B I L T E N V E S T I
04. JUL 2002.
JUGOSLAVIJA - EU
KOSTUNICA SA PATENOM O NASTAVKU PROCESA INTEGRACIJE SRJ U EU
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica
razgovarao je danas u Palati federacije sa komesarom EU za spoljnu
politiku
Krisom Patenom o daljoj primeni Beogradskog sporazuma i nastavku
procesa
integracije zemlje u EU.
Paten je posebno istakao spremnost EU da i u sopstvenom interesu, ali i
u
interesu celokupnog regiona, podrzi, na odgovarajuci nacin i bez
ikakvih
pritisaka, valjanu primenu Beogradskog sporazuma i izrazio ocekivanje da
bi
se u slucaju uspesnog okoncanja rada Ustavne komisije vec na jesen
moglo pristupiti izradi Studije izvodljivosti, kao neophodnog koraka
u zakljucivanju Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU.
Predsednik Kostunica je ocenio dosadasnju podrsku EU veoma
konstruktivnom
i naglasio svoj optimizam u pogledu uspesnog okoncanja rada na Ustavnoj
povelji u predvidjenim rokovima, cemu ce posebno doprineti promenjena
klima
u odnosima izmedju Srbije i Crne Gore i dalji pozitivan pristup EU, kao
sto je to bio slucaj sa nedavnim predlozima Venecijanske komisije, kaze
se
u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
LABUS RAZGOVARAO SA PATENOM
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Evropska komisija ce uskoro dodeliti SRJ
poslednju, trecu transu makrofinansijske pomoci u iznosu od 45 miliona
evra, sto predstavlja potvrdu da Srbija i Crna Gora uspesno nastavljaju
zapoceti proces reformi, zakljuceno je danas u razgovoru potpredsednika
Savezne vlade i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljuba
Labusa i komesara EU za spoljne poslove Kristofera Patena. Labus i
Paten razgovarali su o primeni Beogradskog sporazuma, daljem
procesu stabilizacije i asocijacije, kao i o bilateralnom ugovoru o
tekstilu izmedju EU i SRJ, odrzavanju planirane druge Donatorske
konferencije i realizaciji makrofinansijske pomoci EU. Zajednicki je
ocenjeno da ce se nakon usvajanja Ustavne povelje i Akcionog plana za
harmonizaciju dva trzista znatno ubrzati proces priblizavanja SRJ
Evropskoj
uniji.
EU je najavila i povecanje sredstava u okviru CARDS programa pomoci, sa
ovogodisnjih 180 miliona na 240 miliona evra za iducu godinu. Takodje,
EU
ce pruziti tehnicku pomoc i sredstva za unapredjenje rada drzavnih
institucija.
Dogovoreno je da komesar Paten na jesen ponovo poseti Beograd i
Podgoricu. Nakon ovog susreta, odrzan je zajednicki sastanak sa
ministrima finansija
Republike Srbije i Crne Gore, Bozidarom Djelicem i Miroslavom
Ivanisevicem, gde se ragovaralo o formulisanju Akcionog plana za
harmonizaciju dva trzista, saopstio je kabinet potpredsednika Savezne
vlade.
SVILANOVIC-PATEN: EVROPA JE TU DA POMOGNE
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - EU nastoji da pomogne u nalazenju resenja
za
buducu zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore, a ne da ih namece, izjavio
je
danas u Beogradu komesar EU za spoljnu politiku Kris Paten. "Vasa
sudbina je u vasim rukama, a mi smo tu da pomognemo", rekao je on
posle razgovora sa jugoslovenskim MIP Goranom Svilanovicem. "Hvala Bogu,
sad imate demokratsku vladu", dodao je, takodje, Paten, ocenivsi da je
Beogradski sporazum o redefinisanju medjurepublickih odnosa, koji je
nazvao
istorijskim, potpuno u skladu sa procesom stabilizacije i asocijacije
sa EU. On je najavio da ce sledeceg utorka ili srede biti odrzan peti i
- kako
rece - nadajmo se, poslednji, sastanak Konsultativne radne grupe,
zajednickog tela SRJ i EU, nakon cega ce biti otvoren put za pregovore
o
sporazumu sa EU o stabilizaciji i asocijaciji.
Evropski komesar za spoljnu politiku je, doduse, pomenuo zajednicko
trziste Srbije i Crne Gore, kao jedan od uslova za otpocinjanje tih
pregovora.
Svilanovic je novinarima potvrdio da je sa Patenom razgovorano o
odnosima
Srbije i Crne Gore, u kontekstu priblizavanja EU i pocetka pregovora o
stabilizaciji i pridruzivanju.
Kao "veliki korak na tom putu", Svilanovic je naveo pripremu Ustavne
povelje buduce zajednicke drzave, najavivsi da bi ona treblo da bude
zavrsena za mesec i po ili dva meseca, kako bi do kraja godine bili
organizovani izbori, izabrani organi nove zajednice i ona pocela da
funkcionise.
Jugosloslovenski ministar je, takodje, rekao da tokom ove godine ocekuje
izradu Studije o izvodljivosti, koja prethodi otvaranju pregovora o
stabilizaciji i asocijaciji sa EU.
"Jasno smo istakli strategijsko opredeljenje da SRJ sto pre udje u EU i
da
gradjanima Srbije i Crne Gore obezbedimo evropsku perspektivu", rekao
je
Svilanovic, upozorivsi, medjutim, da ce to biti veoma dug proces.
Prema
njegovim recima, u svim oblastima potrebno je dostici evropske
standarde,
buduci da cemo se time izjednaciti sa susedima i ostalima u regionu
koji
su na pragu ulaska u EU.
