| Intervju
Goran Svilanovic, sef jugoslovenske diplomatije, priznaje da
nema poslednju rec kod izbora ambasadora, najavljuje nova
uslovljavanja Amerike i upozorava: |
|
SAMOSTALNA SRBIJA NAM
SE MOZE RAZBITI O GLAVU,
pitacemo se onda sta
to
bese Vojvodina,
Sandzak... |
Sumnjali smo u Tanica,
bio je u izolaciji
;) Da li ste znali da je Ratomir Tanic, u vreme dok je
bio clan GSS, saradjivao sa DB?
- Takve stvari nikada ne
znate sa sigurnoscu. Moguce su sumnje. Koliko je meni poznato, takva
sumnja je postojala i zbog toga je Tanic bio izolovan od onih koji
su tada vodili stranku, i konacno je iz nje
izasao. |
|
D. Vujanovic
Foto: Boris
Subasic
|
Nekoliko sati posle "istorijske" sednice DOS, kojom je predsedavao,
Goran Svilanovic, lider GSS i ministar spoljnih poslova SRJ odgovorao je
na pitanja Nedeljnog Telegrafa. Iako poznat kao izmiritelj DJindjica i
Kostunice, ovog puta bio je na strani onih koji su odlucili da kazne
"neposlusne" poslanike, medju kojima je najvise DSS-ovih.
Ako se jos
doda da je pratio premijera DJindjica u jednoj od znacajnijih poseta
Americi, stice se utisak da je Kostunica ostao bez jos jednog buduceg
partnera.
Na pitanje da li je njegova, i poseta premijera DJindjica
Americi, u direktnoj vezi sa potpisivanjem sertifikata o odobravanju
americke pomoci SRJ, Svilanovic kaze:
- Jeste. Predsednik Vlade Srbije
i ja otputovali smo u Vasington da bismo razgovarali o sertifikaciji,
odnosno ukidanju ogranicenja za dalju finansijsku i politicku podrsku
Jugoslaviji, koja su bila sadrzana u zakonu koji je doneo Kongres.
Znaci li to kraj uslovljavanja pomoci na duzi vremenski
rok?
- Voleo bih da je tako, ali ne mogu da budem siguran.
Politicka scena u SAD je veoma slozena i u jednom delu establismenta imamo
podrsku, dok drugi deo, rekao bih po nekoj inerciji, smatra da bi trebalo
nastaviti sa politikom uslovljavanja. Licno mislim da je ta politika sada
iscrpljena. Dosli smo u situaciju u kojoj nam je potrebna stvarna podrska
i razumevanje za probleme koji su tipicni za zemlju u tranziciji, a kod
nas su jos slozeniji, s obzirom da smo tek izasli iz perioda sukoba i
dugogodisnje izolacije.
Zasto ucene nisu prestale odlaskom Milosevica sa politicke scene Srbije,
kako su nam obecavali i kako smo se nadali?
- Radi se o tome
da je stvarni interes politicke javnosti u SAD danas vezan za Bliski
istok, kao i za borbu protiv terorizma. Balkan vise nije u sredistu
paznje. Nama se bavi samo manji broj onih kongresmena i senatora kojima je
iz nekog posebnog razlog stvarno stalo do nas, i kod njih imamo podrsku.
Medjutim, velika vecina ne poznaje ovu situaciju, vec barata informacijama
od pre nekog vremena i, posto su relativno nezainteresovani, dosta lako
prihvataju i slede stavove koje im namecu razne lobi grupe, ili mediji i
nevladin sektor, a bez stvarnog udubljivanja u to do koje mere se stanje
promenilo.
Kako ste "se nagodili" oko tri uslova koja je postavila Amerika: prestanak
finansiranja Vojske RS, dislociranje albanskih zatvorenika i saradnja sa
Haskim tribunalom?
- Nije bilo nikakvog "pogadjanja". Radi se
o tome da su tri grupe uslova bile definisane u zakonu kao uslov napretka.
Mogu da kazem da, ne samo da je ucinjen napredak, vec su neke od tih tema
u potpunosti iza nas. Imam u vidu stepen ostvarenja ljudskih prava u
zemlji i posebno prava manjina, zatim pitanje podrske integritetu Bosne i
Hercegovine. Sto se tice saradnje sa sudom u Hagu, i tu je ostvaren
odlucujuci napredak donosenjem Zakona o saradnji i pocetkom njegove
primene. Osim toga, formiran je i Nacionalni savet, koji je preuzeo
politicku odgovornost za saradnju. U ovom trenutku postoji razumevanje za
nas stav da je saradnja proces, da se ne iscrpljuje u jednom aktu i zbog
toga ocekujem punu podrsku nastavku ovog procesa, kako u domacoj, tako i u
stranoj javnosti. Potrebna su nam ohrabrenja, a ne uslovljavanja, kako
bismo i taj proces doveli do kraja. A kraj je privodjenje pravdi svih koji
su ratne zlocine organizovali, podstrekavali ili izvrsavali. U tome je
kljucna uloga suda u Hagu, ali ce vremenom rasti i uloga naseg
pravosudja.
