VESTI IZ RUSIJE
SA NANOCCESTICAMA U BORBU PROTIV RAKA 30.5.2002.
12:22
POMOCU NANOCCESTICA RUSKI NAUCNICI POKUSAVAJU DA SE BORE PROTIV RAKA
Ljubov SOBOLJEVSKA, naucni komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA
"Novosti"- za FONET)
Prefiks "nano" oznacava milijarditi deo neceg. Reci koje pocinju sa
"nano", sudeci po svemu, postace uobicajene u XXI veku -
nanotehnologije, nanofizika, nanohemija pa cak i nanobiologija trebalo
bi da rese mnoge probleme covecanstva. Naucnici, pa i oni iz Rusije,
polazu velike nade u mikroskopske nanosisteme i nanoccestice, cije se
dimenzije mere u nanometrima, tojest u milijarditim delovima metra. Cak
stavise, ruski naucnici su na celnim pozicijama u oblasti istrazivanja
tih sistema i cestica, cija su specificna svojstva skopcana s time sto
su one uporedive sa radijusom medjusobnog delovanja atoma i zato daju
znacajan doprinos svojstvima tela koja se sastoje od atoma. Osnovne
ideje u oblasti nanotehnologija nastale su u bivsem SSSR. "Nanohemija -
po recima dopisnog clana Ruske akademije nauka Iogora Melihova - vec je
postala moderna nauka". Skoro svaka peta naucna publikjacija iz obalsti
hemije posvecena je upravo nanoccesticama. Ta naucna oblast nalazi se na
ivici savrseno nove etape - mogucnosti posmatranja posebne molekule i
upravljanja njome. Sve je to neophodno za izuzetno znacajnu primenu -
stvaranje novih lekova i metoda njihovog "dopremanja" na potrebno mesto
u organizmu, za dobijanje novih materijala sa unikalnim svojstvima, za
resavanje ekoloskih problema. Prenosenje materija u okolnom svetu
ostvaruje se na racun nanocestica. Na primer, u tom obliku se nalazi
izmedju 5 i 7 procenata materija u vodi mora i okeana. Igor Melihov
kaze, da su u laboratoriji heterogenih procesa Moskovskog drzavnog
univerziteta Lomonosov dobijeni materijali, cija svojstva je moguce
menjati po komandi spolja - pomocu poznatih fizickih polja. Sem toga,
naucnici univerziteta zajedno sa onkolozima ogledima sa misevima
razradjuju metod unistavanja celija raka. U obolelim tkivima stvaraju se
"skupovi" nanocestica a potom, delujuci na njih pomocu ultrazvuka,
nestetnog po zdravo tkivo, unistavaju se celije raka. Bum skopcan sa
nanosistemima desava se i u mineralogiji. Geolozi smatraju da postoji
mnostvo nalazista u kojima se ove ili one dragocene materije nalaze u
stanju nanocestica. Problem je u nacinu njihovog izdvajanja. Ruski
geolog, akademik Oleg Bogatikov naveo je primer sa zlatom. U rudacci
posle izdvajanja cistog zlata, kazao je on, formiraju se nove "skupine"
nanocestica zlata. Neophodna je tehnologija za skupljanje i izvlacenje
tih sitnih cestica. Drugim recima, trebalo bi ih primorati da se brze
fuzzionisu jedna s drugom. Isto se odnosi i na morsku vodu, iz koje se
moze izvlaciti mnogo stosta dragocenog. Jedan od nacina izvlacenja
nanocestica jesu hemijski filteri, sa kojima bi cestice mogle da stupe u
hemijsku interakciju. Kroz sve dosad poznate filtere nanocestice prolaze
slobodno. U metalurgiji, po recima ruskog naucnika-metalurga Nikolaja
Ljakisseva, znacaj nanotehnologije je veoma veliki. Poznato je da se
svojstva metala pobolsavaju "mlevenjem" njihove strukture i sto su
cestice od kojih se on sastoji sitnije to je kvalitet metala bolji, na
primer, celika. Dakle, cvrstoca metala u nanostanju povecava se za 3-4
puta, tvrdoca za sto puta, a otpornost na koroziju visestruko. Postoje
vec i metode dobijanja nanoprasaka. Na zalost, istice Nikolaj Ljakissev,
metalurske kompanije u Rusiji zasad nisu zainteresovane za fundamentalna
istrazivanja i visoke tehnologije, jer dobijaju lepe prihode i od
proizvodnje "jednostavne produkcije". Nanocestice imaju ogromne
perspektive u mikroelektronici i kvantnim kompjuterima buducnosti. Na
primer, po recima poznatog ruskog fizicara Jevgenija Velihova, obim
memorija diska 100 gigabajta uz koriscenje nanotehnologije moze biti
povecan za hiljadu puta - do 100 terabajta ("tera" na grckom znaci
cudoviste). Osnovne ideje u oblasti nanotehnoligija nastale su u SSSR.
Istrazivanja su vrsena na Moskovskom drzavnom univerzitetu u Harkovu na
Ukrajini. Medjutim, Rusija je pocela zaostajati na tom pravcu usled
sasvim trivijalog razloga - nedostatka para. Mada je sa aspekta
metodologije doprinos ruskih naucnika u nanonauku i danas ogroman.
Istrazivanja u supersavremenoj oblasti zahteva odgovarajuce instrumente.
U datom slucaju, mocne mikroskope - elektronske, tunelske, kao i one sa
koriscenjem nuklearno-magnetske rezonanse. Takvi uredjaji postoje u
Rusiji i po misljenju vice-predsdenika Ruske akademije nauka Nikolaja
Laverova, njih treba okupiti u krupne centre za kolektivno koriscenje, u
kojima bi se udruzili napori naucnika razlicitih porfila. Prognoze
pokazuju da ce se za 10-15 godina nanotehnologija toliko razviti, da ce
vrednost svetskog obima produkcije ostvarene uz koriscenje
nanotehnologije dostici trilion dolara. U svetu na ovim problemima radi
na stotine laboratorija. U Rusiji, po recima Igora Melihova, samo medju
hemicarima mozemo navesti dvadesetak istaknutih naucnika koji sa svojim
kolektivima vrse istrazivanja nanostruktura. Nedavno je na zasedanju
glavnog naucnog staba zemlje - prezidijuma Ruske akademije nauka
podrobno razmatran problem nanonauka u celini. A uskoro ce u
Sankt-Peterburgu biit odrzana i medjunarodna konferencija o nanofizici.
- 0 - Moskva, 30. maja RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
