|
VOJNA SLU�BA BEZBEDNOSTI - Kako je pripremano smenjivanje jugoslovenskih generala Pobuna crnih beretki Penzionisanju Neboj�e Pavkovi�a prethodio je �itav niz smena u vojnom establi�mentu, koje su po�ele smenom Milana �akovi�a i postavljenjem Ace Tomi�a, a kulminiralo smenama na�elnika u Slu�bi bezbednosti Pri�tinskog korpusa, �to je dovelo do otvorene pobune, koja je brzo zata�kana Jovica Krtini� | |
|
Kako se sad ispostavlja, dolazak Ace Tomi�a za prvog vojnog bezbednjaka na mesto, Pavkovi�u lojalnog generala Milana �akovi�a, ozna�io je po�etak kampanje za lagano razvla��ivanje ovog generala oven�anog ratnom slavom i kompromituju�om epizodom iz poslednje godine Milo�evi�eve vladavine. Pismo Ko�tunici: Kulminacija u ovim kadrovskim igrama, koja se na izvestan na�in produ�ila do dana�njih dana, dogodila se po�etkom ove godine kada su se na udaru generala Ace Tomi�a na�li �elni ljudi Pavkovi�u najodanije (ratne) baze – oficira Slu�be bezbednosti Pri�tinskog korpusa i nekada�nje (pre tri meseca rasformirane) Tre�e armije. Konkretno, 22. januara ove godine na�elnik Slu�be bezbednosti VJ Aca Tomi� smenio je prve “bezbednjake” Pri�tinskog korpusa – na�elnika Slu�be bezbednosti pukovnika Stevana �urovi�a i njegovog zamenika pukovnika Aleksandra Grbovi�a. Kako za Reporter ekskluzivno svedo�i nekoliko biv�ih oficira bezbednosti Pri�tinskog korpusa, takav �in izazvao je pravu erupciju nezadovoljstva. “�urovi� i Grbovi� u�ivali su i u�ivaju nepodeljeno poverenje svih oficira Slu�be bezbednosti u Pri�tinskom korpusu”, ka�e jedan od oficira koji je iz razumljivih razloga �eleo da ostane anoniman. Kako dalje navodi, neposredno po�to su �uli da su �urovi� i Grbovi� izba�eni iz slu�be, oficiri bezbednosti zatra�ili su da im Tomi�, Lazarevi� i Pavkovi� objasne zbog �ega je do toga do�lo. Tako�e, pismom su se obratili i kabinetu predsednika Vojislava Ko�tunice, a zbog njihovog protesta uprili�en je i sastanak (koji je imao karakter vojne tajne) u Leskovcu sa predsednikovim savetnikom za bezbednost Radetom Bulatovi�em. Kada nisu dobili valjan odgovor, najve�i broj na�elnika, koji �ine 90 odsto komandnog kadra Slu�be bezbednosti Pri�tinskog korpusa, demonstrativno je napustio slu�bu. Bez obja�njenja: U me�uvremenu, njihovom protestu su se pridru�ili i pripadnici vojne policije Pri�tinskog korpusa, njih vi�e od 150, koji su tako�e bili re�eni da napuste slu�bu. “Do�li su kod generala Lazarevi�a, tada komandanta Tre�e armije i zatra�ili obja�njenje �ta se de�ava i u �emu je krivica �urovi�a i Grbovi�a. Po�to im je Lazarevi� odgovorio da nije obave�ten o razlozima, ali i da se ne sla�e sa odlukom o njihovom smenjivanju, pripadnici vojne policije sa potpukovnikom Vladislavom Pr�uljom na �elu, na njegov sto po�eli su da odla�u crne beretke i slu�bene legitimacije uz opaske da vi�e nemaju �ta da tra�e u takvoj slu�bi”, svedo�i na� sagovornik i dodaje da su tek na nagovor �urovi�a i Grbovi�a, ovi vojni policajci povukli svoju odluku i time, kako ka�e, do daljeg “zamrzli” napu�tanje slu�be. Epilog svega bilo je da su od pre�a�njeg komandnog