B I L T E N V E S T I
2. MAJ 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA: Ne treba ocekivati da sindikati podrze svaki potez vlasti
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik Vojislav
Kostunica ocenio je danas da se sve sto je vezano za radnike i njihova
prava tumaci kao komunisticko nasledje i da se od sindikata ocekuje da
aminuju sve poteze izvrsne vlasti.
Ocekivanje da sindikat podrzava svaki potez vlasti je
besmislica i
zloupotreba, a izvrsna vlast neverovatnim obrtom preuzima
kvaziavangradnu
ulogu, kakvu je svojevremeno imala Komunisticka partija u
jednopartijskoj
drzavi, rekao je Kostunica, a prenosi Radiotelevizija Srbije.
Predsednik SRJ je istakao i da "bez jakih sindikata nema
ozbiljnog, stabilnog i odrzivog drustvenog napretka".
"U ostalom, sindikati su najjaci u ekonomski najrazvijenijim
zemljama u onima kojima je zahvaljujuci nacelu solidarnosti i gradjansko
drustvo najdublje ukorenjeno", kazao je Kostunica.
"Radnici i sindikati, kao njihove interesne organizacije, danas
su, medjutim, suoceni sa jednom neverovatno neznalackom i zlonamerno
iskrivljenom jeftino politizovanom predstavom o borbi za radnicka
prava",
ocenio je jugoslovenski predsednik.
Svilanovic zavrsio posetu Kanadi
OTAVA, 2. maja 2002. (Beta) - Ministar inostranih poslova SR
Jugoslavije Goran Svilanovic zavrsio je dvodnevnu posetu Kanadi susretom
u
sredu sa predstavnicima srpske i crnogorske dijaspore u Torontu.
U dvocasovnom razgovoru u Generalnom konzulatu SRJ u Torontu sa
istaknutim clanovima iseljenickih organizacija, biznismenima, ljudima
koji
se bave kulturom i umetnoscu, kao i sa izvestacima lokalnih medija,
dodirnute su mnoge vitalne teme u odnosima matice i dijaspore:
jugoslovenske reforme, uloga i organizacija dijaspore, bolje koriscenje
njenih potencijala na obostranu korist, zatim pravo glasanja na izborima
i
druge.
Tokom posete Otavi ministar Svilanovic imao je intenzivne
razgovore s kanadskim sefom diplomatije Bilom Grejemom, zatim sa
ministrima
drugih resora, kao i sa rukovodecim licnostima Kanadske drzavne
Izvoznorazvojne korporacije EDC (Export Development Corporation) i
Kanadske
drzavne agencije za medjunarodnu saradnju CIDA (Canadian International
Development Agency).
Jugoslovenskog ministra primili su i kanadski premijer Zan
Kretjen
i predsedavajuci parlamenta Piter Miliken.
Ovom posetom saradnja izmedju Jugoslavije i Kanade podignuta je
na
visi nivo, sto se vidi i po srdacnosti prijema jugoslovenske delegacije,
ali i po funkcijama najvisih zvanicnika kanadske vlade s kojima su
vodjeni
razgovori ili kod kojih je jugoslovenski ministar primljen.
U razgovoru sa dopisnikom Bete u Otavi ministar Svilanovih
istakao
je sveobuhvatnost razgovora sa svojim domacinom, ministrom Grejemom, i
obostrano izrazenu zelju za unapredjenjem bilateralnih odnosa.
Ministar Grejem bio je veoma zainteresovan i za jugoslovensku
ocenu situacije na Balkanu i za odnose Jugoslavije sa susedima.
"Razgovarali smo i o Kosovu. Kanada deli nasu ocenu da bi svaka
rasprava o konacnom statusu Kosova bila preuranjena. Sada je najvaznije
usredsrediti se na proces stabilizacije i opstu sigurnost svih zitelja
Kosova, na proces povratka izbeglih i na funkcionisanje novoizabranih
institucija", rekao Svilanovic.
On je izrazio uverenje da ce Kanada navedene stavove zastupati
i
na samitu Grupe G8, ciji ce domacin biti u junu ove godine.
Velika paznja u razgovorima posvecena je i ekonomskim temama i
konkretnim aranzmanima.
"Razgovarali smo kako da sto pre prevazidjemo preostale
probleme u
vezi sa uspostavljanjem aviosaobracaja izmedju Kanade i Jugoslavije koji
se
ticu zahteva kanadskih imigracionih vlasti", precizirao je Svilanovic.
On
je naveo primer jedne kanadska agencije koja se bavi davanjem
hipotekarnih
kredita za stambenu izgradnju i njenu zelju da posluje u Jugoslaviji.
"Kontakti sa tom firmom ostvareni su pre nekoliko meseci, a
njeni
eksperti su, prilikom susreta u Beogradu sa generalnim guvernerom
Narodne
banke Jugoslavije i ministrom finansija, ponudili koncepciju kojom bi
bila
ubrzana stambena izgradnja. Podsetio sam ministre i druge nadzlezne u
kanadskoj vladi da toj firmi pruze potrebnu podrsku", objasnio je
Svilanovic.
On je napomenuo je da ce proci neko vreme dok ne bude izvesno u
kojoj meri ce kanadski kapital moci da ucestvuje u procese privatizacije
u
Jugoslaviji zbog toga sto je Kanada veoma integrisana u kontinent na
kome
se nalazi. Evropa nije njen glavni strateski pravac, vec su to Azija i
pacificki obod.
"Medjutim, u svim je razgovorima pozitivno ocenjen nivo
institucionalnih, a narocito ekonomskih promena u Jugoslaviji, i mozemo
racunati na podrsku Kanade tim kretanjima, kao i na podrsku kanadskih
partnera iz grupe najrazvijenijih zemalja", zakljucio je ministar
Svilanovic.
Osim njega u delegaciji su bili pomocnik ministra Radojko
Bogojevic, direktor direkcije SMIPa za Ameriku Slavko Kruljevic i sef
kabineta Vesna Petrovic.
Aktivnu ulogu u organizaciji posete i razgovorima imala je
ambasada SR Jugoslavije u Otavi, na celu sa ambasadorom Miodragom
Perisicem.
