EPS - VRECA BEZ DNA
Tehnokratsko rukovodstvo EPS nastavlja sa starom praksom jakih argumenata, "da
struje nema dovoljno i da se mora uvoziti; da nema dovoljno sredstava za
kvalitetno obavljanje remonta postrojenja; da su u Srbiji nize cene struje u
odnosu prema drugim zemljama u Evropi; da domacinstva zbog niskih cena ne stede
struju", da ubedi Vladu Srbije da odobri povecanje cena od 50 odsto. Ministar za
energetiku Kori Udovicki rekla je "da ce poskupljenje struje biti dobro za
gradjane i da je to u njihovom interesu".
Odobrenjem povecanja struje od 50 odsto
i kozmetickih promena tarifnog sistema Vlada Srbije nastavlja da vodi politiku
cena i tarifnog sistema na stetu gradjana i privrede. Umesto da smeni
rukovodstvo EPS, zbog loseg gazdovanja, niske produktivnosti rada, lose
organizacije obavljanja remonta i upravljanja sistemom i zloupotrebe monopolnog
polozaja u prodaji elektricne energije, vlada prihvata iznete "jake argumente"
bez provere tacnosti i cinjenica.
U
izgradnji elektrana i prenosne mreze u Srbiji za vreme postojanja Zajednice
jugoslovenske elektoprivrede, korisceni su povoljni investicioni zajmovi Svetske
banke u Vasingtonu, OIF i RIF, sto je doprinelo niskim troskovima elektricne
energije. EPS je 1990. proizvela u optimalnom radu 38,9 milijardi kwh, izvezla u
druge republike SFRJ 4,5, u druge zemlje 2,2 milijarde kwh, isporucila
elektrodistributivnim preduzecima 25,2 milijardi kwh i direktnim potrosacima na
mrezi prenosa 1,3 milijardi kwh. U 2001. EPS je proizvela 32,7 milijardi kwh,
nabavila od drugih elektrana 825 miliona kwh, iz Crne Gore 136 miliona kwh i
drugih elektroprivreda 4.364 miliona kwh, potrosila za pumpanje vode 1.052 kwh i
imala bruto potrosnju 33.800 miliona kwh.
Maksimalno opterecenje mreze sistema u
1990. ostvareno je od 5.053 mw 10. januara, a u 2001. iznosilo je 6.812 mw 18.
decembra. Podaci evidentno pokazuju da nije problem u raspolozivim kapacitetima,
vec u losem rukovodjenju i ljudima koji upravljaju
EPS-om.
Raspad bivse SFRJ i uvodjenje
sankcija prema SRJ, juna 1992, ogranicio je mogucnosti uvoza i izvoza
energenata, pa su domacinstva bila prinudjena da potrosnju mrkog uglja iz Kreke
i Banovica, loz-ulja i plina zamene elektricnom energijom i doprinesu EPS-u da
raspolozive kapacitete maksimalno koristi. Posto je industrija prepolovila
potrosnju struje, domacinstva su dala pun doprinos u boljem koriscenju
kapaciteta elektrana. Danas ta ista domacinstva su proglasena za glavne krivce,
sto nema dovoljno elektricne energije, iako se zna da domacinstva koriste nocne
viskove termoelektricne energije u zimskom periodu, a uvoz se vrsi cele godine,
i to za potrebe dnevne potrosnje.
Najcesce eksploatisani argument u obrazlozenju za povecanje cena je nedostatak
sredstava za obavljanje kvalitetnog remonta.
Strucnjaci su uveli novost, zavisno od
novca koji mogu da potrose, duze ce raditi na remontu ako ima para za
prekovremeni rad. Za remonte angazuju se industrijska preduzeca "Minel", MIN,
"Gosa", "Termoelektro", "Lola"... i poslovi se ugovaraju slobodno, a cene iz
godine u godinu enormno rastu, sto pokazuju podaci o isplacenim i neisplacenim
dugovima.
