=?windows-1250?Q?BATINA_IZ_RAJA_IZA=8ALA?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Na� Intervju:

Zvonimir Trajkovi�

politi�ar i politi�ki analiti�ar

BATINA IZ RAJA IZA�LA

Beograd 19, April, 2002.

SP: Gospodine Trajkovi�u o vama se u politi�kim krugovima govori da ste sagovornik bez dlake na jeziku pa bi �eleli da iskoristimo tu va�u osobinu i pitamo vas za neke stvari o kojima se sve �ustrije raspravlja. Na�a politi�ka, dr�avna, privredna,.... kriza se o�igledno produbljuje. Kako je po va�em mi�ljenju takav trend mogu�e zaustaviti?

Trajkovi�: Politi�kim delovanjem takav trend je dosta te�ko zaustaviti, pogotovo kada izgovorene re�i izgube svoju vrednost i specifi�nu te�inu. Do�li smo u situaciju da se u skup�tinama izgovaraju jako te�ke, optu�uju�e re�i a da su�tinski one nemaju nikakvog efekta. Predsednik republike istupi prili�no o�tro kritikuju�i pojavu krimanala u vladi i sve to ostane bez odjeka. �ak se ode toliko daleko da tamo neki strana�ki potr�ko uzima sebi za pravo da tu predsednikovu izjavu opovrgava, iskrivljuje i na kraju ismejava. Na sve to neko se jo� doseti da bi se predsedniku republike mogao zabraniti nastup u republi�kom parlamentu, pa da spektakl bude kompletan takva se odluka i izglasa. To je ru�enje institucije predsednika republike bez obzira ko je on i �ta on to �eli da saop�ti, poslanicima i �itavoj na�oj javnosti. Osnovna poluga politi�kog delovanja je re�, a kad re�i izgube svoju te�inu onda je politi�ko delovanje onemogu�eno. Ako usput, a to je naj�e��e slu�aj, poru�imo i institucije, kakve su Predsednik dr�ave, Skup�tinu, Vladu, onda ostaje samo batina jer nastaje anarhija.

SP: Kako to mislite batina, �ta pod tim podrazumevate?

Trajkovi�: Pa pod batinom se ni�ta lepo na mo�e podrazumevati. Podrazumeva se sila koja �e tu anarhiju zaustaviti i sve vratiti u po�etne tokove, gde izgovorene re�i imaju svoje zna�enje i svoju te�inu i gde nikome ne pada na pamet da predsedniku dr�ave zabranjuje da se obrati skup�tini. Predsednik republike ima pravo da se u svakom momentu koji on smatra va�nim, obrati skup�tini i poslanicima, izvesti ih o ne�emu ili tra�i njihovo mi�ljenje pri dono�enju va�nih dr�avnih odluka. Predsednik je li�nost koja je izabrana na izborima, koga je izglasao narod i niko se ne mo�e poigravati sa njegovim ugledom i institucijom predsednika.

SP: Ali ja bih �eleo da se malo vratimo na onu batinu, koju ste spomenuli, ko je taj koji ima batinu i kako se ona u ovakvim slu�ajevima mo�e upotrebiti?

Trajkovi�: Mo�da sam upotrebio lo� izraz, ali pod batinom sam podrazumevao atribut sile kojim raspola�e upavo taj predsednik jer je vrhovni komandant Vojske Jugoslavije. Medjutim ni to kod nas nije jasno definisano jer smo mi u op�tem politi�kom haosu. Vojskom komanduje Vrhovni Savet Odbrane, ali koji opet nije homogen i kompletan jer u njemu statira Milutinovi�, a nisam siguran da bi Djukanovi� prihvatio dono�enje odluka koje su u suprotnost sa njegovim interesima. Na�inom odlu�ivanja u VSO predsednik mo�e biti onemogu�en da donese odluku. Opet, ako bi predsednik od Savezne Skup�tine zatra�io uvodjenje vanrednog stanja, na celoj teritoriji Jugoslavije zbog op�tih separatisti�kih procesa koji su u toku i raspada zemlje, rukovodstvo Crne Gore bi odgovorilo da oni tu skup�tinu ne priznaju i da takva odluka za njih nema nikakvog zna�aja. Raspu�tanje Skup�tine nije mogu�e iz hiljadu razloga. Mnoge stranke bi "vrisnule" da takva odluka nije usagla�ena na DOS-u, koji se opet pretvorio u pravi polit biro, i na kome se sve mora usaglasiti. Pa �ak i kad bi do�lo do raspu�tanja Savezne skup�tine morali bi se odmah raspisati izbori za koje ne znamo kako ih raspisati, po kom ustavu, i po kojim izbornim zakonima koje opet treba usvojiti na bazi odredjenih ustavnih odredbi.