Belkic: Odnosi izmedju Sarajeva i Beograda nisu dobri
LJUBLJANA, 30. aprila (Tanjug) - Predsednik Predsednistva
Bosne i
Hercegovine Beriz Belkic ocenio je da odnosi izmedju BiH i SR
Jugoslavije
nisu dobri, iako, kako je rekao, kontakti izmedju dve drzave pocinju da
se
normalizuju.
"Pod normalnim odnosima podrazumevam, naime, prvenstveno vise
iskrenosti,
zelju za napretkom i nemesanje u unutrasnje poslove", naveo je Belkic u
intervjuu koji danas objavljuje najtirazniji slovenacki dnevnik "Delo".
Belkic je optuzio vlasti SRJ da se nedemokratski, diskriminatorski
odnose
prema drzavljanima Bosne i Hercegovine. "Srbi, recimo, nemaju nikakvih
teskoca na granici. Nisu im potrebni pasosi ni vize. Hrvati i Muslimani
bez njih ne mogu nigde", upozorio je on istakavsi da se ti problemi
postepeno resavaju.
Prema njegovom uverenju, navodi Delo, "mozda ce boljim odnosima
doprineti i tuzba koju je BiH podnela sudu u Hagu protiv bivseg
politickog rezima u Beogradu". Rukovodstvo u Sarajevu, tvrdi Belkic,
uvereno je da nacionalisticke stranke u BiH ne mogu vise racunati na
podrsku naroda. Intervju je objavljen povodom prijema Bosne i
Hercegovine
u clanstvo Saveta Evrope.
Vlada RS odobrila aneks Sporazuma sa SRJ
BANJALUKA, 30. aprila (Tanjug) - Vlada Republike Srapske je
danas
dala saglasnost na aneks Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama SR
Jugoslavije i Republike Srpske koji regulise saradnju u oblasti
standardizacije, saopstila je sef vladinog Biroa za odnose s javnoscu
Cvijeta Kovacevic.
Ona je, posle sednice vlade, izjavila da ce Ministarstvo
za industriju i tehnologiju, koje je bilo predlagac ovog aneksa,
obaviti
konsultacije sa Kancelarijom visokog predstavnika u Bosni i
Hercegovini,
kako je to i predvidjeno Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama.
Picula o odnosima Hrvatske sa Jugoslavijom
ZAGREB, 30. aprila (Tanjug) - Sef hrvatske diplomatije Tonino
Picula pozdravio je izjavu saveznog ministra inostranih poslova Gorana
Svilanovica da pitanje granica izmedju Jugoslavije i Hrvatske vise nije
sigurnosno, ni teritorijalno, vec psiholosko pitanje koje postoji i na
jednoj i na drugoj strani.
"Tu recenicu iz usta jednog jugoslovenskog funkcionera cekali
smo
vec deset godina. Pitanje granice gubi onaj politicki naboj i
osetljivost
koju je imalo pre i to smatram jednim od najznacajnijih rezultata svoje
posete Beogradu", izjavio je Picula za zagrebacki nedeljnik "Globus".
Sef hrvatske diplomatije ocenio je kao neprihvatljivu za
Hrvatsku
ideju da granica izmedju Hrvatske i SRJ u severnom delu ide sredinom
Dunava, ocenjujuci da bi "to znacilo gubitak oko 10.000 hektara koje
Hrvatska ima na levoj obali Dunava, dok Srbija ima mnogo manje, oko 900
hektara, na desnoj". Picula je rekao da mu je tesko precizno reci kada
ce sporazum o granici sa SRJ biti potpisan. "Ako budemo napredovali
kao do sada, siguran sam da ce veci deo problema granice s
Jugoslavijom biti resen do kraja ove godine", istakao je on.
Upitan zasto Hrvatska nije ukinula vizni rezim izmedju
dve drzave, ako je tacna njegova tvrdnja da povratak Srba u Hrvatsku
za hrvatsku vladu nije politicko, nego privredno-tehnicko pitanje,
Picula
je odgovorio da i Hrvatska i SRJ "imaju obaveze prema Evropi da
obezbede
da sa ove teritorije, ili kroz nju, na zapad ne prodiru ilegalni
emigranti".
Hrvatska sa svoje strane moze liberalizovati vizni rezim i
naci
cemo nacina da se vize izdaju lakse, da duze traju i da se jedna viza
moze
visekratno koristiti pri prelasku granice, ali i sama Srbija moze da
napravi u tom smeru jos neke korake, kaze sef hrvatske diplomatije. On
istice da je Crna Gora, na primer, unilateralno ukinula vize za
hrvatske
drzavljane i da bi "bilo dobro da to napravi i Srbija". Nakon toga, i
mi
bismo videli sta dodatno mozemo da ucinimo, kaze Picula, dodajuci da
treba
pricekati da se Srbija i Crna Gora definitivno dogovore o medjusobnim
odnosima, kako bi i Hrvatskoj mogle da olaksaju neke odluke.
Odgovarajuci na pitanje ko ce od Srba povratnika imati pravo
na
vracanje imovine, Picula je rekao da je stav hrvatske vlade da vracanje
imovine treba da bude u funkciji ostanka u Hrvatskoj. Napominjuci da
sva
privatna imovina mora da bude vracena vlasnicima, on je dodao da ce na
podrucjima od posebne drzavne brige, gde su Srbi povratnici imali
stanarsko pravo, a moze im se vratiti njihov raniji stan, drzava to i
uciniti. Tamo gde to nije moguce, drzava mora naci nacin za zamenski
smjestaj, precizirao je Picula.
Sef hrvatske diplomatije je rekao da ostaje da se vidi da li
ce
srpskim izbeglicama biti vracene kuce do kraja godine, "kao sto smo se
politicki obavezali", dodajuci da ce oni Srbi koji su u Hrvatskoj
ostavili
kuce i stanove u privatnoj svojini moraju da ih dobiju nazad, a da s
njima
raspolazu kako zele. On je rekao da ce se za one koji su u Hrvatskoj
imali
stanarsko pravo traziti neko resenje u skladu sa hrvatskim pravnim
sistemom i materijalnim mogucnostima.