DJINDJIC-PATEN: RESITI PITANJA ZAJEDNICKOG TRZISTA I CARINA BEOGRAD, 3.
jula (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je
danas u Beogradu, posle susreta sa komesarom EU za spoljnu politiku
Krisom
Patenom, da je perspektiva clanstva nase zemlje u Uniji "motor koji
pokrece interno usaglasavanje" izmedju Srbije i Crne Gore i stvaranje
zajednicke drzave koja moze da funkcionise.
Prema oceni Krisa Patena, "veoma je znacajno da je beogradski sporazum
u
potpunom skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i asocijaciji", a
preostaje
jos samo da se rese pitanja poput zajednickog trzista i carinskog
rezima. Paten, ciju je izjavu novinarima sa engleskog na srpski prevodio
republicki
ministar finansija Bozidar Djelic, istakao je da EU Srbiji i Crnoj Gori
nudi put koji je desetak evropskih zemalja vec doveo "blizu
Unije". "Nadam se da cete uspeti na tom putu", rekao je Paten, a
na Djelicevo pitanje "da li kazete da mozemo ocekivati clanstvo u EU
2007. godine", Paten je odgovorio: "To zavisi od napretka koji
ostvarite". Djindjic i Paten danas su razgovarali i o nastavku podrske
Unije i
Evropske komisije reformama u Srbiji i o otvaranju evropskog trzista za
proizvode iz nase zemlje, pre svega tekstila.
Komesar EU je, prema Djidjicevim recima, obecao da ce se zaloziti da se
prevazidju teskoce koje imamo u izvozu tekstila.
Paten je, zahvaljujuci Djelicu na prevodjenju, rekao da je "dobra vest
za
poreske obveznike u Srbiji to sto ministar radi dva posla", na sta je
Djindjic, uz osmeh, dodao: "Ali je losa vest da (Djelic) ne placa
porez".
VUJANOVIC-PATEN: POVELJA TREBA DA BUDE DOGOVOR PODGORICE I BEOGRADA
PODGORICA, 3. jula (Tanjug) - Mandatar za sastav nove crnogorske vlade
Filip Vujanovic izjavio je danas da Ustavna povelja, prije svega, treba
da
bude tvorevina Podgorice i Beograda, ali nije iskljucio i mogucnost
"pruzanja dobrih usluga" EU prilikom njene izrade.
Nakon razgovora s komesarom za medjunarodne odnose Evropske komisije
Krisom Patenom u Beogradu, Vujanovic je kazao da Paten nije donio
nikakav
konkretan papir na osnovu kojeg EU treba da pomogne izradu Ustavne
povelje.
"Nije bilo nikakvog papira. Paten je samo govorio o nuznosti da se
Ustavna
povelja sto prije donese, uz saglasje Beograda i Podgorice, i da
predstavlja kvalitetnu implementaciju beogradskog sporazuma", rekao je
Vujanovic, a prenosi crnogorska drzavna televizija.
On je istakao da je Paten podvukao da "EU ne zeli da namece nikakvo
rjesenje, ali da je uvijek spremna da ekspertski pomogne da se do tog
rjesenja dodje". "Kako idu razgovori u ustavnoj komisiji, vjerujem da
ce
nam ta pomoc EU trebati. Vjerujem da oni (ustavna komisija) treba da
ima
mnogo produktivniji rad nego sto je to do sada, i u tom smislu vjerujem
da
bi pomoc EU bila dobrodosla u smislu, kako je to rekao Paten, pruzanja
dobrih usluga u izradi Ustavne povelje", naveo je Vujanovic. On je
kazao da su se sagovornici "saglasili da je beogradski sporazum
veoma znacajan kako za odnose Beograda i Podgorice, tako i region u
cjelini i da bi ga trebalo sto prije implementirati". "Takodje,
saglasili
smo se da Ustavna povelja treba da se donese u onom roku koji je
dogovoren
sa Havijerom Solanom i da bi bilo dobro da se u ustavnoj komisiji
maksimalno predano radi na njoj, kako bi se taj rok ispostovao", kazao
je
Vujanovic.
EU-Paten: Iduce godine pomoc EU veca za trecinu
BEOGRAD, 3. juna 2002. (Beta) EU ce iduce godine povecati
finansijsku pomoc Srbiji i Crnoj Gori za trecinu, a posebna sredstva
bice
izdvojena za primenu sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore,
izjavio je danas u Beogradu komesar EU za spoljne odnose Kris Paten.
Pomoc
EU ce biti povecana sa 195 miliona evra u ovoj na 255 miliona evra u
2003.
godini, rekao je Paten na konferenciji za novinare na kraju posete SRJ.
EU predlaze da se "jedan paket programa pomoci za sledecu
godinu
posveti posebno za primenu Beogradskog sporazuma", kazao je Paten i
dodao
da ce "taj novac biti strogo vezan za razvoj i primenu akcionih planova
i
drugih aspekata sporazuma".
On je podsetio da je samo za Srbiju EU od oktobra 2000.
izdvojila
380 miliona evra kroz Evropsku komisiju, ne racunajuci bilateralnu pomoc
zemalja clanica Unije. "Mi tu pomoc pruzamo veoma brzo, kako mi je danas
potvrdio potpredsednik (Savezne) vlade (Miroljub) Labus. EU nije samo
najvelikodusniji donator ovde, nego i najbrzi", kazao je Paten.
On je naveo da se, po glavi stanovnika, ta pomoc moze uporediti
sa
onom koju EU pruza zemljama kandidatima za clanstvo iz centralne i
istocne
Evrope.
"Nas novac ce i dalje biti usko vezan za podrsku procesu
stabilizacije i asocijacije i fundamentalne politicke i ekonomske
reforme.
Nastavicemo da ocekujemo od ove zemlje da dostigne standarde koje je
sebi
postavila kao potencijalni kandidat za clanstvo u EU".