Jeste li razgovarali sa americkim drzavnim sekretarom o uslovima
koje je pominjao senator Bajden i da li su se oni ogradili od njegovih
stavova?
- Nismo. Ta izjava je kod nas dobila veliki
publicitet, a nekako je ostalo u senci da je data u jednoj posebnoj
prilici, pred velikom grupom Albanaca. Svejedno, mi smo tu izjavu primili
ozbiljno. Ona nagovestava mogucnost da inicijativa za novo uslovljavanje
bude podneta najesen. To ne bi bilo dobro, jer bi veoma iritiralo nasu
javnost i prakticno obeshrabrilo dalje unapredjenje odnosa izmedju
Jugoslavije i SAD. Nastojacemo da i sa senatorom Bajdenom i sa onima koji
slicno misle uspostavimo kontakt i da ih uverimo u to koliki je napredak
ova zemlja ucinila u poslednjih godinu i po dana. Kada smo se poslednji
put susreli, taj je razgovor bio veoma dobar. Ali, otada je proslo dosta
vremena, a sa Zakonom o saradnji sa Hagom dugo se oklevalo, i to nas je
dovelo u ovu situaciju. Kljucne odluke o tome u kojem pravcu i kojom
brzinom cemo se kretati donose se u nasoj zemlji i samo od nas
zavise.
Koje cemo konkretne koristi imati od americke pomoci i kada ce ona biti
realizovana?
- Direktna korist jeste otklanjanje prepreka za
nastavak budzetske podrske koja je vec odobrena, u iznosu od 40 miliona
USD. Sledece je odmrzavanje sredstava nasih preduzeca i banaka
"zarobljenih" u americkim bankama, a procenjuje se da se radi o sumi od
oko 200 miliona dolara. Jedini uslov za odmrzavanje ovih sredstava bio je
vezan za sertifikaciju i sada je to prevazidjeno. Sada zapocinje procedura
koja moze potrajati nekoliko meseci, ali bi na njenom kraju nase firme
povratile svoje pare. To je vrlo vazno, jer nekoj manjoj firmi u Srbiji
nekoliko miliona dolara koje ce dobiti mogu da odluce o opstanku ili
bankrotu. Sertifikacija je omogucila da zapocnemo postupak sticanja
statusa najpovlascenije nacije u trgovinskim odnosima sa SAD.
Koji je uslov da se to konacno ostvari?
- Za to je potrebno
da, uz neki od zakona koji su u proceduri, bude dodat i amandman kojim se
nasi trgovinski odnosi normalizuju. Nadam se da ce, s obzirom na bogatu
zakonodavnu aktivnost Kongresa, u narednih nekoliko meseci biti moguce da
se i taj posao okonca tokom leta.
Koja je politicka korist od ove posete?
- Politicka korist
jeste sto se stvaraju uslovi za bitno drugacije odnose izmedju Jugoslavije
i SAD, kao i to sto ce pitanje naseg odnosa prema sudu u Hagu nakon
sertifikacije od strane SAD biti drugacije tretirano i u drugim
medjunarodnim organizacijama. Imam u vidu Savet Evrope, Evropsku uniju i
Partnerstvo za mir.
Zasto jos uvek nemamo ambasadora u Americi?
- Zbog nedostatka
politickog konsenzusa o licnosti kandidata.
Sve dok imamo
parlamentarnu
vecinu izbora nece biti
Kako se moze deblokirati rad drzavnih institucija, pre
svih parlamenta, u situaciji kada ga bojkotuje cela opozicija i
dobar deo DOS (mislim na DSS)?
- Bojkot parlamenta motivisan
je nastojanjem da se izdejstvuju prevremeni izbori, nakon kojih bi
bila redefinisana politika. Verovatno sa idejom da sve bude
drugacije. Drugacije od ovoga jeste samo onako kako je radio
prethodni rezim. Sve dok je moguce sacuvati parlamentarnu vecinu
koja omogucava rad parlamenta i podrsku vladi, izbora nece biti.
Kada to ne bude moguce, bice raspisani izbori. Nadam se da ce i
njihov rezultat biti takav da ce biti moguce nastaviti politiku koja
nas vodi ekonomskom oporavku, ulasku u EU i druge evroatlantske
integracije.
l Hocete li se i Vi zaloziti za iskljucenje DSS iz
DOS, oduzimanje njihovih poslanickih mandata i mesta u Upravnim
odborima?
