Mi ho�emo prvo EPS da uredimo i napravimo savremenu kompaniju, a jednom kada je uredimo, onda �emo odlu�iti da li da je prodamo i koje delove da prodamo, odnosno privatizujemo
Poznato je da je cena struje kod nas,
gledano u nominalnom iznosu, niska u odnosu na druge zemlje i da ta cena treba
da se pove�a dva puta, mo�da i vi�e. Da li pove�anje treba da se odvija
postepeno i koji je to rok u kome je predvi�eno da dostignemo "pravu"
cenu?
To je period do 2004. odnosno
2005. godine. Mi smo sada na dva centa po kilovat-satu, a pro�log januara smo
krenuli sa 0,9 centi. Namera nam je da do tog roka do�emo do 2-2,5 centa. To
nisu cene kao u Evropskoj uniji gde je cena i 10 centi po kilovat-satu, to je
nivo nekih zemalja u okru�enju i nivo za koji mislimo da �e gra�ani Srbije mo�i
da plate za dve-tri
godine.
Da li �e sa takvom cenom, kada bude bila dostignuta, proizvodnja struje mo�i da
bude profitabilan posao u Srbiji?
- Kada
cena bude bila tolika, to �e biti najnormalniji posao i mo�i �e da se zaradi.
Na�a sada�nja proizvodna cena je 3,1 centa a gra�anima struju napla�ujemo po dva
centa. Ako se zna da je procenat naplate oko 80 procenata, onda zna�i da struju
prodajemo duplo jeftinije. Kada budemo mogli da struju napla�ujemo tri centa,
onda smo na nuli. Iznad toga je
profit.
Bilo bi zanimljivo da objasnite kako to da Srbija nalazi ra�unicu da proizvodi
struju po znatno ni�oj ceni nego, recimo, Bosna i Hercegovina koja tako�e ima
neke hidropotencijale?
- Imamo dobru
kombinaciju termo i hidropotencijala. Dve tre�ine je termo i jedna tre�ina je
hidro. Imamo dve termoelektrane, "Kostolac" i "Kolubaru" na samim rudnicima i to
je relativno jeftino gorivo. Kad ka�em jeftino, mislim jeftino u odnosu na
Evropu a ne u odnosu na srpske
prilike.
U Elektroprivredi Srbije je zaposleno oko sedamdeset hiljada
ljudi...
- �ezdeset
hiljada.
�ezdeset hiljada. Prema raspolo�ivim saznanjima, to je preveliki broj.
Pretpostavljam da tako velik broj zaposlenih optere�uje cenu elektri�ne
energije.
- Tako je. U tih �ezdeset
hiljada ima i oko pet i po hiljada jamskih rudara. To je neprirodno, ti rudari
nisu deo tehnolo�ke celine EPS-a i njih je neko 1990. godine priklju�io. Od tih
rudara �emo napraviti posebno javno preduze�e tako da vi�e ne�e biti u EPS-u. Tu
je i 7 300 ljudi sa Kosova koji su dole, naravno ne svojom krivicom, izgubili
posao.
Mi ho�emo da za te ljude
napravimo model koji bi verovatno bio dobar za sva javna preduze�a (�TP,
sudstvo, zdravstvo) gde bi cele ove godine oni ostali na platnom spisku, a posle
ove godine da nastave da primaju ono �to sada dobijaju a to je 60 odsto svoje
plate ali da uplatilac ne bude EPS nego Ministarstvo za socijalna
pitanja.
Tre�i krug su zaposleni u
preduze�ima koja se ne bave onim �to je osnovna aktivnost EPS-a i koja �e biti
izdvojena iz EPS-a. Na primer: u "Kolubari" imamo ljude koji rade na kopovima a
kopovi su udaljeni od zgrade; zna�i, mi tim rudarima moramo u toku dana da
obezbedimo hranu. To nije sporno, ali je sporno da li EPS treba da ima
specijalizovano preduze�e koje se time bavi ili EPS treba da raspi�e tender.
Mo�da �e na tenderu da dobiju "Tri grozda", a mo�da �e to biti
"Kolubara-ugostiteljstvo". "Kolubara-ugostiteljstvo", dakle, gubi ekskluzivnog
klijenta, ali dobija mogu�nost da ra�iri posao na drugoj strani: mo�da mo�e da
otvori svoje restorane, sigurno mo�e da otvori restorane.
