Bogdan Tirnani�, �lan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot
Spoljni poslovi: Lustracija mozga, srpski eksperiment
Stari de�ki
Onaj koji - poput potpisnika - ima ne�to protiv Haga, treba vi�e pa�nje da obrati na pona�anje srpske posluge. Takvome upozorenje: posle toga sledi - zbogom, pameti!
Ha�ki tribunal je, po nakaradnoj pravnoj pretpostavci, osnovan da procesira
individualne zlo�ine tokom ratova na tlu biv�e Jugoslavije (i Ruande). Ovim se
sudskim improvizorijumom, ka�u tamo�nji zvani�nici, skida omraza kolektivne
krivice sa svakog od ovda�njih naroda. Kao �to se to ve� dogodilo u Nirnbergu
pre vi�e od pola veka.
Ali, u praksi to izgleda malo druga�ije: stanovnici
pritvorske jedinice u �eveningenu (gde ima luksuznih �elija sa pogledom na
Severno more) uglavnom su Srbi, tek poneki Hrvat, mo�da i neki musliman, dok su
vo�e talibanske U�K i dalje na slobodi, i to pod oru�jem. Tako se, silom
prilika, Hag ipak pretvorio u sudnicu srpskom narodu. Ovaj pisac ne spori da je
sa srpske strane bilo u�asnih zlo�ina, �iji su protagonisti zaslu�ili ve�anje na
Terazijama. Opet se, na izvestan na�in, ponavlja presedan Nirnberga, grada u
kome su vode�e nacisti�ke glave�ine, krive za smrt vi�e desetina miliona ljudi,
osu�ene na smrt ili dugogodi�nje zatvorske kazne. Nemcima je kao narodu tobo�e
sve bilo opro�teno. Za�to su onda par slede�ih decenija proveli u statusu koji
je veoma sli�an polo�aju crnih robova u Americi pre gra�anskog rata? Jer su
zapravo bili kolektivno osu�eni. Unapred. Ne u Nirnbergu. Kod Monte Kasina.
Licitarski Vili Brant
Ono �to - da se vratimo u
sada�njicu - ne valja sa Hagom, nije toliko procesni postupak, �ije odvijanje
unapred izaziva sumnju da ga vode �lanovi sicilijanske mafije, nego je to
istrajnost Karle del Ponte da, uz obilatu pomo� propalih ameri�kih senatora
(Bajden), nastavi sa svojim zlo�ina�kim kursom lova na Srbe. �im se - pisanjem
tamo�njeg tiska - otkrije neki hrvatski zlo�in, ona odmah dotr�i na Balkan da
svojim ne�nim ru�icama otkopa kakvu kolektivnu grobnicu �rtava domovinskog rata
pobijenih svojevremeno srpskim oru�jem. A Ante Gotovina joj u bekstvu, skriva se
�ak u Zagrebu!
To bi se nekako i moglo podneti da sa brojem otkri�a srpskih
zlo�ina po brdima i poljima, u logorima naro�ito, ne rastu proporcionalno i
zahtevi sada�njoj jugoslovenskoj (zapravo srpskoj) vlasti. Amerikanci u tome
posebno preteruju da bi, ako se ikako mo�e, sa�uvali bar neki od obe�anih
donacijskih dolara: prvo su tra�ili da maknemo Milo�evi�a, da ga ve�emo i tako
to, pa su tra�ili transparentnu saradnju sa Hagom, zakon o toj saradnji, a onda,
kao najnovije, da se �in�i� i Ko�tunica izvine. Kome? �rtvama Blajburga? Gebels
je potrovao svoje �estoro dece da zaokru�i broj od pedeset miliona pobijenih
samo u SSSR-u, Poljskoj i Jugoslaviji, a Milan Marti�, siroti �andar, sedi u
bajboku samo zato jer je, da bi spasao od smrti 100.000 srpskih izbeglica iz
Krajine, naredio svom topni�tvu da ospe rasutom paljbom po Zagrebu, kojom
prilikom je, uz par kontejnera, smrtno stradalo �est osoba. A za�to ne sedam?
Kako su se oni zvali? Gde su sahranjeni? Za�to njihove porodice ne obela�avaju
dan i mesto smrti svojih najbli�ih?