"To ukljucuje, naravno, punu saradnju sa Medjunarodnim
krivicnim
sudom za bivsu Jugoslaviju, kao i stalan napredak u kljucnim pitanjima
kakvo je civilna kontrola vojnih i bezbednosnih snaga", kazao je Paten.
On je rekao da Evropska komisija planira da izradi Studiju o
izvodljivosti na jesen i da ce odmah potom, ukoliko studija bude
pozitivna,
uslediti pocetak pregovora za zakljucenje Sporazuma o stabilizaciji i
asocijaciji.
"Za to je, medjutim, potrebno da Beograd i Podgorica odrade
svoj
deo posla. Ako cemo raditi Studiju o izvodljivosti, moramo imati nesto
sto
cemo u njoj proucavati. Zato je potrebno da ustavna povelja bude
usvojena",
kazao je Paten. On je dodao da je potrebno i da se usvoje pouzdani
akcioni
planovi za harmonizaciju trzista i carina, kao i za uspostavljanje
"unutrasnjeg trzista".
Paten je naveo da je Labusu i republickim ministrima finansija
Bozidaru Djelicu i Miroslavu Ivanisevicu rekao da na sledecem sastanku
Konsultativne radne grupe 9. i 10. jula EU ocekuje da vidi "znacajan
napredak" u sprovodjenju tih planova. "Zato pozivam sve koji u
tome
ucestvuju da udvostruce napore da se Beogradski sporazum primeni", kazao
je
on.
JUGOSLAVIJA SAVET EVROPE
KOSTUNICA SA SIDEROM O PROCEDURI PRIJEMA SRJ U SE
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica zahtevao
je
danas, u razgovoru sa predsednikom Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope
Peterom Siderom, da se, u delu obaveza nase zemlje po ulasku u clanstvo
SE, formulacija koja se odnosi na izradu i usvajanje Ustavne povelje
uskladi sa odredbama Beogradskog sporazuma.
U veoma srdacnom razgovoru, koji je bio posvecen aktuelnom stanju
procedure prijema nase zemlje u clanstvo Saveta Evrope, Sider je izrazio
uverenje da ce Parlamentarna skupstina na septembarskom zasedanju
usvojiti
pozitivno misljenje o prijemu SRJ u tu organizaciju i ukazao na
cinjenicu
da bi takav razvoj dogadjaja jedino mogao biti doveden u pitanje u
slucaju
da se do tada ne okonca rad na Ustavnoj povelji nove drzavne zajednice.
Predsednik Kostunica je izrazio optimizam u pogledu postovanja
predvidjenih rokova za izradu Ustavne povelje i istakao da preuredjenje
odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, kao i normalizacija stanja na Kosovu
i
Metohiji i povratak velikog broja raseljenih Srba, imaju kljucnu
vaznost
za dalju demokratizaciju zemlje i stabilizaciju citavog regiona. On je,
takodje, zahtevao da se, u delu obaveza cije bi ispunjavanje nasa
zemlja
preuzela po ulasku u clanstvo Saveta Evrope, formulacija koja se odnosi
na obavezu izrade i usvajanja Ustavne povelje uskladi sa odredbama
Beogradskog sporazuma, kaze se u saopstenju iz Kabineta predsednika
SRJ.
SAVEZNI PREMIJER PESIC SA PETEROM SIDEROM
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsjednik Savezne vlade Dragisa Pesic
razgovarao je danas sa predsjednikom Parlamentarne skupstine Savjeta
Evrope (SE) Peterom Siderom, o prijemu SRJ u SE i o realizaciji
Sporazuma o
redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore.
"Prijem u Savjet Evrope za nas nije samo privilegija, vec i obaveza
koju
smo zacrtali kao jedan od prioriteta Savezne vlade. Uslovi koji se pred
nas
postavljaju kao kriterijum za clanstvo u najstarijoj evropskoj
organizaciji su i ciljevi Savezne vlade, sto nas uvjerava da smo na
najboljem putu da ostvarimo punopravno clastvo i u drugim evrposkim
integracijama. Ritam naseg integrisanja zavisi od unutrasnjih politickih
desavanja, prije svega od nacina i kalendara ostvarivanja Sporazuma o
preuredjenju odnosa u federaciji", rekao je Pesic.
Sider je, kako je saopsteno iz predsjednickog kabineta, tokom razgovora
naglasio da licno ocekuje da SRJ ostvari punopravno clanstvo, ali da se
na
pozitivnu odluku poslanika u SE moze racunati sa mnogo vise sigurnosti
ukoliko do njihovog narednog sastanka, zakazanog za kraj septembra,
bude
usvojena Ustavna povelja zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
SIDER: PREUZETE OBAVEZE NISU USLOV ZA PRIJEM U SE
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Obaveze koje ce SRJ preuzeti potpisivanjem
pisma o opredeljenjima nisu uslov za prijem SRJ u Savet Evrope (SE),
izjavio je danas Tanjugu predsednik Parlamentarne skupstine Saveta
Evrope (PSE) Peter Sider, na zavrsetku posete Beogradu.
"Ovo je sada znacajan korak da bi Jugoslavija obezbedila svoje mesto
tamo
gde je vec odavno trebalo da bude - u evropskim institucijama", rekao
je
Sider i istakao da je Beograd vazan evropski grad i da ce Jugoslavija u
Savetu Evrope imati znacajno mesto.
Sider je precizirao da su uslovi nesto sto mora biti ispunjeno unapred,
dok je ovde rec o obavezama koje ce SRJ dobrovoljno preuzeti na sebe i
za
njihovo izvrsavanje ima duze rokove. "Ukoliko nesto od obaveza ne bude
ispunjeno, onda mogu nastupiti sankcije, kao u slucaju Rusije, koja je
zbog neispunjavanja takvih obaveza izgubila pravo glasa u PSE", rekao
je
Peter Sider.