SP: A �ta bi onda bilo u samoj Crnoj Gori gde su medjusobne tenzije jako izra�ene i kako bi se to odrazilo na nastavak dogovora o formiranju te nove zajedni�ke dr�ave Srbije i Crne Gore?

Trajkovi�: Moje je mi�ljenje da se nova savezna dr�ava vi�e ne�e ni formirati. Treba biti preveliki optimista i pretpostaviti da �e ovi isti akteri koji oko ni�ega nisu mogli da se dogovore sada sesti i konstruktivno uz veliki stepen tolerancije do�i do zajedni�kih re�enja do kojih do sada ni u podsvesti nisu mogli da dodju. Sve tri skup�tine, mislim na dve republi�ke i saveznu, usvoji�e dogovor o preuredjenju federacije �to �e fakti�ki zna�iti i ukidanje tre�e Jugoslavije ali �e se na tome sve i zavr�iti. Tako upadamo u jo� jedan vakum gde smo razorili staru dr�avu ali nismo formirali novu.

SP: DOS to obja�njava druga�ije.

Trajkovi�: Da, glavni akteri tih promena obja�njavaju da se izja�njavanje skup�tina odnosi samo na principijelno prihvatanje takvih promena ali da Jugoslavija postoji. Saveznu dr�avu jedna federalna jedinica priznavala je samo kad joj je to bilo od koristi, mislite li da �e je posle ovih promena vi�e priznavati, svakako ne. Ako se budem fino izra�avao, rekao bih da se sada savezna dr�ava nalazi u tranzicionom postupku, ali ako vam to prevedem na narodni srpski jezik rekao bih da saveznu dr�avu nemamo, a da li �emo drugu napraviti vide�emo.

Normalan postupak bi bio da smo prvo dogovorili novo ustavno re�enje, odredili sve potrebne, ekonomske, privredne, bezbednosne i druge parametre novog federalnog ili konfederalnog ustrojstva dr�ave pa to ponudili skup�tinama na usvajanje i kada ta dogovorena re�enja verifikuju skup�tine istog momenta startuje nova dr�ava i gasi se Jugoslavija. Ovako mi �emo ukinuti staru dr�avu a nova je negde na horizontu na�ih �elja i nadanja.

SP: Da li iz svega ovoga ho�ete da ka�ete da na saveznom nivou ni batina nije mogu�a i kako sve to izgleda na republi�kom nivou, mislim na Srbiju?

Trajkovi�: I Srbija je malo svetsko �udo. Ima predsednika ali kao da ga nema, ima jednu pokrajinu u koju predsednik ne mo�e da ode, njome vladaju neki �tajneri a svi tvrde da nije okupirana i da je to za na�e dobro. Srpski poslanici u toj skup�tini, kao i svi ostali Srbi na Kosmetu su potpuno slobodni, samo ih na sednicu skup�tine dovoze oklopnim transporterima. Ona druga pokrajina je u nekoj �anak-tranziciji dok se ne promeni republi�ki ustav i ne dobije punu i zaslu�enu autonimiju. Vlada veoma uspe�no funkcioni�e, svojski se trudi da �to vi�e Srba bude isporu�eno ha�kom tribunalu i da se �to vi�e doma�ih preduze�a proda strancima. Narod sve bolje �ivi a i stndard je osetno sko�io zbog obimne pomo�i koje nam Zapad upu�uje. Jedino ih predsednik Ko�tunica bezrazlo�no optu�uje za korupciju i kriminal, ali nema dokaze. Nedavno uhvati�e jednog podpredsednika vlade u �pijuna�i, ima i dokaza, ali postupak nije bio u redu, trebali su da ga prethodno obaveste da ga prate. Da su vladu i njega na vreme obavestili on se ne bi ni sastajao sa onim �efom CIA za Balkan.

SP: Gospodine Trajkovi�u vi ste sada nastavili u �aljivom tonu.

Trajkovi�: Uop�te mi nije do �ale ali sve ovo �to se dogadja na na�oj politi�koj sceni gotovo je nemogu�e prokomentarisati ozbiljno. Mnoge od tih stvari su oti�le toliko daleko da neko ko nezna na�u svakodnevicu mo�e pomisliti da se radi o nau�noj fantastici.

SP: Vratio bih se ipak na moje pitanje jo� sa po�etka ovog intervjua, kako zaustaviti takve negativne trendove?

Trajkovi�: Ovaj haos mo�e da zaustavi samo vojska, politi�ari su u ovom haosu nemo�ni jer su izgubili svoju osnovnu alatku politi�kog delovanja a to je re�. Najbr�i i po meni jedini na�in je da vojska skloni sa funkcija i javne scene sve te politi�are, stranke, njihove li�ne i strana�ke interese. Zavede vanredno stanje, jer ga u ovakvoj situaciji niko drugi ne mo�e zavesti, ras�isti sa najkrupnijim kradjama i ostalim kriminalnim radnjama i pripremi teren za normalno politi�ko delovanje. Pod tim podrazumevam da se u narednih �est meseci pod ravnopravnim uslovima raspi�u izbori za ustavotvornu skup�tinu koja bi kasnije trebala da usvoji ustav i uvede zemlju u normalane politi�ke tokove.

Neko mora da stane na put ovim separatisti�kim strastima koje su plod isklju�ivo li�nih interesa pojedinih politi�ara a ne volja naroda kako oni preko svojih dobro kontrolisanih i dirigovanih medija predstavljaju. Kako to da su Srbi i Crnogorci odjednom po�eli da se mrze, te da im je nepohodno potrebna jo� jedna granica, koja �e ih razdvajati i �ivot im �initi jo� komplikovanijim. Sve te sulude separatisti�ke ideje su plod kratkovidog pona�anja odredjenih politi�ara koji se koriste po�tapalicom "Neka je dr�ava kao avlija samo da sam ja u njoj glavni". Kasnije snagom kontrolisanih medija i uz pomo� odredjenih interesnih grupa truju narod tim suludim idejama da �e bolje �iveti u malom stano nego u prostranoj i velikoj ku�i.

SP: Da li vi to predla�ete pu�.

Trajkovi�: Ne, ko govori o pu�u, uvodjenje vanrednog stanja nije pu�, i ne mora se sprovoditi nasilno. To je potpuno ustavna kategorija kada je dr�ava dovedena u opasnost delovanjem spoljnih ili unatra�njih faktora. U situaciji kad ni Predsednik ni Skup�tina, zbog su�eljenih strana�kih pozicija ne mogu da zavedu vanredno stanje, neko ga ipak mora zavesti, ili �emo zbog li�nih i strana�kih intresa ostati svi u svojim rovovima pa neka zemlja propadne. Vojska Jugoslavije ima obavezu da zemlju �titi, ona nije strana�ki opredeljena i jedina mo�e da zauzme neutralnu poziciju, raspola�e i potrebnom silom kojom bi mogla da spre�i eventualne pojedina�ne ekscese. Vojska svojim ustrojstvom je najorganizovanija grupacija i jedna od naj�kolovanijih institucija u zemlji jer svi oficiri fakti�ki moraju imati fakultetsko obrazovanje. Pored toga u ovakvim slu�ajevima vojska ima pravo da mobili�e odredjene stru�ne kadrove za obavljanje va�nih dr�avnih i privrednih poslova, �to omogu�ava nastavak normalnog funkcionisanja dr�ave.

Medjutim, izgleda da mi takvu vojsku nemamo, ili bar njen �elni deo nije dorastao ovakvim odlukama. Na� general�tab se pona�a kao da se radi o Kini a ne o njihovoj zemlji, zemlji koju oni moraju da �tite, jer u krajnjem slu�aju zato i postoje. Kriju se tako po mi�ijim rupama u nadi da �e ba� njih mimoi�i ha�ka optu�nica, u gr�u da li �e Nata�a Kandi�, "nevladine organizacije" ili neka politi�ka protuva zatra�iti njihovo smenjivanje. Sve se svelo na li�na razmi�ljanja kako oka�iti zvezdicu vi�e, izbe�i Hag i penzionisanje a dodvoriti se nekom "politi�aru" koji �e ih mo�da zbog pokazane poniznosti i u trenutku dobrog raspolo�enja za�tititi.

Sramno, u momentu kad se zemlja raspada, kad svi besomu�no kradu, kad se usvajaju protivustavni zakoni koji otvaraju slobodan lov na srpske patriote. Sramno, za momenat kad se bez dvotre�inske skup�tinske ve�ine, neophodne za bilo kakvu promenu ustava, i na osnovu �isto li�nih interesa par strana�kih lidera razbija zemlja. Sramno, da se donose neki kvazi ustavni okviri koje nam pi�u oni koji su nas ju�e bombardovali. Sramno, jer znate da ova izdajni�ka vlast namerava da hapsi i isporu�uje Hagu va�e kolege oficire koji su se eto drznuli da brane svoju zemlju, a sad ih neke belosvetske protuve za to optu�uju. Da li ti generali ovu zemlju ne vide kao svoju, jesu li i oni sastavni deo ovog dru�tva i ho�e li opet po �esti put da nam pri�aju kako su eto politi�ari razbili zemlju, a da oni za to ne snose krivicu.

SP: Prosuli ste bujicu optu�bi i na vojni vrh, pa ko �e onda u ovoj zemlji zavesti red? Ho�emo li lagano da tonemo a da niko ni�ta ne preduzme? Poznati ste u javnosti kao �ovek koji je na bazi svojih analiti�kih posmatranja uvek nagove�tavao �ta se mo�e desiti i kom pravcu �e se zbivanja odvijati. Da li vi to mimo svog dosada�njeg obi�aja izbegavate da nam to nagovestite?

Trajkovi�: Neko �e ipak morati ne�to da preduzme. Mo�da �e u medjuvremenu "poludeti" neki major ili pukovnik u kome jo� uvek struji patriotska krv i koji ovu zemlju do�ivljava kao svoju. Mo�da �e se organizovati i neke druge, politi�ko-narodne snage, ali neko mora. Ja sam i pored svega optimista, ljudi su registrovali i shvatili osnovni problem a ljudi su snaga. Sve ostalo je stvar trenutka i stepena organizovanosti. Srbija je u svim sli�nim krizama umela da izbaci lidera, spontanog vodju koji je zbog postojanja energije relativno lako uspevao da povede narod u pravcu pobede. To �e se desiti i ovoga puta. Sve ove promene koje o�ekujem smatram da �e se desiti do kraja ove godine, to mo�e biti za par meseci, ili na jesen ali one se moraju dogoditi jer energija naroda postoji, a �ta �e je pokrenuti te�ko je re�i. Poslu�i�u se onom Pa�i�evom "Izlaza nam nema, ali pobediti moramo".

SP: Gospodine Trajkovi�u zahvaljujem vam na ovom razgovoru

Sa Gospodinom Trjkovi�em razgovor obavio urednik

sajta Sprpska Politika Gospodin Kosovac.

http://www.srpskapolitika.com/