Meki krediti za tvrdog siromaha
�eli�: Uzeli smo 1,6 milijardi dolara povoljnih zajmova
Lekciju da je olako zadu�ivanje om�a oko vrata budu�im generacijama koje treba da otpla�uju te zajmove trebalo je da nau�imo jo� davne 1977. godine, kada je u biv�oj dr�avi jugoslovenska privreda pove�ala svoje zadu�enje u inostranstvu za samo dve nedelje sa 7,5 na 15 milijardi dolara, a ta gre�ka je bila pla�ena nizom reprograma u periodu od 1982. do 1988. godine, velikim odlivom kapitala, niskim stopama rasta ( do jedan odsto), stalno visokom inflacijom, koja je recimo u 1989. narasla na 1.250 odsto.
U pro�loj deceniji SRJ svoje dugove iz tog kola�a nije otpla�ivala, ali su sada stigli na red, ba� kao i potreba da se, posle perioda donatorske pomo�i, novim zajmovima obezbedi pokretanje ekonomskog razvoja i izvla�enje zemlje iz ekonomske katastrofe u koju se survala u pro�loj deceniji, koju smo zavr�ili sa dru�tvenim proizvodom manjim za 60 odsto u odnosu na 1989., spoljnotrgovinskom razmenom ni�om za 70 odsto i najmanje tre�inom siroma�nog stanovni�tva.
Skupilo se dakle i staro i novo, a prostora za raniju gre�ku - da su krediti uzimani a nisu bili obezbe�eni realni izvori za izmirivanje garancijskih obaveza dr�ave po inostranim zajmovima - nema, tim pre �to ona ubudu�e postaje direktan du�nik. Sada dr�ava vi�e nema ni lo�e mogu�nosti koje je ranije obilato koristila da se zadu�uje kod centralne banke iz primarne emisije, �to je dobro uvezana obaveza i u trogodi�njem finansijskom aran�manu sa MMF-om, pa je, kod novog zadu�ivanja i otplate inostranih dugova, izreka - prostri se koliko ti je �irok guber - od izuzetne va�nosti.
|
Rano za komercijalne zajmove - Za pomenute zajmove u platnom bilansu ima prostora. U periodu do 2010. stepen zadu�enosti �e biti najve�i u 2006. godini, kada �e servis obih obaveza anga�ovati oko 25 odsto deviznog priliva od izvoza roba i usluga, �to je po svetskim merilima i gornja dozvoljena granica. Stvar bi bila kriti�na u periodu od 2006. do 2009., uz novo komercijalno zadu�ivanje, jer bi se pre�la ta granica i mogla bi da bude dovedena u pitanje eksterna likvidnost. Tek nakon toga zemlja �e biti sposobna da uzima i kredite pod komercijalnim uslovima. Naravno, u me�uvremenu, mogu�e je od dr�ave negarantovano zadu�ivanje u inostranstvu, ali to je onda rizik onoga koji uzima i onoga ko odobrava te zajmove, a ne dr�avne kase, obja�njava Stojan Stamenkovi� iz Instituta ekonomskih nauka. |
||||
Obi�an svet informacije o novim kreditima do�ekuju sa pitanjem - lepo, a ko �e to posle da otpla�uje i ima li nova vlast program bezopasnog zadu�ivanja, projektovan na du�e staze. Sume jesu zna�ajne. Prema podacima NBJ, u razdoblju od decembra 2.000. do 27. maja 2002. godine, SRJ su odobreni krediti za izmirenje ranijih zajmova u ukupnom iznosu od 2,196 milijardi dolara. MMF je odobrio 150 miliona dolara takozvanih � postkonflikt olak�ica", odnosno kredita za refinansiranje dospelog ranijeg duga prema ovoj finansijskoj instituciji.
Evropska unija je dala zajam od 207 miliona dolara, za regulisanje zaostalih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci, a Svetska banka konsolidacione zajmove u iznosu od 1,839 milijardi dolara, tako�e za refinansiranje dospelog duga. Svi ovi krediti, me�utim, ne mogu se tretirati kao novo zadu�enje, ve� kao zamena ranijih dugova sa daleko povoljnijim uslovima njihove otplate i bili su neizbe�ni jer je re� o prioritetnim poveriocima koji nikome ne otpisuju obaveze i sa kojima se jednostavno ne mo�e sra�ivati dok se ne prihvati izmirivanje dugova.
U su�tini oni su pomo� da zemlja bude sposobna da otplati zadu�ivanje iz pro�losti, pa tako, na primer, konsolidacioni zajmovi Svetske banke imaju rok otplate od 30 godina, sa tri godine po�eka, uz koncesionalne uslove, dakle povoljnije od tr�i�nih.