Predsednik PSE je nabrojao obaveze koje moraju biti ispunjene odmah:
rad
na Ustavnoj povelji i potpisivanje Evropske konvencije o ljudskim
pravima
(za ciju ratifikaciju u skupstini je ostavljen duzi rok), dok ostale
obaveze treba da budu ispunjene u roku od sest meseci do tri godine.
Sto
se tice Dejtonskog sporazuma, SRJ treba da se obaveze na dalje
postovanje
postojeceg sporazuma, sto je principijelno pitanje, rekao je Sider na
konferenciji za novinare u Medija centru.
"Najvaznija poruka je da stvari treba dovoditi u red samo
mirnim
sredstvima", dodao je s tim u vezi Peter Sider i podsetio da su
istovetnu
obavezu prilikom ulaska u clanstvo SE preuzele i Hrvatska i Bosna i
Hercegovina. Sider je precizirao i da ce Kosovo biti zastupljeno u
PSE preko delegacije jugoslovenskog parlamenta.
"Savezni parlament zastupace celu Jugoslaviju, a time i Kosovo",
naglasio
je on i dodao da ce kosovske opstine biti zastupljene u Kongresu
lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (CLRAE), sto vazi i za regione
i opstine Vojvodine i Sandzaka.
Peter Sider je na konferenciji za novinare ponovio da ce SRJ biti
primljena u clanstvo Saveta Evrope na redovnom zasedanju PSE 24.
septembra
i da ocekuje da ce Komitet ministara SE potvrditi tu odluku
najverovatnije
7.novembra.
BEOGRAD, 3. jula 2002. (Beta) - Predsednik Parlamentarne
skupstine
Saveta Evrope Peter Sider izjavio je danas u Beogradu da bi prijem SRJ u
Savet Evrope (SE) bio ugrozen ukoliko Ustavna povelja ne bude usvojena
do
septembra. Sider je na konferenciji za novinare rekao da eventualna
kasnjenja u usvajanju Ustavne povelje, koja bi trebala da bude gotova
krajem jula, nece bitno uticati na prijem SRJ u SE, ali da ne zna kako
bi
clanice reagovale ako Ustavna povelja ne bude usvojena do septembra.
Prema njegovim recima, ishod glasanja bi tada bio "neizvestan".
Sider je rekao da ocekuje da bi Parlamentarna skupstina SE, na
plenarnoj sednici 24. septembra, mogla da donese odluku o prijemu SRJ u
punopravno clanstvo te organizacije, a da bi formalni akt i zvanicna
ceremonija mogli da se odrze 7. novembra.
"Jugoslavija i Beograd su deo Evrope od kojeg se ne moze
odustati", rekao je Sider i dodao da je "SRJ mesto u evropskim
institucijama".
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA RAZGOVARAO SA VISOKOM AMERICKOM FUNKCIONERKOM BEOGRAD, 3. jula
(Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je
danas zamenika pomocnika drzavnog sekretara SAD Dzenet Boug. Ona mu je
prenela podrsku SAD uspesnoj primeni Beogradskog sporazuma i
izrazila zainteresovanost Vasingtona za sustinsko unapredjenje teskog
polozaja nealbanskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji, povratak
velikog
broja raseljenih Srba i drugih nealbanaca i za izgradnju multietnickog
drustva. Ona je, takodje, ukazala i na vaznost nastavka saradnje
sa Haskim tribunalom za razvoj bilateralnih odnosa i za dalju
integraciju
nase zemlje u sve evroatlantske strukture.
Kostunica je izrazio ocekivanje da ce rad na Ustavnoj povelji biti
okoncan
u predvudjenom roku i istakao da je za znacajniji napedak u
normalizaciji
nezadovoljavajuceg stanja na Kosovu i Metohiji veoma vazno da se
zastite i
unaprede ljudska prava srpskog i drugog nealbanskog stanovnistva i da
se
raseljeni u sto masovnijem broju vrate u pokrajinu.
U vezi sa saradnjom sa Haskim tribunalom, Kostunica je ocenio da njegov
selektivan pristup pravdi u velikoj meri utice na stav nase javnosti
prema
toj instituciji i dodao da bi, posle donosenja zakona, veoma vazan
korak
ka daljem unapredjenju saradnje bio podizanje optuznica za zlocine
pocinjene nad Srbima, kao i pustanje na uslovnu slobodu optuzenika koji
su
se dobrovoljno predali, saopsteno je iz Kabineta predsednika SRJ.
SVILANOVIC I KRGA O PARTNERSTVU I O REFORMI VOJSKE
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Savezni ministar za inostrane poslove Goran
Svilanovic razgovarao je danas sa zastupnikom nacelnika Generalstaba VJ
general-potpukovnikom Brankom Krgom o koracima koje SRJ preduzima u
vezi
sa pristupanjem programu NATO Partnerstvo za mir, kao i o aktuelnim
reformama u Vojsci Jugoslavije i pitanjima medjunarodne vojno-politicke
saradnje.
U razgovoru je izrazena potpuna saglasnost u vezi sa svim do sada
preduzetim merama i postignutim rezultatima na planu priprema
za pristupanje Partnerstvu za mir, kako bi SRJ sto pre pristupila tom
Programu.
Svilanovic: SRJ uskoro u Partnerstvu za mir
KRAGUJEVAC, 3. jula 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic
izjavio
je da je Jugoslavija blizu ulaska u Savet Evrope" (SE) i izrazio
uverenje
da ce uci i u Partnerstvo za mir "u periodu izmedju novembra ove godine
i
juna naredne".
