U Srba �to leva ruka uradi desna potre
Me�u Srbima u rasejanju postoji oko pet hiljada doktora nauka. Njihovim disertacijama, kao i delima na�ih pisaca u svetu, koji u matici nisu prevo�eni, „Gutembergova galaksija“ posve�uje ediciju „Slovo Srba u svetu“ koja u avgustu startuje sa studijom dr psihologije Mile Ale�kovi� Nikoli�, predava�a na univezitetima u Nici, Marseju, Nimegenu i povremeno na univerzitetu „Leonardo da Vin�i“ u Parizu; francuski naslov njene studije glasi „Pojam ludila u slovenskoj i isto�nohri��anskoj tradiciji“, a u srpskoj varijanti „O domu i iskonu“. O kakvom tipu ludila je re�?
- Pi�u�i kroz eseje, htela sam da napravim razliku izme�u bolesti u zapadnom hri��anstvu kojim se bavio filozof Mi�el Fuko, i bolesti u pravoslavnom hra��anstvu. U isto�no hri��anskoj tradiciji kvalitet tog patolo�kog poseduje �izofrenu nijansu - udvajanja identiteta. U zapadnoj, grubo re�eno, ima psihopatsku komponentu.
�ta je psihopatsko u �oveku?
- Smanjenost ose�anja krivice i efikasno institucionalizovano nasilje. Krivica se potiskuje, nasilje je surovo i zato su dru�tva brzo ure�ena. Primer je brz zaborav u�injenog zla: ko jo� spominje Hiro�imu, Vijetnam, rat u Zalivu, Nikaragvu, Libiju, Somaliju, Irak, Foklandska ostrva, ili bombardovanje Jugoslavije? Naravno, govorim u ravni kolektiva, ne pojedinca.
U �emu je ludilo u na�oj tradiciji druga�ije?
- Vazda se pitamo jesmo li hri��ani ili pagani. Stalno smo udvojeni: gde smo mi i �ta smo mi. Na�i i zapadni vrednosni sistemi su istorijski druga�iji. Zapadni propagira �tednju i egoizam (jer bez njega dru�tvo ne mo�e da stvara kapital). Koliko god je ovo pitanje laicizma, u njegovoj su�tini krije se religozni arhetip koji „radi“ kroz nesvesno. Kod protestanata je jedinka na prvom mestu, a kod pravoslavaca - sabornost.
U fazi smo tranzicije - izme�anih i izvitopernih vrednosti. Hteli bismo tr�i�te i kompeticiju, ali, u dubini du�e, o�ekujemo pomo�. Je li mogu�e osloboditi se tog arhetipa?
- Hteli bismo kapitalizam - da poslujemo po na�elu velike odgovornosti i doze sebi�luka, da prekinemo pup�anu vrpcu i svako po�ne da radi sam za sebe, ali… Kad do�e do konflikta, u �oveku uvek pobe�uje staro, jer priroda dugoro�no pamti. Zato nismo sre�ni, te�ko se prilago�avamo. Mi psiholozi koji te oblike patologije analiziramo u dvema tradicijama, znamo da je re� o dubinskom problemu: dok se prilago�avamo na novi oblik �ivota, vazda razgovaramo sa na�im precima.
Ako smo iskonski skloni poniranju u sebe, za�to se stalno sukobljavamo s drugima?
- Srpski narod je malo izme�ten u toj tradiciji. Otomansko ropstvo je promenilo mentalitet raje, jer je aristokratija stradala. U borbi da se pre�ivi po svaku cenu, do�lo je do identifikacije sa agresorom. Eto to je to dvojstvo u nama. U nama jo� �ivi arhetip milosr�a, a nametnuta surovost nas je spasla od fizi�kog nestanka. Kadri smo na izlive velikog gostoprmstva kojeg nigde nema. Ne postavljamo granicu gde sam ja a gde je drugi. Tradicionalno dajemo i kad nemamo. A za �as postajemo surovi. Ti ekstremi su pona�anje �izofrenog tipa: �to leva ruka uradi desna potre i obrnuto. Zato i jesmo protivure�ni. Srbi su plemeniti i Srbi su divlji. Zato se u srpskoj verziji knjige bavim pojmovima krivice, kajanja, hrabrosti, straha, u�asa… ilustruju�i ih, u drugom delu, li�nim primerima.