- I do sada sam nastojao da bude dogovora i tako cu
ciniti i ubuduce. Nama je dogovor medju onima koji su u stanju da se
dogovore, potreban. On bi trebalo da obuhvati konkretne zakonske
projekte koje ce svi podrzati, kao i odredjivanje datuma izbora. Ako
takvog dogovora nema, onda ce biti potrebno omoguciti da parlament
radi. |
Kada cemo ga imati?
- Proteklo je nedopustivo mnogo vremena i
zbog toga cu uputiti predlog Saveznoj vladi ove nedelje, tako da bi ta
odluka mogla odmah da bude doneta. Ocekujem podrsku i predsednika SRJ o
kandidatu o kojem odluci vlada.
Od koga sve zavisi ko ce biti imenovan za ambasadora i da li Vi imate
poslednju rec pri izboru?
- Ne, ja imam prvu, a ne poslednju
rec. Dakle, na osnovu mog predloga odlucuje Savezna vlada, i na kraju
saglasnost daje predsednik SRJ. Do sada je bila praksa da se prethodno
postigne politicki dogovor na sastanku koalicije. Ta se praksa pokazala
kao losa. Valjalo bi unaprediti nase zaknodavstvo koje se odnosi na
proceduru imenovanja ambasadora, kako bi se omogucilo parlamentu, ili bar
njegovom spoljnopolitickom odboru da se upozna sa kandidatom i da se, na
neki nacin, izjasni. Donosenje Ustavne povelje i zakonodavno uredjenje
zajednice Srbije i Crne Gore prilika je da i to pitanje uredimo na nacin
koji ce dati vece proceduralne garancije.
Ko kreira jugoslovensku spoljnu politiku?
- To je nadleznost
Savezne vlade. Ona vodi spoljnu politiku. Tu se usvajaju platforme za sva
moja putovanja i putovanja predsednika vlade i drugih ministara, tu se
usvajaju osnove za pregovore. U proteklih godinu i po dana veoma vazni
bili su susreti koje je imao predsednik SRJ, gospodin Kostunica,
potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus i predsednik Vlade Srbije,
gospodin DJindjic. Svi oni kretali su se unutar okvira koji je postavljen
u ekspozeu koji sam podneo Saveznoj skupstini prosle godine i u kojem su
detaljno izlozeni nasi kratkorocni i dugorocni ciljevi, kao i definicija
nove spoljne politike. Zeleo bih posebno da istaknem veliki licni doprinos
predsednika Veca gradjana gospodina Micunovica, koji je svojim
aktivnostima pokrio pojedine oblasti koje ja ni fizicki nisam mogao da
postignem (imam u vidu njegov boravak u Juznoj Americi), zatim uspostavio
medjuparlamentarnu saradnju sa brojnim zemljama, da bi tokom ove godine
ulozio mnogo energije da pomogne ulazak Jugoslavije u Savet Evrope.
Da li ste u Americi doziveli kritike zbog sporosti u primeni Polaznih
osnova za preuredjenje odnosa u federaciji?
- Ne, to nije bila
posebno istaknuta tema u razgovorima koje smo imali u SAD.
Kada ocekujete usvajanje Ustavne povelje?
- Bilo bi bolje sto
pre, jer odlucnost u primeni tzv. Beogradskog sporazuma omogucila bi
prijem SRJ u Savet Evrope i pocetak pregovora o asocijaciji i
stabilizaciji sa Evropskom unijom. Trebalo bi da Ustavna povelja bude
usvojena u junu. Nisam siguran da ce to biti moguce, jer je napravljen
zastoj odlaganjem sednice saveznog parlamenta na kojoj je sporazum trebalo
da bude verifikovan. Prvi sledeci korak jeste formiranje ustavne komisije.
Ako tu ne bude zastoja, onda bismo mogli da ocekujemo i brzi rad na
Ustavnoj povelji. Imam utisak da su svi zastali s tim i zapoceli pripreme
za izbore, koji jos nisu na vidiku. Odlaganje u primeni Beogradskog
sporazuma platicemo usporavanjem reformi, a za nas je to cena koju ne
mozemo da podnesemo.
Moze li se dogoditi da, usled nase inertnosti, dobijemo Ustavnu povelju po
meri Solane i Crnogoraca, kao sto je to bio slucaj i sa
Sporazumom?
