-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== NIKOLIC OSUDJEN NA 8 GODINA ZATVORA Prokuplje -- U Okruznom sudu u Prokuplju u ponedeljak je izrecena prva presuda za ratne zlocine pocinjene na Kosovu. Rezervista Vojske Jugoslavije Ivan Nikolic kaznjen je na 8 godina zatvora zbog ubistva albanskih civila. Kako javlja dopisnik B92 Ljiljana Danilovic, petoclano sudsko vece Okruznog suda u Prokuplju proglasilo je Ivana Nikolica krivim zbog pocinjenog ratnog zlocina na Kosovu, gde je, kao pripadnik rezervnog sastava VJ, za vreme ratnih dejstava u selu Pendu kod Podujeva iz automatskog oruzja lisio zivota 2 albanska civila. Predsedavajuci sudskog veca Dragan Tasic je izjavio da "ga sud, na osnovu clana 5. stavova 2, 33, 38, 41. i 50. Krivicnog zakona SRJ, a u vezi s clanom 142. stav 1. Krivicnog zakona SRJ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina". Tasic je rekao da je prilikom donosenja presude sudsko vece uzelo u obzir iskaze Nikolica pred vojnim sudom kojima priznaje da je pocinio delo, kao i svedocenje policajca Djordja Ignjatovica, koji je pred sudom rekao da mu je Nikolic priznao da je ubio 2 Albanca. "Tako utvrdjeno cinjenicno stanje, nema sumnje, rezultira donosenjem takve odluke, jer u takvom cinjenicnom stanju nalaze se svi elementi krivicnog dela za koje je Nikolic optuzen, a to je ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva", rekao je Tasic. Nakon izricanja presude, Nikolic je, obracajuci se predsedniku sudskog veca, rekao da nije kriv i da njega nije osudio Okruzni sud u Prokuplju. "Osudili su me Vladan Batic i Dinjdic, jer je ovo politicki proces", rekao je on. Advokat Sasa Cupic kaze da taj sudski proces ima politicku pozadinu i da je presuda doneta bez materijalnih dokaza. "Smatram da je takva osudjujuca presuda bezobzirno gazenje prava, izvedenih dokaza i utvrdjenih odlucnih cinjenica za puke politicke koristi, zaogrnute retorike visih ciljeva i medjunarodnih standarda iz kuhinje Brisela, Haga ili Vasingtona", kaze Cupic i istice da ce Vrhovnom sudu Srbije uloziti zalbu i da nakon toga ocekuje oslobadjajucu presudu. Osim Nikolica, jos 2 optuzena, pripadnici rezervnog sastava policije Sasa Cvijetin i Dejan Demirovic, ocekuju da pocne postupak pred sudom u Prokuplju. Demirovic je u bekstvu, a optuzen je, kao i Cvijetin, za ubistvo 19 Albanaca-civila u Podujevu u martu 1999. Na sudjenjima za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije do sada je, pred domacim sudovima, donesena samo jedna presuda. Okruzni sud u Sapcu je 1996. osudio clana Srpske radikalne stranke i dobrovoljca u jedinici "Zuta osa", odnosno "Zuti mravi" Duska Vuckovica, zvanog Repic, na kaznu od 10 godina zatvora. Vuckovic je osudjen zbog ubistva 17 i ranjavanja 20 muslimana u Celopeku kod Zvornika 1992, kao i zbog silovanja Husnije Coric. Osim 2 optuzena pocinioca koji su u pritvoru, i dalje su na slobodi preostali organizatori otmica muslimana, gradjana Srbije. Pred Visim sudom u Bijelom Polju od 1996. traje proces protiv Nebojse Ranisavljavica, koji je optuzen da je ucestvovao u otmici 20 putnika iz voza u stanici Strpci 1993. I pored stalnih najava, presuda jos nije donesena. 4. juna je na granici Republike Srpske i Srbije uhapsen Dragutin Dragicevic, pripadnik paravojne formacije bosanskih Srba pod komandom Milana Lukica. Prema tadasnjoj informaciji, on je sproveden u Okruzni zatvor u Beogradu pod optuzbom za ratne zlocine. Dragicevic se tereti za ucesce u otmici 16 muslimana kod Sjeverina 22. oktobra 1992. Prema saznanjima Radija B92, pred Okruznim sudovima u Beogradu i Uzicu i dalje traju istrazne radnje i ispitivanje svedoka povodom tog zlocina. HASKI TRIBUNAL POZDRAVIO PRESUDU NIKOLICU Beograd -- Koordinator za informisanje beogradske kancelarije Haskog tribunala Matijas Helman izjavio je u ponedeljak da presuda Ivanu Nikolicu pred Okruznim sudom u Prokuplju predstavlja veoma vazan dogadjaj za pravosudje u Srbiji, ali je odbio da komentarise presudu. "Ne mogu da ocenjujem presudu, ali mogu da kazem da je veoma vazno da se za ratne zlocine sudi ne samo pred Tribunalom, nego i pred domacim sudovima", rekao je Helman. On je ponovio da ce pred Haskim tribunalom biti sudjeno "veoma malom broju ljudi" koji su se nalazili u civilnim i vojnim strukturama i dodao da je "velik broj