Budu�i da smo poprili�no mimo sveta, kako s njim na�i zajedni�ki jezik?
- U�e�i od Dalekog Istoka, jer dr�i do identiteta, ali se brzo i prilago�ava. Voli sebe, ali prima i drugog. Kinezi ostaju svoji, iako prihvataju ameri�ke vrednosti, pardon protestantske - stezanje kai�a, ne brzo boga�enje kako mi to karikiramo, nego sticanje kapitala generacijama.
Vole li Srbi uop�te dovoljno sami sebe?
- Nedovoljno. Poslednji talas �ak ukazuje na patolo�ku samomr�nju.
Do kojih na�ih vrednosti bi trebalo da dr�imo?
- Ne bih da se odreknemo kolektivnog duha. Moglo bi jo� vi�e da nas frustrira. Nije sve u ljudskom bi�u racionalno. �ovek dobro funkcioni�e samo kad su mu leva i desna hemisfera mozga u skladu, dakle, emocije i racio. Tako je i u zajednici. Milosr�e �e neminovno ponovo do�i do izra�aja, jer �e dr�ava biti sve slabija.
Kakvu pomo� mo�emo o�ekivati od dijaspore?
- Radi svedo�enja i pomo�i, na jesen otvaramo Kancelariju evopskih Srba u Beogradu. Ne verujem da bez nas - Srba iz sveta - ova dr�ava mo�e da na�e pravu meru. Bojim se da ne ode u krajnost kompetitivne surovosti. I pored silnih eksperata i savetnika u matici, da spomenem samo jedan fakat, na� gra�anin zapravo ne zna �ta ga �eka ulaskom u „Partnerstvo za mir“. (Prvi put u istoriji Amerike ratni bud�et je �ak 51 odsto od celokupnog bud�eta zemlje.) Gde �e mu dete i�i u rat i da li �e morati da ide. U Evropi se to re�ava referendumom, ne odlukom nekolicine u vrhu pod parolom „povla��eni smo i po�astvovani“!
Pored finansijske, i moralnu ulogu Srba iz rasejanja treba priznati. Insistriram na njoj jer mi mo�emo govore�i o svom �ivotnom putu, kroz materijalne i moralne te�ko�e, obja�njavati kako se sti�e, le�i, pla�a porez, gradi, �eni, razvodi, veseli i tuguje, �koluje… Jedno je teorija, a drugo je ono �to se na sopstvenoj ko�i oseti.
Brodovi ludaka
Na osnovu �ega tvrdite da je ideja psihoterapije za�eta u tradiciji isto�ne crkve?
- Jo� u �estom veku, iguman Jovan Lestvi�nik daje prve opise agresije i depresije, kao stanja besnila i poti�tenosti. U srednjem veku, manastiri i hramovi isto�ne crkve zapravo su bili bolnice i terapijska mesta. Hilandar i Studenica - pribe�i�te za bolesnike i gubave, ali i za umobolne. Sve�tenici ih neguju i polusvesno sprovode klektivnu psihoterapiju tipa pla�a i ispovesti. Zapadno hri��anstvu za to ne zna sve do kraja 18. veka. Njihove crkve du�a ne zanima. U na�oj tradiciji je neka�njavanje bolesnih, �uvanje. U 15. veku, u Nema�koj, bacaju ih na takozvane brodove ludaka koji lutaju morima i okeanima dok ne potonu, kasnije, u tamnice, potom spaljuju… Psihijatrija na Zapadu nastaje mnogo kasnije u 18. veku u Francuskoj.