Svilanovic je intervjuu listu "Nezavisne Svetlosti" rekao da mu
se
cini je SRJ "blizu ostvarenja prvog cina, ulaska u Savet Evrope" i
ocenio
da je zemlja u ovom pravcu "ucinila stvarni napredak" u izvanredno
teskim
okolnostima.
On je istakao da je tranzicija u SRJ opterecena specificnim
problemima, kao sto su odnosi Srbije i Crne Gore, statusom Kosova i
saradnjom sa sudom u Hagu i dodao da je "u takvim okolnostima uradjeno
mnogo", pre svega u ostvarivanju ekonomskog rasta i uskladjivanju
pravnog
sistema SRJ sa standardima SE.
Svilanovic je rekao da je postovanje ljudskih prava veoma vazno
za
clanstvo u SE i rekao da je SRJ donosenjem posebnih zakona "dramaticno
unapredila ukupno stanje ljudskih prava, narocito prava manjina".
On je naglasio da su u toku pregovori o bilateralnim
sporazumima o
manjinama sa vecinom suseda, sto ce im dati dodatne garancije.
Svilanovic je izjavio da je ulazak zemlje u Partnerstvo za mir
moguce postici do praskog samita u novembru ove godine, ali je dodao da
vise u to nije siguran imajuci u vidu "kasnjenje odluke o smeni
nacelnika
generalstaba VJ".
On je ocenio da je tom smenom "ucinjen vazan korak", a pogotovu
donosenjem novog saveznog zakona, kojim su pojedine vojne i civilne
sluzbe
stavljene pod kontrolu vlade i parlamenta.
Svilanovic je rekao da ce "Evropa voleti Balkan", cim u njemu
bude
nasla oslonac u borbi protiv pranja novca, ilegalne migracije, trgovine
ljudima, oruzjem, drogom alkoholom i cigaretama.
On je naglasio da "nase granice nisu problematicne" i da bi
"pitanje granica trebalo da bude iza nas 2004. godine".
Medjunarodni eksperti pozdravljaju donosenje zakona
BEOGRAD, 3. jula 2002. (Beta) - Misija OEBS u Jugoslaviji,
zenevski Centar za demokratsku kontrolu oruzanih snaga (DCAF) i Institut
IstokZapad iz Njujorka pozdravili su danas usvajanje Zakona o sluzbama
bezbednosti u Jugoslaviji, ocenjujuci to kao "vazan korak napred u
uspostavljanju demokratske kontrole oruzanih snaga".
U zajednickom saopstenju dostavljenom agenciji Beta izrazeno je
ocekivanje da ce taj zakon otvoriti put drugim zakonskim inicijativama
kako
bi se napravio sveobuhvatni okvir za parlamentarni nadzor i civilnu
kontrolu u toj oblasti.
"Imajuci u vidu vaznost koju Misija OEBS pridaje ulozi
parlamenta
u kontroli aktivnosti oruzanih snaga, usvajanje zakona je veoma
pozitivan
korak", izjavio je sef Misije OEBS u SRJ, ambasador Stefano Sanino. On
je
izrazio uverenje da ce napredak u ovoj oblasti takodje pomoci
integraciji
Jugoslavije u druge regionalne strukture kao sto su Savet Evrope i
program
NATO "Partnerstvo za mir".
Potpredsednik Instituta Istok-Zapad Istvan Djarmati rekao je da
je
Jugoslavija otvorila "proces politicke kontrole na vise strana, cime je
na
minimum sveden rizik od jednostrane politicke manipulacije".
Jugoslavija cini vazan korak napred ka povratku svojih snaga
bezbednosti tradicijama profesionalizma i sposobnosti, po kojima su bile
poznate, rekao je Djarmati.
Anan trazi produzenje misije UN na Prevlaci za tri meseca
NJUJORK, 3. jula 2002. (Beta-AFP) - Generalni sekretar UN Kofi
Anan preporucio je danas produzenje misije UN na Prevlaci (UNMOP) za jos
tri meseca.
U pismu Savetu bezbednosti, Anan je naveo da je "ohrabren
napretkom koje su strane ostvarile kako bi se resio spor oko Prevlake",
i
zatrazio obnavljanje mandata misije UN na Prevlaci za jos tri meseca.
Generalni sekertar UN izrazio je nadu da ce misija koju cini 27
vojnih posmatraca, moci uskoro da bude povucena zbog napretka u
resavanju
spora izmedju Hrvatske i SRJ oko tog poluostrva.
Slovenija pozdravila ratifikaciju sporazuma o sukcesiji
LJUBLJANA, 3. jula 2002. (Beta) - Sef slovenacke delegacije na
pregovorima o sukcesiji bivse SFRJ Rudi Gabrovec, pozitivno je ocenio
sto
je Skupstina SR Jugoslavije ratifikovala becki sporazum o nasledstvu.
"Mislim da je time omoguceno da se zaista pocne sa
zakljucivanjem
tog procesa, da se prica napokon zavrsi i da sve nase aktivnosti
usmerimo u
buducnost", izjavio je Gabrovec u emisiji slovenackog drzavnog radija.
SRBIJA CRNA GORA
DJUKANOVIC: NAKNADNO TUMACENJE SPORAZUMA VODI NJEGOVOM RUSENJU
PODGORICA, 3. jula (Tanjug) - Crnogorski predsednik Milo Djukanovic
izjavio je veceras da u odredjenim domacim i medjunarodnim krugovima
postoji ambicija da se naknadno tumaci beogradski sporazum i upozorio
da
bi svaki takav pokusaj "vodio njegovom rusenju".
