B I L T E N V E S T I
12. MART 2002.
SRJ POLJSKA
POLJSKA PODRZAVA ULAZAK SRJ U SAVET EVROPE
VARSAVA, 11. marta 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
Jugoslavije i Poljske Goran Svilanovic i Vlodjimjez Cimosevic zalozili
su
se, tokom danasnjih razgovora u Varsavi, za jacanje bilateralne saradnje
na
svim planovima, od privrede do kulture.
Na zajednickoj konferenciji za stampu, posle plenarnih
jugoslovenskopoljskih razgovora u Varsavi Cimosevic i Svilanovic su
ukazali
na znacaj obnove dijaloga posle velikih promena u Beogradu i naglasili
da
predstoje mnogi konkretni dogovori o ozivljavanju jugoslovenskopoljskih
odnosa u svim oblastima, od privredne, do naucnotehnicke i kulturne
saradnje.
Cimosevic je naglasio da ce "Poljska i dalje pruzati podrsku
pristupanju Jugoslavije raznim medjunarodnim organizacijama, pre svega
Savetu Evrope i Svetskoj trgovinskoj organizaciji".
On je dodao da su za Varsavu bile veoma vazne informacije koje
je
jugoslovenska strana pruzila o situaciji na Balkanu.
Najavljeni su i skori ministarski sastanci o obnovi saobracaja,
s
obzirom da izmedju Beograda i Varsave nema direktnih avionskih i
zeleznickih linija. Poljski ministar je rekao da je bez komunikacija i
boljih uslova transporta tesko oziveti saradnju ne samo u privredi, nego
i
u drugim podrucjima.
Sef poljske diplomatije je upozorio da treba hitno menjati
pravne
propise, kako bi se robna razmena nesmetano odvijala i kada Poljska
pristupi Evropskoj uniji. On je dodao da uskoro treba ocekivati i
bilateralne susrete posvecene borbi protiv kriminala, zdravtsvenom i
socijalnom osiguranju i drugim konkretnim merama. Svilanovic je
posle razgovora izjavio da na obnovu odnosa uticu dva znacajna faktora:
demokratske promene, koje prezivljava Jugoslavija, i perspektiva Poljske
da
ubrzo postane clan Evropske unije.
Medju konkretne zadatke Svilanovic je ubrojao mogucnost
investiranja Poljske u jugoslovensku privredu i sporazum o saobracaju. O
tome ce se se uskoro raspravljati na sastancima vladinih mesovitih
komisija
za privrednu saradnju.
Svilanovic je izrazio zadovoljstvo podrskom Poljske da
Jugoslavija
jos ove godine postane clan Saveta Evrope.
On je ukazao na potrebu intenzivne razmene iskustava, posebno
kada
je rec o poljskim dostignucima u tranziciji i pripremama za pristupanje
Evropskoj uniji.
"Ne moramo da ponavljamo sve greske koje su ucinili drugi i
zbog
toga je dobro da se ucimo na onom, kroz sta je Poljska vec prosla",
kazao
je Svilanovic.
Odgovarajuci na pitanja poljskih novinara Svilanovic je rekao
da
SRJ predstoji resavanje teskih problema na Kosovu, kao sto je vracanje
226.000 izbeglih lica. On je naglasio da se prioritet daje normalizaciji
situacijd u toj pokrajini, sto je preduslov da bi se razgovaralo o
buducem
statusu Kosova.
Sef jugoslovenske diplomatije sreo se u Varsavi i sa grupom
jugoslovenskih privrednika, koji zive i rade u Poljskoj.
SVILANOVIC: KREDIT OD 50 MILIONA DOLARA POMOCI SRJ
VARSAVA, 11. marta 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic izjavio je veceras u Varsavi da ce Poljska odobriti
Jugoslaviji kredit od 50 miliona dolara.
