Izlaganje na okruglom stolu Beogradskog foruma
odr�anog
24.maja 2002. u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Ja bih se u svojoj diskusiji ukratko osvrnuo na tva-tri pitanja
koja su ovde danas spomenuta, a koja bih �eleo elaborirati jer ih smatram jako
va�nim.
Pitanje broja Srba u Hrvatskoj pocetkom 1991. godine, dakle na
pocetku njihovog stradanja, a zatim izgona.
Mislim da moramo biti sasvim
precizni kada je o tome rec, jer je rec o ciframa a ne o mi�ljenju, stavovima.
Sa pravom brojkom se manipuli�e iz raznoraznih razloga, najce�ce prljavih
politickih, ali i iz neznanja. Oni koji barataju s tim ciframa cesto se ne
potrude da pogledaju u zvanicne, nicim osporene podatke. Zato smatram da kao
apsolutno tacne treba da uzmemo podatke iz popisa stanovni�tva u SFRJ, i to onog
iz 1981. godine, dakle ne onog iz 1991. Tada, 1991, takode je bio, kao �to
znamo, popis, ali on je odr�an u vec poremecenim odnosima i podaci se ni u kom
slucaju ne mogu uzeti za verodostojne. Ne zaboravime da su Srbi jo� u decembru
prethodne godine, dakle 1990, izbaceni iz Ustava SR Hrvatske kao narod i slicno.
Bilo bi dakle naivno verovati da su podaci tada�njeg popisa pozdani. Dakle,
prema popisu stanovni�tva u SFRJ 1981. broj Srba u Hrvatskoj je iznosio
531502. Kao "Jugosloveni" se izjasnilo 379.057 lica. Dobro je poznato
da su se kao "Jugosloveni" uglavnom izja�njavali Srbi. Necemo dakle pogre�iti
ako ove dve cifre jednostavno zbrojimo. Dobije se broj 910.559. Kada
postavimo pitanje koliko je Srba bilo u Hrvatskoj pocetkom 1991. godine - kada
je pocela njihova tragedija - normalno je pretpostaviti da je taj broj bio ne�to
veci od broja iz 1981. godine.
Dakle, dolazimo do brojke od oko jedan
milion. Treba takode podsetiti da se jedan znacajan broj Srba pri popisima
izja�njavao kao "Ne izja�njava se" (kao �to sam ja licno cinio, smatrajuci da u
jednoj vi�enacionalnoj zajednici ne treba akcentirati nacionalnu pripadnopst).
Dakle, ako se hoce biti objektivan i po�ten pri svakom raspravljanju o pitanju
Srba u Hrvatskoj treba polaziti od tog broja i navedenih
okolnosti.
Jucera�nji zagrebacki "Jutarnji list" pi�e o popisu stanovni�tva u
Hrvatskoj nedavno obavljenom, i navodi da je, prema tom popisu, sada u Hrvatskoj
oko 180.000, �to je, vele ove novine, 4,05% stanovni�tva Hrvatske.
Dana�nja beogradska "Politika" pi�e da srpske organizacije u Hrvatskoj
kategoricno odbacuju ove navode JL, navodeci da je broj Srba u Hrvatskoj veci.
No, bez obzira na to da li je taj podatak tacan ili ne, vi�e je nego jasno da je
od 1991. do danas do�lo do izgona gotovo celokupnog srpskog stanovni�ta iz
Hrvatske, dakle do etnickog ci�cenja jednog naroda bez presedana u periodu od
Drugog svetskog rata. I to upravo naroda nad kojim su nacifa�isti u toku
Drugog svetskog rata pocinili genocid u tzv. NDH po opsegu i monstruoznosti bez
presedana u istoriji.
Hrvati umanjuju i dalje ce umanjivati stvarni broj
Srba iz cisto politickih razloga. Prema postojecem zakonodavstvu u toj
novokomponovanoj dr�avi obim mnogih prava "nasionalnih manjina" ovisi o njihovom
broju. Otud �elja za �to manjim brojem, pored iracionalne mr�nje prema manjinama
u Hrvatskoj, posebno prema srpskoj. Ja ovom priliko �elim da budem kategorican u
jednoj stvari: zameram svima onima koji su olako pre�li preko izmena izvr�enih u
Ustavu SR Hrvatske u decembru 1990. godine kada je iz Ustava izbrisana odredba o
konstitutivnosti, ravnopravnosti srpskog naroda sa hrvatskim narodom. To se
odnosi i na prethodnu vlast u Jugoslaviji i na sada�nju, i na svakoga onoga ko
je prihvatio taj antidemokratski i anticivilizacijski potez tada�njih hrvatskih
vlastodr�aca. Svakome ko �eli da zna dobro je poznato da je konstitutivnost
srpskog naroda u Hrvatskoj i njegova ravnopravnost u istoriji stalno potvrdivana
jo� od pre Marije Terezije, preko stavova Hrvatskog sabora u 19. veku do odluka
ZAVNOH-a i svih ustava i Hrvatske i Jugoslavije od 1945. godine do tog kobnog
dana u decembru 1990. godine. To se nikada nije smelo prihvatiti ni prakticno ni
teoretski. Mi danas imamo situaciju da cak okupatorska vlast u Bosni i
Hercegovini - olicena u gaulajteru Volfgangu Petricu - priznaje konstitutivnost
svatri narodsa u BiH. Pa kako se onda mo�e prihvatiti teza da je konstitutivnost
srpskog naroda u Hrvatskoj - bez obzira na smanjenu brojnost - nestala voljom
novousta�ke vlasti u Hrvatskoj i njihovih inostranih pokrovitelja? Ja bih zato
predlo�io i zamolio da ovo na odgovarajuci nacin ude u zavr�ni dokument,
deklaraciju, ovoga skupa.