- Ne dopada mi se anticrnogorsko raspolozenje koje
provejava iz Vaseg pitanja. Nemojmo da raspirujemo strasti i izmedju Srba
i Crnogoraca, dosta je bilo toga. Crna Gora ima svoje interese, Srbija
svoje. Vreme je da se ti interesi dovedu u sklad u onom delu u kojem su
zajednicki. Ocuvanje zajednice Srbije i Crne Gore, sa veoma visokim
stepenom samostalnosti, primereno je ovom trenutku. Jedini pravi problem
je tu vezan za nivo harmonizacije odnosa izmedju njih u ekonomskim
pitanjima. Ali, to je proces u kojem ce biti prilagodjavanja na obe
strane, kao i u odnosu na trecu stranu, a to je Evropska unija. Radi se o
jedinstvenom procesu harmonizacije izmedju Srbije i Crne Gore i izmedju
njih i Evropske unije. Taj proces je i dugotrajan i veoma komplikovan. Za
teske probleme nema lakih i jednostavnih resenja.
Karadzic nije
pominjan, ali Ratko Mladic jeste
Sta ce se dogoditi ako srpske vlasti ne budu uhapsile ostatak
optuzenih? Da li nam Amerikanci veruju kada kazemo da Karadzic i
Mladic nisu u Srbiji?
- U vezi sa nekim cinjenicama oni
povremeno imaju bolje informacije nego mi. U svakom slucaju,
Karadzic nije bio pominjan. Mladica je pomenuo sekretar Pauel. Veoma
je vazno da se niko od optuzenih ne nalazi u zemlji, ili, ako se
nalazi, da bude uhapsen. |
Cini se da raste rasplozenje i za nezavisnu Srbiju?
- Danas,
zbog slozenosti odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, gradjani vole da cuju
da bi sve bilo lakse ako bi Srbija bila samostalna. Moze nam se razbiti o
glavu ta ideja da je sve lakse kada se presece, a tada cemo se pitati sta
to bese Vojvodina, sta to bese Sandzak, sta to bese Srbija. Imamo probleme
kojih jos nismo dovoljno svesni, kao sto su ekonomski mrtvi krajevi u
Srbiji, recimo Istocna Srbija, ili Kursumlija-Prokuplje, a u nekima od
njih nam samo jos nedostaju etnicke tenzije, pa da se cudom cudimo. A
upravo nam se to dogadja na Istoku, narastaju etnicke napetosti. U
nastojanju da se uvede ekonomska racionalnost, neke firme bivaju
zatvarane, ljudi ostaju bez posla, a pojedinci pokusavaju sve to da
objasne novom etnickom diskriminacijom. Sacekajmo da vidimo rezultate
popisa i da se jos jednom suocimo sa slozenoscu Srbije. Nadam se da cemo
tada svi shvatiti da nema lakih resenja.
Da li je Nacionalni savet za saradnju sa Hagom, ciji ste clan, poceo sa
radom i koji su rezultati?
- Zapoceli smo s radom i to je,
izmedju ostalog, doprinelo razresenju problema s americkom
administracijom. Konkretno, dovrsen je postupak transfera u Hag onih koji
su prihvatili poziv vlade, koja je obecala da ce Hagu ponuditi garancije
za odbranu sa slobode. To smo ucinili i sada ocekujemo odluke suda u Hagu.
Osim toga, poceli smo da otklanjamo probleme koji su postojali u nasoj
administraciji u vezi sa dostupnoscu svedoka istraziteljima iz Haga, kao i
u vezi sa dokumentima koji su trazeni, a nije bilo nikoga ko bi doneo
odluku o tome. Mi smo doneli odluke o citavom nizu dokumenata koji nisu
sporni, ali do sada nije postupano po zahtevima jer je bilo nejasno da li
nasa zemlja hoce ili nece da saradjuje. Sada je to jasno i zato postupci
idu brze.
l Da li ce koriscenje drzavnih arhiva i prikupljanje dokaza
za sudjenja pred Tribunalom biti namenjeno tuziocima ili ce imati svrhu da
pomogne nasim gradjanima da se odbrane?
- Sve sto je dostupno jednima,
mora biti dostupno i drugima. U postupku obe strane moraju imati jednak
pristup dokazima. Konkretno, meni licno, kao ministru, do sada su se
obracali advokati pojedinih optuzenih u vezi s dokumentima koji bi se
mogli nalaziti u SMIP i mi smo izasli u susret takvim
zahtevima.
Imate li informaciju da li policija zna gde su
preostali od dvadesetak lica koja se nisu dobrovoljno predala Tribunalu i
zasto ih policija ne hapsi?
- Poslednje informacije koje su
nam saopstene iz MUP govorile su o tome da se svega nekoliko osoba od onih
na spisku nalazilo u nasoj zemlji u periodu od poslednjih nekoliko meseci.
Ocekujem da ce Zakon o saradnji biti primenjen i da ce optuzeni biti
liseni slobode i u skladu sa Zakonom transferisani u Hag.
Nazad na
naslovnu |
mali.gif
Cvoca.GIF
line8.gif