neposrednih izvrsilaca zlocina iz srednjih i nizih nivoa komandnog lanca" kojima bi trebalo da sude lokalni sudovi. Tribunal je, kako je rekao Helman, spreman da pomogne lokalnom pravosudju u procesima osobama optuzenim za ratne zlocine. PROTIV MILOSEVICA SVEDOCIO KNUT VOLEBEK Hag -- U Haskom tribunalu, u procesu protiv Slobodana Milosevica, u ponedeljak je svedocio norveski diplomata Knut Volebek. On je, neposredno pre bombardovanja NATO 1999, bio predsedavajuci OEBS i zalagao se za vojno prisustvo na Kosovu, sto je od srpske delegacije trazeno na pregovorima u Rambujeu i Parizu. Kako izvestava specijalni izvestac B92 iz Haga Ljubica Gojgic, Volebek, koji je trenutno ambasador Norveske u SAD, rekao je da su naoruzani mirotvorci bili neophidni jer "smo na umu imali i Srebrenicu i nismo hteli da dozvolimo da se u prisustvu medjunarodne zajednice ponovo dogodi zlocin". On je verovatno jedan od poslednjih predstavnika medjunarodne zajednice koji je razgovarao s Milosevicem pre pocetka bombardovanja NATO. Volebek i Milosevic su razgovarali 24. marta, kada je Volebek pokusao da, uz saglasnost generalnog sekretara NATO Havijera Solane, ubedi Milosevica da pristane na pregovore i izbegne rat. Milosevic je tada, navodno, negirao tvrdnje Volebeka da albansko stanovnistvo biva proterivano sa Kosova i da njihove kuce bivaju paljene, kao i da je na Kosovu zabelezeno povecano prisustvo Vojske i policije. "Gospodine Volebek, vi previse gledate CNN", navodno je odgovorio Milosevic. Volebek je odbijao Miloseviceve tvrdnje da je misija OEBS bila pristrasna, no ipak treba primetiti da je izbegavao odgovore na pitanja o OVK, nazivajuci njihove aktivnosti "incidentima", nasuprot srpskim snagama koje su, po njegovoj oceni, pocinile "zverstva" na Kosovu, kako se vise puta culo u srpskom prevodu. UHAPSEN MIROSLAV DERONJIC Bratunac -- Miroslav Deronjic uhapsen je u nedelju oko 17:00 ispred porodicne kuce u Bratuncu, saznaje dopisnik Radija B92 Zoran Zuza u zvornickoj policiji. Hapsenje su obavili pripadnici SFOR obuceni u civilnu odecu, a isto je potvrdila i supruga Miroslava Deronjica koja je rekla da je njen suprug uhapsen na brutalan nacin pred ocima cele porodice. Ona je navela da je to ucinilo dvadesetak civila koji su pred kucu stigli u vozilima sa oznakama UN. Po nacinu na koji je uhapsen Deronjic, veruje se da je to ucinila ista grupa koja je slicnu akciju izvela takodje u Bratuncu 1. aprila, kada je uhapsen Momir Nikolic, optuzen za ratne zlocine u Srebrenici. Pretpostavlja se da je za iste zlocine optuzen i Deronjic, koji je, posto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, obavljao duznost Vladinog poverenika za tu oblast, odnosno za opstine Srebrenica i Bratunac. Deronjic, koji je bio predsednik Srpske demokratske stranke u Bratuncu, nije bio na javnoj optuznici Tribunala, a u prethodne 2 godine imao je nekoliko kontakata s haskim istraziocima. Izvor iz zvornicke policije navodi da se Deronjic na sve pozive Tuzilastva u Hagu javljao dobrovoljno, zbog cega se moze zakljuciti da je ova akcija bila nepotrebna. "Da je javno saopsteno da je optuzen, Deronjic bi se verovatno predao Haskom tribunalu, sto bi mu omogucilo da zahteva da se brani sa slobode", rekao je isti izvor Radiju B92. Kako je RTV B92 potvrdjeno u Haskom tribunalu, Deronjic je prebacen u pritvorsku jedinicu u Seveningenu. Optuznica protiv Deronjica podignuta je 3. jula ove godine i bila je zapecacena sve do momenta njegovog hapsenja. Deronjic je optuzen zbog toga sto je u maju 1992. dao naredjenje da bude napadnuto i spaljeno muslimansko selo Glogova kod Bratunca. LUTOVAC O RADU POTKOMISIJE ZA IZRADU USTAVNE POVELJE Beograd -- Potkomisija za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore u ponedeljak je nastavila rad raspravom o organizovanju i nadleznostima Suda buduce zajednicke drzave. Clan Potkomisije Zoran Lutovac za B92 kaze da se radilo u korektnoj atmosferi, ali da su razlike u stavovima clanova Potkomisije i dalje izrazene. "Razumevanje je prisutno, uvazavaju se argumenti, postoji raspolozenje da se istraje na sopstvenoj koncepciji, narocito kod crnogorske snage, koja krece od toga da su Polazne osnove nepromenjive i da tu ne treba mnogo menjati, drugim recima, da to treba da bude i sustina price o Ustavnoj povelji. Ne bih rekao da na