Svilanovic je precizirao agenciji Beta da ce taj kredit biti
namenjen za energetiku i nabavku poljoprivredne mehanizacije i da ce
biti
dat pod uslovima povoljnijim od uslova Medjunarodnog monetarnog fonda, a
posebno od komercijalnih banaka.
Prema njegovim recima, dve okolnosti su definisale danasnje
razgovore u Varsavi promena vlasti u SRJ, 5. oktobra 2000, i cinjenica
da
se Poljska nalazi pred ulaskom u Evropsku uniju (EU). Poljska je u grupi
zemalja koje bi trebalo da 2004. da postanu clanice EU.
Svilanovic je tokom jednodnevne posete Varsavi razgovarao sa
poljskim zvanicnicima o unapredjenju ekonomskih odnosa, posto na
politickom
planu, prema njegovim recima, ne postoje "nikakve dileme, spor ni
nesaglasnost".
Tokom susreta sa poljskim zvanicnicima, kako je dodao
Svilanovic,
bilo je reci o unapredjenju razmene u oblasti energetike, poljoprivrede,
farmacije, infrastrukture, zeleznickog i aviosaobracaja i
gradjevinarstva.
"Ocekujem da ce u tom smislu veci angazman biti i poljske
agencije
za podsticaj izvoza koja daje garancije za poljske izvoznike koji budu
zainteresovani da investiraju u nasu zemlju", rekao je Svilanovic.
Svilanovic je tokom danasnjih susreta razgovarao i o
unapredjenju
saradnje u oblasti kulture i obrazovanju. "Predlazemo potpisivanje
programa
za saradnju u narednih nekoliko godina, kao i zakljucenje sporazuma o
naucnotehnickoj saradnji od znacaja za obe zemlje i sporazum o
socijalnom
osiguranju", precizirao je jugoslovenski ministar.
Poljska je, prema recima Svilanovica, interesantna za SRJ,
posto
je pred vratima EU i presla je put priblizavanja standardima u svim
oblastima i sada se nada da ce 2004. godine postati clanica Unije.
Svilanovic je takodje razgovarao sa zvanicnicima o poljskom
iskustvu tranzicije, ali i o pregovorima sa EU.
Susreti sa predsednicima oba doma poljskog parlamenta bili su,
prema njegovim recima, usmereni na podsticanje parlamentarne saradnje,
posto SRJ vec ima delegaciju u Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope
(SE). "U situaciji u kojoj je nasa zemlja danas, u zemljama u
tranziciji
uglavnom dolazi do toga da je sva vlast koncentrisana u vladi", kazao je
Svilanovic i dodao da medjuparlamentarni kontakti mogu da doprinesu
jacanju
uloge parlamenta kako bi preuzeo "pravu ulogu" i poceo da "direktno"
utice
na politiku.
Razgovor sa predsednikom Poljske Aleksandrom Kvasnjevskim bio
je,
prema recima Svilanovica, vezan za politicke teme, ali i uticaj
prosirivanja EU na odnose u regionu.
Kvasnjevskog su interesovali buduci odnosi Crne Gore i Srbije i
status Kosova, odnosno, kako je rekao Svilanovic, "sva ona pitanja koja
su
vazna, da bi se omogucio pristup EU".
SR JUGOSLAVIJA
LIDERI EU OCEKUJU DOGOVOR O BUDUCNOSTI SRJ DO 15. MARTA
BRISEL, 11. marta 2002. (Beta) Sefovi diplomatija Evropske
unije
su na danasnjem zasedanju u Briselu istakli da ocekuju "vrlo skoro"
sporazum Beograda i Podgorice o "nacelima za ustavna resenja o odnosima
Srbije i Crne Gore".
Izvori zasedanja su agenciji Beta rekli da se pre susreta
lidera
Evropske unije u Barseloni, 15.marta, zeli konacni dogovor o buducoj
federaciji.
