http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02051503.shtml
Glas javnosti, 16.maj, 2002.
tema:
GLAS istrazuje
Koliko ce efekata imati (nepoznato) pismo ministra
Vlahovica Svetskoj banci o privatizaciji Kosmeta?
U vetar pola milijarde dolara
Ako UN ostane kod svog koncepta privatizacije na Kosmetu,
SRJ ce vracati dug za tude
Ako Umnik ustraje na radikalnoj ideji o naprasnoj
privatizaciji
preduzeca na Kosmetu po svojoj meri i arsinu, trebalo bi
bar
da ukalkulise najmanje 250 miliona evra, koliko je
Republika
ulagala u ova preduzeca samo u proteklih sedam godina.
Drzava je vlasnik 163 preduzeca vrednosti 10,8 milijardi
dinara.
Ovoj sumi mora da se doda i imovina brojnih preduzeca iz
Srbije i Vojvodine, koja su na Kosovu osnivali firme i
poslovali
godinama. Ulagali su u zgrade, zemljiste, fabricka
postrojenja,
infrastrukturi i stanove. Jedno od takvih preduzeca je i
PKB,
ciji su radnici na Kosovu i Metohiji ostavili vise od
deset
preduzeca koje vrede pravo bogatstvo. pri tom su ti
radnici
odvajali bukvalno od usta da bi investirali u vinograde i
pivare
u Peci i Orahovcu i drugim podrucjima pokrajine. A sada ce
neko postati i formalni vlasnik njihove imovine.
Pedantni zapadnjaci, pre nego
sto se upuste u kupovinu
kosovskih preduzeca, treba da
pogledaju pazljivo ugovore o
prenosu kapitala i vlasnistva,
koje su mnoga preduzeca sa
Kosova i Metohije sklapala sa
Fondom za razvoj 1992. i 1993.
godine i preduzecima iz
centralne Srbije i Vojvodine.
Ovi ugovori su pravno valjani
jer su sklapani na osnovu
odredbi Zakona o preduzecu u
vreme saveznog premijera Anta
Markovica. Zauzvrat,
preduzeca iz Srbije su
organizovala proizvodnju i
prodaju i zajedno sa parama
drzave gradili kadrovske
stanove. Na ovaj nacin, Fond
za razvoj, koji je zapravo
ulagao pare poreskih
obveznika i preduzeca iz uze
Srbije, postao je vlasnik
kapitala i imovine u 163
preduzeca sa Kosova i
Metohije. Procenat vlasnistva
se krece od 51 odsto do pet
odsto, zavisno od preduzeca.
Tako je, na primer, ulaganjem
u preduzece "Cakovicaprevoz",
Fond za razvoj postao vlasnik
51 odsto imovine.
Onaj ko dobro poznaje
kosovske prilike poslednje
dve-tri decenije, dobro zna da
je svaki pedalj urbanizovane,
poljoprivredne ili industrijske
zone na Kosovu i Metohiji dobijen parama poreskih
obveznika
iz bivse Jugoslavije, a kasnije, raspadom SFRJ, iz Srbije.
Prema podacima Fonda za razvoj Srbije, samo na osnovu
neizmirenih kratkorocnih ili investicionih kredita, kao i
onih
deviznih deljenih posle prodaje "Telekoma"Srbije, koji su
odobravani preduzecima sa ovog podrucja, gradani Srbije
su,
ispada, uludo dali jos blizu 500 miliona dinara. Rec je o
kreditima koji se isplacuju u ratama, a koji zbog
preuzimanja
pokrajine od Unmika i Kfora, nisu vraceni.
Ove kredite je, saznaje "Glas" u Fondu, dobilo 120
preduzeca
sa podrucja cele pokrajine, koja je inace, prema
rezoluciji UN
1244, jos deo Srbije.
Kredite su koristila preduzeca iz Gnjilana, Kosovske
Kamenice,
Strpca, Prizrena, Suve Reke, Leposavica, Kosovske
Mitrovice,
Istoka, Pristine, Peci, Janjeva, Lipljana, Orahovca,
Gnjilana,
Kosovske Vitine, Kamenice, Vitine i ostalih podrucja
Kosova i
Metohije. Novac je dobila i "Trepca", i to preduzece za
eksploataciju zlata, "Elektrokosmet" i "Agrokosovo"iz
Pristine
ili, na primer, "Filigran" iz Prizrena. Gradani Srbije,
koji su se
navikli na decenijska odricanja, moraju i dalje da stezu
kais, a
stezace ga jos vise jer, ispada da ce vracati i kredite
Svetskoj
banci u iznosu od 500 miliona dolara koja su koristila
preduzeca sa Kosova i Metohije.
................
Nas plan nepoznat
Nebojsa Covic, predsednik
Koordinacionog centra za
Kosmet, izjavio je da vladin
odbor za privredu i finansije
ne moze da prihvati Unmikov
koncept privatizacije na
Kosovu. Kao glavne razloge
naveo je poverioce kosmetskih
firmi, medu kojima najveci
procenat imaju Vlada Srbije i
Jugoslavije. On je istakao da
je medunarodna zajednica
ocigledno na to zaboravila.
- Nije logicno - rekao je Covic -
da u upravnom odboru
agencije za privatizaciju nema
predstavnika drzave Srbije.
On je najavio da ce resorna
ministarstva, u narednih
mesec dana, morati da izadu
sa primedbama posto Uredba
o privatizaciji nije prihvacena.
Dodao je da "moramo jasno
reci imamo li ili ne strategiju
prema Kosmetu".
O toj strategiji, koja je
najavljena u pismu ministra
za privatizaciju Aleksandra
Vlahovica Svetskoj banci, juce
su "Glasu" vrata bila
zatvorena.
Ministar Vlahovic je bio na
putu, a u kabinetu je receno
da jedini on moze o tome da
govori. Njegov mobilni ostao
je novinarima "Glasa"
nedostupan.
Z. MIHAJLOVIC
SUTRA: Karic krece u akciju
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