Ono �to jesu novi krediti, za koje se zemlja zadu�ila u periodu od decembra 2000. do 27. maja 2002. godine, novo je breme te�ko 1,592 milijardi dolara, a re� je najpre o stend-baj aran�manu MMF-a od 256 miliona dolara i nedavno odobrenom novom trogodi�njem finansijskom aran�manu od 829 miliona dolara.
Od ukupno 172 miliona dolara od Svetske banke, datim po najpovoljnijim IDA uslovima, na kredit za strukturno prilago�avanje, odnosno za podr�ku platnom bilansu i bud�etima otpada 70 miliona dolara koje �e koristiti Srbija (rok otplate je 20 godina, po�ek deset godina, bez kamate i samo sa tro�kovima od 0,75 odsto godi�nje), zatim za prestrukturiranje bankarskog i privatnog sektora Srbiji je odobreno 85 miliona dolara pod istim uslovima, kao i sedam miliona dolara za carine i jo� 10 za obrazovanje.
Evropska investiciona banka odobrila je zajmove od 78 miliona dolara za projekat obnove �elezni�ke infrastrukture ( na 20 godina i uz po�ek od pet godina) i od 61 miliona dolara za projekat hitne sanacije saobra�aja, pod istim uslovima. Kod Evropske banke za obnovu i razvoj zadu�ili smo se za 196,9 miliona dolara i to za projekat rekonstrukcije �TP Beograd 52,5 miliona, za EPS 92 miliona, a gradu Beogradu dato je jo� 52,4 miliona dolara. Te kredite valja otplatiti za narednih 15 godina , uz po�ek od pet godina.
I najzad ovaj spisak se zavr�ava sa dva kredita iz 2000. godine - �vajcarske vlade od 15,8 miliona dolara radi upisa kapitala SRJ u Evropsku banku za obnovu i razvoj ( pozajmicu treba vratiti kroz deset godina, uz po�ek od pet godina, a kamate nema) i Nema�ke od 45 miliona dolara pozajmice odobrene za EPS. Valja naglasiti da su neki od ovih kredita zaklju�eni, ali da sredstva jo� nisu povu�ena.
Odgovor na pitanje koliko je te�ko breme od 1,6 milijardi dolara novih dugova, koje je preuzela dr�ava, i kako se ono uklapa u razvojne mogu�nosti zemlje u narednim godinama, potra�ili smo od srpskog ministra za finansije Bo�idara �eli�a. Po njegovim re�ima, napravljena je dugoro�na projekcija mogu�nosti zadu�ivanja za narednih pet i deset godina i ona je pokazala da su prihvatljivi krediti me�unarodnih finansijskih organizacija, koji imaju povoljnije kamate i ostale uslove, kao i da prakti�no zemlja sada ne mo�e da uzme zajmove koji nisu najmanje za 35 odsto bolji od onih koji se mogu dobiti pod komercijalnim uslovima.
To je prakti�no projekcija koju podr�ava i MMF i koja je potvr�ena u svim nabrojanim novim zadu�enjima, �ak i kada je re� o zajmovima koje nije garantovala dr�ava, recimo za grad Beograd ili koje daju razvojne banke za mala i srednja preduze�a. �eli� najavljuje, da �e zakonom o bud�etskom sistemu biti utvr�eno gde se mogu dati dr�avne garancije i o tome vi�e ne�e mo�i, kao ranije, da odlu�uje ni�iji pojedina�ni potpis. Naravno preduze�a �e, tako�e, mo�i da se zadu�uju u inostranstvu, ali bez garancije dr�ave, onoliko koliko im budu verovali poverioci i koliko budu spremni da u njih ula�u svoje pare.
Zemlja, koja je svoju ekonomiju dovela na tako niske grane, na kakve je pala na�a u Milo�evi�evoj deceniji pogubnih �godina razvoja", naravno da ne mo�e da krene sa dna bez novih dodatnih sredstava, tim pre �to joj predstoji te�ak period da razvoj uskladi sa ozbiljnim reformama prakti�no u svim oblastima, koje su i skupe i bolne. Vreme donacija je pro�lo, takozvane meke kredite pre svega od me�unarodnih finansijskih organizacija smo obezbedili, sada preostaje da se privatizacijom i direktnim investicijama privuku pare koje �e povu�i za sobom razvoj privrede, pre svega prestrukturiranje postoje�ih i �to je mo�da jo� va�nije razvoj novog privatnog biznisa u Srbiji.
Neki predah je obezbe�en, jer kako nagla�ava �eli�, novi krediti uzeti uglavnom za infrastrukturu i strukturno prilago�avanje, smanji�e tro�kove tranzicije za doma�e poreske obveznike za jedan do dva odsto godi�njeg bruto nacionalnog dohotka i razvu�i ih na niz narednih godina, uz otplatu pod najpovoljnijim uslovima. Za razvoj ekonomije i otplatu dugova ostaje druga runda i ono narodno � ko umije , njemu dvije."
Bojana Jager
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
spacer.gif
Description: GIF image
