|
Put kojim ne treba i�iVladimir Jevgenijevi� Ivanovskij: Parcelisanje Balkana i
stvaranje nekih dr�avica donelo bi samo veliku �tetu
Vladimir Jevgenijevi� Ivanovskij. Tako se zove novi izvanredni i
opunomo�eni ambasador Ruske Federacije u SR Jugoslaviji. Va�i za dobrog poznavaoca balkanskih prilika, biv�e SFRJ i sada�nje SRJ. I on �e se sam potruditi da uradi sve �to je u njegovoj mo�i, na najbolji mogu�i na�in, kako njegov mandat ne bi bio samo pusti boravak u na�oj zemlji. Dakle, Vladimir Ivanovskij; "Svi smo mi iza�li iz istog �injela. Zna�i, ro�en sam 1948. Otac je bio vojno lice. Za deset godina promenio sam jedanaest �kola. Zavr�io sam vojnu �kolu, za in�enjera, a zatim i dobro poznati Moskovski institut za me�unarodne odnose MGIMO. I odmah po zavr�etku studija, pre dvadeset pet godina, po�eo sam da se bavim Jugoslavijom. Ranije sam dva puta du�e boravio u Jugoslaviji, radio u ambasadi Sovjetskog Saveza. I u Moskvi, u Ministarstvu inostranih poslova, vi�e godina sam se bavio Jugoslavijom, u Odseku za biv�u Jugoslaviju u okviru Tre�eg evropskog departmana. Onda sam bio generalni konzul u Istanbulu, zatim ambasador Ruske Federacije u Makedoniji. I, eto, opet Beograd, kao ambasador u SR Jugoslaviji. - I �ovek koji je radio za Kontakt grupu koju je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija... � Vidite, u Kontakt grupi bio sam �lan ruske delegacije. - Dakle, svedok ste i u�esnik pregovora u Dejtonu. Va� sada�nji pogled na taj trenutak, na te pregovore? � Sve �to je moglo da se uradi tog trenutka, uradilo se. Situacija se pobolj�ala, to je moje mi�ljenje, iako nisam odgovoran da ocenjujem. Sve je na dobrom putu, vi�e-manje, da se do�e do nekog pravog i dobrog kraja. - Mo�e se re�i da ste postali veliki poznavalac Balkana i balkanskih pitanja uop�te. � To su, kako se ka�e, glasine... - ... Ne, nisu. Re� je o �injenicama. � Dobro... Ja uvek ka�em: Balkan, to je ne�to specifi�no. Specifi�no u Evropi. Stvarno, u toku ovih godina, a bilo ih je dosta, mnoge stvari sam shvatio i morao sam da shvatim. Pre svega, mora� da shvati� narav �ovekovu, njegovu du�u, pa du�u Balkana i to dolazi kao jedna baza; posle dolaze politi�ka pitanja, saznanja, iskustva. U tom smislu, u proteklih dvadeset pet godina ne�to sam postigao. Pa morao sam? Naravno, jo� jednom moram da ka�em da sebe ne smatram vrsnim poznavaocem, kako ste Vi rekli... - ... Ali, poznavaocem. � Ne�to znam, ali ne mogu da ka�em da sam vrsni stru�njak. - Poznato je da ste se mnogo bavili jugoslovenskom krizom, ratovima na ovom podru�ju i iznala�enju re�enja. Tim povodom? � Evo, ve� je jedanaest godina, punih, kako se me�unarodna zajednica bavi tim pitanjima. Ali, na �alost, ne mo�e da ka�e da ih je sve re�ila. Potrebno je, znate, puno uraditi na Kosovu. Problemi su i zbog dobro poznatih odnosa dve jugoslovenske republike Srbije i Crne Gore. Mi �emo prihvatiti odluku koju donese va� narod, dakle koja se donosi ovde. Me�utim, kuda bi vodila dalja parcelizacija u regionu? �ta bi bilo ako bi se stvarale neke dr�avice? Na� zvani�ni stav je da je to put kojim ne bi trebalo i�i. Na�i re�enja za odnose izme�u Beograda i Pri�tine. Da ne pominjem i niz drugih pitanja. - A na�i odnosi? To �to ste bili u Jugoslaviji pomo�i �e Vam u radu? � Nadam se. - Kako vidite saradnju Moskve i Beograda? � Nismo zadovoljni stanjem bilateralnih odnosa. I ekonomska je nekako zastala, politi�ka tako�e. Ne bi trebalo zaboraviti sada�nji period tranzicije. Vi�e se ne mo�e raditi kao nekad. Moraju se prihvatiti novi uslovi i stvoriti novi odnosi. Moskva �e sve uraditi da to bude tako. - Te�ko�e? � Njih �e, svakako, biti. Vama su zbog razvoja potrebni energenti. Stalni je problem i isporuke i naplate. Zato je neophodno ruske firme zainteresovati za saradnju. Moj najva�niji zadatak, kao ambasadora, a koji mi je zadalo i Ministarstvo spoljnih poslova, upravo je da radim na bilateralnim odnosima. - Ho�e li biti nekih susreta? _ Jo� pro�le godine, 28. avgusta, potpisan je ugovor izme�u Rusije i Jugoslavije o slobodnoj trgovini. �ta je od tada ura�eno? Zna se: malo. To je i razlog, a ima i drugih, zbog kojih �e u Beograd do�i ministar German Grepo i sastati se sa Ko�tunicom, �in�i�em, Labusom. Do�i �e i zamenik ministra inostranih poslova. Poseti�e Ko�tunicu, SMIP, Kosovo. Radmila Hrustanovi�, beogradska gradona�elnica, ide u Moskvu. Dakle, i Rusija mora da ima svojih interesa u Jugoslaviji i Jugoslavija u Rusiji. Samo tako mo�e biti dobro. Borko Gvozdenovi� |
vrati.gif
Description: GIF image
