|
Svako svoje
izručuje?
T. MARKOTIĆ 4/5/2002, 8:41:22
PM
Da li će i koji predlog Zakona o saradnji
Jugoslavije sa Haškim tribunalom dobiti političku podršku još je
neizvesno, ali kao “kandidati” najčešće se pominju tzv. Grubačev zakon kao
i projekat koji je nedavno završila ekspertska grupa DOS.
Dva projekta
prilično su slična, predviđaju izručenje jugoslovenskih državljana uz
prethodnu proceduru pred domaćim pravosudnim organima. Glavne razlike,
zapravo su u rokovima, koji su u ekspertskom nacrtu znatno kraći. Protiv
rešenja o određivanju pritvora u domaćim zatvorima okrivljeni i branilac
mogu da ulože žalbu u roku od tri dana, a Vrhovni sud mora da im odgovori
u istom roku. Po Grubačevom predlogu, žalba nije odlagala izvršenje,
drugim rečima pritvor. U pritvoru u domaćim zatvorima, po ekspertima,
osumnjičeni može da bude najduže dva, a po Grubačevom, šest meseci. Protiv
rešenja o predaji okrivljenog Tribunalu žalba se može uložiti u roku od
tri dana, dok je Grubačev predlog propisivao osam. Veće Vrhovnog suda
dužno je da odgovori za osam, umesto 15 dana koliko je predviđao zakonski
projekat “po Grubaču”...
“Večernje novosti”
iz Predloga zakona o saradnji SRJ sa Međunarodnim krivičnim tribunalom,
koji je sačinio ekspertski tim DOS prenosi poglavlje “Postupak za predaju osumnjičenih”. Taj
dokument, inače, ima 34 člana, na deset stranica teksta.
Član
15
(1) Zahtev za predaju, zajedno sa potvrđenom optužnicom i naredbom
za lišenje slobode Međunarodni krivični tribunal podnosi se saveznom
ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa, koje ih dostavlja na postupak
nadležnom okružnom, odnosno višem sudu.
(2) Savezno ministarstvo
nadležno za poslove pravosuđa vraća neuredan zahtev Međunarodnom krivičnom
tribunalu da nedostatke otkloni.
Član 16
(1) U postupku za predaju,
okrivljeni mora imati branioca.
(2) Ako okrivljeni sam ne izabere
branioca, sud će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti.
(3) Na
postavljenje, položaj i razrešenje branioca po službenoj dužnosti
primenjuju se odredbe Zakona o krivičnom postupku.
Član 17
(1)
Istražni sudija nadležnog suda određuje pritvor okrivljenom čija se
predaja traži, odnosno preduzima druge mere za obezbeđenje njegovog
prisustva.
(2) Naredbu istražnog sudije o lišenju slobode okrivljenog
izvršavaju organi unutrašnjih poslova.
Član 18
(1) U Hitnim
slučajevima, kad postoji opasnost da će okrivljeni pobeći ili da će se
sakriti, istražni sudija nadležnog suda može odrediti privremeni pritvor i
pre dostavljanja zahteva za predaju.
(2) Ako zahtev zajedno sa
potvrđenom optužnicom ne bude podnet u roku od tri dana pritvoreni će se
pustiti na slobodu.
Član 19
(1) Organi unutrašnjih poslova lišiće
slobode okrivljenog i bez naredbe istražnog sudije ako je za okrivljenim
raspisana poternica. Organ unutrašnjih poslova je dužan da okrivljenog
odmah sprovede nadležnom istražnom sudiji koji će odrediti pritvor ili
lice lišeno slobode pustiti na slobodu.
Član 20
(1) Pritvor može
narediti i veće nadležnog suda u toku postupka, koji se vodi po zahtevu
Međunarodnog krivičnog tribunala za ustupanje krivičnog gonjenja.
Član
21
(1) Pre donošenja rešenja o pritvoru sud će okrivljenog upoznati sa
sadržinom optužnice i naredbe za lišenje slobode i omogućiti da se o tome
izjasni.
Član 22
(1) Pritvor može trajati do predaje optuženog
Međunarodnomkrivičnom tribunalu, odnosno do pravosnažnosti odluke kojom je
zahtev za predaju odbijen, a najduže dva meseca
(2) Veće nadležnog suda
dužno je da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za dalje
trajanje pritvora i da to utvrdi posebnim rešenjem.
Član 23
(1)
Protiv rešenja o određivanju pritvora okrivljeni i njegov branilac mogu
uložiti žalbu vrhovnom sudu republike u roku od tri dana od prijema
rešenja, o čemu sud odlučuje u roku od tri dana od izjavljivanja
žalbe.