Ameri�ki primer sledi Evropa, ali i
susedne dr�ave, biv�e jugoslovenske republike. Bez obzira na to �to je nepobitno
dokazano da zagreba�ka mafija vlada i ovda�njim, srpskim podzemljem - kupila je
nedavno i "Politiku" (tako da Darko Ribnikar, veran Slobi i Miri, mo�e poput
Mesi�a da izjavi: "Izvr�io sam svoj zadatak, najstarija srpska medijska ku�a
vi�e ne postoji!") - tamo�nja vlast kao uslov normalizaciji odnosa postavlja
tako�e zahtev da Ko�tunica uobrazi kako je Vili Brant i izvini se biv�oj bra�i
za agresiju. Oni se pak ne�e izvinjavati za Pakra�ku poljanu, za splitsku Loru,
za "Bljesak" i "Oluju". A o pobijenoj porodici Zec da i ne govorimo. Ubice su
davno oslobo�ene.
Na stranu to �to Ko�tunica nema nikakvog razloga da kle�i.
Nije on ubio Slavka �uruviju i poslao Ivana Stamboli�a da roni po dnu Dunava.
Nije �ak ni prevario svoju �enu. Potpuno je �ist, ta�no onoliko koliko je i
rigidan. Otuda je cena obnove dobrosusedskih odnosa suvi�e mala - ili suvi�e
velika, kako se uzme - za pokajni�ki gest. Osim �to je pokvarena. Zar im nije
dosta �to �e dobiti Prevlaku?
Srpska
posluga
�italac se s pravom pita jesam li ja, u me�uvremenu,
postao tvrdi srpski nacionalista. Ne. Takvo mi je ose�anje odvratno i mo�e se,
uz ne�to truda, potvrditi mojim �ivotnim gestovima iz pro�losti. Uostalom,
pitajte Slobu. Ali, bilo ovako ili onako, ja jesam Srbin ili se bar tako
smatram. Otuda sam spreman da ustvrdim da problem, kao i obi�no, le�i na na�oj,
srpskoj strani. �to bi rekao Brana Crn�evi�, oni iz Haga su jo� i pristojni u
pore�enju sa svojom srpskom poslugom.
Srpski batleri i ku�ne pomo�nice bi da
�ive u �vajcarskoj, ali da tamo ne putuju. Jer, ovda�nji antiratni profiteri,
uglavnom biv�i ube�eni komunisti ili vredni saradnici re�ima socijalisti�kog
samoupravljanja, tako�e i strani pla�enici, sve su, u okviru svojih nevladinih
organizacija, glasniji u cinkarenju navodnih (ili stvarnih) srpskih zlo�ina, dok
zlo�ine nad Srbima dosledno guraju pod tepih. Idu toliko daleko da im je �ak i
ta imenica - Srbin - mrska; oni �to ih je, sve iz zabave, pobila skautska U�K
jesu, prema tome, nealbanci. Po�to u Sarajevu nema ba� mnogo �iptarskih
poslasti�ara, pitanje je �ta behu hiljade onih koje su, tokom Karad�i�eve opsade
grada, pobili sledbenici Osame bin Ladena i njegovog dede po majci Alije? O �emu
je, je li, Patriot nedavno pisao. Valjda su bili Australijanci. Ili stoka bez
repa. Avlijaneri.
Bez obzira na providnost njihove rabote, ti kilavi
profesori i neuspele lezbijke, plus ne�to originalnih srpskih izdajnika, jednom
re�ju - antiratni profiteri, koji odra�e grlo tra�e�i sprovo�enje lustracije
(�istke), dakle i dalje staljinisti, ostvaruju sve ve�i uticaj u beogradskoj
duhovnoj sredini iz prostog razloga �to je �in�i�eva vlada umislila da dalje ne
mo�emo �iveti bez letovanja na Hrvatskom primorju. To je, razume se, genocidna
ideja. Zapanjuju�e je da u takvom uverenju ovaj nema�ki diplomac, doktor za
ni�ta, ina�e blizak hrvatskim mafija�ima, u�iva zna�ajnu podr�ku domicilnih
intelektualnih kapaciteta liliputanske provenijencije, onih koji su nau�ili svih
27 slova, ili, jednostavnije, onih koje je pamet napustila u rodnom selu dok su
jo� bili mali i �uvali ovce. Krave nisu smeli da im povere.
Tako smo, sve u
okviru opisane strategije, svedoci intenzivne kulturne saradnje od Triglava do
�ev�elije.
U tome ne bi bilo ni�eg lo�eg - jer, ipak smo susedi - da se svi
pona�aju kao Bajaga, Partibrejkersi ili ciganski orkestar Bobana Markovi�a,
najve�eg truba�a na svetu. Ode� i uzme� pare, do vi�enja. Ni�ta plakanje i
ljubljenje asfalta po Ilici. No, za divno �udo, ovde se tako�e smatra da pravog
pomirenja ne�e biti sve dok se u lijepoj njihovoj ne pojavi Bala�evi�,
vojvo�anska kreatura, onaj koji je pevao Titu misle�i da je taj ve�an.