Na Zapadu pitaju koji je va� posao -
na� posao je da proizvodimo, prenosimo i distribuiramo struju. I tu se
zaustavljamo. Da li radnici treba da idu na odmor? Jeste, radnici treba da idu
na odmor, ali pitanje je da li EPS treba da ima svoje preduze�e koje to
organizuje ili mo�e da se raspi�e tender i ako imate pet ponuda, sigurno je da
ste u prilici da podignete i kvalitet usluge. A EPS-turs mo�e da bude
najnormalnija turisti�ka
agencija.
Ipak, liberalizacija i privatizacija podrazumevaju i odre�ene
opasnosti?
- Sve ovo �to govorimo odnosi
se na takozvano restrukturiranje i to nema veze sa privatizacijom. Zna�i: mi
ho�emo prvo EPS da uredimo i napravimo savremenu kompaniju, a jednom kada je
uredimo, onda �emo odlu�iti da li da je prodamo i koje delove da prodamo,
odnosno privatizujemo.
Ono �to se de�ava
kada se cene liberalizuju, jeste da one padaju. To se kod nas nije ispoljilo
zbog toga �to smo po�li od veoma niske cene. Evo kako se to de�ava. U budu�nosti
�e neki kvalifikovani kupac, recimo neki metalski kombinat, mo�i na godi�njem
nivou da ugovori snabdevanje strujom sa elektranom u zemlji ili u regionu,
Bugarskoj, Rumuniji, ve� gde je najzgodnije i najjeftinije, a EPS bi tu struju
samo preneo do potro�a�a i to bi naplatio. Ako postoji vi�ak struje u okru�enju,
mo�i �ete da kupite tu struju a ne, na primer, struju iz �erdapa ako procenite
da vam je to skupo. To je poenta liberalizacije ali je za to potrebno da pro�e
nekoliko
godina.
Da li Srbija sa izvozom struje ra�una kao sa strate�kim
resursom?
- Apsolutno. Otprilike za dve
godine mislim da �e proizvodnja biti balansirana sa potrebama. Mi smo 1990.
godine izvozili dvadeset procenata struje koje smo tada proizvodili. Od �est
milijardi kilovat-sati koje smo tada izvozili (proizvodili dvadeset), do�li smo
na to da smo pro�le godine mi kupili tri milijarde
kilovat-sati.
Mi mo�emo da se vratimo na
ono mesto na kome smo bili a to je da budemo vode�a elektroprivreda Balkana. Po
mome mi�ljenju, struja je apsolutno kapitalni izvozni resurs koji ova zemlja
ima, pod pretpostavkom da se u tu oblast prethodno ulo�i novac i da padne
potro�nja, a potro�nja �e pasti kada se ljudi budu vi�e orijentisali na
alternativne vidove energije, kao �to je
gas.
�ta �e biti sa rafinerijama? Da li Srbiji trebaju dve rafinerije? Da li treba
ijedna rafinerija?
- Kada do�e do
integracije gasnog i naftnog sektora u okru�enju, sasvim je normalno da ima vi�e
rafinerija. Na podru�ju biv�e Jugoslavije ima pet rafinerija. Postoji rafinerija
u Ma�arskoj, Bugarskoj, Rumuniji, u Makedoniji, tako da postoji vi�ak
kapaciteta. Ideja je da ulo�imo dvesta do dvesta pedeset miliona dolara u svoje
rafinerije, pre svega u rafineriju u Pan�evu po�to je ona bolja i modernija i da
sa�ekamo sa liberalizacijom tr�i�ta.
Kada bismo sada potpuno liberalizovali tr�i�te u regionu i da su NIS i
Jugopetrol privatizovani i da je, recimo, OMB ili Helenik ili neka od tih
velikih firmi kupila na�e pumpe, onda je apsolutno jasno da se u ovom �asu ne
bismo snabdevali iz svojih rafinerija jer bi to bilo skuplje, skuplje po�to
ni�ta nismo ulagali, budu�i da su bile bombardovane. Snabdevali bismo se iz
rafinerija u Ma�arskoj ili iz Burgasa u Bugarskoj. Mi ho�emo da obnovimo svoje
rafinerije da ljudima za dve-tri godine, kada se liberalizuje tr�i�te, ekonomski
bude isplativo da se snabdevaju ovde, �to je i prirodno, a ne da neko ko ima
pumpu pedeset kilometara od Pan�eva, dovozi naftu iz rafinerije u
Budimpe�ti.
SRBOLJUB BOGDANOVI�
