|
Prevlaka nekad i sadratovalo simbolima i zbog simbola Pro�la je skoro jedna decenija otkako se na malom poluostrvu Prevlaci, na ulazu u Bokokotorski zaliv, nalazi mirovna misija UN zbog spora Beograda i Zagreba oko (ne)priznavanja avnojevskih granica u biv�oj Jugoslaviji. Pismo koje su ministri spoljnih poslova Goran Svilanovi� i Tonino Picula nedavno uputili Savetu bezbednosti sa sugestijom da se mirovnoj misiji UN okon�a mandat - budu�i da jugoslovenska strana prihvata princip da se biv�e me�urepubli�ke granice uva�e kao me�udr�avne - razuman je �in �ak i kad ne bi bio element normalizacije odnosa izme�u Jugoslavije i Hrvatske, a jeste i tome od velike koristi. Kad je �ef na�e diplomatije izjavio da pitanje granica izme�u Jugoslavije i Hrvatske nije vi�e ni teritorijalno ni bezbednosno, nego psiholo�ko, stekao se utisak da smo se najzad probudili iz ratnog bunila i da smo sada mo�da u stanju da smireno sagledamo posledice jednog iracionalnog rata i ko�marne atmosfere u kojoj smo se nalazili za vladavine Slobodana Milo�evi�a. Ima li i�eg iracionalnijeg u odnosima me�u dr�avama od spora oko male, nenaseljene i neplodne teritorije, �iju bezbednost garantuju snage UN od samo 21 vojnika, �to je najmanja mirovna formacija svetske organizacije u njenoj istoriji? Na prostoru biv�e Jugoslavije se �esto ratovalo simbolima i zbog simbola. Prevlaka je za Jugoslaviju, a osobito za Crnu Goru, simbolizovala stra�u na ulazu u kotorsku luku, koja nije smela da bude u hrvatskim rukama. To par�ence kamenite zemlje je smatrano za va�an strate�ki punkt, iako su se vremena, kad su se haubicama sa brdskih utvrda zaustavljale strane neprijateljske topovnja�e na ulazu u skrovite zalive, odavno bila promenila. Za Hrvatsku je Prevlaka naprosto bila deo hrvatske teritorije za koju se ratovalo. Oko toga Franjo Tu�man nije �eleo da se poga�a. Za tada�nju JNA, a potom i za Vojsku Jugoslavije, o�uvanje Prevlake je bilo strate�ko pitanje, ali, u ratnoj zapaljivosti, i pitanje �asti, �to je svet samo donekle mogao da razume, ali ne i da prihvati. Tada�nji me�unarodni posrednici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven imali su podr�ku Saveta bezbednosti UN da se Prevlaka demilitarizuje i stavi pod kontrolu "plavih �lemova". Za Jugoslaviju je to bio jedini na�in da, kako se od nje tra�ilo, u zate�enim administrativnim granicama prizna Hrvatsku. Tada�nji predsednik Jugoslavije Dobrica �osi� je bio u Saveznoj skup�tini izlo�en �estokom napadu, posebno �e�eljevih radikala, zato �to je pristao na takvo re�enje, a tada�nji savezni premijer Milan Pani�, koji nije imao istorijskih optere�enja, zgranuo je �ak i me�unarodne posrednike izjavom da bi bilo najbolje da se Prevlaka "digne u vazduh" i da se "napravi mir". Sa istorijskog stanovi�ta, me�utim, Prevlaka nije bila sporna. U Kraljevini Jugoslaviji je pripadala Dubrova�kom srezu, a od 1939. godine Banovini Hrvatskoj. U Titovoj Jugoslaviji je ostala u administrativnim granicama Hrvatske. Izdvajanjem Hrvatske iz Jugoslavije na�la se na hrvatskoj teritoriji. U �enevi su se 20. oktobra 1992, u prisustvu Vensa i Ovena, sastali �osi� i Tu�man da bi se dogovorili o normalizaciji odnosa izme�u dve zemlje. Jedan od uslova za to bila je demilitarizacija Prevlake. Iako je general Sati� Nambijar, komandant snaga UN, sve�ano saop�tio da je na tlu Prevlake upravo pobodena plava zastava, pregovori su se iskomplikovali jer je Tu�man insistirao na tome da se "u grani�no podru�je Hrvatske mora locirati hrvatska grani�na policija". Sticajem okolnosti pisac ovih redova je bio tada, u svojstvu �osi�evog savetnika za �tampu, svedok te rasprave. Na Tu�manov zahtev da se na Prevlaku po�alju hrvatski grani�ari, Vens i Nambijar su u jedan glas odgovorili da u plavoj zoni mogu da budu samo posmatra�i UN. Rasprava izme�u Vensa i Tu�mana je postala �u�na i tekla je, ukratko, ovako: Tu�man: "Neka onda budu samo dva-tri carinika, ali moraju tamo biti. To je hrvatska granica, a posmatra�i su tu da vide da nema ni�eg drugog. U protivnom, to bi zna�ilo da odustajemo od suvereniteta". Vens: "Napravili ste veliki problem bez pravog razloga. To je teoretsko pitanje". Tu�man: "Bitno je da okupator napusti na�u teritoriju. Pristali smo da se ona demilitarizuje, a sad �elimo simbol - da je na� suverenitet povra�en. Neka budu u civilu, carinici ne nose oru�je". Vens: "Moraju da budu van plave zone". Tu�man: "Ve�e sigurnosti nala�e da se po�tuju hrvatske granice". Vens: "To ugro�ava demilitarizaciju". Tu�man: "Ne mogu s tim da se slo�im. Ne�u da odustanem od svoje teritorije". Vens je dao pauzu, a potom je predlo�io da se na granicama uspostavi zajedni�ka, a ne samo hrvatska, carinska kontrola. Tu�man je nevoljno prihvatio kompromis. Punu deceniju posle toga, na svakih �est meseci na Prevlaci se smenjivao vod od dvadesetak "plavih �lemova". U me�uvremenu je bilo nekoliko susreta na ministarskom nivou koji su bili posve�eni navodnoj normalizaciji, ali se oko Prevlake nije maklo s mrtve ta�ke. Rat simbolima je trajao u svesti. Danas je mala Prevlaka, oko koje se bio uzbudio ceo svet, dosta daleko, a mnogim Srbima je i Crna Gora oti�la daleko. Posle svega �to se desilo u Krajini, Bosni i, pogotovo, na Kosovu, Prevlaka je gotovo van na�e svesti i sve je manje i psiholo�ko pitanje, a sve vi�e samo kamenjar za mali maslinjak. |
vrati.gif
Description: GIF image