(2) Žalba iz stava 1. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja,
a zadržava izvršenje predaje.
Član 24
(1) Ako veće sastavljeno od
troje sudija nadležnog suda, nađe da su ispunjene pretpostavke za predaju
okrivljenog, utvrdiće to rešenje.
(2) Pretpostavke za predaju su
ispunjene ako se utvrdi da se zahtev odnosi na lice protiv kojeg se vodi
postupak i da je zahtev za predaju optuženog uredan
(3) Protiv rešenja
iz st. 1 ovog člana okrivljeni i njegov branilac imaju pravo žalbe
vrhovnom sudu republike u roku od 3 dana od prijema rešenja. O žalbi
odlučuje veće sastavljeno od pet sudija.
(4) Veće vrhovnog suda je
dužno da odluku po žalbi donese u roku od 8 dana od dana prijema
spisa.
Član 25
(1) Rešenje kojim je utvrđeno da nisu ispunjene
pretpostavke za predaju okrivljenog po službenoj dužnosti, zajedno sa
spisima predmeta, dostavljaju se republičkom vrhovnom sudu.
(2) Vrhovni
sud u veću od pet sudija razmatra zahtev i prvostepeno rešenje i svojim
rešenjem potvrđuje ili preinačuje rešenje okružnog odnosno višeg
suda.
Član 26
(1) Pravosnažno rešenje kojim je utvrđeno da su
ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog lica Međunarodnom krivičnom
tribunalu, dostavlja se republičkoj vladi.
(2) Rešenje o predaji
okrivljenog Međunarodnom krivičnom tribunalu donosi republička
vlada.
(3) Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana ne može se voditi
upravni spor.
Do Haga zajedno
BEOGRAD – Razgovori o
postizanju političkog konsenzusa za usvajanje saveznog Zakona o saradnji
sa Haškim tribunalom počela je u petak, kasno u kabinetu jugoslovenskog
predsednika Vojislava Koštunice.
U Palatu federacije, kako je uoči
razgovora bilo najavljeno, pozvani su savezni i republički premijeri
Dragiša Pešić i Zoran Đinđić, ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan
Mihajlović, savezni ministar pravde Savo Marković. Iz Podgorice dolazak su
najavili lideri SNP i SNS Predrag Bulatović i Božidar Bojović, a od njih,
praktično najviše i zavisi da li će propis na saveznom nivou koji predviđa
i predaju jugoslovenskih državljana Haškom tribunalu, biti donet. Do sada
su ove partije bile oštro protiv slanja okrivljenih koje goni taj sud, ali
domaća, nimalo ružičasta stvarnost i uslovljavanja američke pomoći moglo
bi da dovede do “promene kursa”. Jer, kako reče nedavno jedan od domaćih
političara - logično je da se između pojedinca i budućnosti države –
izabere država. Očigledno je da vlada Srbije koja je do sada, kako su
njeni najviši zvaničnici sami potvrdili, neće više da bude dežurni krivac
i sama obavlja “prljav posao izručenja” i to po Statutu Haškog tribunala
koji ne mari za bilo kakva prava osumnjičenih.
Zato je i predsednik SRJ
Vojislav Koštunica zajedno sa predsednikom Veća građana Dragoljubom
Mićunovićem, koji je takođe najavljen kao jedan od učesnika sinoćnjeg
dijaloga, ponovo inicirao donošenje zakona. Pravna dilema da li je
ekstradicija Tribunalu po Ustavu dozvoljena ili ne među pravnim ekspertima
ostaje, ali kako reče predsednik SRJ “ako budemo čekali na promenu Ustava,
pitanje je šta će od ove države ostati, a mislim da postoji dovoljno
pravnog osnova i u ustavnim odredbama kakve su sada...”
Treća članica
crnogorske koalicije “Zajedno za Jugoslaviju”, Narodna stranka, koja
doduše nema poslanika u Saveznom parlamentu, ponovila je svoju saglasnost
da se donese savezni zakon o saradnji, koji podrazumeva i izručenje.
-
Taj neugodni deo naših međunarodnih obaveza moramo da ispunimo – rekao je
“Novostima” Dragan Šoć, predsednik NS, koju je na sinoćnjim razgovorima
trebalo da predstavlja Savo Marković, savezni ministar pravde i stranački
funkcioner.
Ukoliko ne bude političke volje da se zakon donese, ostaje
pitanje šta će se dogoditi.
|
