija i Kina. Tesko da ce, po nasem muisljenju, antiruski
pressing, koji od strane SAD postaje sve zesci, doneti Vasingtonu
zeljene plodove. Svetska javnost zasigurno nece odobriti americku
politiku po principu "Cinim sto hocu". - 0 - Moskva, 11. marta RIA
"Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