U nacrtu zakljucaka zasedanja ministara EU se "pozdravljaju
nedavni razgovori na visokom nivou izmedju Beograda i Podgorice", a
zvanicnici Unije su naznacili da se s posebnom paznjom ocekuje ishod
danasnjeg susreta u Beogradu, izmedju predsednika SRJ Vojislava
Kostunice,
potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, kao i predsednika Crne
Gore
Mila Djukanovica i premijera Filipa Vujanovica.
U raspravi o Zapadnom Balkanu, ministre ce tokom popodneva
visoki
predstavnik EU Havijer Solana obavestiti o svojim najnovijim kontaktima
i
saznanjima o "stepenu priblizavanja stavova Beograda i Podgorici" o
preuredjenju savezne drzave.
Ministri, prema nacrtu zakljucaka, "pozivaju obe strane da
ojacaju
napore i saradjuju s visokim predstavnikom (Solanom) u cilju postizanja
vrlo skorog sporazuma o nacelima buduceg ustavnog uredjenja odnosa
Srbije i
Crne Gore".
Diplomatski izvori EU tvrde da bi Solana vec veceras mogao
telefonom razgovarati s Kostunicom i Djukanovicem.
SAOPSTENJE O RAZGOVORIMA KOSTUNICA DJUKANOVIC
BEOGRAD, 11. marta (Tanjug) Predsednik Jugoslavije
Vojislav Kostunica i predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
tokom vecerasnjeg razgovora u Beogradu o preuredjenju odnosa Srbije
i Crne Gore, konstatovali su oko kojih je pitanja mogucno
postici saglasnost, a gde i dalje postoje razlike i dogovorili su se
da prilikom sledeceg susreta o tome obaveste visokog
predstavnika Evropske unije.
Kako je saopsteno iz Kabineta predsednika SRJ, veceras su u Palati
federacije nastavljeni razgovori o preuredjenju odnosa Srbije i Crne
Gore
u kojima su ucestvovali predsednik SRJ Vojislav Kostunica,
potpredsednik
Savene vlade Miroljub Labus, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic,
predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovic i ministar finansija Crne
Gore
Miroslav Ivanisevic.
"Ucesnici su konstatovali oko kojih je pitanja u dosadasnjim
konsultacijama utvrdjeno da je mogucno postici saglasnost, a gde i
dalje
postoje razlike u pogledima na buduce odnose dveju republika.
Dogovorili
su se da prilikom sledeceg susreta o tome obaveste visokog
predstavnika
EU", kaze se u saopstenju.
SOLANA SUTRA U BEOGRADU NA POZIV KOSTUNICE
BRISEL, 12. marta (Tanjug) Visoki predstavnik Evropske unije
za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana dolazi u Beograd sutra
popodne, potvrdila je Tanjugu njegov portparol Kristina Gajak.
"Gospodin Solana dolazi u Beograd na poziv predsednika SRJ Vojislava
Kostunice radi sastanka sa njim i crnogorskim predsednikom Milom
Djukanovicem," rekla je Gajak. Ona nije iskljucila mogucnost da na
sastanku budu i drugi zvanicnici SRJ, Srbije i Crne Gore.
U BEOGRADU CENTAR ZA SPRECAVANJE ILEGALNE TRGOVINE ORUZJEM
BRISEL, 11. marta (Tanjug) Novi koordinator Pakta za
stabilnost
Jugoistocne Evrope Erhard Busek je predlozio da se u Beogradu
uspostavi
Centar za nadgledanje i sprecavanje ilegalne trgovine oruzjem na
Balkanu,
koji bi radio pod okriljem Ujedinjenih nacija. Taj predlog Busek je
predocio na danasnjem sastanku ministara inostranih poslova Evropske
unije (EU) u Briselu.