drugoj strani postoji jedinstven blok, tu postoji nekoliko razlicitih stavova", kaze Lutovac. On je dodao da se clanovi delegacija iz suprostavljenih politickih opcija u Crnoj Gori i dalje dosta cvrsto drze svojih osnovnih koncepcijskih prilaza. ODBOR ZA INFORMISANJE U NACELU USVOJIO ZAKON O RADIODIFUZIJI Beograd -- Odbor za informisanje i kulturu u Skupstini Srbije u ponedeljak je u nacelu usvojio predlog Zakona o radiodifuziji, koji ce se u utorak naci pred poslanicima. Kao i prethodne nedelje u javnosti, i na sednici odbora najvise je vodjena rasprava o sastavu Saveta Radiodifuzne agencije koji ce donositi sve najbitnije odluke u oblasti medija. Od 9 clanova tog tela 4 ce predlagati Skupstine i Vlade Srbije i Vojvodine, 4 takozvani civilni sektor drustva, a onda ce tih 8 clanova, koje prethodno verifikuje Skupstina Srbije, predloziti i devetog, koji ce biti sa Kosova. Predsednik Odbora Ivan Andric rekao je da je takav predlog zakona "optimum koji je mogao biti postignut u tom trenutku i s takvom politickom situacijom u zemlji". "Ono sto mogu da tvrdim vec sada to je da, ako Zakon bude prosao, nijedan od predstavnika vlasti nece vise stititi interese vlasti, nego sto su interesi medijske sfere uopste. Taj konflikt koji je nastao je vise posledica nepoverenja koje vlada izmedju nevladinog i Vladinog sektora, nego sto on objektivno postoji u realnosti", smatra Andric. Prema sadasnjem predlogu zakona novinarska udruzenja, udruzenja filmskih i dramskih umetnika i udruzenje kompozitora predlazu 1 clana Saveta. Da bi bila izbegnuta mogucnost preteranog mesanja politike u medije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija predlozila je da se Skupstina Srbije, u korist navedenih organizacija, odrekne prava da predlaze 1 clana Saveta, cime bi u njemu bilo 5 predstavnika civilnog drustva, a samo 3 iz politickih institucija. Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac, na pitanje da li ce taj amandman biti usvojen, kaze: "Ja sam vrlo nezgodan covek da mi postavite to pitanje, jer se ja, ustvari, s vama slazem. Ali, vi znate da je taj zakon rezultat odredjenog kompromisa, tako da nisam siguran da postoje velike sanse i ne umem na to da vam odgovorim. Ako pitate da li imate moj glas za to, moj glas imate, ali bojim se da ce, verovatno, ostati tako kako je predlozeno, a to znaci 4:4, i onda devetog bira Skupstina na osnovu nekog dogovora. Mislim da je resenje za medije, poput B92, da ucinite da se javnost zainteresuje za licnosti koje ce biti predlozene, da otvorite pitanje, ne na neki destruktivan nacin, vec korektno, njihovog kredibiliteta u toj stvari i kompetencije, i da time odmah bude poslata jedna jaka poruka", kaze Korac. Predstanik Nove demokratije u Odboru za informisanje i kulturu Bosko Nicic smatra da ce clanovi Saveta koje predlazu Skupstine i Vlade Srbije i Vojvodine biti nezavisni, bez obzira na to ko ih je delegirao. On je naveo da se ND ne slaze ni s "preteranim uticajem nevladinog sektora na medije". "Naravno da nismo zadovoljni, i dalje cemo insistirati, a to je ono sto se tice nevladinog, ili civilnog sektora i mogucnosti da on formira radio i TV-stanice i da, pri tome, ima jos i privilegije koje su sadrzane u clanu 67. i sadasnjeg i prethodnog predloga zakona", rekao je Nicic. Na predlog Zakona o radio-difuziji, saznaje B92, stiglo je preko 100 amandmana i njih ce Odbor za informisanje i kulturu u Skupstini Srbije razmatrati u utorak. NUNS PROTIV IZMENA PREDLOGA ZAKONA O RADIODIFUZIJI Beograd -- Nezavisno udruzenje novinara Srbije ostro je u ponedeljak protestovalo zbog bitnih izmena u Predlogu zakona o radiodifuziji, ocenjujuci da je njima povecan uticaj politike, a smanjen uticaj predstavnika civilnog sektora. NUNS je ocenio da je Predlog zakona izmenjen u najvaznijem delu i da novo resenje ugrozava slobodu medija i otvara nove mogucnosti za pritiske i zloupotrebe. NUNS ukazuje da u pojedinim evropskim zemljama, kao i zemljama u tranziciji, slicni saveti imaju mnogo vise clanova, negde imaju i po 30 clanova, jer se time smanjuje mogucnost uticaja politike ili raznih lobija. Zbog novih resenja u Predlogu zakona o radiodifuziji ostro su protestovali i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Udruzenje za razvoj privatne radiodifuzije "Spektar". VIDA PETROVIC SKERO