Djukanovic je u intervjuu drzavnoj televiziji kazao da je beogradski
sporazum predstavljao "moguci kompromis u datim domacim i medjunarodnim
politickim i bezbjednosnim okolnostima". "Smatram da ne treba dozvoliti
da
se bilo sta mijenja od tog postignutog kompromisa, te da bi izrada
Ustavne
povelje morala da bude jedan pokusaj da se dosledno pravno-tehnicki
izrazi
ono sto je vec izraz politickog kompromisa u beogradskom sporazumu",
rekao je Djukanovic, dodajuci da to "ne naglasava po prvi put".
"Naglasavam zbog utiska da u odredjenim beogradskim, podgorickim, ali i
medjunarodnim krugovima postoji ambicija da se sada drugacije
interpretira
sadrzina i duh beogradskog sporazuma", naveo je on.
Djukanovic je kazao da, ako se korektno i dosledno pristupi tumacenje
sporazuma u postupku izrade ustavne povelje, onda bi se, po njegovom
uverenju, do tog dokumenta doslo tokom jula. "Ako do kraja jula
usvojimo
ustavnu povelje, onda bi bilo realno da u ranim jesenjim mjesecima
dodjemo
do konstituisanja institucija drzavne zajednice koje ce obezbijediti da
se normalizuju odnosi Crne Gore i Srbije", zakljucio je
crnogorski predsednik.
SOLANA: POSEBNU PAZNJU OBRATITI NA OBLAST TRGOVINE I CARINA PODGORICA,
3. jula (Tanjug) - Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i
bezbjednost Havijer Solana izjavio je danas da je potpuna i
pravovremena
implementacija Beogradskog sporazuma presudan element za realizaciju
evropske perspektive Crne Gore i Srbije.
U intervjuu specijalizovanoj agenciji "Mina-biznis", Solana je ocijenio
da
ce uskladjivanje ekonomskih sistema Crne Gore i Srbije sa EU
doprinijeti
otklanjanju postojecih razlika u sferi trgovine i carina dvije
republike.
On smatra da je koncept unutrasnjeg trzista EU u potpunosti primijenjen
na
Crnu Goru i Srbiju u Beogradskom sporazumu, potpisanom 14. marta ove
godine. "Model EU o jedinstvenom unutrasnjem trzistu je najuspjesnije
rjesenje
regionalne integracije, koji obezbjedjuje ekonomsko i politicko
udruzivanje", kazao je Solana, naglasavajuci da i pregovori o
pristupanju
Crne Gore i Srbije Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom
komisijom zavise od njihove ozbiljnosti da pocnu harmonizaciju
ekonomskog
sistema.
Solana smatra da na oblast trgovine i carina mora da se obrati najveca
paznja, jer je rijec uslovima za uspostavljanje trgovinske razmjene sa
EU
i clanstva u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. "Da bi se ovi
zahtjevi
ispunili, potrebno je usvojiti set zakona o trgovini i carinama kao i
institucijama koje ce voditi politiku u tim oblastima. Ona se mora
uvesti
i primjenjivati u cijeloj zemlji, kako bi bili ispostovani medjunarodni
propisi koji se odnose na liberalizaciju trgovine", zakljucio je
Solana.
REPUBLIKA SRBIJA
SRBIJA-SKUPSTINA: KONSTITUISAN ODBOR ZA KOSOVO I METOHIJU BEOGRAD, 3.
jula (Tanjug) - U Skupstini Srbije danas je konstituisan Odbor
za Kosovo i Metohiju, ciji je predsednik lider Srpskog pokreta otpora
Momcilo Trajkovic, a zamenik poslanik Mile Koricanac.
Odbor ima 10 clanova, a bice ih 15 u njegovom stalnom sastavu. Na
konstitutivnoj sednici istaknut je znacaj njegovog formiranja i ukazano
na potrebu sacinjavanja plana i programa rada tog vaznog skupstinskog
tela.
JOVANOVIC: PREDSEDNICKI IZBORI U SEPTEMBRU
BEOGRAD, 4. jula (Tanjug) - Sef poslanicke grupe DOS u
Skupstini
Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je danas da ce predsednicki izbori u
Republici biti raspisani po zavrsetku narednog vanrednog zasedanja
parlamenta, kako bi bili odrzani prema zakonskoj proceduri u septembru.
"Mi zelimo da izbori budu odrzani u septembru, jer smatramo da
ce
to doprineti stabilizaciji politickih prilika u zemlji", rekao je
Jovanovic novinarima u Skupstini Srbije.
Cetvrto vanredno zasedanje republicke skupstine zavrsava se
danas, a naredno peto, trebalo bi da pocne u utorak.
SRBIJA-VLADA: VLADA CE ISTRAJATI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE
BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Kolegijum Vlade Republike Srbije zakljucio
je
danas da su brojni problemi s kojima se suocava Ministarstva
unutrasnjih
poslova rezultat pre svega nasledja iz proslosti i da ce Vlada
istrajati u
borbi protiv korupcije i kriminala.
U saopstenju se navodi da je Kolegijum Vlade, "povodom pisma koje se
pojavilo u javnosti i javnih rasprava" o radu MUP, zauzeo stav da je to
"nepotrebno, zbog toga sto je Vlada potpuno svesna problema s kojima se
suocava, ali i odlucna da istraje u njihovom resavanju". "Vlada
Republike Srbije cvrsto je resena da istraje u borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala, kao i na planu uspostavljanja
pravne
drzave i vladavine prava. Da bi taj cilj bio dostignut neophodno je
intenzivirati zapocete reforme, iz policije i pravosudja odstraniti one
koji su ih iskompromitovali, tehnicki ih osavremeniti, sinhronizovati
njihov rad i analogno ekspanziji kriminala znatno poostriti kaznenu
politiku", zakljucio je vladin Kolegijum.