Busek je zatrazio od EU da uspostavi novu strategiju za
Balkan,
tacnije za osam balkanskih zemalja koje u dogledno vreme nece uci u
Uniju. Kako je rekao, ta nova strategija je neophodna zbog najavljenog
prosirenja EU, 2004. godine. Prema misljenju Buseka, koje je danas
saopstio sefovima diplomatija petnaestorice, u ovom trenutku postoje
tri
prioriteta za Balkan: resavanje problema oko sto hiljada izbeglica,
sprecavanje ileglane trgovine oruzjem i kompletiranje 21 sprazuma o
slobodnoj trgovini izmedju Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,
Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i Jugoslavije.
Koordinator Pakta je obavestio ministre inostranih poslova EU da je od
uspostavljanja te institucije, pre dve i po godine, u okviru Pakta u
pomenute zemlje investirano oko pet milijardi evra (5,2 milijarde
dolara)
i apelovao na petnaestoricu da razmotre mogucnosti da se ta dinamika
investiranja nastavi. Busek je ponovio da u sledecem talasu
prosirivanja
ni jedna od balkanskih zemalja nema sansu da udje u Uniju, pre svega
zbog toga sto njihove ekonomije u ovom trenutku drasticno zaostaju
za ekonomijom EU. Kako je rekao, na Balkanu ima mnogo poslova da
se zavrsi, i to, kako je naglasio, mnogo vise u politickoj, nego
u finansijskoj sferi. Ministri inostranih poslova EU su u potpunosti
prihvatili izvestaj Erharda Buseka, dali su mu punu podrsku i
ohrabrili
ga da nastavi zapoceti posao.
Savet ministara je takodje podrzao Busekov predlog da se osnuje
"Neformalni konsultativni komitet" (IC) Pakta za stabilnost, koji bi
trebalo da osigura stratesku koordinaciju izmedju clanica Pakta i onih
zemalja koje zapocinju pregovore u okviru Procesa stabilizacije i
asocijacije sa EU.
KOMORA SLOVENIJE OTVORILA PREDSTAVNISTVO U BEOGRADU
BEOGRAD, 11. marta 2002. (Beta) Privredna komora Slovenija
(Gospodarska zbornica Slovenije) otvorila je danas predstavnistvo u
Beogradu.
To je prvo predstavnistvo slovenacke privredne komore u
inostranstvu, istakao je direktor tog predstavnistva Dmitar Polovina u
razgovoru sa novinarima.
On je rekao je da je osnovni cilj predstavnistva da intenzivira
kontakte slovenacke i srpske privrede.
Duznost nam je da svim slovenackim preduzecima koja zele da
rade u
Jugoslaviji budemo strateski partner u pronalazenju ozbiljnih partnera,
rekao je on.
Polovina je rekao da predstavnistvo slovenacke komore moze i
inicirati formiranje mesovite jugoslovenskoslovenacke privredne komore.
Predsednik slovenacke komore Josko Cuk je istakao da je
jugosl ovensko trziste veoma znacajno za slovenacka privredu i naveo da
Slovenci u SRJ vec imaju 70 mesovitih preduzeca urpkos tome sto ne
postoji
potpuno zaokruzeno zakonodavstvo i zakon o zastiti stranih ulaganja.
Mi smo spremni da rizikujemo vise nego zapadna preduzeca, dodao
je
predsednik slovenacke privredne komore Josko Cuk.
EMIR KUSTURICA INAUGURISAN U AMBASADORA UNICEFA ZA SRJ
BEOGRAD, 11. marta 2002. (Beta) Jugoslovenski filmski reditelj
Emir Kusturica inaugurisan je danas u nacionalnog ambasadora UNICEFa za
SR
Jugoslaviju.
"Mislim da sam izabran jer je moj neuspeo pokusaj odrastanja
registrovan u mojim filmovima", kazao je Kusturica na konferenciji za
novinare beogradske kancelarije UNICEFa, na kojoj je i promovisano
njegovo
imenovanje. Novi jugoslovenski ambasador UNICEFa je najavio da ce ideje
i
akcije te organizacije, koja se bavi pravima deteta, pokusati da
promovise
i pomogne kroz "filmice i vinjete" koje ce stvarati.
