B I L T E N V E S T I
08. JUL 2002.
SR JUGOSLAVIJA
OEBS: SRJ i SAD predlozile zajednicku deklaraciju
BERLIN, 7. jula 2002. (Beta) - Jedna od rezolucija koje ce
razmotriti Parlamentarna skupstina OEBS u Berlinu je
jugoslovensko-americka, kojom se trazi da se u borbi protiv terorizma ni
na
koji nacin ne ogranicavaju ljudska prava.
Jugoslovensku delegaciju na 11. Parlamentarnoj skupstini
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, cije su glavne teme
borba
protiv terorizma i zastita ljudskih prava, predvodi predsednik Veca
gradjana Dragoljub Micunovic.
"Danas gradjani Jugoslavije mogu slobodno da putuju, ali na
planu
ostvarenja ljudskih prava i drugih sloboda treba jos puno uciniti, iako
je
situacija u odnosu na vreme Milosevicevog rezima neuporedivo bolja",
rekao
je Micunovic u Berlinu.
Prvi put nakon vracanja u punopravno clanstvo OEBS, jugoslovenska
delegacija aktivno sudeluje u radu skupstine.
Jedanaesta Parlamentarna skupstina OEBSa pocela je u Berlinu 6.
jula i trajace do srede, 10. jula.
Micunovic je sinoc na prijemu u Ambasadi SRJ govorio o dometima
jugoslovenske politike i problemima koji koce reforme, a zahvalio se
Nemackoj na spremnosti da pomogne obnovu zemlje.
Prijemu je prisustvovalo vise stotina predstavnika diplomatskog
Kora, gradjana Nemacke i Jugoslavije.
BERLIN, 7. jula (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic razgovarao je danas u Berlinu, gde
ucestvuje
na godisnjem zasedanju Parlamentarne skupstine OEBS, sa
americkim senatorom Dzordzom Vojnovicem, koji je pripremio rezoluciju
o stanju u Jugoistocnoj Evropi, o temama iz te rezolucije.
Kako je za Tanjug izjavio Micunovic, tokom jednosatnog
razgovora
sa Vojnovicem razmatrano je, izmedju ostalog, stanje u Jugoslaviji, na
Kosovu, problemi u Bosni i Hercegovini, odnosno stanje bezbednosti na
Balkanu. Micunovic je rekao da je razgovarano o amandmanima na
rezoluciju
i, na osnovu toka razgovora, ocenio da ce ta rezolucija, cije usvajanje
ce
se razgmatrati prekosutra, "biti vrlo dobra".
Ucestvujuci u radu Politickog komiteta na konferenciji, koja
je
juce pocela u glavnom gradu Nemacke, Micunovic je sa predsednikom
Odbora
za ljudska prava u americkom Kongresu Kristoferom Smitom sacinio predlog
rezolucije o odnosu borbe protiv terorizma i ljudskih prava, kojom se
zeli
izbeci moguc negativan uticaj vecih ovlascenja policije u toj borbi na
prava coveka. I na tu rezoluciju ulozeno je nekoliko amandmana, rekao
je Micunovic, najavljujuci glasanje o njoj za sutra.
Na petodnevnoj konferenciji ucestvuje, pored predstavnika 55
zemalja clanica OEBS, stalna delegacija jugoslovenskog parlamenta pri
Parlamentarnoj skupstini OEBS, koju predvodi Micunovic.
SRJ-ITALIJA: BALKAN NE SME DA BUDE PERIFERIJA EVROPE
BEOGRAD, 8. jula 2002. (Beta) - Balkan ne sme da postane
periferija Evrope i Italija ce se snazno zalagati da se taj region
integrise u EU, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Djovani
Karacolo di Vjetri prilikom otvaranja skupa pod nazivom "Srbija i
Toskana -
mogucnosti privredne saradnje", koji se danas odrzava u beogradskom
hotelu
"Interkontinental".
"Treba izbeci da se Evropa 'pomera' prema teritoriji Kipra, a
da
Jugoslavija bude zaobidjena", rekao je italijanski ambasador i dodao da
Italija podrzava inicijativu EU za ocuvanje zajednice Srbije i Crne
Gore.
On je ocenio da u Jugoslaviji postoje izuzetni uslovi za razvoj
preduzetnistva i da postoji mnogo prostora za privrednu saradnju Italije
sa
SRJ.
Zamenik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom
Dobrosav Milovanovic izjavio je da u Srbiji postoji nedostatak roba i
usluga, sto moze biti privlacno za strane investitore. U Srbiji se
ocekuje
pocetak izgradnje velikih infrastrukturnih projekata, rekao je
Milovanovic
i dodao da srpska vlada priprema projekat deregulacije koji treba da
stvori
uslove za rasterecenje poslovanja stranih kompanija. Prema recima
Milovanovica, za jugoslovensku privredu je, pored investicija, od
velikog
znacaja transfer znanja i tehnologije iz razvijenih zemalja.
Na skupu su prisutni predstavnici italijanskih preduzeca iz
sektora tekstilne industrije, obuce, prerade drveta, kamena, obradu
metala
i proizvodjaci koze, kao i predstavnici italijanskog instituta za
spoljnu
trgovinu. Za popodne su predvidjeni bilateralni sastanci italijanskih i
jugoslovenskih privrednika.
ZAKON O AMNESTIJI OBJAVLJEN U "SLUZBENOM LISTU SRJ"
BEOGRAD, 8. jula (Tanjug) - U "Sluzbenom listu SRJ" objavljen
je
Ukaz o proglasenju Zakona o amnestiji, koji je potpisao jugoslovenski
predsednik Vojislav Kostunica a prethodno usvojila Savezna skupstina na
sednici Veca gradjana 4. juna i na sednici Veca republika 2. jula.