KANDIDAT ZA SUDIJU VRHOVNOG SUDA SRBIJE Beograd -- Savet za pravosudje podneo je u ponedeljak Skupstini Srbije predloge za sudije Vrhovnog suda Srbije, a predlozena je i predsednica Okruznog suda u Beogradu Vida Petrovic Skero. Odbor za pravosudje nije se izjasnjavao o tim predlozima, odlozivsi raspravu za sledecu sednicu Odbora. Savet za pravosudje predlozio je Skupstini da po hitnom postupku razmotri predloge za izbor sudija i predsednika sudova opste nadleznosti, Viseg trgovinskog suda i trgovinskih sudova. Osim Vide Petrovic Skero, kandidati za sudije Vrhovnog suda Srbije su i sudija Viseg trgovinskog suda Smilja Bugarin, sudije Okruznog suda u Beogradu Lucija Dragojlovic, Mirjana Grubic, Jovanka Kazic i Sonja Manojlovic, kao i sudija Okruznog suda u Novom Sadu Miroslav Letic. Savet za pravosudje je za predsednika Viseg trgovinskog suda predlozio dosadasnjeg vrsioca duznosti predsednika Mihaila Rulica, a za predsednike Trgovinskog suda u Beogradu i Novom Sadu Gorana Kljajevica i Zivka Kiselickog. ODBOR ZA BEZBEDNOST TOKOM NEDELJE O REFORMI MUP? Beograd -- Ove nedelje trebalo bi da bude odrzan Odbor za bezbednost na kom ce biti razmotren paket zakona koji se ticu reformi u Ministarstvu unutrasnjih poslova, saznaje Radio B92. Ocekuje se da Skupstini Srbije po hitnom postupku budu upucen na usvajanje Zakon o posebnim nadleznostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Pojedini eksperti su u javnosti izneli zamerke na Zakon o specijalnom tuziocu zato sto je u suprotnosti s drugim zakonima i sa Ustavom. Na Pres-klubu Medija centra u ponedeljak je receno da je pomenut predlog zakona u suprotnosti i s medjunarodnim aktima o zastiti ljudskih prava. MIHAJLOVIC: POTREBNE 4 GODINE ZA MODERNIZACIJU POLICIJE Beograd -- Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic ocenio je da je za modernizaciju policije prema evropskim standardima potreban ceo mandat od 4 godine. "Bitno je da smo za ovih godinu i po dana uradili vise nego mnogi drugi i imamo rezultate kojima bi se ponosila svaka vlada i svaki gradjanin koji je dobronameran", izjavio je Mihajlovic. On je izrazio uverenje da se promene vec vide i u podnosenju predloga "mafijaskog i antiteroristickog zakona" Saveznoj skupstini. Taj zakon sledice jos 2 sustinska zakona, nov zakon o policiji i nov zakon o drzavnoj bezbednosti, rekao je Mihajlovic, ocenjujuci da ce time biti zaokruzen "kompleks reformi". Prema njegovim recima, bice potrebno nekoliko meseci da ti zakoni budu usvojeni i sprovedeni, a "posle toga ministar policije moze biti ko hoce". MARSICANIN: VLADA SRBIJE SLUZI SE METODIMA BIVSEG REZIMA Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Srbije i predsednik Vlade u senci Dragan Marsicanin optuzio je Vladu Srbije da je zadrzala i osnazila sve metode koje je koristio bivsi autoritarni rezim, istovremeno "razvijajuci nov, u kvazidemokratskom ruhu". Marsicanin je preneo stavove iz deklaracije DSS u kojoj ta stranka analizira aktuelnu situaciju u zemlji i ono sto je ucinjeno u proteklih 20 meseci nakon demokratskih promena u Srbiji. "Nesumnjivo da je jedan od najvecih rezultata da se Jugoslavija vratila u medjunarodnu zajednicu, da je rastakanje drzave zaustavljeno i da je pocet proces redefinisanja drzavne zajednice Srbije i Crne Gore na racionalnim, neideoloskim osnovama. Sta je to sto ne valja? Reformi danas, stvarnih, istinskih reformi koje su neophodne Srbiji, nema. Skupstina Srbije je naknadnim krivotvorenjem narodne volje postala nelegitimna, a i parlamentarizam je na putu da bude obesmisljen. Uz to, sudstvo je degradirano i maltene satanizovano, a mediji su pod budnim okom cuvara Vlade", rekao je Marsicanin. PAVKOVIC KAO POLITICAR? Beograd -- Bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic zeli da udje u politicke vode i planira da se na predstojecim predsednickim izborima kandiduje za prvog coveka Srbije, pisu "Vecernje novosti". Odluka o kandidaturi za predsednika Srbije bice doneta posto Savezni ustavni sud razmotri njegovu zalbu, nezvanicno saznaje list. Ukoliko odgovor suda na Pavkovicevu zalbu, koju je podneo dan posto ga je predsednik SRJ Vojislav Kostunica smenio, "bude negativan po Pavkovica, general u penziji ce se kandidovati za predsednika Srbije", pise list. U predsednickoj kampanji "o kojoj sve ozbiljnije