sastava u Slu�bi bezbednosti Pri�tinskog korpusa ostale samo �etiri stare�ine, dok su sva ostala mesta, po�ev od mesta na�elnika i njegovog zamenika, popunjena ljudima od poverenja na�elnika Uprave Ace Tomi�a. “Biv�i na�elnici preme�teni su u razli�ite jedinice ili su prosto ostali neraspore�eni, po�to ne ispunjavaju uslove za penzionisanje”, obja�njava sagovornik Reportera iz Pri�tinskog korpusa. Iz ove perspektive, posle Pavkovi�evog ubrzanog penzionisanja, i njemu se �ini realnom pretpostavka da su oficiri bezbednosti Pri�tinskog korpusa “preventivno stradali” zbog ne�ije procene da bi se u nekoj radikalnijoj varijanti poku�aja smene svrstali na stranu svog biv�eg ratnog komandanta. Podr�ka i razo�aranje: “Istina je da smo mi uvek bili na strani Pavkovi�a zbog njegovog ratni�kog ume�a koje je iskazao tokom agresije NATO na na�u zemlju. Me�utim, istina je i to da smo bili prili�no razo�arani kad on nije na pravi na�in reagovao na smenu �urovi�a i Grbovi�a”, isti�e ovaj oficir i dodaje da su se pripadnici Slu�be bezbednosti i u pismu predsedniku Ko�tunici javno ogradili od pripadnosti bilo kom klanu unutar vojske, “bilo Pavkovi�evom ili Tomi�evom”. Kao jo� neki od mogu�ih motiva za njihovo “neutralisanje” vidi njihov sna�no iskazan otpor na neke poku�aje da se Pavkovi� i Lazarevi� osumnji�e za ratne zlo�ine na Kosovu. “Jednom prilikom i �urovi� i Grbovi� su javno rekli da se nikad ne�e slo�iti sa tim Pavkovi� i Lazarevi� budu �rtvovani za ne�to za �ta nisu krivi”, tvrdi na� sagovornik i obja�njava da su takav stav iskazali zbog toga �to je “poznato da su i pod bombama pripadnici Slu�be, po nare�enju Pavkovi�a i Lazarevi�a, hapsili i pronalazili pripadnike vojske zbog zlo�ina protiv �ove�nosti i ostalih krivi�nih dela”. Na kraju, sagovornici Reportera iz Pri�tinskog korpusa ne odbacuju ni mogu�nost da je do radikalnog kadrovanja u ovoj jedinici VJ do�lo i zbog realne mogu�nosti da, u sklopu pri�e o reorganizaciji vojske, ovaj korpus naprosto bude – izbrisan. “Postoji procena da bi se to moglo desiti ve� u septembru”, ka�e jedan od njih. Bilo kako bilo, za sada, desetak dana posle smene Pavkovi�a i u susret pomenutim najavama, me�u ljudstvom i (biv�im i aktuelnim) stare�inama Pri�tinskog korpusa stanje je nepromenjeno. Bez vi�enih i o�ekivanih protesta. Me�utim, kako nas uveravaju na�i sagovornici, to ne zna�i da �e tako i da ostane… Istorija sukoba sa Tomi�em: Sukob �urovi�a i Grbovi�a sa Tomi�em, kako tvrde na�i sagovornici, tinjao je jo� iz ratnih dana kada je Tomi�, samo �etiri dana po po�etku agresije NATO, iz neobja�njivih razloga napustio Pri�tinu (gde je bio na �elu Kontraobave�tajne grupe za Kosovo) i dobio raspored u Beogradu (prema nekim informacijama, pre�ao je u Ra�ku). Tomi� se, dodaju oni, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, na kratko vratio na Kosovo poku�avaju�i da ubedi oficire da je postignut veliki uspeh, iako je to podrazumevalo evakuaciju kompletnog ljudstva i tehnike iz ju�ne pokrajine. Do eskalacije ovog sukoba do�lo je posle najava da �e Lazarevi� i Pavkovi� biti osumnji�eni