Govoreci o studiji UNICEFa "Hrabra nova generacija Mladi u SRJ
(Cinjenice i preporuke)", Kusturica je izrazio nadu da, iako
istrazivanja
ukazuju na mnogo negativnih podataka, postoje i pozitivni pomaci i
ocekivanja.
Sef beogradske kancelarije UNICEFa ZanMisel Delmot naveo je da
ce
Kusturica, kao ambasador UNICEFa, putem kreativnosti zastupati prava
deteta
i mladih, ali i aktivnosti te organizacije u SRJ.
Ocenjujuci da je jugoslovenski reditelj "kroz filmove pokazao
brigu za decu i mlade", Delmot je izrazio sigurnost da ce Kusturicino
stvaralastvo doprineti poboljsanju polozaja mladih u Jugoslaviji. Delmot
je, takodje, istakao da bi studija UNICEFa "Hrabra mlada generacija"
mogla
da posluzi kao osnova da jugoslovenske vlasti izrade detaljnu politiku
za
mlade.
SRJ-EU-HASKI TRIBUNAL
SVILANOVIC: SRJ CE NASTAVITI SARADNJU SA TRIBUNALOM
VARSAVA, 11. marta 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic, izjavio je danas u Varsavi, da ce SR Jugoslavija
nastaviti tesnu saradnju sa Haskim tribunalom.
"Uveren sam da ce nasa vlada saradjivati sa Haskim tribunalom,
medjunarodnom zajedniom i Ujedinjenim nacijama, kao i da ce ispuniti
svoje
medjunarodne obaveze", izjavio je Svilanovic na konferenciji za stampu.
On je, takodje, izrazio nadu da ce se na dnevnom redu Savezne
skupstine uskoro naci zakon o saradnji sa Haskim tribunalom.
"Kod nas je u toku politicka rasprava o tom zakonu. Ne znam
kada
ce se postici konsenzus da bi se glasalo o tom zakonu, ali zeleo bih da
se
on izglasa u parlamentu", dodao je Svilanovic.
Sef jugoslovenska diplomatije je, takodje, rekao da evropska
zajednica treba da racuna da ce "vojno i ekonomski" biti dugo prisutna
na
Kosovu.
EU:POBOLJSALA SE SARADNJA BALKANSKIH ZEMALJA I HASKOG SUDA
BRISEL, 11. marta 2002. (Beta) Ministri inostranih poslova
Evropske unije su danas u Briselu ocenili da se "tokom prosle godine
poboljsala saradnja izmedju balkanskih zemalja i Medjunarodnog suda za
zlocine u Hagu", ali su "sa zaljenjem ustanovili da u tome i dalje
postoje
problemi razlicite tezine u celom regionu".
Evropski ministri su skrenuli paznju na to da ce "potpuna
saradnja
sa tim Sudom biti kljucni element u potpunom ostvarenju evropske
perspektive tih zemalja".
"Sve zemlje i delovi tog regiona", kako je receno, "posebno su
obavezni da Sudu predaju sva optuzena lica koja se nadju u njihovoj
pravosudnoj nadleznosti, kao i da omoguce pristup svedocima i vaznim
arhivskim podacima".
Sef UNMIKa Mihael Stajner, koji je danas razgovarao sa sefovima
diplomatija EU u Briselu, rekao je novinarima da ce "morati da se
ispostuje
ono sto bi zahtevao Haski sud ako dodje do podizanja optuzica i
izdavanja
naloga za hapsenje za lica na Kosovu".
"Ja sam to porucio i gradjanima Kosova. Ako zelimo demokratiju,
onda moramo postovati zajednicka pravila, bez obzira na sve tesskoce",
zakljucio je Stajner.
Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte je nedavno
izjavila belgijskim medijima da je u toku istraga i da ocekuje da ce do
kraja godine biti podignute tri optuznice protiv bivsih vaznih
pripadnika
Oslobodilacke vojske Kosova, za zlocine pocinjene tokom sukoba i posle
NATO
bombardovanja te pokrajine.
NA EKSPERTIMA KONACNA ODLUKA O ZAKONU O HAGU
PODGORICA, 11. marta 2002. (Beta) Socijalisticka narodna
partija
(SNP) zakljucila je danas da bi konacnu rec o predlogu zakona o saradnji
sa
Haskim tribunalom trebalo da da ekspertska radna grupa.
Nakon cetvocasovne sednice IO SNPa, visoki funkcioner te
stranke
Vasilije Lalosevic rekao je novinarima da se SNP zalaze za usvajanje
opsteg
saveznog zakona o saradnji sa Haskim sudom, a da republike konkretizuju
tu
saradnju, u skladu sa Ustavom.
Takvo zakonsko resenje predlozila je Demokratska stranka
Srbije,
dok je ostatak DOSa podrzao predlog Ministarstva pravde Srbije, prema
kojem
bi bio usvojen samo kratki savezni zakon o saradnji s Haskim tribunalom.
Crnogorska opoziciona "Koalicija za Jugoslaviju", koalicioni
partner DOSa na saveznom nivou, zakljucila je 9. marta da bi konacnu rec
o
zakona o saradnji sa Hagom trebalo da da ekspertska grupa.
IO SNP odbacio je danas zahtev Socijalisticke partije Srbije da
u
Saveznoj skupstini podrzi inicijativu te stranke da Vlada SRJ da
garancije
koje bi obezbedile da se bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan
Milosevic
brani pred Haskim tribunalom sa slobode.
KOSOVO METOHIJA
EU PODRZALA STAJNERA
BRISEL, 11. marta 2002. (Beta) Sefovi diplomatija Evropske
unije
su danas u Briselu pruzili punu podrsku novom celniku UNMIKa Mihaelu
Stajneru, koji je rekao da su njegovi glavni ciljevi "postavljanje
temelja
za ekonomski napredak, razvijanje vladavine zakona, ukljucujuci bitku
protiv kriminala i nasilja, kao i izgradnja postenog i pravednog drustva
za
sve zitelje".
Oni su istakli da "podsticu novoizabrane predstavnike vlasti iz
redova svih zajednica da delatno ostvaruju svoj mandat na dobrobit svih
ljudi na Kosovu".
Ministri EU su saopstili da potpuno podrzavaju Stajnerova
nastojanja da se sprovede rezolucija 1244 SBUN o Kosovu, kao i ustavni
okvir za prelaznu samoupravu pokrajine.
"Savet ministara ocekuje", kaze se u saopstenju, "da vlasti u
Beogradu i dalje delaju konstruktivno u okviru zajednickog dokumenta
(SRJUNMIK), sto se odnosi i na oslobadjanje ili predaju UNMIKu svih
preostalih uhapsenih ili zatvorenih kosovskih Albanaca u Srbiji".
Ministri
EU su dodali da su "primili k znanju korake preduzete u tom pravcu".
Stajner je novinarima rekao da "na Kosovu postoji organizovani
kriminal" i da je u interesu cele medjunarodne zajednice da se izbori za
bolju situaciju u pokrajini.
Po njegovim recima, u toj borbi su dva saveznika medjunarodni
cinioci i sami gradjani Kosova.
Sef UNMIKa je upozorio da se ne sme dopustiti da ostane "jedna
nedovrsena situacija usred Evrope, kao sto je Kosovo, i da paznja bude
odvucena ka Avganistanu i Bliskom istoku". On je ocenio da je sad bolja
situacija u pokrajini jer su uspostavljene prelazne vlasti.
Upitan kako ce resiti stanje na podrucju Kosovske Mitrovice,
Stajner je kazao da tamo ne sme biti "paralelnih struktura" i da je to
"rekao i (potpredsedniku srpske vlade) Nebojsi Covicu".
