VELIKI USPEH U TRETIRANJU PROSTATE
Jedna od veoma cestih bolesti koja se javlja kod muskaraca starijih godina je benigna prostaticka hiperplazija (BPH). To je u pocetnom stadijumu relativno dobrocudno obolenje koje se poslednjih godina uspesno kontrolise medikamentnom terapijom. Ono se sastoji u uvecanju prostate, covekove zljezde koja se obvija oko uretra.
Kako covek stari, prostata raste i pocinje sve vise da steze uretar. Ona time uzrokuje teskoce sa mokrenjem i zadrzavanje mokrace u besici, cesta dnevna i nocna otezana mokrenja, infekcije urinarnog trakta, krvarenja i nezeljena dejstva zadrzane mokrace na bubrege (u kojima moze doci i do stvaranja kamena), postupno dovode bolesnika do stadijuma bolesti u kojem se mora primeniti hirurska intervencija. Samo u SAD oko 9 miliona ljudi pati od BPH. Godisnje se u toj zemlji izvrsi oko 400.000 hirurskih operacija uklanjanja dela uvecane prostate. To je bio razlog da se pod pokroviteljstvom americkog Nacionalnog instituta za zdravlje pokrene opsezna studija nove mogucnosti kontrole rasta benignog adenoma prostate.
Na sastanku Americkog uroloskog drustva, odrzanog u Orlandu 28. maja 2002. godine, izlozeni su najnoviji nalazi novog pristupa pomaganja ljudima obolelim od BHP. Veliko ohrabrenje svima koji pate od benignog adenoma prostate, ili onima koju tu bolest mogu ocekivati, je odlaganje susreta sa skalpelom hirurga ili nekom drugom invazivnom tehnikom. Neki od njih mozda do kraja svog zivota, zahvaljujuci novom naucnom otkricu, nece morati da iskuse ove nevolje.
U 17 medicinskih centara, u proseku tokom 4,5 godine, lekari su pratili tok bolesti priblizno 3.000 ljudi starih 50 i vise godina koji su imali BPH. Ispitanici su bili podeljeni u cetiri grupe. Oni iz prve grupe bili su leceni Proscar (finasteride) tabletama od 5 mg. Lica iz druge grupe primala su 4 ili 8 mg leka Cardura (doxazosin), a ona iz trece, ciljne grupe oba ova leka, Proscar i Cardura. U cetvrtoj, kontrolnoj grupi nalazili su se bolesnici koji nisu dobijali pomenute aktivne supstance. Ne znajuci za to, oni su posluzili za odredjivanje placebo efekta.
Proscar i Cardura su bili lekovi izbora, jer su oni u skorijoj proslosti pokazali najbolji ucinak u slucaju BPH. U kombinaciji ova dva leka svojim zdruzenim delovanjem smanjila su rizik rasta BPH obolelih za 67% u odnosu na placebo grupu ispitanika! Sam Proscar u tom pogledu iskazao se u prvoj grupi sa ucinkom od 34%, a Cardura u drugoj sa 39%. Odgovarajuce vrednosti za kombinaciju lekova kod smanjenja rizika izlaganja obolelih invazivnoj hirurskoj intervenciji iznosila je 69%, prema 64% za Proscar, odn. 8% za lek Cardura.
Slicni veoma povoljni rezultati dobijeni su i za rizik zadrzavanja mokrace u mokracnoj besici. U "tandemu" Proscar i Cardura su ga umanjili za 79%, dok su vrednosti za izdvojene ove lekove iznosile 67%, odn. 31%.
Mnoge ljude ugrozene pomenutom bolescu obradovace i vest koju je saopstio dr L. Nyberg na sastanku Uroloskog drustva. On je izneo da je veoma mali broj pacijenata koji su primali medikamentnu terapiju imao teskoce sa mokrenjem i da niko van placebo grupe nije imao problema sa bubrezima koji bi poticali od BPH.
Do kraja 2002. godine u naucnoj literaturi naci ce se detaljni rezultati ove znacajne medicinske studije. Do tog vremena, oni kojima Pfizer-ovi lekovi Proscar i Cardura nisu skupi, uz saglasnost svog urologa, mogu sebi da pomognu odmah po citanju ovog clanka.
(za vise podataka zainteresovani se mogu obratiti Jane DeMouy ili Mary Harris preko: [EMAIL PROTECTED])
Prof. dr Vladimir Ajdacic
