Kirhu nema spasa
Medijski koncern ima gubitak od 7,2 milijarde evra. - Neuspešno završeni pregovori banaka i potencijalnih kupaca. - Prošle godine zabeležen rekordan broj bankrota nemačkih firmi. - Stručnjaci optužuju: najveći krivci bankari i političariNa vidiku je najveći bankrot u posleratnoj istoriji Nemačke. Prezaduženi medijski koncern Kirh otići će u stečaj zbog nemogućnosti da dalje posluje.
Poslednji pokušaj spasavanja najvećeg medijskog koncerna u Nemačkoj propao je u noći između četvrtka i petka. Velike nemačke banke, kao dosadašnji kreditori medijskog koncerna i potencijalni kupci: Rupert Murdok i Silvio Berluskoni, na pregovorima u Minhenu i Los Anđelesu, nisu se dogovorili o zajedničkoj spasilačkoj akciji. Banke su, naime, ponudile 200 miliona evra kao hitnu finansijsku injekciju, ali su zahtevale da se u akciju spasavanja uključe i potencijalni kupci. Murdok i Berluskoni su ovaj zahtev odbili, što je značilo da Kirhu nema spasa.
Gomilanje gubitaka
Nemački medijski koncern, grupa Kirh, poslovao je poslednjih godina veoma loše, gomilajući gubitke. Kriza je "eksplodirala" početkom ove godine kada su dosadašnji Kirhovi kreditori odbili da i dalje "pumpaju" novac u koncern.
U trenutku izbijanja krize poslovno rukovodstvo koncerna priznalo je da dug firme iznosi 6,5 milijardi evra. Kasnije je ova suma povećana na impresivnih 7,2 milijardi evra. Jedno od elitnih imena grupe Kirh - televizijski program Premijera - napravio je samo prošle godine minus od 989 miliona evra.
Kirhovoj poslovnoj imperiji sada je, po svemu sudeći, došao kraj. Banke su nemačkom "medijskom caru" definitivno okrenule leđa a bankrot ne mogu da spreče ni najmoćniji nemački političari koji su Kirhu dosad uvek priskakali u pomoć. Čak i bavarski lider Edmund Štojber, koji je godinama bio glavni politički zaštitnik Lea Kirha - centrala koncerna je, inače, u Bavarskoj - morao je da prizna poraz.
Šta će se dalje događati s Kirhovom medijskom imperijom, u ovom trenutku je sasvim neizvesno. Pretpostavlja se da će grupa Kirh biti raskomadana i da će njene najprofitabilnije delove otkupiti Murdok, Berluskoni i najveće nemačke banke.
Zanimljivo je da je kriza grupe Kirh duboko zabrinula muški deo nemačke nacije. Ljubiteljima fudbala zapretila je opasnost da ostanu bez svoje omiljene zabave, zbog toga što je Kirh imao ekskluzivno pravo da prenosi utakmice Bundes lige. Nemački prvoligaši dobijali su od grupe Kirh godišnje oko 200 miliona evra i izostanak ovog novca dramatično bi ugrozio njihov opstanak.
Opasnost koja se nadvila nad nemački fudbal alarmirala je i samog kancelara Gerharda Šredera (SPD), koji je najavio da će u slučaju bankrota grupe Kirh vlada finansijski pomoći klubovima. Ovo obećanje izazvalo je žestoku reakciju opozicije koja je optužila kancelara i vladu da olako razbacuju novac nemačkih poreskih obveznika.
Crna serija
Najavljeni bankrot medijskog koncerna samo je vrh ledenog brega iza kojeg se krije neslavan rekord. Lane je, prema zvaničnim statističkim podacima, u Nemačkoj bankrotiralo 32.300 firmi, što je za 14 odsto više u odnosu na 2000. godinu.
Stručnjaci nagoveštavaju da će ova crna serija biti nastavljena. Ove godine se očekuje bankrotiranje čak 40.000 preduzeća. Ovaj negativni trend je sasvim očekivan, objašnjavaju ekonomski analitičari.
- Broj bankrota raste u trenucima kada ekonomska kriza počne da jenjava zbog toga što male i srednje firme, iscrpljene višegodišnjim problemima, jednostavno više ne uspevaju da sastave kraj s krajem - kaže Jerg Bejfus, jedan od rukovodilaca Instituta za nemačku privredu u Kelnu.
Nemački finansijski analitičari tvrde da su glavni krivci za negativna
kretanja u domaćoj privredi vlada i najveće banke. Crveno-zeleni kabinet nije
ispunio predizborna obećanja, tvrde kritičari, i umesto da olakša poslovanje
nemačke privrede postavio je nove poreske i zakonske prepreke.
Talas bankrotstava u Evropi
Talas bankrota poslednje dve godine raste u celoj Evropi. Prema podacima nemačke konsalting firme Kreditreform, lane je u Zapadnoj Evropi bankrotiralo 199.500 firmi. Poslovni krah ovih preduzeća ostavio je bez posla 1,4 miliona ljudi.
Na evropskoj rang-listi najveći porast bankrota u odnosu na 2000. godinu - 50 odsto - zabeležen je u Holandiji. Drugo i treće mesto zauzimaju Danska i Irska s povećanjem od 34 i 33 odsto.
U razvijenom delu Evropu svega pet država: Španija, Finska, Francuska, Švajcarska i Austrija zabeležile su opadanje broja bankrotiranih firmi.
Žarko Rakić
vrati.gif
Description: GIF image