Odgovarajuci na pitanje da li ce normaliacija odnosa sa SRJ
dovesti do odustajanja od tuzbe Hrvatske protiv Beograda
pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu, Picula je rekao da je kljucno
da SRJ ispuni zahteve formulisane u tuzbi. "Ako se to osigura na
drugi nacin, mozda otpadne i potreba nastavljanja postupka
pred Medjunarodnim sudom pravde", dodao je on.
Sef hrvatske diplomatije kaze da je sustina hrvastkih zahteva
sadrzanih u tuzbi u tome da se SRJ "jasno odredi prema agresiji u
Hrvatskoj i pocinjenim zlocinima, preuzimajuci svoj deo moralne,
politicke, pravne i materijalne odgovornosti". "Ohrabruje nas razvoj
dogadja u Srbiji i Crnoj Gori, pogotovo aktualno postupanje prema
osumnjicenim za ratne zlocine. Nema dileme da bi takav potez doprinero
daljem svestranom razvoju nasih odnosa", smatra Picula.
SR JUGOSLAVIJA HASKI TRIBUNAL
Sainovic i Gruban stigli u Hag
HAG, 2. maja 2002. (Beta) - Bivsi potpredsednik Savezne vlade
Nikola Sainovic, koga je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine na
Kosovu,
stigao je danas prepodne u pritvorsku jedinicu Tribunala u Seveningenu,
potvrdio je portparol sudskog dela suda u Hagu Dzim Lendejl.
Sainovic je jutros dobrovoljno doputovao u Hag, nakon sto su ga
jugoslovenske vlasti pozvale da to ucini, po odredbama novog Zakona o
saradnji s Haskim tribunalom.
Lendejl je kazao da je sa Sainovicem u pritvorsku jedinicu
stigao
i bosanski Srbin Momcilo Gruban, koji je optuzen za zlocine u logoru
Omarska, kod Prijedora, 1992.
HAG-Del Ponteova: Mladic u Beogradu, Karadzic u Banjaluci
ZENEVA, 1. maja 2002. (BetaAFP) - Bivsi nacelnik Glavnog staba
vojske Republike Srpske Ratko Maldic "nalazi se u Beogradu", rekla je
glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte.
Mladic "se nalazi u Beogradu a srpske vlasti to znaju", rekla
je
ona u danas objavljenom intervjuu listu La Tribun de Geneve. Ona je
naglasila da "zakon koji je usvojila jugoslovenska skupstina obavezuje
jugoslovenske i srpske vlasti da ga uhapse".
Karla del Ponte je izjavila da je dobar znak to sto Mladica
"vise
ne stiti VJ".
"Njegovo hapsenje je vazno za javnost u regionu koji, i bez
ovoga,
ima velikih problema".
Del Ponteova je ocenila da se bivsi lider bosanskih Srba
Radovan
Karadzic nalazi u okolini Banjaluke.
Lokalne vlasti oklevaju da zapocnu potragu za Karadzicem koji
se
nalazi u okolini Banjaluke jer ga stiti vojska, rekla je ona.
Del Ponteova je izjavila da Karadzica treba iznenaditi ali da
Sfor
nema opremu za takvo "iznenadjenje".
Mihajlovic: Haski tuzioci moci ce da pregledaju arhive
BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Srpski ministar
unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic izjavio je danas da ce tuziocima
Haskog tribunala biti dozvoljeno da pregledaju policijske arhive iz
vremena vlasti bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica,
ali da sumnja da ce oni "naci ono cemu se nadaju".
Mihajlovic je, u intervjuu agenciji Rojters, rekao da ce
i predstavnicima tuzilastva i odbrane Haskog suda biti dozvoljeno
da koriste policijske dosijee. On je, medjutim, izrazio sumnju da ce
sud
naci dokumenta koja bi direktno povezala visoke zvanicnike sa ratnim
zlocinima, sto, kako je ocenio, sud inace ne moze da dokaze
ispitivanjem svedoka. "Ratni zlocini nisu planirani na sastancima gde
su
vodjeni zapisnici", naveo je Mihajlovic.
Rugova otputovao u Hag, na sudjenje Milosevicu
PRISTINA, 1. maja 2002. (Beta) - Predsednik Kosova Ibrahim
Rugova
otputovao je danas u Hag, gde ce na sudjenju Slobodanu Milosevicu, u
petak
svedociti protiv njega, potvrdili su izvori iz Rugovinog kabineta u
Pristini.
Svedocenje Ibrahima Rugove se na Kosovu ocekuje sa posebnim
interesovanjem, posto je Slobodan Milosevic u vise navrata dosadasnje
svedoke Albance iz pokrajine, pitao da li znaju da je tokom rata na
Kosovu
Rugovu spasao od smrti.
Rugovino pojavljivanje u Hagu u petak, potvrdjeno je i u samom
Tribunalu.
REPUBLIKA SRBIJA
Olimpijske igre u Atini ekonomski uklopiti u zemlje regiona
BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je danas Tanjugu da je tokom boravka u Atini razgovarao sa
sefom
grcke diplomatije Jorgosom Papandreuom o nacinu i modelima kako da se
Olimpijske igre, koje ce se u glavnom gradu Grcke odrzati 2004. godine,
sportski i ekonomski uklope u zemlje regiona.
"Za nas je bitno da se zavrsi autoput od Leskovca do Makedonije i vazno
je
kako da se nasa turisticka ponuda uklopi u koncept Olimpijskih igara
radi
cvrsce integracije regiona", istakao je Djindjic u telefonskoj izjavi
Tanjugu, na kraju dvodnevne posete Atini.
"Razgovarali smo sa predstavnicima Grcke, Rumunije, Bugarske
i
Makedonije o uklanjanju carinskih i trgovinskih barijera izmedju nasih
zemalja, kao i o vecoj povezanosti sa finansijskim orfanizacijama -
Svetskom bankom i Evropskom investicionom bankom, kako bi regionalni
prioriteti bili jasniji", dodao je premijer Srbije.