razmislja", Pavkovic bi se orijentisao na birace-zagovornike "nacionalne i patriotske opcije", pise list. OTPOR PITA KOSTUNICU, DJINDJICA I ANKETNI ODBOR Beograd -- Pokret Otpor je zatrazio od jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da odgovori na pitanje da li je, u noci izmedju 7. i 8. juna, "on ili bilo ko u njegovo ime" naredio da pripadnici Vojske Jugoslavije "upadnu u zgradu Vlade Srbije". Otpor trazi i od premijera Srbije Zorana Djindjica da odgovori na pitanje "da li se prislusni uredjaji nalaze u zgradi Biroa za komunikacije Vlade Srbije", kao sto, navodno, tvrde clanovi Kabineta predsednika SRJ. "Od predsednika drzave i predsednika Vlade zelimo konkretne odgovore, a ne uvijena demagoska saopstenja, ili politicke parole i izjave kroz koje bivaju napadani i diskreditovani politicki protivnici, a ne nude konkretni odgovori," navodi se u saopstenju pokreta. Otpor trazi i od Anketnog odbora da utvrdi "punu istinu bez podleganja eventualnim pritiscima, kako se vise nikada ne bi licitiralo politickim aferama". Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da Vladin Biro za komunikacije, niti "bilo koja sluzba Vlade Srbije, nije prisluskivala predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, to ne radi danas, a nece ni u buducnosti". Djindjic je naveo da to tvrdi "pod punom moralnom i materijalnom odgovornoscu", odgovarajuci otvorenim pismom na pitanje Otpora. Premijer je naveo da se od 26. januara 2001. "nijedna sluzba Vlade Srbije nije bavila nezakonitim aktivnostima", te da Biro za komunikacije "niti je imao prislusne aparate, niti se bavio tim aktivnostima, uprkos insinuacijama koje se na tu temu plasiraju u javnosti". "Sluzbe, koje su osposobljene za takvu vrstu aktivnosti i nalaze se u Ministarstvu unutrasnjih poslova, takodje su svoje poslove obavljale po zakonu i nikada nisu od mene ili bilo koga iz Vlade dobile nalog, zahtev da prisluskuju bilo koju politicku licnosti u zemlji, a pogotovo predsednika SRJ", naveo je Djindjic. On je izrazio uverenje da je aktivistima Otpora, kao i mnogim gradjanima Srbije, "jasno da razlog za optuzbe o prisluskivanju ne postoji u nekim konkretnim dokazima ili argumentovanim sumnjama, vec u objavljivanju clanaka u tekstovima u pojedinim domacim medijima, a koji su 'prepricani razgovori'". "'Prepricani razgovori' i njihovo pojavljivanje u novinama mogu da budu dokaz upravo samo toga, prepricanog razgovora. Pojavljivanje takvih razgovora u novinama je pre dokaz da je jedan od sagovornika taj razgovor preneo nekome, nego dokaz zavere ili primene visokih tehnologija", zakljucio je Djindjic. Aktivista Otpora Srdjan Milivojevic za B92 kaze da "Otpor nije ni zadovljan, niti nezadovolajn odgovorom Djindjica, ali da brzina kojom je premijer odgovorio na pitanje govori o tome da je on ozbiljan covek". "Mi smo samo uputili jedno demokratsko pitanje koje zanima gradjane Srbije. Mi sada ocekujemo i od Kostunice da, kao covek koji je gradjanima dao rec da ce postovati zakone ljudske i bozje, izadje i pogleda gradjane u oci i odgovori na pitanje, bas kao sto je to uradio i Djindjic. Ocekujemo takodje da se ubuduce, ako izbije neka afera, njom ne bave politicari, institucije ii nevladine organizacije, vec da ona bude izneta pred gradjane, da se njom bavi anketni odbor koji ce s konkretnim odgovorima izaci pred gradjane. Samo tako se postupa u demokratskim zemljama. Ne sme vise biti tajnih odgovora ili dogovora, kompromisa, mimo demokratske javnosti", kaze Milivojevic. CVETKOVIC: NA PRUGAMA U SRBIJI STAJALO 70 VOZOVA Beograd -- Sindikati zeleznicara Srbije, po drugi put ovog meseca, su u ponedeljak, izmedju 12:00 i 13:00 organizovali strajk upozorenja. Predsednik najveceg sindikata zeleznicara Srbije Vukasin Cvetkovic ocenio je u izjavi za Radio B92 da je strajk upozorenja Vladi Srbije uspeo "jer je stajalo oko 70 domacih i medjunarodnih vozova". "Strajk upozorenja je uspeo, to odgovorno tvrdim. Dalja dinamika strajka ce ici onako kako smo najavili, znaci 12. i 15. jula. Iza toga cemo o aktivnostima i eventualnom zakazivanju generalnog strajka obavestiti javnost na vreme. Svi vozovi u Srbiji koji je trebalo da krenu u ponedeljak na prugama zeleznice Srbije su zaustavljeni od 12:00 do 13:00, a i medjunarodni, strajk upozorenja obuhvata sve vozove", rekao je