Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (1)
Tri perioda �pijunuranja
Afera "Peri�i�" je samo potvrdila staru istinu da nas Amerikanci �pijuniraju. �im je Josip Broz proglasio Jugoslaviju, doskora�nji saveznici antifa�isti�ke koalicije Amerikanci krenuli su u �pijunsko-diverzantski napad na novu dr�avu. I tako ve� 55 godina
pi�e:
Marko Lopu�ina
Govore�i u ameri�kom Kongresu prilikom naimenovanja
za dr�avnog sekretara u jesen 1996. godine, Medlin Olbrajt je izgovorila re�i
koje su na isteku dvedesetog veka, na hladan politi�ki na�in, odlikavale odnos
SAD prema ostatku sveta: "Za Ameriku bi se moglo re�i da nema stalnih
neprijatelja, ali ima nepromenljive principe." Me�utim, ko nije po�tovao te
principe, postajao je neprijatelj SAD. Jugoslavija je devedesetih godina bila
�ak toliki neprijatelj SAD da je, kako re�e predsednik Bil Klinton, "ugro�avala
bezbednost" Amerike. Srbi su dockan shvatili da u politici nema ljubavi i
simpatija, jer postoje samo interesi. A interes SAD je uvek bio samo dominacija.
To je Henri Kisind�er jednom prilikom definisao ovako: "Biti neprijatelj Amerike
je opasno, ali biti prijatelj SAD je kobno!"
Sa ameri�ke strane, saradnja sa
Beogradom, kraljom Petrom II, Titom i Milo�evi�em, kretala se ovih pet decenija
od Vilsonovog izolacionizma preko Ruzveltovog i Trumanovog savezni�tva do
otvorenog Reganovog antikomunizma i Klintonovog intervencionizma. Amerikanci su
se �etrdeset godina javno deklarisali za stabilnu i nezavisnu Jugoslaviju. Na�a
zemlja je za SAD bila svojevrsna tampon zona izme�u dva bloka. Posle ru�enja
bipolarizma, tvrdi dr Ranko Petkovi�, SAD su jasno stavile do znanja Beogradu da
vi�e nemaju interes za Jugoslaviju, koji su imale u vreme hladnog rata.
Po�to su obave�tajne slu�be s vremenom postale "servis" bez koga se ne mo�e
zamisliti funkcionisanje nijedne druge dr�avne institucije, pa ni Vlade SAD, jer
je njihov posao da prikupljaju i obra�uju poverljive i tajne informacije, na
osnovu �ega donose zaklju�ke i procene koje sugeri�u politi�kim liderima i
vladama - nije �udno �to ima diplomatskih analiti�ara koji tvrde da je upravo
predsednik D�ord� Bu� stariji svoj stav prema Jugoslaviji gradio na
informacijama iz CIA, po kojima su Srbi bili agresori, a muslimani i Hrvati
�rtve novog rata na Balkanu. Taj stav preuzeo je i diplomatiji nevi�an Bil
Klinton, koji je Srbe i srpske dr�ave, na pragu dvadeset i prvog veka, spoljnim
zidom sankcija dr�ao u politi�koj i ekonomskoj izolaciji, a nastavio D�ord� Bu�
mla�i, predsednik SAD, koji Srbiju �eli da pretvori u ameri�ku koloniju.
Tri
perioda �pijuniranja
- Delatnost ameri�kih obave�tajnih slu�bi, pa
time i CIA, uvek je - ka�e stru�njak za specijalni rat Du�an Vili� - bio odraz
nali�ja zvani�ne politike Amerike prema na�oj zemlji. Zato je aktivnost CIA
prema SFRJ i SRJ uvek bila ili dobro prikrivena ili �to vi�e legalizovana.
Glavni cilj CIA bio je sagledavanje unutra�nje politi�ke situacije u SFRJ i SRJ,
i me�unarodne pozicije Jugoslavije. Dosledno svom op�tem ideolo�ko-politi�kom
stavu prema socijalizmu i komunizmu, krajnji cilj same Amerike je pak bio
promena dru�tveno-politi�kog sistema u SFRJ i sada SRJ.
Odnos SAD prema
Jugoslaviji u sferi obave�tajnog rata mo�e se podeliti u tri perioda. Prvi,
prema mi�ljenju dr Obrena �or�evi�a, autora Leksikona bezbednosti, �ini poratno
vreme i karakteri�e ga otvoreno neprijateljstvo ameri�ke obave�tajne slu�be
prema NOP-u. Shodno tome, i metodi rada ameri�kih obave�tajaca bili su sli�ni.