On je rekao da je u Kosovskoj Mitrovici, u poredjenju s proslom
godinom, stanje poboljsano.
"Ali Srbi tamo treba da pokazu volju za saradnju s ostalim
gradjanima kako bi se poboljsala situacija", dodao je on.
Stajner je rekao da "ima propusta u nasem delovanju u Kosovskoj
Mitrovici" i dodao da u srpskoj koaliciji "Povratak" "postoje velike
podele
izmedju grupe koja radi u interesu Kosova i grupe koja radi po upustvima
iz
Beograda".
"Nisam ja jedini koji je uocio podele u toj koaliciji. Treba
vise
raditi s onima koji deluju u interesu Kosova. Te podele cak imaju upliva
i
na nove vlasti na Kosovu", dodao je Stajner.
NATO I UNMIK SNAZNO PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA NA KOSOVU
BRISEL, 11.marta 2002. (Beta) NATO i UNMIK ce se "snazno i
odlucno" boriti protiv organizovanog kriminala, jer je to jedan od
glavnih
problema u stvaranju "multietnickog, demokratskog...i civilno
samoodrzivog
drustva" na Kosovu, izjavili su danas u Briselu generalni sekretar NATO
Dzordz Robertson i sef UNMIKa Mihael Stajner.
Robertson je potvrdio informacije da NATO razmatra izvesno
smanjivanje broja snaga Sfora i Kfora, ali je istakao da "ni na koji
nacin
nece biti umanjena resenost NATO da i dalje stvara bezbedne uslove" na
Balkanu.
Stajner je novinarima rekao da smanjenje trupa Kfora "ne bi
bilo
nikakav problem, ako bi se obavilo postepeno".
Robertson i Stajner su podvukli da organizovani kriminal i
nasilje
predstavljaju glavnu prepreku za povratak na "normalan zivot".
Oni su naglasili da u suzbijanju tog zla moraju u velikoj meri
ucestvovati i odgovornost preuzeti i nove ustanove prelazne samouprave
Kosova predsednik, premijer i vlada.
Uspostavljanje ustanova prelazne samouprave je, primetili su
Robertson i Stajenr, u mnogome i plod tesne saradnje medjunarodnih
vojnih
snaga i prelazne uprave UN u pokrajini.
Robertson je naznacio da "Atlantski savez ostaje privrzen
izgradnji multietnickog Kosova kojim ce se upravljati na demokratski
nacin.
Zato smo i zadovoljni ishodom proslogodisnjih izbora i stvaranja
prelazne
administracije".
Generalni sekretar NATO je naglasio da je "nasa obaveza da ne
bude
stvoreno nista sto bilo ispod multietnickog, demokratskog Kosova".
Po recima Stajnera, veoma je "ohrabrujuca vrlo snazna" saradnja
NATO i UNMIK, ciji bi rezultati morali da se ispolje i u borbi protiv
organizovanog kriminala, kao i kroz Podrsku novouspostavljenoj prelaznoj
lokalnoj samoupravi na Kosovu.
Zamoljen da se osvrne na tvrdnju Medjunarodne krizne grupe da
je
na Kosovu "prisutno obavestajno delovanje jugoslovenske strane", Stajner
je
uzvratio da nece biti dopusteni nikakvi "dvojaki standardi".
Isti zakoni i pravila vaze za sve zitelje Kosova, istakao je
on, a
"vlast u pokrajini imaju UNMIK i Kfor, sto se ne sme izgubiti iz vida".
Robertson je objasnio da se pomenuta smanjenja medjunarodnih
vojnih snaga mogu ogledati u izvesnom unutrasnjem preustrojstvu
zapovednistva i administrativnih struktura".
On je medjutim stavio do znanja da to ni na koji nacin ne bi
imalo
posledica po snagu "pokretljivih borbenih trupa koje su jos uvek vazne u
obe balkanske misije".