Zakon o amnestiji, koji je objavljen u broju od 3. jula i
stupa
na snagu osmog dana od dana objavljivanja, obuhvata sva lica
jugoslovenske
drzavljane koja su u periodu od 1. januara 1999. godine do 31. maja
2001.
godine na teritoriji opstina Presevo, Bujanovac i Medvedja ucinila, ili
postoji osnovana sumnja da su ucinila krivicno delo terorizma ili delo
udruzivanja radi neprijateljske delatnosti.
Prema zakonu, amnestija obuhvata oslobadjanje od
krivicnog gonjenja i oslobadjanje od izvrsenja kazne svih lica
drzavljanja SRJ sa podrucja te tri opstine ukoliko su pocinila ili se
sumnja da su pocinila krivicno delo terorizma iz clana 125. i
krivicno delo udruzivanja radi neprijateljske delatnosti iz clana
136. propisana Krivicnim zakonom SRJ.
Ako protiv lica na koja se odnosa navedena krivicna dela nije
pokrenut krivicni postupak, postupak se nece pokrenuti, a ako je
krivicni
postupak u toku, on ce biti obustavljen.
U Zakonu o amnestiji navodi se da ce lice kome je
izrecena pravosnazna kazna zatvora biti oslobodjeno izvrsenja kazne u
celini ili u delu koji nije izvrsen.
Ako se lice na koje se odnosi Zakon o amnestiji nalazi
u pritvoru, ili na izdrzavanju kazne, resenje o ukidanju pritvora,
odnosno
resenje o oslobadjanju od daljeg izdrzavanja kazne donece nadlezni
prvostepeni sud.
Protiv resenja o primeni amnestije zalbu mogu izjaviti
tuzilac,
okrivljeni i njegov branilac, osudjeni i lice koje je ovlasceno da u
korist optuzenog izjavi zalbu, ako je ono podnelo zahtev.
REPUBLIKA SRBIJA
M. ISAKOV: USTAVNA POVELJA BRZI PUT DO EVROPE
BEOGRAD, 7. jula (Tanjug) - Potpredsednik vlade Srbije Miodrag
Isakov rekao je danas da Ustavna povelja, cija je izrada u toku, mora
omoguciti zajednici Srbije i Crne Gore put u Evropu. On je, u emisiji BK
televizije "Nije srpski cutati" napomenuo da se trenutno radi na
dogovoru
oko prometa robe i uskladjivanja carina, kao i primeni zakonskih
propisa
koji ce biti zajednicki.
Isakov smatra da ce buduca zajednica Srbije i Crne Gore raditi
sihronizovano, preko vise zajednickih institucija, uz zakone koji vaze
u
obe drzave, i sa zajednickim telima za sva pitanja vezana za
funkcionisanje zajednice.
Mihajlovic: Potrebne 4 godine za modernizaciju policije
BEOGRAD, 7. jula 2002. (Beta) - MUP Srbije Dusan Mihajlovic
ocenio
je da je za modernizaciju srpske policije prema evropskim standardima
potreban ceo mandat od cetiri godine. "Bitno je da smo za ovih godinu i
po
dana uradili vise nego mnogi drugi i imamo rezultate kojima bi se
ponosila
svaka vlada i svaki gradjanin koji je dobronameran", izjavio je
Mihajlovic
za sutrasnju "Politiku".
On je izrazio uverenje da se promene vec vide i u podnosenju
predloga "mafijaskog i antiteroristickog zakona" Saveznoj skupstini. Tom
zakonu usledice jos dva sustinska zakona novi zakon o policiji i novi
zakon
o drzavnoj bezbednosti, rekao je Mihajlovic, ocenjujuci da ce se time
zaokruziti "kompleks reformi".
Prema njegovim recima, bice potrebno nekoliko meseci da se ti
zakoni usvoje i sprovedu, a "posle toga ministar policije moze biti ko
hoce".
KOSOVO - METOHIJA
"Povratak"-Savic: Povlacimo se ako ostane zabrana punog imena
BEOGRAD, 7. jula 2002. (Beta) - Koalicija "Povratak" ce se
povuci
iz Skupstine Kosova ukoliko njenim poslanicima ne bude dozvoljeno da u
njoj
upotrebljavaju ime Kosovo i Metohija, izjavio je danas clan
predsednistva
kosovskog parlamenta Gojko Savic.
"Mi cemo ucestvovati u radu sednice pokrajinske skupstine
zakazane
za 11. juli i sigurno cemo i dalje u istupima i diskusijama koristiti
puni
naziv za nasu pokrajinu, a ukoliko se dogodi da nam ponovo bude
oduzimana
rec, opet cemo napustiti salu i necemo se vracati u skupstinu sve dok
sef
UNMIK Mihael Stajner ne ukine tu besmislenu zabranu", rekao je Savic,
kako
prenose beogradski mediji.
On je izrazio uverenje da ce Stajner ukinuti zabranu koju je
uveo
predsednik skupstine Nedzat Daci i ocenio da na to ukazuju i izjave koje
je
civilni administrator dao u Beogradu, da niko ne moze biti kaznjavan
zbog
upotrebe nekog naziva.
Savic je ocenio da ime "Kosovo i Metohija" nije suprotno
Rezoluciji 1244, jer ona priznaje da je Kosovo u sastavu Srbije i
Jugoslavije.
Prema njegovim recima, srpski i jugoslovenski drzavni organi
ubuduce bi trebalo da strogo vode racuna o upotrebi zvanicnog naziva
pokrajine, sve dok se ne donese odluka o njenom konacnom statusu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