Cvetkovic. On je upozorio da zeleznicari nece odustati od strajkova sve dok Vlada ne pocne da povecava plate po 1 odsto mesecno u skladu s rastom inflacije. Predstavnici granskog sindikata "Nezavisnost" smatraju da su zahtevi njihovih kolega iz tri sindikata koji su u strajku nesuvisli s obzirom na lose poslovanje zeleznice. Predsednik tog sindikata Dragan Robovanovic optuzio je sindikalne lidere koji su u strajku da su i dalje u sluzbi bivseg rukovodstva ZTP, a i da ugrozavaju radnicke interese zarad licne koristi. "Neka bude nezvanicna procena da strajk u tom slucaju moze podrzati nekih desetak odsto radnika i da ga podrzava desetak odsto radnika. I prosli strajk i ovaj organizovani su uz blagoslov bivsih celnika rukovodstva ZTP koji jos figuriraju u ZTP. Ne samo da figuriraju i da su mentori i organizatori takvih strajkackih aktivnosti, nego i debelo finansiraju sve to. Gospoda bi svakako mogla da odgovore kolike su tu finansije i koliko se trosi finansija sindakata, posto nas je clanstvo sa terena upozorilo da celnici njihovog sindikata apsolutno ne podnose racune", rekao je on. Na sastanku sindikata i poslovodstva ZTP u nedelju sindikati nisu prihvatili predlog poslovodstva bude suspendovana odluka o strajku, a da se u medjuvremenu razgovara o resavanju problema. Poslovodstvo ZTP, medjutim, u ponedeljak im je ponovo uputilo poziv za nastavak pregovora. ZAPOSLENI U PRAVOSUDJU PROTESTOVALI ISPRED PALATE PRAVDE Beograd -- Oko 200 zaposlenih u pravosudju ponovo je u ponedeljak protestovalo ispred Palate pravde u Beogradu, ostajuci pri zahtevu da plate budu povecaju za 100 odsto. Predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudju Slavica Zivanovic je na protestnom skupu istakla da je to minimum ispod kog je egzistencija zaposlenih ugrozena. "Ako zaposleni u pravosudju jedne zemlje treba da budu ispod republickog proseka, pravosudje nece moliti i prositi od ministra pravde, nego ce ga podsetiti da je prevosudju obecano da ce biti stub drustva, sa sudijama. Ne mozemo dobiti manje od republickog proseka. U odnosu na nase sadasnje plate, to je tih 100 odsto, zato sto kada se od nasih plata odbiju topli obrok i regres, nasa zarada iznosi 3.000 dinara. To Srbija ne zna. Doveli su nas do dna. Ako treba da umrem, umrecu danas, a necu da umirem narednih 15 godina, kao sto sam umirala i prethodnih 10 godina. To je i stav svih ovih ljudi i to je bio i stav kada smo bili ispred Vlade 3. jula", rekla je ona, dodavsi da novca za pravosudje ima. Protest ce, prema njenim recima, trajati do ispunjenja zahteva, a novo protestno okupljanje zaposlenih u pravosudju najavljeno je za petak ispred zgrade Vlade Srbije. Ministar pravde Vladan Batic odbacio je zahteve zaposlenih u sudskoj addministraciji. "Ni ja, ni Vlada ne pristajemo ni na cije ucene. Vlada ne podleze ultimatumima. U ponedeljak smo imali sastanak kod premijera Zorana Djindjica, prisustvovali su i predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovic i tuzilac Sinisa Simic. Nema strajka u pravosudju, to je nas stav", rekao je Batic. On je rekao da je od Ministarstva finansija jedva izborio "ono sto je realno, a to je 20 odsto vece plate za administrativno i pomocno osoblje, i 30 odsto povecanja za sudske pripravnike i strucne saradnike". "Ljudi hoce 100 odsto povecanja. I ja bih voleo da imam za 100 odsto vecu platu. Sudije opstinskih sudova imace vecu platu od ministra pravde. Ja imam platu nepunih 700 maraka, odnosno 350 evra", rekao je Batic. TEMA: OTKRICE FABRIKE "PIRATSKIH" KOMPAKT-DISKOVA U Temi mozete procitati 2 teksta posvecena nedavnom otkricu 750.000 piratskih kompakt-diskova. PREGLED STAMPE Intervju s Rizom Haljimijem, izvestaj sa sudjenja "Gospickoj grupi", kao i informacija o tome sta donosi Predlog zakona o oglasavanju. MEDIJI SAD TRAZE PRODUZENJE UCESCA SAD U MISIJI U BOSNI Vasington -- Predstavnici 15 zemalja-clanica Saveta bezbednosti u ponedeljak nastavljaju potragu za resenje situacioje nastale neproduzavanjem operacije medjunarodnih policijskih snaga u BiH. Administracije SAD trazi izuzece za svoje predstavnike u mirovnim misijama u svetu od jurisdikcije Medjunarodnog krivicnog suda sto je sud dovelo do konfrontacije vodecih zapadnih saveznika i teskog diplomatskog poraza SAD u finalnom brojavanju glasova kada su samo 2 od ukupno 