Raymond Knezevich Kent
Historian
Poznata pesma swedske grupe ABBA “Money. Money, Money makes the World go ‘round” moze da se shvati kao slavopojka gospodinu Djindjicu i “njegovim” “reformistima.” Kako to rece Djindjic, “ako trazite moral idite u crkvu.” Pare su nesumnjivo, same po sebi, amoralne. Ali, dok su one bez osecaja, nacini na koje se te pare prave i ciljevi koje te pare treba da podmire namecu,. milom ili silom, sasvim drukcije OBELEZJE parama. U tome smislu, predaja prominentnih Srba Haskome tribunalu zbog stalnih americkih zahteva povezanih za pare imaju duplo MORALNO OBELEZIJE. Ucenivanja novcem i prodaje sunarodnika za cak sta vise odredjene kolicine para prestavljaju dvostruku moralnu bedu.
Americki narod uopste nema u svome duhovnom bicu toleranciju prema ucenama.
Ucene koje se stalno upucuju “Srbima” da izruce Hagu ovog ili onog “ratnog
zlocinca” ako hoce da “zarade” neku paru su rezultat rada jedne sake uticajnih
ljudi koji nece niti VECITO biti u pravu niti zauvek imati uticaje. U Kongresu,
postoji korelacija. po onome sto se samo JAVNO zna, izmedju onih koji postadose
“prijatelji” raznih protivnika Srba u bivsoj Jugoslaviji i para koje su im bile
date u toku poslednjih desetak godina. Do njih treba dodati veci broj ljudi sa
uplivom u raznim delovima americkog kulturnog i politickog zivota. Oni nisu
“kupljeni” vec su i sami nesvesne desetogodisnje ZRTVE drzavne i medijatske
propagande protiv Srba, propagande kroz koju je ZABRANJENO da se Srbima vrati
onaj status ZRTAVA koji su imali omah posle Drugug svetskog rata.
Bas u tom problemu lezi zec. Kad se gospodja Kandic zali sa drugaricom Biserko kako danasnji rukovodioci Srbijom salju Srpske “ratne zlocince” Hagu “SAMO za pare” bez da priznaju srpska “nedela,” kada obe tvrde da Srbi uglavnom nece da govore o “svojim” “ratnim zlocinima,” i kada “dokazuju” da nece biti “izmirenja” dok se Srbi sami ne pokaju za svoje “zlocine” uvek “zaborave” na ono sto poretstavlja polaznu tacku svake intelektualne debate. Ta polazna tacka MORA da obuhvati zlocine pocinjene nad Srbima u Zapadnoj Slavoniji, u Krajini, u Bosni i na Kosovu. Kada se skoro svi zlocini pripisuju JEDINO Srbima nije ni cudo sto Srbi, koji znaju sta im se stvarno desavalo od 1991 do cak i danas (na Kosovu), nemaju nikakvu specjalnu zelju da jos sami sebi skacu u usta.
Sto se tice argumenta da nemoze doci do “izmirenja” (reconciliation) sve dok Srbi ne “priznaju” i dokazu da se stvarno “kaju” ocigledno je da taj argumenat izvlaci na videlo veliku i zalosnu intelektuallnu bedu. Zasto nebi isto tako trebalo da priznaju i da se kaju Hrvati, bosanski i albanski muslimani? Kod kosovskih Albanaca ne postoji nikakva zelja za neko “izmirenje” sa Srbima. Retko koji Hrvat se aktivno zaleze za neko “izmirenje” sa Srbima. Mada ima nekih bosanskih Muslimana koji veruju da su pogresili sto nisu stvorili savez sa Srbima tokom 1990ih godina. Vodece licnosti Sarajeva drze na snazi mitologiju da su Srbi “Bosancima” nepomirljivi neprijatelji jer to im osigurava samo-opstanak i podrsku Zapada za “jednu Bosnu” pod kontrolom Sarajeva.
Kad se uzme u obzir da je prosecna zarada jednog Srbina/Srpkinje je danas $58
mesecno (prema $800 mesecno pre “tzv. “vazdusnog rata”) odmah se postavlja
osnovno pitanje. Kakvi su to ekonomisti novog poretka u Beogradu koji zavaravaju
srpski narod krilaticama o tome kako ce $40 miliona (privremeno zadrzanih u
Washingtonu) doneti tome narodu neki ozbiljan ekonomski car ili mozda cak i
preokret? Srbija je ostecena za preko $40 milijardi (pa i vise) putem
neobjavljenog rata. To je stvaran MORALNI dug “Zapada” a uglavnom Amerike. Kada
se vrati Srbima ekonomsko blagostanje, kada prestanu da budu vecito gadjani
blatom u inostranstvu i kada im se prizna da su i ONI bili zrtve ratnih zlocina
sa zemlje i iz vazduha, TADA ce biti lako Srbima da govore o “tamnim” momentima
svoje bliske proslosti. Ali do toga nece doci ako se SAMO prizna da su neki
POJEDINCI kod Hrvata, bosanskih i albanskih muslimana krivi za zlocine nad
Srbima dok su Srbi KOLEKTIVNO krivi za sve sto su njihovi pojedinci ucinili.
History Department,
University of California,
Berkeley, CA. 94720
510/642-1971
5 April 2002
http://www.antic.org/YU4NSP/