Prema njegovim recima, razgovori nisu bili politicki, vec su
bili
posveceni boljem koriscenju ekonomskih potencijala zemalja u
regionu. Djindjic je takodje najavio da ce razgovori sa najvisim
drzavnim
funkcionerima Grcke biti nastavljeni u maju, kada ce visoka delegacija
te
zemlje doputovati u Beograd.
Vlahovic: Ove godine najvise 22.000 radnika bez posla
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Ministar za privredu i
privatizaciju Srbije Aleksandar Vlahovic izjavio je da ce u velikim
preduzecima, koja ce se ove godine restrukturirati, biti otpusteno
najvise
22.000 radnika.
"U restruktuiranje se ide onoliko duboko, koliko su predvidjena
sredstva za pokrivanje socijalnog programa", kazao je Vlahovic za
praznicno
izdanje "Blica".
Prema njegovim recima, za 40 preduzeca koja ove godine ulaze u
proces restrukturiranja postoje sredstva za zbrinjavanje 22.000
otpustenih
radnika.
Vlahovic je rekao da u smederevskom "Sartidu" nece biti
radikalnog
programa otpustanja.
US Steel ne krije da je zainteresovan za kupovinu celog "Sartida".
Zavrsava
se analiza stanja u toj firmi, koja duguje vise od 1,7 milijardi dolara
NISu, EPSu, ZTPu, domacim i stranim bankama i drzavi, gubitas je vec 25
godina, ali ima izuzetan tehnickotehnoloski potencuijal, rekao je
Vlahovic.
Prema njegovoj oceni, pri sadasnjem nivou koriscenja
kapaciteta,
"Sartid" ima visak radnika, ali sa proizvodnjom od dva miliona tona
"pitanje je ima li i manjka kvalitetnih radnika".
Vlahovic je naveo da ce do kraja meseca novac od prodaje tri
cementare stici u budzet.
To do sada nije ucinjeno jer je, nakon potpisivanja ugovora o
prodaji 70 odsto kapitala strateskom partneru, trebalo podeliti 15 odsto
besplatnih akcija radnicima, odrzati skupstinu akcionarskog preduzeca
koja
treba da prenese vlasnistvo na kupce i radnike, kazao je Vlahovic.
Ministar za privredu i privatizaciju je ocenio da je neophodno
ohrabriti domace investitore, jer je nerealno ocekivati da ce se kod
prodaje malih i srednjih preduzeca, sem u retkim slucajevima, pojaviti
inostrani investitori.
Prema Vlahovicevim recima, prica o ekstraprofitu je "postala
jako
popularna i otisla prilicno daleko", stvara se rizik jer "niko nece da
razmislja da li ce ga neko sacekati ispred vrata i pitati odakle ti
novac,
kako si ga zaradio".
"Nisu svi preduzetnici oni koji su koristili pogodnosti u
prethodnom sistemu i nosu svi lopovi. Ne treba generalizovati pricu i
reci
svi koji su danas uspesni preduzetnici, oni mora da su lopovi", kazao je
Vlahovic.
KOSOVO METOHIJA
KOORDINACIONI CENTAR: Povratak raseljenih u 24 grupacije naselja
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Koordinacioni centar za
Kosovo
i Metohiju izradio je program povratka raseljenih lica na Kosovo, cije
je
osnove predstavio sef Koordinacionog centra Nebojsa Covic.
Covic je na konferenciji za novinare rekao da se Koordinacioni
centar jugoslovenske i srpske vlade zalaze za formiranje 24 grupacije
naselja za povratak, objedinjavanjem enklava u kojima zive Srbi i drugi
nealbanci.
"Dosadasnju situaciju izolovanih enklava treba prevazici u
korist
grupacija naselja", rekao je Covic.
Uslovi za povratak su garancije bezbednosti i slobode kretanja,
postojanje medicinskih centara i skola, kao i stvaranje mogucnosti da
povratnici zive od svog rada, kazao je Covic.
Grupacije naselja formirale bi se u Prizrenu, Gnjilanu,
Vitomirici, Velikoj Foci, Istoku, Klini, Gracanici, Lipljanu, Novom
Brdu,
Kosovskoj Kamenici, Gorazdevcu, Zvecanu, Ranilugu, Partesu, Vitini,
Osojanu, Gori, Leposavicu, Priluzju, Siriniskoj Zupi, Obilicu, Kosovu
Polju, Sredackoj Zupi i Zubinom Potoku.
"Odavde mozete videti da li se Vlada Srbije, Vlada SRJ i
Koordinacioni centar zalazu za podelu Kosova. Kako bismo ga podelili?..
To
je jedna opasna prevara po sistemu kako diskreditovati Beograd u
njegovim
realnim naporima da resi problem", rekao je on.
Covic se zauzeo za "jedinstveno Kosovo i Metohiju sa
entitetskom
organizacijom", a tvrdnje da se Beograd zalaze za podelu Kosova,
prekrajanje granica ili kantonizaciju Kosova odbacio kao "nesporazume" i
"podmetanja".
"Nijedan od ta tri koncepta nije sa nase strane nijednog
trenutka
uzet kao koncept, oni jesu razmatrani, kao i niz drugih pristupa", rekao
je
on.
Realizacija programa povratka finansirala bi se delom od
sredstava
koja su iz budzeta Srbije namenjena za povratak raseljenih, a Covic
smatra
da bi se deo sredstava mogao obezbediti i iz budzeta Kosova, kao i da ce
deo novca biti prikupljen na donatorskoj konferenciji za povratak.
Program povratka bi se, prema Covicevoj oceni, morao
realizovati
2003. i 2004. godine. On je rekao su zapocete posete kolektivnim
centrima
tokom kojih se raseljenim porodicama u specijalnom upitniku postavlja
pitanje da li zele da se vrate. "Nakon toga cemo krenuti u kampanju
vezanu
za povratak", najavio je on.
Covic je izneo podatke da se u Srbiji nalazi 212.781 raseljeno
lice sa Kosova, u Crnoj Gori 29.500, sto je ukupno 242.381. Uz to, oko
50.000 ljudi sa Kosova nisu se prijavili kao raseljeni, pa ukupan broj,
prema njegovoj proceni, iznosi izmedju 280.000 i 300.000. Najveci broj,
oko
50.000, smesten je u Beogradu.
