|
Istorija i svakodnevicaSa�eto i slikovito svedo�anstvo va�no za spoljnu i unutra�nju politiku Mo�e da zavara prelistavanje nove knjige Slobodana Ne�ovi�a "Hronika o 27. martu 1941" i da navede na pomisao da je ona istra�iva�ko-istoriografsko delo, po�to s njenih stranica �itaoca zasipa mno�tvo istorijske dokumentacije dosledno navo�ene ili utkane u kazivanja o politi�kim zbivanjima, raznim dogovorima i, pre svega, o te�koj muci dono�enja klju�nih odluka dr�avnika jedne nejake dr�ave u zlim me�unarodnim okolnostima. Naime, ovoga puta je obrada istorijske teme nenametljivo ali ipak u zna�ajnoj meri osobita. Uzmimo, bez mnogo traganja za primerom, prikaz jedne ve�eri iz pozne jeseni 1939. u kojoj se, poigrajmo se vremenima po primeru Anatola Fransa, �uje pitanje Branka �ubrilovi�a, jednog od vo�a Zemljoradni�ke stranke: Kome se radije prikloniti "jal� Hitleru, jal� Staljinu?", a potom vidi zapitani, za trenutak za�utali Vlatko Ma�ek, nesporno prvi �ovek Hrvatske selja�ke stranke, kako je upro "svojim zelenim o�ima preko nao�ara u ogledalo" i nakon nekog vremena odgovorio "... to bu najte�a alternativa pred koju bih mogal bit stavljen... ne bi ni za jednog..". Re� je o svedo�anstvu sa�etom i slikovitom, va�nom i za spoljnu i za unutra�nju politiku, ali koje svojim anegdotskim karakterom ukazuje na slo�eni prostor �ovekovog �ivljenja u istoriji. Tri podru�ja �ovekove stvarnosti Izdvojeni detalj otkriva da autor svoju obradu, svesno ili ne, spli�e posredstvom triju podru�ja �ovekove stvarnosti: istorijske, svakodnevne i antropolo�ke. U sredi�tu jeste istorijsko podru�je s dubokom politi�kom dilemom Jugoslavije u vremenu stalno o�itije i ve�e premo�i dveju diktatura izvan civilizovanog konteksta, zastra�uju�e oli�enim imenima svojih vo�a pristiglih iz tamnih dru�tvenih laguma, iz dana u dan sve o�evidnijih gospodarica Starog kontinenta. Nakon �to su podelile Poljsku, nacisti�ki nema�ki Veliki rajh prekrojio Srednju Evropu, a bolj�evi�ki SSSR ve� pru�ao prste ka isto�nom Pribaltiku. �ubrilovi�evo pitanje kazuje o mori, a ona se pretvorila u produ�eni istorijski trenutak (paradoksalno nagla�en time �to nije pomenuta i tre�a, Musolinijeva diktatura, sigurno manje opasna, mada za Jugoslaviju iz neposrednog susedstva prete�a ve� skoro dve decenije). Kratak, anegdotski iznesen dijalog istorijsko je predstavio u svakodnevici iluzijom slike nastale jednom verbalnom skicom i govorom posredstvom dijalekta i dnevnog �argona. Ovim se i istorijsko-antropolo�ko protkalo, i to po kazivanja utoliko povoljnije, �to je i anegdota se�anje, a ono zapisano istoriografski je rod. Otuda su posebna vrlina i korisna novina sadr�ajne i �esto slikovite anegdote po kojima je ovog puta pam�ena i u va�noj meri izlo�ena istorija 27. marta. Tako ne bi bilo bez autora kakav je Slobodan Ne�ovi�, decenijama i za ceo �ivot novinar "Politike". Govor anegdotskog Radoznao, po prirodi �ovek koji mnogo zapa�a i pamti, strastan skuplja� i �uvar zapisa, prepisa, ispisa, dokumenata, novinskih notica, vesti i izve�taja, fotografija... gonjen sve��u i li�nom kulturom da to �to do�ivljava, �uje i vidi, razume kao zanimljivo, va�no i zna�ajno, vredno da se sa�uva, obradi i objavi. A bio je i u najboljem �ivotnom dobu kada se u Beogradu odlu�ivalo �ta da se radi, mnogi vagali a niko nije odvagnuo. Pakt sa silama Osovine je bio potpisan (25. marta 1941), onda pocepan (27. marta), zaklju�en ugovor sa SSSR (zvani�no 5. aprila) koji je propao; preostao je samo put u rat, u sunovrat. Ne�ovi� o tome govori mnogobrojnim dokumentima i oni daju �vrst okvir njegovoj istoriji ovog hoda po mukama, ali osnovni doprinos je ipak onaj kojima su zabele�ena se�anja omogu�ila uvid u svakodnevicu koji te�ko da je dosad kod nas dosegnut. Tim pre �to je svakodnevica ovog puta pokazana u krugovima vlade i vode�ih politi�ara, me�u autorom i njegovim poznanicima, prijateljima i kolegama, kona�no - a naro�ito bogato - i na ulicama, posebno kada su se valjale velike i strasne demonstracije i one postale politi�ki �inilac. U svojoj po privla�noj i osobitoj opremi lako prepoznatljivoj biblioteci Nova knjigu je objavio beogradski izdava� Slobodan Ma�i�. Andrej MITROVI� |
vrati.gif
Description: GIF image