U saopstenju se istice da je potvrdjena "resenost da Vlada Republike
Srbije i dalje deluje kao jedan kompaktan, jedinstven tim koji ce
ubuduce
sve eventualne dileme resavati dogovorom, a ne ishitrenim reakcijama
pojedinaca".
Sednici Kolegijuma, pored premijera Zorana Djindjica, prisustvovali su
potpredsednici Dusan Mihajlovic, Nebojsa Covic, Zarko Korac, Mile Isakov
i
ministri Vladan Batic, Dragan Veselinov i Gaso Knezevic, a zakljucci su
doneti jednoglasno.
DJINDJIC: Krece kampanja za aukcijsku privatizaciju 1.000 preduzeca
BEOGRAD, 3. jula 2002. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Zoran
Djindjic rekao je danas da je nacionalni interes Srbije da "svi ljudi
koji
imaju novac pokazu svoj patriotizam i kupe neko preduzece ili deonice u
nekom domacem preduzecu". "Kao moralno lose trebalo bi da se smatra ako
neko cuva novac na nekom drugom mestu, a ne ulaze ga u neki privredni
objekat ili posao", rekao je Djindjic.
Na sastanku sa nacelnicima okruga, predsednicima skupstina
opstina
i izvrsnih odbora skupstina opstina, Djindjic je predstavnike lokalne
samouprave pozvao da se aktivno ukljuce u kampanju za pokretanje, do
kraja
godine, aukcijske privatizacije u 1.000 malih i srednjih preduzeca.
"Nasa zemlja po ekonomskim kapacitetima prosecno bi godisnje
mogla
da asimiluje izmedju jedne i 1,5 milijarde dolara direktnih investicija,
a
trenutno asimiluje upola manje, pre svega zbog nejasnog svojinskog
statusa
preduzeca", rekao je Djindjic.
On je dodao da "Srbija 2003. godine ulazi u godinu investicija"
ukoliko resi probleme svojinskog statusa preduzeca i pravnog statusa
nekretnina kojima preduzeca raspolazu.
Djindjic je rekao da je cilj kampanje za pokretanje aukcijske
privatizacije 1.000 malih i srednjih preduzeca da se ohrabri domaci
kapital
i podstaknu domaci preduzetnici, a razbiju predrasude prema kojima je
svako
ko ima pare lopov i koje su u "prilicnoj meri kocile proces
privatizacije".
"Nas je interes da ljudi koji imaju novac taj novac uloze, a ne
da
skupljamo jevtine politicke poene vodeci krstaski rat, jureci vestice
koje
naravno ne mozemo da uhvatimo", rekao je Djindjic.
Direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Cupic je rekao da
ce
procedura aukcijske privatizacije malih i srednjih preduzeca biti
pojednostavljena s tim sto ce iz te procedure biti izuzeto 200 do 300
preduzeca od kojih se na osnovu lokalne i inostrane traznje ocekuje
znacajan privatizacioni prihod.
On je rekao da ce biti utvrdjen novi metod procene vrednosti
kapitala ukljucivanjem knjigovodstvene vrednosti korigovane za iznos
gubitaka odnosno dobiti.
Iz obaveznog programa privatizacije bice iskljucena projekcija
poslovanja, rekao je Cupic i dodao da ce specijalne aukcije biti
ukinute, a
primenjivace se samo aukcije gde bi pocetna cena bila jednaka depozitu,
aponude se davale iskljucivo za vise iznose.
On je najavio i smanjenje obaveznog depozita za ucesce na
aukciji
preduzeca na 20 do 25 odsto njegove knjigovodstvene vrednosti i ugovor o
prodaji koji ce ukljucivati dvogodisnji kontinuitet poslovanja, obavezni
investicioni program od 150 odsto amortizacije i jednu godinu bez
otpustanja radnika.
Vlahovic: Dogodine milijarda dolara od privatizacije
BEOGRAD, 3. jula 2002. (Beta) - Srpski ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandar Vlahovic rekao je danas da Vlada Srbije za ovu
godinu ocekuje prihode od privatizacije za 60 do 70 odsto vece od
planiranih, a za sledecu godinu cak prihod od preko milijardu dolara.
"Ove godine cemo imati veoma uspesnu tendersku privatizaciju
dok
nam kod aukcijske privatizacije nisu toliko bitni prihodi koliko
efikasna,
javna, transparentna konverzija drustvenog u privatni sektor", rekao je
Vlahovic na sastanku odrzanom povodom pokretanja kampanje za pocetak
aukcijske privatizacije 1.000 malih i srednjih preduzeca u Srbiji.
Za sledecu godinu ocekivani prihod od privatizacije od preko
milijardu dolara, Vlahovic je objasnio "ulaskom delova nekih velikih
sistema u proces privatizaciju".
"Plan nam je da na prolece iduce godine omogucimo nasem
stanovnistvu da, umesto da ubira niske kamatne stope kod banaka, kupi
deonice tih velikih preduzeca", rekao je Vlahovic na sastanku odrzanom
povodom pokretanja kampanje za pocetak privatizacije 1.000 malih i
srednjih
preduzeca u Srbiji.
MUP FORMIRA ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
BEOGRAD, 4. jula (Tanjug) - MUP Srbije formirace Odbor za
ljudska
prava i slobode, kao savetodavno telo sastavljeno od gradjana, koje ce
nezavisno ispitivati svaki prijavljeni slucaj policijske torture,
najavio
je danas ministar Dusan Mihajlovic.
Mihajlovic je na konferenciji za novinare prezentovao podatke
o
slucajevima policijske torture koji su istrazeni, najavljujuci da ce
MUP
energicno reagovati na sve buduce slucajeve policijske torture, jer je
"ocigledno da neki (u policiji) nisu shvatili duh reformi i nove prakse
koje se sprovode u MUP".
