Zašto ni na jednom od sto TV kanala nema suđenja Slobodanu Miloševiću
Lakrdijaši ga već proglasili krivim
Da li bi novinara Danijela Perla, da je živ, Del Ponteova zvala za svedoka, kad je raskrinkao njenog svedoka Baranija? I AFP shvatila da na Kosovu nije bilo etničkog čišćenja
PIŠE: STELA DžETRAS
Nazivaju ga najznačajnijim suđenjem od Nirnberga do danas, ali iako imam na raspolaganju više od sto TV kanala, ovo suđenje ne mogu da pratim. Zaista čudno, posebno kad se prisetimo da su se proteklih deset godina mediji bukvalno utrkivali da što pre objave sve detalje o sakaćenjima, ubijanjima, mučenjima i genocidu za koje sada terete bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića pred ovim staljinističkim Haškim tribunalom. Međutim, ovde nije samo reč o Miloševiću nego i o srpskom narodu. Pitam se zašto ga onda mediji ignorišu? Da li zbog nespremnosti tužilaštva ili zato što taj "strašni zločinac Milošević", koji sme da koristi samo jedan javni telefon i koji sam sebe brani iz svoje zatvorske ćelije, izvrće ruglu taj međunarodni sud? Možda zato što je njegova krivica već odavno ustanovljena, pa sada ne bi bilo dobro da javnost vidi koliko je optužnica protiv njega slaba?
Da ironija bude veća, Milošević je uspeo da diskredituje Halita Baranija, jednog od glavnih svedoka Karle del Ponte, upravo zahvaljujući tekstu čiji je koautor bio pokojni Danijel Perl. Perlova supruga opisala je svog muža kao novinara koji je tragao za istinom. Nešto me zaista veoma zanima. Da je Perl danas živ, da li bi bio pozvan na suđenje kao svedok odbrane?
Ali, nije samo Perl zaključio da na Kosovu nije sprovođen genocid. Francuska
AFP objavila je 5. aprila 1999. vest pod naslovom: "Nema genocida na Kosovu,
tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za mir". Pomalo je teško predstaviti Srbe kao
narod koji sprovodi genocid nad kosovskim Albancima kad se zna da je, bežeći od
NATO bombi, više od 100.000 kosovskih Srba napustilo ovu pokrajinu i prešlo u
Srbiju.
Mada su mediji i humanitarne organizacije u potpunosti ignorisali i
zanemarivali izveštaje o silovanjima, ubistvima i mučenjima srpskog
stanovništva, varvarski postupci nad Srbima su konstanta ovog građanskog rata na
Balkanu. Da, to je bio pravi građanski rat. U građanskim ratovima ljudi čine
užasne stvari jedni drugima. Međutim, u ovom slučaju SAD su sprovodile
antisrpsku spoljnu politiku koju su mediji zdušno podržali, tako da je samo
jedna strana u sukobu satanizovana. Prvi komandant Unprofora u Bosni, bivši
kanadski general-major Luis Mekenzi izneo je jednu činjenicu - da su sve strane
činile zlodela. Zbog ove značajne izjave vlada bosanskih muslimana na čelu sa
Alijom Izetbegovićem potrudila se da dobri general prevremeno napusti Bosnu.
Naime, bosanska vlada je dovela svedoka koji je "video kako je general Mekenzi
na ulici pokupio četiri mlade muslimanke. One su potom odvedene u nepoznatom
pravcu, silovane i ubijene." Kakva izmišljotina.
Među nekoliko desetina primera o tome kako su mediji izvrtali istinu o događajima na Balkanu jedan od najupečatljivijih je slučaj masakra na sarajevskoj pijaci Markale 1995, zbog kojeg su naše snage pune dve nedelje bacale bombe (oko 6.000 tona) na bosanske Srbe. NATO je tada prekršio sopstvenu Povelju, odbacio svoju defanzivnu mantru i postao ofanzivno oružje Novog svetskog poretka. Severnoatlantski savez je bio prisiljen da to učini. SSSR-a više nije bilo i Klinton je na neki način morao da opravda dalje postojanje NATO-a. Josef Bodanski, autor knjige "Bin Laden: Čovek koji je proglasio rat Americi", napisao je u svojoj drugoj knjizi "Ofanziva na Balkanu":
"Treća faza započela je velikom terorističkom provokacijom. Jaka eksplozija potresla je 5. februara 1994. glavnu sarajevsku pijacu Markale. U toj eksploziji bilo je mnogo ljudskih žrtava. Ono što je neposredno posle ovog tragičnog događaja opisano kao "eksplozija srpske granate" u suštini je bila posebna eksplozivna naprava koja je napravljena uz stručnu saradnju Hezbolaha. Ta naprava je u masu okupljenih ljudi najverovatnije bačena sa krova neke od susednih zgrada. Video kamerama je snimljen ovaj stručno izveden jezivi spektakl. Kamere su snimile tela nekoliko desetina muslimanskih vojnika koji su poginuli u borbama. Naime, njihova tela su prethodnog dana preuzeta od suparničke strane u akciji razmene poginulih vojnika. Ovom akcijom samouništenja trebalo je šokirati Zapad, posebno veoma osetljivi i lakoverni Vašington, kako bi se osigurala veća naklonost Zapada prema bosanskim muslimanima, a Srbi još više satanizovali. Takođe je trebalo zadobiti veću podršku zapadnih vlada za predstojeći agresivni potez Sarajeva, a možda i za vojnu intervenciju."
I evropska štampa je potvrdila da su masakr na pijaci Markale izveli bosanski
muslimani, ali Klintonu je bio potreban izgovor da bombarduje Srbe. Evo još
jedne teme za razmišljanje. Saudijska Arabija je potpisala pismo o nameri za
kupovinu aviona američkog proizvođača "Boing" u vrednosti od šest milijardi
dolara. Samo jedan dan pošto smo bombardovali srpske položaje u Bosni, Saudijci
su potvrdili ovu porudžbinu. Slučajnost? Ne bih rekla. Saudijska Arabija je
želela da se u srcu Evrope izgradi prva islamska država, a mi smo želeli
saudijsku naftu i novac. O tome se, dakle, radilo u ovom ratu.
Ja ovde ne
želim da branim Miloševića. Ja želim da odbranim srpski narod koji je nepravedno
optužen za najrazličitija zverstva. Ipak, Slobi treba odati priznanje. On je
zaista hrabar čovek. On vrlo uspešno raskrinkava ove lakrdijaše i prikazuje ih u
pravom svetlu, iako ima na raspolaganju samo jedan telefon, a predsednik sudskog
veća mu po svom nahođenju isključuje mikrofon.
Ti lakrdijaši u Hagu već su ga proglasili krivim. Čemu onda izveštavanje o radu Haškog tribunala? Zašto da Amerikance zbunjujemo činjenicama? Bez osude Slobodana Miloševića nema ni stalnog Međunarodnog suda za ratne zločine. To je ulaznica za njihov novi svetski poredak.