U naju�oj vezi sa prethodno recenim je naravno
pitanje povratka izbeglih Srba svojim kucama u Hrvatsku. Ja cu spomenuti
samo jedan aspekt ovog pitanja: pitanje vracanja stanarskog prava
izbeglim Srbima. - Kao �to je dobro poznato, kada je krajem 1990. i pocetkom
1991. do�lo do povampirenja usta�tva u Hrvatskoj, mnogu Srbi iz urbanih sredina
Hrvatske - pamteci i noseci u krvi ono �ta se Srbima dogodilo 1941- 45 godine u
NDH - pobegli su iz svojih stanova u Srbiju ili drugde. Racuna se da je takvih
oko 50.000. Ako se uzme prosecnost porodica od samo tri clana - radi se dakle o
oko 150.000 lica, 150.000 tragedija, 150.000 beskucnika koji se, evo vec preko
deset godina, zlopate, jer jo� uvek im ti njihovi stanovi nisu vraceni i time,
naravno, sprecen i njihov povratak �to je , ocigledno, i osnovni cilj hrvatskih
vlasti. Kao �to je poznato, u Bosni i Hercegovini ovo je pitanje re�eno. Hrvati
pone�to obecavaju ali ni�ta ne cine u praksi. - Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS), koja ima svoje diplomatske misije i u Beogradu i u
Zagrebu, zna da se u javnosti hvali da se ona, bo�e moj, svojski anga�ovala da
se ovo pitanje re�i kao osnovno pitanje ljudskih prava i kao civilizacijsko
pitanje Evrope koja pretenduje da bude nosilac najnaprednijih ideja kako u
oblasti ljudskih prava tako i buducnosti Evrope. Ona do sada nije ni�ta ucinila,
sem obecanja da ce uciniti. A to je itekako njena ne samo moralna nego i pravna
i politicka du�nost! Za�to to veli? Pa, evo za�to: ova nesretna organizacija je
najzaslu�nija �to su jugoslovenske secesionisticke republike, pre svih upravo
Hrvatska, postale "nezavisne" dr�ave. Protivno svom osnovnom konstitutivnom i
programskom dokumentu, Finalnom aktu KEBS iz Helsinkija od 1. avgusta 1975.
godine, ona je, umesto da pomogne da ne dode do krvavog komadanja svog
suosnivaca i svoje clanice SFR Jugoslavije - �to je bila du�na po spomenuttom
njenom osnovnom dokumentu da ucini - ucinila sve da raskomada Jugoslaviju i da
�to pre prizna secesionisticke entitete za dr�ave i da ih br�e-bolje ukljuci u
svoje clanstvo!! Otuda, eto, njena obaveza da bar ne�to ljudski moralno ucini:
da prisili Hrvatsku da se bar malo pona�a u skladu sa osnovnim aktima te po
Jugoslaviju i po srpski narod kobne organizacije. (Ne zaboravimo da je ona
mogla, da je htela, - a bila je i du�na da to ucini!! - da spreci agresiju NATO
pakta na Jugoslaviju i zato �to je na Kosmetu imala svoju Verifikacionu
komisiju. Pokazalo se, kasnije, da su clanovi te komisije ustvari bili �pijuni
NATO koji su pripremili teren za agresiju!!). Po�to je Jugoslavija clan te i
takve organizacije, trebalo bi, bar, ciniti sve da ona prinudi Hrvatsku na
civilizacijsko pona�anje kao �to rekoh...Takode molim da i ovo pitanje nade
svoje mesto u deklaraciji sa ovoga skupa.
Treca stvar na koju bih se osvrnuo
bila bi istupanje na�eg prijatelja i patnika Sime Spasica koji je upravo
govorio o sudbini kidnapovanih Srba i drugih nealbanaca na Kosmetu. On cesto
nastupa javno, i uvek naravno emotivno govori, jer nemoguce je o ovoj temi
drukcije govoriti. On i njegovi drugovi iz Udru�enja po pitanju kidnapovanih
naprosto sagorevaju i kopne na tom pitanju, a ne mogu ni�ta da ucine. Ja �elim
ovom prilikom da budem kategorican: to pitanje - pitanje sudbine kidnapovanih
preko 1300 - mora postati pitanje broj jedan ove dr�ave, dr�ave Srbije i dr�ave
Jugoslavije! Ne Sime Spasica i njegovih drugova jer oni po tom najtu�nijem i
najsramnijem pitanju na�e stvarnosti ne mogu bez dr�ave ni�ta da postignu. Ni od
takozvane medunarodne zajednice po ovom pitanju ne mo�emo mnogo ocekivati.
Danas, ovde, dosta smo toga culi kako se ona odnosi prema srpskim izbeglicama i
srpskom stradanju u celini, ukljucujuci i one naj (ne)odgoivornije medu njima
kao �to su UNHCR, Sagato Ogata, Meri Robinson i slicni.
