Zloupotreba humanitarnih i nevladinih organizacija
Te�ko zemlji koja dopadne humanitarcima
Donosioci pomo�i vole devoj�ice izme�u 13 i 18 godina, a nekada i desetogodi�njakinje. A pla�aju po 10 centi i par�etom sapuna!
BEOGRAD (Beta) - Pri�e o finansijskim i ostalim zloupotrebama u svim dr�avama koje u dramati�nim okolnostima padnu u ruke humanitarnih organizacija svuda su op�te mesto. Toga je bilo i u svim dr�avama biv�e Jugoslavije gde su humanitarci do�li, ka�e se u komentaru Radio Frans eternasionala (RFI).
Radio podse�a da humanitarna pomo� sti�e posle humanitarnih katastrofa, a nevladine organizacije dobijaju veliku te�inu u svim politi�kim i socijalnim krizama. Tako se u ovim situacijama pojavljuje jedan izvanredno privilegovan sloj dru�tva "koji to ni�im nije zaslu�io", jedini koji ima u rukama sva sredstva i koji ima politi�ku podr�ku velikih dr�ava i UN.
Uz to, ovo veoma pogor�ava odnose, taj novac nije njihov nego sti�e iz me�unarodnih fondova ili bogatih dr�ava, tako da ovaj sloj nema nikakav ose�aj odgovornosti za ta sredstva, ona nisu zara�ena, a istovremeno daju prava i ose�aj ovom sloju kao da je sva vlast u njegovim rukama, ka�e se u komentaru.
RFI tako�e podse�a da u dru�tvima u koja stignu humanitarci nema po pravilu nikakvih zdravih struktura, sve se raspalo, njihova sloboda delovanja je ogromna. Ljudi ih gledaju kao mo�nike koji odlu�uju o �ivotu i smrti, koji mogu jednim gestom da spasavaju ili uni�tavaju ljude ili kad je situacija manje dramati�na mogu prosto da favorizuju politi�ke partije, finansiraju sve projekte, i kulturne i ekonomske, tako da odlu�uju u krajnjoj liniji velikim delom i o stvaranju novih socijalnih elita.
"Ovih dana je na procesu Milo�evi�u svedo�io jedan Albanac koji je predsednik nekog komiteta za za�titu ljudskih prava na Kosovu. On se vrlo prirodno hvalio da je prisustvovao slu�benih sastancima komande OVK na Kosovu u toku rata. Kad su ga advokati za�u�eno pitali: 'U kojoj ste vi funkciji prisustvovali tim sastancima?' ovaj je tako�e za�u�eno odgovorio: 'Pa, naravno u funkciji predsednika komiteta za za�titu ljudskih prava'.
"Bajke se pri�aju o novcu humanitarne pomo�i koji je nestao na Kosovu i u Bosni, bajke o organizovanom �vercu ukradenih automobila tih organizacija, bajke o slatkom �ivotu �lanova humanitarnih organizacija u ovim regionima. Sve ne mora biti istina, ali svako ko je imao prilike da ih posmatra na delu zna da je to dobrim delom ta�no", dodaje se u komentaru.
Otkrivena je afera sa zloupotrebom humanitarne pomo�i u jednom istra�ivanju Visokog komesarijata za izbeglice UN i britanske nevladine organizacije Spasiti decu. Ti prvi elementi su objavljeni krajem pro�log meseca, a ceo izve�taj �e biti objavljen polovinom marta, kada �e sigurno biti jo� mnogo pri�e oko ove afere.
Istra�ivanje je vo�eno u afri�kim dr�avama Gvineji, Liberiji, Sijera Leone od 22. oktobra do 30. novembra pro�le godine. Predstavnici humanitarnih ustanova u ovim dr�avama su organizovali pravu trgovinu seksualnim robljem po pravilu 'mi vama humanitarnu pomo�, vi nama seksualne usluge'. �to je najgore, tvrdi RFI, humanitarci imaju poseban ukus i seksualne zloupotrebe se odnose na maloletne devoj�ice uglavnom izme�u 13 i 18 godina, ali �esto je re� i o desetogodi�njim devoj�icama.
Radio podse�a da je ve� imenom i prezimenom optu�eno 67 �lanova nevladinih organizacija i UN, kao i plavih �lemova, koji su to radili zajedno, u nekoj vrsti zavere �utanja. Ume�ano je oko 40 humanitarnih organizacija. Ve�ina optu�enih su lokalni predstavnici humanitarnih organizacija, ali i mnogi me�unarodni zastupnici.
Jedna devojka iz Liberije ka�e: "Humanitarci su tra�ili seksualne usluge u zamenu za hranu, niste mogli dobiti nikakvu pomo� ako ne ponudite humanitarnim radnicima �enu, �erku ili sestru." Jedan zaposleni u humanitarnom sektoru u Sijera Leoneu ka�e: "Nijedna devojka nije mogla da dobije posao ako prethodno ne prihvati seksualne odnose s humanitarcima."
"Ako ste sumnjali, treba re�i da ovi seksualno razma�eni humanitarci nisu bili mnogo dare�ljivi. Za seksualne usluge se naj�e��e pla�ali 10 centi, malo keksa i par�e sapuna", ka�e se u komentaru.
�ta �e ovim povodom biti ura�eno, jo� je rano da se govori, ali �e u UN tvrdi da �e biti preduzete drasti�ne mere. Verovatno �e biti nekih drasti�nih mera �im je ovaj izve�taj objavljen, ali ovde se postavljaju druga mnogo te�a pitanja koja se �e��e postavljaju poslednjih godina svuda gde idu humanitarne misije i one UN i takozvanih nevladinih organizacija. To su pitanja vezana za samu prirodu ovih organizacija i za uslove u kojima one deluju. To �e re�i da je ovaj mali deo humanitarnog u�asa, koji je sada objavljen, pre pravilo nego izuzetak.
Istovremeno, takve kakve su, ove organizacije ostavljaju neku pomo� ugro�enim regionima, jedinu, a to je mnogo vi�e nego ni�ta. Bez njih bi bilo gore, sa njima ne valja. Ne vidi se kako je mogu�e iza�i iz ove su�tinske protivre�nosti koja je u prirodi humanitarnog posla. Ali nije preterano re�i za njih ono �to se u narodu nekada govorilo za vojsku: "Te�ko zemlji kuda pro�u humanitarne organizacije", zaklju�uje komentator Radio Frans enternasionala.