- Amerika je u po�etku rata pomagala �etnike Dra�e Mihailovi�a, ali i
preduzimala neke aktivnosti koje su tada bile u suprotnosti sa osnovnom
politikom SAD. Pregovori pukovnika Dovela, �efa ameri�ke vojne misije, sa
�etni�kim �eneralom, kao i kontakti sa odbeglim �etnicima u Srbiji posle rata,
govore o nastojanjima ameri�kih obave�tajaca da pru�e, po svaku cenu, podr�ku
antikomunisti�kim snagama, odnosno otpor novoj vlasti u Jugoslaviji - tvrdi dr
Obren �or�evi�.
Prou�avaju�i istorijska tajna dokumenta, istori�ar dr
Vojislav Pavlovi� iz Beograda otkrio je da su ameri�ke obave�tajne slu�be od
jeseni 1943. uspostavile mre�u svojih obave�tajaca, kako u Komandi Jugoslovenske
kraljevske vojske, tako i u Glavnom �tabu Jugoslovenske armije. Prvi ameri�ki
obave�tajac kod Tita 1943. godine, kako tvrdi dr Pavlovi�, bio je oficir Robert
Vejl. O partizanima je obave�tajac Vejl pisao da je to "vojna formacija pod
kontrolom komunista", dok je o �etnicima u slu�benim izve�tajima napisano da je
re� o "antifa�isti�koj formaciji koja se u septembru i decembru sukobljava sa
okupatorima".
- Drugi period nastupa u vreme intenzivne kampanje 1948.
godine SSSR-a protiv FNRJ - pisao je dr �or�evi� - Tada su SAD preko svojih
agenata �elele, prvo, da utvrde da li se zaista radi o sukobu Titovih i
Staljinovih komunista, a drugo, kada se uveravaju da taj sukob postoji, staju na
stranu Jugoslavije. Zbog toga se u obave�tajnom radu i same CIA napu�taju grupne
metode, tajne akcije i sve vi�e se deluje legalno, bilo preko ambasade ili
nau�ne saradnje dve zemlje.
Rasturanje SFRJ
Tre�i period zapo�inje posle
Titove smrti, ali i u vreme raspada SSSR-a i Var�avskog pakta. Tada je SFRJ
izgubila ulogu trojanskog konja u isto�nom bloku, odnosno tampon zone izme�u
kapitalizma i komunizma. Amerika je preko svojih diplomata i obave�tajaca tada
prvi put napravila analiti�ku studiju i procenu Kuda ide SFRJ posle Tita. O tome
je ambasador D�on Skenlan u svojoj depe�i Va�ingtonu napisao: "Na�a analiza
predvi�a da �e sistem rotiraju�eg rukovodstva verovatno pre�iveti jo� pet
godina. Rusi ne planiraju invaziju na Jugoslaviju, niti �e u SFRJ u skorije
vreme biti gra�anskog rata. Posle perioda od pet godina posta�e o�igledno da
Jugoslavija nema drugog Tita i da zato sistem ne�e pre�iveti. Jugoslavija ulazi
u fazu u kojoj �e se ocrtati sasvim novi odnosi izme�u republika. Mi ne mo�emo
da predvidimo �ta �e se sve dogoditi, ali ne bi trebalo da se me�amo, osim da
tra�imo od svih da sporove re�avaju mirnim putem. Moramo biti veoma oprezni da
ne stanemo ni na �iju stranu."
Kada su se krajem osamdesetih i po�etkom
devedesetih SAD suo�ile sa raspadom SFRJ, svoj stav su formulisale, prvo, kao
krizu na tlu Evrope, koju Stari kontinent i treba da re�i. A potom, kako je
pisao dr Ranko Petkovi�, kao demokratski proces. Interes Amerike je bio da
omogu�i demokratizaciju, odnosno da onemogu�i delovanje JNA, instrumenta
komunisti�ke vladavine, i podr�i republike koje se izdvajaju iz SFRJ.
Dr
Borisav Jovi� u svojim memoarima svedo�i da je JNA krajem 1989. procenila da �e
Zapad, ta�nije Amerika, i�i na ru�enje jugoslovenskog komunizma. Razlog je bio
strah od Rusa, njihove podr�ke Srbiji, jer je Moskva �elela da sa�uva "svoj"
crnogorski izlaz na Jadransko more.
(Nastavi�e se)