On je izneo i podatak da se na Kosovo od dolaska UNMIKa pre tri
godine vratilo samo 150 raseljenih, iako je njihov povratak obaveza
UNMIKa
po Rezoluciji 1244.
U programu je napravljena i geneza iseljavanja Srba i drugih
nealbanaca sa Kosova do juna 1999, podaci o kretanju stanovnistva na
Kosovu
od 1931. do 1991, o iseljavanju posle 1999, unistavanju srpske kulturne
bastine na Kosovu i hriscanskih grobalja, kao i o nestanku multietnickih
gradova.
IZGLADJENI NESPORAZUMI MEDJU CLANOVIMA KOALICIJE POVRATAK
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Koordinacioni centar za
Kosovo
i Metohiju saopstio je veceras da su u srpskoj poslanickoj koaliciji
"Povratak" u pokrajinskoj Skupstini prevazidjeni izvesni nesporazumi
medju
njenim clanovima.
"Postignuta je potpuna konsolidacija i veoma snazno istaknuta
vaznost jedinstva svih politickih cinilaca odgovornih za odbranu
nacionalnih i drzavnih ineteresa", saopsteno je nakon vecerasnje
zajednicke
sednice Koordinacionog centra, srpske koalicije "Povratak" i
predstavnika
stranaka DOSa u koaliciji, odrzane u Beogradu.
Dogovoreno je da se ovih dana zavrse svi neophodni dogovori
kako
bi 7. maja bila poznata imena Srba, buducih funkcionera u Vladi Kosova i
Metohije.
Clanovi Koalicije "Povratak" pozitivno su ocenili predlog
programa
povratka interno raseljenih lica sa Kosova koji je pripremio drzavni
Koordinacioni centar i prihvatili su izvestaj podpredsednika Vlade
Srbije
Nebojse Covica o debati vodjenoj u SB UN povodom stanja u juznoj srpskoj
pokrajini.
U saopstenju Informativne sluzbe Koordinacionog centra,
dostavljenom Beti, navodi se da je sednici prisustvovao i vladika
raskoprizrenski Artemije.
On je apelovao da se u svim raspravama o povratku mora misliti
i o
opstanku onih koji nisu otisli sa Kosova i Metohije.
"Od njihovog opstanka, zavisi uspeh povratka", rekao je episkop
Artemije.
Covic: UNMIKov plan privatizacije nije prihvacen
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Predstavnici Vlade Srbije i
jugoslovenskih i srpskih direkcija za imovinu nisu danas prihvatili plan
koji je UNMIK predlozio za privatizaciju na Kosovu, izjavio je sef
Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic.
Covic je na konferenciji za novinare rekao da na danasnjem
sastanku sa srpskim ministrima za finansije i privatizaciju Bozidarom
Djelicem i Aleksandrom Vlahovicem, kao i direktorima Agencije za
privatizaciju i saveznim i republickim direkcijama za imovinu, UNMIKov
plan
privatizacije nije usvojen.
"Dali smo primedbe, a dogovor sa UNMIKom o konceptu
privatizacije
sada je u direktnoj nadleznosti ministara za finansije i privatizaciju",
rekao je on i najavio da ce u narednih 30 dana biti napravljen
"zajednicki
pristup i povezivanje sa privatizacijom na prostoru cele Republike
Srbije i
SRJ".
Covic je rekao da "Vlada Srbije nije protiv privatizacije", ali
da
"u toj privatizaciji moraju da se namire poverioci". "Voleo bih da nama
Svetska banka i MMF dozvole takvu privatizaciju" kakvu je predlozio
UNMIK
za Kosovo, rekao je on.
"Mi dugujemo na ime Kosova milijardu i trista miliona dolara,
na
primer, prema Svetskoj banci nasi dugovi su milijardu i devetsto miliona
dolara, od toga je 450 miliona dolara za Kosovo. U samo jednom periodu
od
1960. do 1985. godine, Republika Srbija je na Kosovu u privredu ulozila
17
milijardi dolara. Moraju se izvesti racuni i na taj nacin napraviti
pristup", kazao je Covic.
vlahovic: Na Kosovu da se privatizuju i imovina i dugovi
BEOGRAD, 30.aprila 2002. (Beta) - Ministar za privredu i
privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahovic rekao je danas da ce
Vlada
Srbije zahtevati da principe privatizacije privrede na Kosovu najpre
prihvate medjunarodne finansijske organizacije.
"Ne mogu se jedni arsini zahtevati od Srbije, a drugi biti
primenjeni na drugom mestu. I moraju se i na Kosovu postovati
elementarni,
elementarni zakonski okviri koji se postuju u svim zemljama", rekao je
Vlahovic na Beogradskoj berzi.
On je dodao da je elementarni zahtev Srbije da "imovina bude
privatizovana zajedno sa dugovima" kako oni ne bi bili potrazivani od
banaka iz centralne Srbije.
"Od tog zahteva necemo odstupiti", rekao je Vlahovic.
On nije mogao da kaze koliki su ukupni dugovi kosovskih
preduzeca,
ali je kao primer naveo da od ukupnog duga SRJ Svetskoj banci od 1,9
milijardi dolara, na kosovska preduzeca otpada 450 miliona
dolara. Predstavnici UNMIKa su danas ministrima za privredu i
privatizaciju i ekonomiju i finansije u Vladi Srbije Aleksandru
Vlahovicu i
Bozidaru Djelicu predstavili model privatizacije privrede na Kosovu.
Vlahovic nije zeleo da kaze na kojim se principima zasniva
model
privatizacije koji je UNMIK namenio Kosovu i Metohiji, jer smatra da bi
te
principe na konferenciji za stampu trebalo da saopsti sam UNMIK.
On je rekao da su tokom danasnjih razgovora sa predstavnicima
UNMIKa, predstavnici Vlade Srbije postavili i pitanje dugova za koje je
garantovao budzet Srbije, pitanje potrazivanja preduzeca iz centralne
Srbije i Vojvodine prema preduzecima sa Kosova, pitanje isturenih pogona
srpskih preduzeca na Kosovu, pitanje tretmana vlasnicki povezanih
preduzeca, pitanje kompenzacije vlasnika nacionalizovane i po drugim
osnovama oduzete imovine.