Nestali u
plamenu
Da bi pripremili teren za njegovo (skoro) gostovanje,
ovda�nje kulturne institucije - pozori�ta naro�ito, a Centar "Sava" (kao
isturena institucija Budve) oba�ka - iskazuju sve ve�u meru epohalne
dezorijentacije. Potpisan je, primera radi, ugovor o "dugoro�noj saradnji"
(najmanje tri godine) izme�u Narodnog pozori�ta i istoimene podgori�ke ku�e koju
rukovodi beogradski apatrid Branislav Mi�unovi�, ina�e "dukljanski akademik" i
polaznik analfabetskog te�aja. Je li neko u Beogradu, onaj mali Ljuba Tadi�
recimo, �ita Crnogorski knji�evni list, glasilo gebelsovske mr�nje prema
Srbima?! Samo �to se Jozef sada zove Jevrem.
Ili je, drugi primer, jedno
pozori�te koje ionako slabo stoji sa ro�enim predstavama (najgori komad sezone
igran je u njemu, na pauzi svi pobegli bez kaputa) ustupilo na �itavih deset
(ili jedanaest?) dana svoju scenu slovena�kim kolegama da nam izvedu svoj
celokupni repertoar od 1945. godine, a u tom alpskom dru�tvu na�ao se i jedan
srpski konvertit, pisac i reditelj Du�an Jovanovi�, iz Molerove ulice, koji je,
u vidu svojevrsne zahvalnice, kasnije ispljuvao Beograd u svojoj kolumni u
ljubljanskom Delu. Mnogo mu ovde mra�no i depresivno. Nije se u svojoj
lakomislenosti zapitao kako bi Ljubljana izgledala posle 12 godina diktature
bankarskog �inovnika i tri meseca bombardovanja, kada je jedna beba ubijena dok
je pi�kila na no�i. Ali, ne haje Beograd: umesto da mu otpi�e kako dolikuje,
ovaj se grad okrenuo slovena�kim rediteljima, koji �e, za velike pare, postaviti
neke kerefeke uz obe�anje gospo�a Hrustanovi� (gradona�elnica) i Mojovi�
(agitprop) da im je bar premijera osigurana. Jer, sada je leto, nema kaputa.
Posebnu sklonost "ljudi od kulture", mada po ro�enju te�ki provincijalci,
ispoljavaju prema "hrvatskoj ba�tini", pa se Krle�a igra u gotovo svakoj
palanci.
Osim u Zagrebu. Po�to �e to, na gostovanju, jako dobro pro�i u Novoj
Gorici, �iji stanovnici i ne znaju ko je bio Fric. Zato su ovako aplaudirali:
tap-tap-tap.
Najzad - tu je i ispoljavanje ljubavi prema Sarajevu i
mud�ahedinskoj BiH. Mnogo smo im naudili. Mislio sam da je tamo bio rat. No,
svejedno, oni koji misle da je tamo bilo stra�no kao u Diznilendu tokom
renoviranja, prave se da ne znaju koliko je Srba (i Hrvata) pobijeno u Sarajevu,
u Dobrovolja�koj ulici, ili u "multietni�koj" Tuzli. U Tuzli je, za sekund,
nestalo u plamenu njih preko tri stotine. Prosto - izgoreli su.
Sve deca. To
je - da podsetimo one koje ne treba podse�ati na taj u�as - bilo 15. maja 1992.
godine. Ta�no deset godina kasnije, 15. maja 2002. godine, na dan op�te
nacionalne �alosti u Republici Srpskoj, u vreme zakasnele sahrane 60 i ne�to
vi�e neidentifikovanih �rtava masakra, ovde, u Beogradu, gostovalo je ba�
pozori�te iz Tuzle sa svojom verzijom "Hasanaginice".
Nisam oti�ao da
prekinem predstavu zato �to sam ranije ve� do�iveo nervni slom. Izgleda da me
jo� nije pro�lo.
Ali - da li je to kraj poni�enju?!
Nema �anse. Stigli su
Stari de�ki. Igrali su Pero Kvrgi�, veliki glumac, ina�e Srbin, i Vanja Drah,
koji se, po�to nije nikakav glumac, svojevremeno proslavio izjavom da bi srpske
mozgove trebalo pohraniti u formalin.
