DALI JE KOŠTUNICA BAŠ TAKO NAIVAN Beograd 17-06-2002 Ugledni naš pravni stručnjak dr. Kosta Čavoški u članku koji sledi veoma je lepo objasnijo genezu i težinu odluke o oduzimanju poslaničkih mandata DSS-u u Skupštini Srbije.
Ali ja postavljam pitanje? Dali je Koštunica baš tako naivan da već po kozna koji put bude izigran od strane Djindjića. No pročitajte predhodno tekst pa bih ja bio slobodan da na kraju sve to prokomentarišem. ------------------------------------------------------------------------ ----------------------------------------------------- Prećutno odobravanje otimačine Pise: Kosta Čavoški Kada su pre tri nedelje Zoran Djindjić i Goran Svilanović posetili Kolina Pauela u Vašingtonu, malo ko je pomislio da tada naši čelnici nisu razgovarali samo o Haskom sudu i americkoj pomoći, nego i o drugim unutrašnjim pitanjima naše zemlje. Izgleda da je tom prilikom Djindjić nagovestio nameru da DSS-u otme desetak poslaničkih mandata ne bi li tako ojačao svoju, inače tanku skupštinsku većinu, a da je americki državni sekretar to primo s velikim razumevanjem, pogotovu što bi to dovelo do daljeg smanjenja uticaja nedovoljno "kooperativnog" Vojislava Koštunice. Ovako ohrabren, Djindjić je odmah po dolasku u Beograd izjavio da se mora rešiti pitanje opstrukcije u Narodnoj skupstini Srbije i poslaničke nediscipline, iako u tom trenutku nikakva formalna odluka još nije bila doneta. Kako su u meduvremenu promenjeni svi predsednici sudova i imenovan veći broj novih sudija, ostalo je još da se imenuje nova Republička izborna komisija, i baš u ovom trenutku popuni sastav odavno nedelotvornog Ustavnog suda Srbije. Posle okončanja ovih pripremnih radnji, 11. juna 2002. Administrativni odbor Narodne skupštine Srbije doneo je odluku o oduzimanju 21 poslaničkog mandata DSS-u, s tim da bi ova stranka sa svoje liste kandidata mogla da zameni samo 10 dosadašnjih poslanika, dok bi preostalih 11 DSS-ovih mandata pripalo drugim strankama u krnjem DOS-u. Bilo je to neskriveno bezakonje i bestidno otimanje mandata konkurentskoj stranci, čime je Djindjić postigao nekoliko važnih ciljeva: 1) bitno je ojačao svoju većinu u Skupštini i time manje-više obezbedio četvorogodišnje vladanje Srbijom; 2) za duže vreme je skrajnuo DSS, sem ukoliko ova stranka ne pribegne masovnim uličnim demonstracijama i opasnim nemirima; 3) sveo je na zanemarljivu meru Velimira Ilica i vodje drugih manjih stranaka koji su, kao jezičak na vagi, doskora mogli da ucenjuju i iznuduju neugodne ustupke; 4) pokazao je da ima nečega od Miloševićevog političkog nerva i da ni od čega ne preza, što uvek zastrašuje savitljivije i malodušne. Tako osokoljen, Djindjić je sam zakazao predsedničke izbore u Srbiji, iako nije predsednik Skupštine, i održao lekciju sudovima, iako bi izvršna vlast, kojom rukovodi, morala biti pod sudskom kontrolom zakonitosti i ustavnosti, a ne obrnuto. U parlamentarnoj demokratiji nema većeg prestupa od oduzimanja poslaničkih mandata nekoj od stranaka i njihovo dodeljivanje konkurentskim strankama, pošto se time menja i prekraja volja birača. Bio je to dovoljan razlog da američka vlada i Evropska unija, koje toliko brinu o uspostavljanju demokratije u našoj zemlji, gromoglasno protestuju i zaprete uvodenjem sankcija ukoliko se oteti mandati odmah ne vrate ili ne raspišu vanredni parlamentarni izbori. Za početak bi bila blagotvorna zabrana Djindjiću i drugim vinovnicima ove otimačine da ulaze u bilo koju demokratsku zemlju Evrope i Severne Amerike. Ništa se, medutim, od toga nije dogodilo, što samo znači da su velike zapadne sile unapred dopustile, a možda i podstakle ovo otimanje poslaničkih mandata, verovatno u veri da za sada ne mogu naći bolje kvislinge od Djindjića i njegove vlade. ------------------------------------------------------------------------ -------------------------------------------------------- Sa svim što je naveo gospodin Čavoški ja se apsolutno slažem. Ali dolazimo do tačke koju smatram ključnom. Dali je naš predsednik Koštunica stvarno tako naivan da ga Djindjić uspeva tako često da vara ili je možda nešto drugo u pitanju. Ako je tako naivan kako će u mnogo težim medjunarodnim pregovorima i okršajima uspeti da nas iz ove ktize izvuče? I koliko će mo tu njegovu naivnost platiti? Ako je Vlada Srbije optrećena kriminalom, korupcijom pa čak i špijunskim aferama, kako je Koštunica već izjavljivao, zašto nije tražio i insistirao na njenoj ostavci! Ako vlada i pored tog predsednikovog upozorenja i javne kritike koju je ponovio više puta, odbija da podnese ostavku, zna li gospodin Koštunica kako se takva vlada smenjuje? Zašto do sada preko DSS-a nije pokrenuo inicijativu za izglasavanje nepoverenja takvoj vladi, kad je sa opozicijom i NS imao potrebnu skupštinsku većinu za izglasavanje nepoverenja? Sada takvu mogućnost više neće imati. Opozicija u našoj skupštini nije kineska, već srpska, i za te, opozicione poslanike, su takodje glasali naši gradjani. Pa ako prihvatimo njegovo objašnjenje da neće sa opozicijom da ruši vladu, postavlja se pitanje dali je Koštunica samo predsednik onim gradjanima koji su glasali za DOS ili svim gradjanima Jugoslavije? Ako pak sa opozicijom neće da ruši ovako katastrofalnu vladu, on je demokratskim putem drugačije i nemože smeniti. Znači li to da će tu vladu tolerisati bez obzira šta ona radi i kuda vodi Srbiju? Zna li predsednik Koštunica da je jedini predsednik u svetu koji formira vladu u senci i zna li da ta vlada neće imati nikakvog konkretnog uticaja na zbivanja u Srbiji. Dali to predsednik Koštunica želi da se svojim gradjanima prikaže u svetlu finog, poštenog ali nemoćnog predsednika. Znali da se ta nemoć uvek tumači kao nesposobnost a da nesposoban predsednik nikome nije potreban. Kako misli da se kandiduje za predsednika Srbjie ako je Jugoslaviju tako lako doveo do raspada i hoće li mu se i sa Srbijom dogoditi. Tvrdi nacionalista bez ijednog pozitivnog nacionalnog poteza. Legalista sa celim tucetom protivpravnih, čak i protivustavnih odluka. Latentno neinformisan i zbunjen, a sada čak i maksimalno naivan. Sve je maksimalno čudno pa čak i ankete popularnosti koje govore da je on "uspešan" predsednik. Ne liči li vam sva ova politička igrarija na zamajavanje naroda na relaciji Koštunica - Djindjić a vozovi prolaze. Srbija sve više tone a narod klizi u bedu. Nije li cela ova DOS igra, pa i ova sa oduzimanjem mandata, već odavno dogovorena, sa nekim Pauelom ili njumu sličnim, a gde je suština dogovora samo gurajte, dok se Srbi ne dosete? Razmislite pa zaključak donesite sami. Zvonimir Trajković