"Postavili smo i pitanje kadrovske strukture agencije koja ce
voditi privatizaciju na Kosovu. Zelimo da imamo direktno ucesce u njoj",
rekao je Vlahovic.
On je dodao da je sa predstavnicima UNMIKa dogovoreno da Vlada
Srbije do 10.maja pismeno dostavi svoje primedbe na model privatizacije
privrede na Kosovu.
Na pitanje da li je u razgovorima sa predstavnicima UNMIKa bilo
reci o Trepci, Vlahovic je odgovorio da danas nije bilo reci o
pojedinacnim
slucajevima, ali da ce biti u kasnijoj fazi razgovora za koje je rekao
da
ce biti dugi.
Na pitanje da li Vlada ima dokumentaciju koja vlasnistvo u
preduzecima na Kosovu cini nesumnjivim, Vlahovic je rekao da ima kad je
rec
o vlasnistvu nastalom po osnovu kreditnih plasmana, povezanim
preduzecima i
isturenim pogonima.
On je takodje rekao da misli da Akcijski fond Republike Srbije
nema akcija u preduzecima na Kosovu.
"Tamo se nije ulazilo u privatizaciju preduzeca po ranijim
zakonima. Ne znam iz kojih razloga", rekao je Vlahovic.
Prema njegovoj proceni, na Kosovu su kandidati za privatizaciju
300400 preduzeca, ali od toga "najvise 60 moze da se proda kao biznis
preduzeca".
UNMIK: Stajner rekao da nema tolerancije za kriminal na Kosovu
PRISTINA, 30. aprila 2002. (Beta) - Sef UNMIKa Mihael Stajner
izjavio je veceras. povodom vesti o proneveri 4,5 miliona evra donacija
za
snabdevanje Kosova strujom, da kriminal u pokrajini nece biti tolerisan.
Stajner je rekao da nema nikakve tolerancije za pojavu
kriminala
na Kosovu.
Medjunarodne misije na Kosovu danas su potresle informacije da
je
u Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji pronevereno 4,5 miliona evra
koje su obezbedili donatori.
Prema prvim saznanjima UNMIKa, proneverena donatorska sredstva
bila su namenjena uvozu struje u pokrajinu, u kojoj vlada izuzetno teska
elektroenergetska situacija.
Sef odeljenja UNMIK za ekonomska pitanja, Britanac Andi
Birpark,
izjavio je da je u proneveru po svoj prilici umesan i jedan zvanicnik
medunarodne uprave.
"Vec mnogo meseci znam da kruze glasine o korupciji u KEK. Sada
raspolazem i dokazima", kazao je Birpark na konferenciji za novinare.
Birpark je danas rekao da "korupcija na Kosovu na bilo koji
nacin
mora biti zaustavljena".
EU POKRENULA ISTRAGU O MOGUCOJ PRONEVERI PARA NA KOSOVU
BRISEL, 1.maja 2002. (Beta) - Ured Evropske unije za suzbijanje
pronevera (OLAF) pokrenuo je "tokom aprila" istragu o "mogucoj utaji" 4
miliona i dvesto hiljada dolara koje je Evropska unija kao pomoc
namenski
uputila za nabavku elektricne struje na Kosovu, zvanicno je saopsteno u
Briselu.
U saopstenju Ureda EU se precizira da je istraga pokrenuta "na
temelju tvrdnji o utaji prilikom koriscenja evropskih fondova na Kosovu"
i
"sumnji o neprimerenoj upotrebi oko 4,2 miliona dolara iz tih
sredstava".
To telo Evropske unije za borbu protiv pronevera je navelo da
saopstenje izdaje "zbog mnogobrojnih zahteva koji su, s tim u vezi,
proteklih dana od medjunarodnih sredstava informisanja".
Receno je, takodje, da je u aprilu pokrenuta istraga tajna,
odnosno da su sve "u istrazi dobijene informacije zasticene nacionalnim
zakonima i propisima Evropske unije".
Zato OLAF i nece davati nikakva druga saopstenja, ni
pojedinosti
sve dok se istraga ne okonca. Ovo, "jedino saopstenje" se izdaje samo
zato
da bi se "objasnio stav Ureda i izbegli bilo kakvi nesporazumi".
Ured EU za suzbijanje pronevera je naglasio da istragu o
proneveri
evropskih sredstava pomoci na Kosovu "namerava da vodi u tesnoj saradnji
sa
nadleznim vlastima, a to su Evropska agencija za obnovu i Misija UN na
Kosovu, koje su vec izrazile spremnost da u tome ucestvuju".
U izvorima evropske petnaestorice u Briselu je Beti receno da
je
"sa zaprepascenjem i krajnjim nezadovoljstvom" primljena "po svemu
sudeci,
vrlo utemeljena sumnja" o proneveri evropskom novca, datog kao
bespovratna
pomoc za kupovinu struje na Kosovu, gde vlada nestasica elektricne
energije.
STAJNER: UNMIK ce pomoci zemljotresima razorenom podrucju
PRISTINA, 30. aaprila 2002. (Beta) - Sef UNMIKa Mihael Stajner
preneo je ziteljima istocnog dela Kosova, pogodjenih serijom zemljotresa
u
poslednjih nedelju dana, da je vec predlozio mere za popravku ostecenih
kuca i ostalih objekata.
Stajner je posetio sela Donja Budriga i Zegra, najvise
pogodjenih
zemljotresima, koji od 24. aprila ne prestaju u istocnom delu pokrajine,
na
podrucju Gnjilana.
Stajner je najpre posetio Gnjilane a potom se upoznao sa stetom
izazvanom zemljotresima u Budrizi. On je ziteljima tog sela, uglavnom
Srbima, porucio da "prirodne katastrofe treba da ujedinuju ljude,
nezavisno
od toga kojoj etnickoj grupi pripadaju".
Situacija u gnjilanskoj opstini, sest dana nakon najrazornijeg
zemljotresa i dalje je teska, jer se po izvestajima medija u Pristini,
gotovo 80 odsto stanovnika i dalje nalazi pod satorima ili u
improvizovanim
objektima.