15 clanova Saveta bezbednosti podrzala zahtev Vasingtona. U ponedeljak pocinje nova runda tih konsultacija i to u situaciji kad medijski pritisak javnosti SAD postaje sve izrazeniji u pravcu nastavljanja ucesca SAD u civilnoj i vojnoj misiji u BiH i, uopste, u pravcu saradnje, a ne konfrontacije s globalnim sudom u Hagu. "U eri globalne medjuzavisnosti, cak i hipersili potrebni su prijatelji", upozorava u nedeljnom dodatku "Vasington post", uz konstataciju da je i "slucaj Bosna" ucinio da postaje sve izrazeniji utisak ostalog sveta o novom unilateralizmu SAD. "Vise akcija SAD, kao sto su odbijanje ugovora iz Kjotoa o globalnom zagrevanju, odbijanje sporazuma o formiranju Medjunarodnog krivicnog suda, o zabrani koriscenja mina i ogranicenju sredstava za hemijsko i biolosko naoruzanje, uverilo je strane posmatrace da SAD vise ne osecaju potrebu da oko tih stvari konsultuju svoje prijatelje. Odnosno, ne osecaju potrebu da, uopste, vise imaju prijatelje". Slicno navodi i Nacionalni radio koji u nedeljnom pregledu upozorava da se tekuci obracun zapadnih sila u Savetu bezbednosti vodi "preko ledja Bosanaca" i njihovih nastojanja da, uz medjunarodnu podrsku, dodju do svoje samoodrzive dvoentitetne drzavne zajednice. "Umesto da jednostavno ukazu na svoju zabrinutost oko novog suda i da potom prepuste vremenu da presudi, SAD nastoje da potcene taj sud i pre nego sto je poceo rad. Te preterane sumnje u MKS vode neopravdanom poremecaju tekucih mirovnih misija. Pored toga sto stete interesu SAD za stabilnost na Balkanu, sve to servira 'na tacni' propagandnu pobedu kriticarima unilateralizma SAD", zakljucuje Nacionalni radio. Savet bezbednosti UN razmotrice u sredu, u javnoj raspravi, situaciju nastalu nakon najava SAD da ce blokirati mirovne misije UN ukoliko njihovi zahtevi u vezi s Medjunarodnim krivicnim sudom ne budu usvojeni, saznaje AFP u diplomatskim izvorima. Ti izvori su rekli da je datum odrzavanja javne rasprave koju je prosle srede zatrazila Kanada, utvrdjen u ponedeljak na konsultacijama, zatvorenim za javnost, u Savetu bezbednosti. "Delegacija SAD ce celog dana slusati prigovore na svoj stav o Medjunarodnom krivicnom sudu i o pretnjama po mirovne misije UN", rekao je diplomata koji je zeleo da ostane anoniman. "VAKSTENOVA" PREVENTIVNA VAKCINA DOSTUPNA DO 2005? Barselona -- Preventivna vakcina protiv SIDE mogla bi da bude dostupna do 2005. ukoliko rezultati ispitivanja njenog delovanja i bezbednosti po coveka budu dobri kao sto se ocekuje, saopstila je u ponedeljak kompanija za biotehnologiju "Vaksgen". Prvi rezultati trece faze ispitivanja preventivne vakcine protiv SIDE nece biti dostupni do pocetka iduce godine, ali kompanija navodi da su optimisti u vezi s njenom efikasnoscu. "Mislim da cemo dobiti zastitu od virusa, ali ne znam koji cemo nivo dobiti", rekao je predsednik kompanije Donald Fransis na 14. Medjunarodnoj konferenciji o toj bolesti u Barseloni. Isticuci da jos nema indicija o rezultatima, on je naveo da vakcina koristi standardan pristup i da je uspesna na simpanzama, tako da veruje da ce biti efikasna i na ljudima. Preventivna vakcina smatra se najboljom nadom za kontrolu epidemije. Sadasnji lekovi produzavaju zivot obolelih na Zapadu, ali mali broj ljudi u zemljama u razvoju moze doci do tih lekova. Nije sigurno da ce prva preventivna vakcina biti 100 odsto efikasna protiv virusa, ali strucnjaci veruju da bi cak i sa efikasnoscu od 30 odsto epidemija mogla biti smanjena. Vakcina radi tako sto podstice imunoloski sistem da proizvodi antitela koja se vezu za protein GP-120 na povrsini virusa. Prema teoriji, infekcija ce biti zaustavljena sprecavanjem virusa da se veze za celije. Delovanje vakcine u zastiti ljudi rizicnog ponasanja od seksualnog prenosenja HIV testira se na 5.400 dobrovoljaca u SAD, Kanadi, Portoriku i Holandiji. JEDAN POGINULI U PROVALI OBLAKA U ATINI Atina -- U snaznoj provali oblaka, pracenoj gradom velicine jabuke, koja je u ponedeljak pogodila Atinu, jedan covek je poginuo, saopstila je grcka policija. Trocasovno nevreme koje je nanelo velike stete grckoj prestonici i odnelo zivot 32-godisnjeg radnika koji je poginuo kada sa stari zid u industrijskom delu Atine srusio na njega. Vatrogasna sluzba Atine saopstila je da je spasla davljenja najmanje troje ljudi koji su nesmotreno