"Reforme MUP ometaju 'krtice' i losi ljudi u nasim redovima.
To
je jedno priznanje da nismo uspeli do kraja i u potpunosti da
dekriminalizujemo nase redove... Nova je cinjenica da se u ovoj
garnituri
na celu MUP oni vise ne tolerisu, nego otkrivaju i gone", rekao je on.
Kako
je istakao, povecanim aktivnostima policija je poslednjih dana otkrila
mnoge "krtice" podzemlja u svojim redovima, ali ih nece sve otkrivati i
goniti, jer joj "trebaju da bi dosli do njihovih sefova u podzemlju".
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: KRIZU VLASTI RESITI VANREDNIM PARLAMENTARNIM IZBORIMA
PODGORICA, 3. jula (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
izjavio
je veceras da se aktuelna kriza vlasti u ovoj republici "jedino moze
rascistiti vanrednim parlamentarnim izborima".
Djukanovic je ocenio da se danasnja politicka scena Crne Gore nalazi "u
paradoksalnoj poziciji", koja je "posledica izigravanja biracke volje
gradjana, posebno od strane Liberalnog saveza". "U ovakvoj situaciji,
namece se rjesenje da to stanje treba rascistiti vanrednim
parlamentarnim
izborima. Nakon tih izbora vise nece biti prostora da neko igra ulogu
jezicka na vagi, a da pritom nije sposoban da tu istorijsku odgovornost
ponese", kazao je Djukanovic u intervjuu drzavnoj televiziji. On je
rekao da su trenutno na politickoj sceni Crne Gore aktivne dve
grupacije - na jednoj strani koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" i
Liberalni
savez, a na drugoj Demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska
partija i albanske nacionalne stranke. "Imamo, dakle, dvije koalicije
i
jedna ce pobijediti na izborima, a potom stvoriti uslove za Crnu Goru
da u
narednih cetiri godine imamo jednu stabilnu vladu koja ce biti
posvecena
realizaciji kapitalnih ekonomskih i demokratskih reformi", naveo
je crnogorski predsednik.
DJUKANOVIC: VANREDNI IZBORI U PODGORICI 6. OKTOBRA
PODGORICA, 3. jula (Tanjug) - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic
raspisao je veceras vanredne izbore za Skupstinu opstine Podgorica za
6.
oktobar.
U saopstenju iz Kabineta predsjednika Crne Gore navodi se da je
Djukanovic
ovu odluku donio nakon sto je republicka vlada u ostavci danas
raspustila
Skupstinu opstine glavnog grada.
U danasnjem saopstenju iz Vlade Crne Gore navodi se da su "blokadom
Skupstine Podgorice ugrozena osnovna prava gradjana".
EVROPSKA UNIJA - BALKAN
Solana o produbljivanju odnosa sa Balkanom
BRISEL, 3. jula 2002. (Beta) - Visoki predstavnik EU Havijer
Solana i trojica izaslanika Unije za Balkan Pedi Esdaun, Alen le Roa i
Erhard Busek veceras su u Briselu razmatrali kako dalje produbiti odnose
Unije sa balkanskim zemljama, posebno u regionalnom okviru, kako bi one
sto
brze krenule ka strategijskom cilju "evropeizacije".
Kako su rekli zvanicnici bliski Solani, podvuceno je da se
moraju
naci jos delotvorniji instrumenti za politicko, diplomatsko, bezbednosno
i
ekonomsko-finansijsko delovanje EU na Balkanu. U sustini, rec je o tome
na
koji najbolji nacin ubrzati i produbiti proces stabilizacije i
asocijacije,
koji je glavni okvir za pomenute vidove delovanja evropske petnaestorice
u
cilju jacanja odnosa sa balkanskim drzavama i strategijskim zadatkom
njihovog konacnog ukljucenja u strukture EU.
Solana, Visoki predstavnik u BiH Esdaun, izaslanik za
Makedoniju
Le Roa i koordinator Pakta sa stabilnost jugoistocne Evrope Busek
nastojali
su da sagledaju nacin za ovladavanje stabilizacijom i asocijacijom sa EU
u
celom regionu, a to znaci u sklopu "zagrebackog procesa".
Pod tim se misli na zakljucke samita EU-Zapadni Balkan, iz
novembra 2000, kada su utvrdjeni ciljevi, strategija i pravci i
mehanizmi
delovanja procesa stabilizacije i asocijacije, kojim se drzavama tog
podrucja otvara perspektiva ulaska u clanstvo EU, uz prethodno
sprovodjenje
nuznih demokratskih politickih i ekonomskih reformi i usaglasavanje
zakona
i propisa sa evropskim standardima.
Prema recima tog zvanicnika u Briselu, EU je, osim saradnje sa
zemljama kandidatima za ulazak u clanstvo Unije, u odnosima sa "trecim
zemljama" daleko najvise angazovana na Balkanu. "Tamo odlazi najvise
evropskog novca, ljudi i sredstva", istakao je taj izvor, uz
obrazlozenje
da je EU cvrsto privrzena strategiji "evropeizacije Balkana postepenog,
ali
punog ukljucenja celog regiona u svoje redove".
To se, stavise, nedovoljno i zna i vidi. Jer, kako je primetio
Esdaun, kada se ljudima u Bosni postavi pitanje ko najvise pomaze
njihovoj
zemlji, odgovor mahom glasi da je to Amerika...koja pomaze, ali ni iz
daleka u tolikoj meri koliko EU.
Slican, pogresan utisak, navode izvori u Briselu, vlada i na
Kosovu. U Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, naprotiv, ljudi su mnogo
bolje
upoznati i vecina zna da EU daje daleko najvecu pomoc i otvara im i punu
"evropsku perspektivu".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