Sef UNMIKa je najavio foormiranje Fonda za pomoc stanovnistvu u
opstini Gnjilane, dodajuci da je UN Misija na Kosovu za pocetak u fond
ulozila 500.000 evra.
KOSOVO-EU: Pomoc bolnicama iz Evropske agencije za rekonstrukciju
PRISTINA, 1. maja 2002. (Beta) - Evropska agencija za
rekonstrukciju obezbedice opremu za bolnice na Kosovu vrednu 11,5
miliona
evra.
Evropska unija finansirace nabavku razlicite medicinske opreme
radi modernizacije bolnica, javljaju danas pristinski mediji. Od tih
sredstava bice nabavljeni stolovi, lampe i ventilatori za hirurske sale,
kao i rentgenska oprema za dijagnostiku u bolnicama i 30ak medicinskih
centara na celom Kosovu.
Najavljena je i nabavka opreme za jedinice intenzivne nege, za
gastroenterologiju, aparata za dijalizu krvi i aparata za sterilizaciju.
Oprema treba da stigne na Kosovo tokom avgusta.
"Ovo je najveca investicija medjunarodne zajednice u kosovske
bolnice", izjavio je menadzer zdravstvenog programa Evropske agencije za
rekonstrukciju Matijas Rajnike.
Ombudsman Albanije u poseti Kosovu
PRISTINA, 30. aprila 2002. (Beta) - Ombudsman Albanije Ermir
Dobjani, pocece sutra sestodnevnu posetu Kosovu i Metohiji, na poziv
pokrajinskog ombudsmana Mareka Anronija Novickog, saopsteno je u
Pristini. Dobjani ce tokom posete pokrajini sa kosovskim ombudsmanom
razmeniti iskustva u vezi postovanja ljudskih prava.
Narodni advokat Albanije, kako u Albaniji glasi funkcija
ombudsmana, razgovarace i sa zvanicnicima kosovske vlasti predsednikom
Ibrahimom Rugovom, premijerom Bajramom Redzepijem i ostalima.
Sastace se i sa episkopom raskoprizrenskim Artemijem.
REPUBLIKA CRNA GORA
CRNA GORA-SKUPSTINA: O vladi tek posle lokalnih izbora
PODGORICA, 30. aprila 2002. (Beta) - Skupstina Crne Gore nece o
statusu sadasnje republicke vlade raspravljati pre 16. maja, jer je
vladajuca Demokratska partija socijalista zatrazila pauzu u zasedanju
parlamenta do lokalnih izbora koji ce biti odrzani 15. maja.
Skupstina je, na danasnjoj kracoj sednici, samo usvojila
pravila
za medijsko predstavljanje politickih stranaka uoci lokalnih izbora i
izabrala nove clanove Republicke izborne komisije. Novi clanovi RIKa su
Ibrahim Perezaj, Branka Lakocevic i Vladimir Boskovic.
Povucen predlog o razrjesenju predsjednice parlamenta
PODGORICA, 30. aprila (Tanjug) - Skupstina Crne Gore
konstatovala
je danas ostavke clanova republicke vlade iz redova Socijaldemokrstake
partije, dok je raspravu o statusu kabineta premijera Filipa
Vujanovica,
koji je izgubio parlamentarnu podrsku, odlozila za narednu sjednicu.
Ostavke su podnijeli potpredsjednik Vlade Zarko
Rakcevic i ministri Branko Lukovac - za inostrane poslove, Dragisa
Burzan
- za rad i socijalno staranje i Jusuf Kalamperovic - za saobracaj
i pomorstvo. Skupstina danas nije razmatrala predlog poslanickog
kluba Demokratske partije socijalista o razrjesenju
predsjednice parlamenta Vesne Perovic, posto je ta inicijativa
privremeno povucena iz parlamentarne procedure, uz najavu da se moze
ponovo aktivirati na sjednici, na kojoj se bude odlucivalo o
vracanju mandata premijera Vujanovica.
Parlament je, uoci redovnih lokalnih izbora u ovoj republici,
zakazanih za 15. maj, bez debate usvojio pravila o medijskom
predstavljanju politickih stranaka u predizbornoj kampanji.
DJUKANOVIC: Podrska Vasingtona zajednici Srbije i Crne Gore
VASINGTON, 1. maja (Tanjug) - Crnogorski predsednik
Milo Djukanovic okoncao je u utorak uvece dvodnevnu posetu
Vasingtonu, gde je u razgovorima sa visokim americkim i
zvanicnicima medjunarodnih finansijskih institucija glavna tema bio
beogradski Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore.
Djukanovic se u Podgoricu vraca, kako je rekao, "veoma zadovoljan
rezultatima", jer su "svi sagovornici i predstavnici Sjedinjenih
Drzava,
na celu sa drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom, izrazili punu podrsku
ukupnoj drzavnoj politici Crne Gore". Pauel je, u razgovoru sa
crnogorskim predsednikom, potvrdio podrsku Vasingtona odelotvorenju
Sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, koji ce, kako je
rekao, "pomoci potpunoj integraciji Crne Gore i Srbije u Evropu i
stabilizaciji regiona".
Sef americke diplomatije izrazio je ocekivanje da ce
Sporazum biti "brzo sproveden u delo" i cestitao Djukanovicu sto je
ucinio taj "tezak politicki korak". Djukanovic je Pauelu preneo da
"Crna
Gora u implementaciji beogradskog Sporazuma pre svega vidi sansu za
dosezanje onih vrijednosti kojima strijemi crnogorsko drustvo - to je
puna demokratija, vladavina prava i multietnicka tolerancija" i da
"te vrijednosti crnogorsko drustvo dijeli sa americkim".
Predsednik Crne Gore je americkog drzavnog sekretara i druge
zvanicnike obavestio i da ce crnogorske vlasti biti "iskreno privrzene
implementaciji Sporazuma u naredne tri godine", iako "jasno naziru
komplikovanost" tog procesa zbog "netipicnosti drzavne zajednice".