pokusali da predju poplavljene gradske ulice, a iz poplavljenih podrumskih stanova i lokala izbavila vise od 500 osoba. Drzavni Sekretarijat za civilnu odbranu je sredinom popodneva izdao hitno upozrenje stanovnistvu Atine i egejskih ostrva da ne izlazi iz kuca i "preduzme mere za samozastitu", jer dolazi jos jedan talas nevremena. U Atini se izlila gradska reka Kifisos, cije je korito bilo pregradjeno radi uredjivanja, poplavljeni su vozovi gradske elektricne zeleznice, iz kojih su putnici panicno iskakali rizikujuci strujni udar, a voda je prodrla u podzemne tunele i stanice metroa, koji je zaustavljen. Struje i telefonskih veza nema u mnogim podrucjima grada, jer su poplavljene podrumske trafo-stanice i razvodne kutije. Semafori ne rade i saobracaj je u mnogim delovima grada sasvim stao zbog bujice. TV-stanice su prekinule redovan program da bi prenele slike sa atinskih bulevara, gde je bujica nosila automobile s putnicima. Krupan grad je porazbijao stakla na mnogim automobilima, izloge i prozore, popadale su tende i metalne konstrukcije sa balkona. DOGODILO SE NA DANASNJI DAN, 8. JUL 70. Rimljani u Judejskom ratu osvojili i razrusili Jerusalim. Od rusevina sacuvan samo zapadni zid velikog jevrejskog hrama, "Zid placa". 1497. Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona na prvo putovanje na kom je otkrio morski put za Indiju oko Rta Dobre nade. 1709. Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog pobedila u bici kod Poltave trupe svedskog kralja Karla XII i oznacila kraj svedske vojne moci. 1809. Rodjen hrvatski pisac i reformator jezika Ljudevit Gaj, vodja ilirskog panslovenskog pokreta. 1819. Rodjen hrvatski kompozitor Vatroslav Lisinski, najpoznatiji muzicar Ilirskog preporoda i utemeljivac hrvatskog nacionalnog izraza u muzici. 1822. Persi Bis Seli, jedan od najznacajnijih pesnika engleskog romantizma, utopio se u brodolomu na jedrenju kod Livorna. 1846. Danski kralj Kristijan VIII proglasio da danski presto mogu da naslede zene da bi sprecio otcepljenje pokrajine Slezvig-Holstajn. 1858. Velika Britanija proglasila pobedu nad indijskim ustanicima, nakon cega je ukinuto Carstvo mogula i likvidirana Istocnoindijska kompanija, a Indija stavljena pod neposrednu upravu britanske krune. 1885. Rodjen nemacki filozof Ernst Bloh. U njegovom opseznom delu, koje se bavi problemima ontologije, istorije, religije, prava i etike, posebno mesto ima analiza fenomena utopije. 1894. Rodjen ruski fizicar Pjotr Leonidovic Kapica, od 1935. direktor Instituta za fiziku Sovjetske akademije nauka u Moskvi, a od 1955. glavni organizator programa vestackih Zemljinih satelita. Najpoznatiji njegovi radovi su iz podrucja magnetizma i fizike niskih temparatura. Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1978. 1920. Sapcu svecano uruceno francusko odlikovanje "Ratni krst" za heroizam i stradanje njegovog stanovnistva u Prvom svetskom ratu. 1942. Umro francuski marsal Luj Feliks Fransoa Franse Depere, istaknut vojskovodja u Prvom svetskom ratu i pocasni vojvoda srpske vojske. 1943. Od posledica torture u zatvoru Gestapoa umro lider francuskog Pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu Zan Mulen Maks. 1956. U Beogradu emitovan prvi eksperimentalan TV-prenos, povodom proslave stogodisnjice rodjenja Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" gradjani pratili na cetrdesetak prijemnika smestenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada. 1967. Umrla britanska pozorisna i filmska glumica Vivijen Li. Svetsku slavu stekla ulogom Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je nagradjena Oskarom. Drugi Oskar dobila je za ulogu u filmu "Tramvaj zvani zelja". 1994. Umro Kim Il Sung, komunisticki lider Severne Koreje, koji je upravljao zemljom od njenog osnivanja 1948. do smrti. 2000. U Beogradu umro Konstantin Vinaver, pijanista, muzikolog, operski dramaturg i dugogodisnji direktor Opere i baleta Narodnog pozorista u Beogradu. Napomena: Tehnickom omaskom rubrika "Dogodilo se na danasnji dan, 8. jul" predstavljena je i 5. i 8. jula. Greska je ispravljena uz izvinjenje citaocima. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPSoGs0MYhVuIcyHKEQLRAgCcDCGHwpziJ9jqNCbAWMR+p1j2GpMAni/w Stn4TVZc+cDb+SF+Ox21zisV =KcTq -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