za ratne zlo�ine na Kosovu, �emu su se �urovi� i Grbovi� javno usprotivili. “Zbog toga su bili pozvani na raport kod Tomi�a u septembru 2001. koji ih je tada optu�io za pripremanje dr�avnog udara”, ka�e jedan od sagovornika Reportera. �urovi� i Grbovi�: Pukovnik Stevan �urovi� odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti, dva puta vanredno unapre�en, zavr�io sve vojne �kole, uklju�uju�i i General�tabnu. Aleksandar Grbovi� je najmla�i pukovnik u VJ, tri puta vanredno unapre�ivan i dobitnik Ordena vite�kog ma�a, jednog od najve�ih priznanja u VJ. Ove po�asti Grbovi� je zaslu�io jer je rukovodio akcijom osloba�anja Oraovice na jugu Srbije, kao i ha�enjem Bekima Hastratija (ina�e, biv�eg oficira VJ), 26. marta 1999., koji je identifikovan kao �ef ameri�ke �pijunske mre�e na Kosovu. Solidarni oficiri: Posle smena na�elnika Slu�be bezbednosti Pri�tinskog korpusa Stevana �urovi�a i njegovog zamenika Aleksandra Grbovi�a, slu�bu su u kratkom periodu napustili: potpukovnik Vladimir Marinkovi�, �ef Odseka za suprostavljanje stranim obave�tajnim slu�bama, potpukovnik �arko Ne�i�, �ef Grupe za antiteroristi�ku delatnost, major Sa�a Milanovi�, referent bezbednosti u Pri�tinskom korpusu, kapetan prve klase Aleksandar Savovi�, na�elnik bezbednosti 125. brigade, kapetan prve klase Veljko Kazi�, na�elnik 15. oklopne brigade, poru�nik Aleksandar Kova�evi�, na�elnik bezbednosti 354. brigade, kapetan Radovan Vujanovi�, na�elnik bezbednosti 352. in�injerijskog puka, kapetan Miljan Veli�kovi�, na�elnik bezbednosti 549. brigade, kapetan prve klase Nenad Ne�ovi�, na�elnik bezbednosti u 159. brigadi protivvazdu�ne odbrane, zastavnik prve klase Tihomir Stojiljkovi�, �ef Odeljenja za logistiku Slu�be bezbednosti, stariji vodnik Dejan Milenkovi�, zamenik na�elnika bezbednosti 125. brigade, poru�nik Dragi�a Simi�, zamenik na�elnika bezbednosti 15. oklopne brigade, zastavnik Rade Petrovi�, zamenik na�elnika bezbednosti 352. in�injerijskog puka, stariji vodnik Zoran Veselinovi�, na�elnik bezbednosti 57. grani�nog bataljona i stariji vodnik Vladimir Milivojevi�, na�elnik bezbednosti u Bataljonu veze. Osim u Pri�tinskom korpusu, nezadovoljstvo smenom �urovi�a i Grbovi�a pro�irilo se i na ostale jedinice, tako da je poslednji oficir bezbednosti koji je iz revolta napustio slu�bu, potpukovnik Mile Karanovi�, na�elnik bezbednosti najelitnije specijalne jedinice VJ, 63. padobranske brigade iz Ni�a. Pri�tinski korpus: Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povla�enja VJ sa teritorije Kosova i Metohije, Pri�tinski korpus (u kome su �etiri brigade dobile orden Narodnog heroja – 549, 125, 15. i 37) dobio je novu zonu odgovornosti, koja se teritorijalno naslanja na administrativnu granicu sa Kosovom i dr�avnu sa Makedonijom. Pripadnici tog korpusa kao najdelikatniji zadatak imaju kontrolu granice u zoni Bujanovca, Pre�eva i Medve�e, gde je upravo i koncentrisan najve�i deo ljudstva. | |
Title: Message
http://www.reportermagazin.com/look/reporter/articlereporter.tpl?IdLanguage=4&IdPublication=1&NrIssue=220&NrSection=3&NrArticle=281