Kako je Djukanovic u utorak istakao u govoru na vasingtonskom
Institutu za mir, Crna Gora ce "raditi predano na implementaciji
beogradskog Sporazuma", ali "gradjanima Crne Gore niko ne moze oduzeti
pravo da poslije tri godine odluce u kakvoj ce drzavi da zive". Kad je
rec o Svetskoj banci i Medjunarodnom monetarnom fondu, Djukanovic je
vodio
razgovore o uticaju sprovodjenja beogradskog Sporazuma o odnosima
Srbije i
Crne Gore na saradnju sa tim finansijskim institucijama. "Mislim da je
Svjetska banka prepoznala fakticitet stanja na terenu i da
ce spremno docekati rekonstruisanu zajednicu Srbije i Crne Gore. Kad je
u
pitanju MMF, tu je situacija nesto komplikovanija zbog striktnih
pravila
poslovanja Fonda u skladu sa njegovim statutom, ali mislim da smo sada
u
fazi pripreme za taj novi model saradnje", naveo je Djukanovic.
Sa direktorom Svetske banke Dzejmsom Volfensonom Djukanovic je
razgovarao i o organizaciji druge donatorske konferencije za Srbiju i
Crnu
Goru, koja se ocekuje u septembru, kao i o stvaranju pretpostavki da se
tokom 2003. godine organizuje sastanak koji bi, po njegovim recima,
"zapravo znacio prelazak na novi nivo saradnje Srbije i Crne Gore sa
Svjetskom bankom".
Na pitanje "Glasa Amerike" da li, posle potpisivanja
beogradskog
Sporazuma, postoji mogucnost da Crna Gora samostalno udje u neke
aranzmane
sa Svetskom bankom i MMF-om, Djukanovic je rekao da se ta saradnja "u
proteklih godinu dana i realizovala odvojeno". Djukanovicu je u
Vasingtonu, gde je otputovao u vreme krize vladajuce koalicije u Crnoj
Gori, nastale potpisivanjem beogradskog Sporazuma, najavljena takodje,
kako je saopstio, "vrlo konkretna finansijska i svaka druga podrska,
prvo
od strane drzavnog sekretara, a zatim je to i konkretizovano u
razgovorima
u Stejt departmentu i americkoj Agenciji za medjunarodni razvoj".
Crnogorski predsednik se, pred povratak u Podgoricu, sastao i
sa
grupom uticajnih kongresmena koji su, kako je rekao, izrazili
"spremnost
da se i dalje angazuju na konacnom oblikovanju pomoci koju ce
Sjedinjene
Drzave i narednih godina pruzati Crnoj Gori i njenom ekonomskom i
reformskom projektu".
Razgovarano o prevazilazenju blokade Skupstine Crne Gore
PODGORICA, 30.aprila(Tanjug) Predsednik skupstinskog Odbora
za
medjunarodne odnose Svetozar Marovic razgovao je danas sa savetnicima
visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane Fernandom
Djentilinijem i Stefanom Leneom, saopsteno je danas u Podgorici.
"Osnovna tema razgovora bila je prevazilazenje problema vezanih za
blokadu
republicke skupstine odnosno ostavku vlade i sadrzaj zakljucaka
Skupstine,
sto pred objektivnih prepreka: lokalnih izbora i verskih i drzavnih
praznika, dovodi u pitanje planiranu dinamiku sprovodjenja sporazuma o
redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore", navodi se u saopstenju.
Istice se da su "sagovornici ukazali na potrebu
vece kooperativnosti i odgovornosti svih koji su glasali za Sporazum
i onih koji ne dovode u pitanje evropske principe i standarde
na stvaranju normativnog okvira za buduce odnose Crne Gore i Srbije".
"Tako bi se zaustavili negativni procesi koji nas udaljavaju i
od
Sporazuma, i od stabilizacije i asocijacije, a izbegava se dovodjenje u
pitanje punopravno clanstvo u ostalim evropskim integracijama", kaze se
u
saopstenuju.
Govoreci u ime stranke ciji je poslanik, Marovic je naglasio
da
je "Demokratska partija socijalista, kao najjaca politicka partija,
uvek
bila za saradanju i dogovore i da ce i ubuduce raditi na podsticanju
procesa koji vode stabilnosti i miru u regionu, a u interesu evropske
i
slobodne Crne Gore".
Djentilini i Lene nezadovoljni dinamikom primene sporazuma
PODGORICA, 30. aprila 2002. (Beta) - Specijani izaslanici
visokog
predstavnika Evropske unije Havijera Solane, Fernando Djentilini i
Stefan
Lene, izrazili su nezadovoljstvo zbog odugovlacenja u izboru komisije za
izradu Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Oni su ocenili da to ugrozava tempo primene beogradskog
sporazuma,
saopstio je Liberalni savez Crne Gore nakon susreta celnika te stranke
sa
Solaninim izaslanicima.
"Politicki lider LSCGa Miodrag Zivkovic ukazao je sagovornicima
na
cinjenicu da sustinsku opstrukciju primene beogradskog sporazuma vrse
upravo one politicke snage koje su u crnogorskom parlamentu glasale za
taj
sporazum", navodi se u saopstenju.
Zivkovic je ocenio da te politicki snage "sustinskim
opstruiranjem
sporazuma" nastoje da "manipulisanjem drzavnim pitanjem, i nakon
njegovog
resavanja zakoce sprovodjenje reformi".
Prema njegovim recima, iz beogradskog sporazuma neophodno je
izvuci "pozitivnu stranu koja znaci hitno i sustinsko sprovodjenje
reformi"
u Crnoj Gori.
Zivkovic je, kako se navodi, naglasio da EU u tom procesu ima
sigurnog partnera u crnogorskim liberalima.
U razgovoru sa liderom Narodne stranke Draganom Socom dvojica
evropskih diplomata su kazali da je nepodhodno sto pre formirati ustavnu
komisiju koja ce pripremiti ustavnu povelju, na osnovu sporazuma o
preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije, kazao je Beti portparol NS Bojan
Vuksanovic.
"Nakon ovog razgovora jasno je da je NS jedina stranka koja je
na
vreme uvidela da ce beogradski sporazum morati bezpogovorno da se
primenjuje", dodao je Vuksanovic.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
