Za veliko postovanje je odluka Haskog tribunala da se u procesu protiv Slobodana Milosevica osloni malo i na nauku, a ne samo na lazi mnogih iz velikog niza takozvanih svedoka (jer na haskoj sceni ucimo da rec svedok moze biti sinonim za ekskluzivno nacionalnog agitatora, a sam cin svedocenja moze se pretvoriti u nastavak specijalnog rata na specijalnom mestu protiv neprijatelja).
| 'Balkan je pakao poplocan zlim namerama velikih sila. Dzon Ganter |
Posto izvrsitelji
medjunarodne pravde zele i da shvate sta se ovde dogodilo u poslednjih deset
godina, neizbezno moraju da konsultuju istoriju. I evropska i americka
istoriografija bavile su se Balkanom tako da ima dovoljno knjiga, pa nisu morali
da narucuju specijalnu studiju ("Srpski nacionalizam u 20. veku") od Odri
Helfant Bading, istoricarke sa Harvarda. Naucnu skrupuloznost autorke ne mozemo
sasvim dovoditi u pitanje (jer njeno delo imamo sturo prepricano u stampanim i
elektronskim medijima), ali su skandalozno sporne sama narudzbina i tema. Ne
samo sto predstavljaju zloupotrebu nauke, nego i zato sto na optuzenicku klupu
stavljaju celi narod, mada su nas ubedjivali da se ne radi o kolektivnoj nego o
pojedinacnoj krivici.
Ako vec hoce da se bave istorijom, tuzioci i sudije iz
Haga moraju znati sta se sve dogadjalo u Evropi u poslednjih 150 godina (recimo,
nesto o "nacionalnim budjenjima" u 19. veku koja je istorijska nauka pozitivno
ocenila), kao i da su u tom periodu na Balkanu bile i raspale se dve carevine,
da su uz pomoc velikih sila nastale nove drzave i da je zatim nestala i SFRJ (a
za ovaj poslednji raspad pouzdani svedok bi mogao biti bivsi nemacki ministar
inostranih poslova Hans Ditrih Genser). Dakle, u Hagu bi, prvo, morali znati (a
istoricarka Bading utoliko vise) da je nenaucno i da predstavlja politicko
silovanje uspostavljati liniju kontinuiteta izmedju ideja i pokreta s kraja 19.
i onih s pocetka 20. veka. Govoriti o nacionalnim idejama tog vremena iz
danasnjeg ugla, a posle iskustva sa nemackim nacizmom, jeste isto sto i ljutiti
se sto u ondasnje vreme u Srbiji umesto telegrafa nije postojao internet. Pri
tom je pretposlednju Jugoslaviju - SFRJ - napravio dogovor Cercila, Ruzvelta i
Staljina, a za njih se ne moze reci da su srpski nacionalisti, niti je Beograd
bio Jalta.
Ima mnogo besmislica u narucenoj studiji, bar po interpretaciji u
nasim novinama, na primer da su Srbi sanjali i sanjaju vaskrs Dusanovog carstva.
Nikada ta nacija, toliko sada omrazena, nije imala snage za taj san. To su mogle
evropske monarhije deset vekova da sanjaju restauraciju Rimskog carstva, a danas
i NATO kada uzima njegove granice za prirodni i bezbednosni prostor zapadne
civilizacije. Da bi izvela tezu o vekovnom postojanju srpskog nacionalizma,
istoricarka se poziva na naslov clanka (?) iz 1939. godine "Gde su Srbi - tu je
i Srbija". Kakva bi se tek teorija mogla izvesti za engleski rasizam kao
kolektivno opredeljenje ako bi se oslonili na stav britanskog novinara u The
Spectator: "Britanija je u principu englesko govorno podrucje, hriscanska i
bela...".
U zivom pesku balkanske istorije nijedan se narod ne moze
posmatrati sam za sebe, i svaki njegov korak vekovima su kontrolisale velike
sile. Upucujemo radoznale sudije i tuzioce iz Haga, a i istoricarku sa Harvarda,
da procitaju sledecu ocenu americkog istoricara Oskara
Haleckog:
| 'Mozda bi najbolje resenje bilo da satremo svakog treceg Balkanca. Hauard Brubejker |
"Nacionalne drzave na
podrucju Balkana, na kom su dugo potlacene nacije jugoistocne Evrope ponovo
stekle slobodu i nezavisnost, naizgled predstavljaju trijumf prava na
samoopredeljenje - samo naizgled, jer su velike sile, nakon sto su potpomogle
oslobadjanje hriscanskih naroda na ovom poluostrvu, nastavile da se mesaju u
njihove komplikovane probleme. Muke nastale u takvoj situaciji uskoro su
iskoriscene kao argument protiv nacionalnog samoopredeljenja. Prazna prica o
tome kako Evropi preti "balkanizacija" nije nepravedna samo prema nacijama na
Balkanu...".
Haski nalog
harvardskom istoricaru nazalost nije motivisan potrebom da se angazuje nauka,
vec da se jos nedokazana haska tuzba ucini dokazanom jednim
politicko-propagandnim delom. Opet lazni svedok! Da li zbog uticaja mocnih
lobija ili zbog corsokaka u koji ide sudjenje Milosevicu (a pre svega zbog toga
sto na njemu nema Tudjmana, Izetbegovica, Tacija, Haradinaja) Hag pocinje
politicki i istorijski da sudi pokolenjima i vekovima. A po nalogu se onda u
srpski nacionalizam moze pretvoriti sve (svaka istorija je do sada bila
nacionalna) - i to sto je srpski nacionalista Milos Obilic rasporio Murata, kao
i proboj srpske vojske na Kajmakcalanu. Ili je stvar mnogo jednostavnija - da na
pocetku 21. veka velike sile kroz Hag od nekog moraju da naprave tacku za
dosadasnju istoriju Balkana koju su same pokrenule pocetkom 20. veka.
Kakva smejurija! Svet je Srbima stalno preporucivao da se oslobode
viska istorije, a sada im Hag i Harvard na taj visak dolivaju viskove najcrnjeg
istorijskog taloga.
