[www.ANTIC.org] =?windows-1250?Q?Dr_Miladin_Kovacevic_o_rastu_zarada_i_standardu_stanovni?==?windows-1250?Q?=9Atva?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

Dr Miladin Kova�evi� o rastu zarada i standardu stanovni�tva

�ivot izme�u �elja i stvarnosti

Brzinu oporavka standarda odre�uje dru�tveni proizvod po stanovniku ne�to ve�i od 1.000 dolara, �to je najni�e me�u zemljama u tranziciji

BEOGRAD - Jugoslavija se priprema za proces pribli�avanja Evropskoj uniji, za �ta su, pored politi�kih, pravnih i sistemskih uslova, bitne i ekonomske performanse. Taj proces �e se odvijati uporedo sa tranzicijom, a zapo�ete reforme najintenzivnije �e se sprovoditi u ovoj i u narednim godinama, upozorava dr Miladin Kova�evi�, pomo�nik direktora Saveznog zavoda za statistiku, stavljaju�i u taj okvir �esto postavljano pitanje da li sada �ivimo bolje nego ranije, odnosno koliko se popravio standard stanovni�tva posle petooktobarskih promena.

Odgovor koji sugeri�e statistika zasniva se na �injenici da je u pro�loj godini teku�a inflacija iznosila 38,7 odsto, dok su prose�ne zarade pove�ane za 72,2 procenta, odnosno njihov realni rast iznosio je 22,7 odsto. I to je zaista bilo vi�e od o�ekivanog, s obzirom na to da je istovremeno dru�tveni proizvod pove�an za 6,2 odsto, podse�a Kova�evi�.

Prose�na lanjska decembarska zarada od 7.400 dinara, pretvorena u marke, stigla je na 250 maraka, a u junu 2.000. godine vredela je svega 95 maraka. Mada �priznaje" da zbog kursa dinara u istoj meri nije porasla i kupovna mo� stanovni�tva, Kova�evi� konstatuje da su, nakon pada realnih zarada u 1999. i njihovog relativnog oporavka u narednoj godini, realne zarade u 2001. sigurno stigle na ne�to ve�i nivo nego u 1998. godini.

		Neko ima i za �tednju - Zanimljivo je da se me�u podacima o strukturi potro�nje doma�instava nalazi i jedna do skora nepostoje�a stavka, a to je �tednja, koja u�estvuje u izdacima sa 7,3 odsto. I to dokazuje da su op�ta i stabilnost cena doneli stabilnost prihoda doma�instava, pa se i �tednja ponovo javlja kao element standarda, daju�i prostora za budu�u kreditnu aktivnost finansijskog sektora. Me�utim, mora se znati da pove�anje li�ne potro�nje i standarda direktno zavisi od razvoja i proizvodnje, a opet njen rast i odr�ivi razvoj podrazumevaju investicije i o�uvanje te iste stabilnosti, ka�e Kova�evi� sugeri�u�i ustvari zaklju�ak da �e i zarade biti vi�e kada dru�tvo bude u stanju da stvori vi�e. Ili bi to mogle, a ne smeju, biti vi�e na ra�un podgrevanja inflacije.

- To jeste brz oporavak, mada su realne zarade evidentno i dalje niske, ali to odra�ava sveukupni pad ekonomske aktivnosti zemlje zbog poznatih uzroka u protekloj deceniji. Jedan od osnovnih pokazatelja je bruto doma�i proizvod po glavi stanovnika, koji je u 2.000. nominalno bio ispod 1.000 dolara, a u pro�loj godini procenjen je na ne�to vi�e od 1.000 dolara, �to je svakako najni�i bruto doma�i proizvod po glavi stanovnika me�u zemljama u tranziciji, pa �ak i me�u dr�avama iz drugog kruga kandidata za EU. Jugoslavija je, na primer, u 1979. imala isti dru�tveni proizvod kao Portugal, a danas ova zemlja ima po glavi stanovnika 10.400 dolara. Ovaj osnovni pokazatelj nivoa ekonomske razvijenosti odgovara podacima o zaradama i ukupnim primanjima stanovni�tva, jer treba znati da je dru�tveni proizvod per capita u Jugoslaviji danas ni�i od polovine onog iz 1990. godine, obja�njava Kova�evi� upu�uju�i na taj na�in na ono �to mnogi zaboravljaju kada se pitaju za�to ne �ivimo mnogo bolje nego ranije.

Upravo ovi podaci pokazuju, po re�ima Kova�evi�a, za�to je nerealno o�ekivati br�i rast zarada i li�nih primanja, iako je s druge strane jasno da je njihov dostignuti nivo nedovoljan za pokrivanje svih potreba koje sadr�i potro�a�ka korpa ( ma koliko ona bila statisti�ka i uslovna mera za pra�enje oporavka standarda) ili neka �ira korpa proizvoda i usluga. U novembru 2.000 potro�a�ka korpa je vredela 2,6 prose�nih zarada, a u decembru 2.001. godine 1,5 takvih zarada.
Na to bi Vam svaki prose�ni gra�anin ove zemlje rekao: Ma kakva korpa, to je pri�a za politi�are, moj �ivot �i�aju drugi tro�kovi, koji su mi pojeli tu pove�anu platu...

- Naravno, menjala se i struktura ukupnih izdataka doma�instva, zbog razli�itog kretanja cena pojedinih roba i usluga. Tako je od marta 2001. do istog meseca ove godine zabele�en rast cena usluga od 60,2 odsto, dok su robe poskupele za 25,4 odsto. Tro�kovi �ivota su istovremeno pove�ani za 21,2 odsto, a ogrev i osvetljenje, u �ta ulaze i tro�kovi doma�instava za struju, za 83,1 odsto. To potvr�uje da rast kupovne mo�i, meren preko statisti�ke potro�a�ke korpe, ne daje kompletnu sliku o kretanju standarda. Ona se bolje mo�e videti kroz istra�ivanje o potro�nji i prihodima doma�instava, sprovedenom u tre�em tromese�ju pro�le godine, kada su prose�na raspolo�iva nov�ana sredstva jednog doma�instva iznosila 15.500 dinara, a u to nisu bili uklju�eni neki prihodi, recimo od sive ekonomije. Od tih sredstava prose�no doma�instvo tro�ilo je na ishranu 48,2 odsto, za ogrev i osvetljenje ( tu je dakle i struja) 7,6 odsto, saobra�aj i ptt usluge 6,7 odsto, ode�u i obu�u 6,1 odsto, higijenu i negu zdravlja 5,5 odsto... , obja�njava Kova�evi�.

Ujedno on konstatuje da je, u odnosu na razvijene zemlje, kod nas izuzetno visoko u�e��e hrane u ukupnim izdacima doma�instava, ali to nas opet vra�a na po�etak pri�e - na dostignuti nivo dru�tvenog proizvoda po stanovniku, koji je jo� uvek najni�i me�u zemljama kandidatima za EU.

Bojana Jager  http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/E02042104.shtml

spacer.gif
Description: GIF image

black.gif
Description: GIF image