Za remonte elektrana u 1995.
utroseno je oko 500 miliona dinara, a danas ni deset milijardi dinara nije
dovoljno. Za zamenu dotrajalih delova postrojenja i tekuce odrzavanje u
finansijskom planu za 2001. predvidjena su sredstva za amortizaciju i odrzavanje
preko 20 milijardi dinara.
Ove godine
dobijen je novac iz donacija i sa povecanjem cena struje u prosloj godini
sredstva su znatno povecana, da je neshvatljivo da predsednik Vlade Srbije
obavestava javnost da se cene struje moraju povecati za 50 odsto, kako bi se
obezbedila sredstva za remonte. Posao na remontima je rutinske prirode, nista
nije nepoznato, demontaza, tehnicki pregled, zamena dotrajalih delova, ciscenje,
brusenje, skidanje korozije, podmazivanje, montaza novih delova, montaza i
vracanje na svoje mesto. Kada bi EPS-u ponudili 50 milijardi dinara za remonte,
ne bi rukovodstvo reklo mnogo je, mozemo sa manje para da obavimo posao.
Poredjenje nivoa cena, kao argument da
bi se cene struje povecale, obicna je ekonomska besmislica. Razlike moraju da
postoje zbog razlicite strukture proizvodnje i troskova goriva i rada elektrana.
Najjevtiniji izvori elektricne energije su HE, a najskuplji eksploatacija
reverzibilnih HE. Elektroprivreda Srbije ima komparativne prednosti sa ucescem
proizvodnje HE od oko 36 odsto i koriscenjem lignita, ciji su troskovi
proizvodnje veoma niski u poredjenju prema cenama uglja iz jamskih rudnika,
tecnog, gasovitog i nuklearnog goriva.
Ekonomske cene, prema misljenju rukovodstva EPS-a, treblao bi da pokriju
troskove koje oni slobodno odredjuju, troskove skupe i glomazne organizacije,
nisku produktivnost rada, nedomacinsko trosenje sredstava i plate i zarade
nezavisno od ostvarene pogonske spremnosti postrojenja. Vlada Srbije pred ovim
cinjenicama zatvara oci i prihvata stavove rukovodstva EPS, pa treba ocekivati
da ce povecanje cena struje u Srbiji biti trajan proces, sve dok se ne dostigne
nivo izmisljenog svetskog proseka od 3,5 do pet centi po
kwh.
U tarifnom sistemu izvrsene su samo
kozmeticke promene, ukinuta je obracunska snaga za domacinstva koja ne
ogranicavaju snagu limitatorom, ali su tarifni stavovi povecani za 80 odsto u
odnosu prema sadasnjem nivou, dok je angazovana snaga zadrzana kod domacinstava
koja imaju limitatore i tarifni stavovi su povecani za 50 odsto u odnosu na
prethodne.
Zadrzane su i dalje zone
potrosnje sa tarifnim stavovima odredjenim nezavisno od troskova elektricne
energije, pa je omoguceno i dalje da racuni za struju budu znatno veci od
troskova koje je domacinstvo stvorilo elektroprivredi, cime je grubo nepostovan
princip trzisne ekonomije, da potrosac preko cene nadoknadi
troskove.
Posto u trotarifnom sistemu za
prodaju elektricne energije nema potrebe da se meri angazovana snaga i posebno
naplacuje preko posebnih tarifnih stavova, elektroprivrede u zapadnoevropskim
zemljama ukinule su angazovanu snagu za ptorosace koji se snabdevaju preko mreze
niskog napona i prodaju vrse na bazi jedinstvenih tarifnih stavova odredjenih
prema vremenu trajanja vrsnog, punog i niskog opterecenja mreze sistema, zavisno
od visine troskova po kwh.
Ako Vlada
Srbije zeli da doprinese da se Elektroprivreda Srbije prilagodi principima
trzisne ekonomije, osavremeni i smanji vrsno opterecenje sistema, prema kome se
obezbedjuju potrebni kapaciteti, poveca optimalno koriscenje raspolozivih
kapaciteta i sprovede nacelo da racuni za struju odgovaraju troskovima koje je
potrosac stvorio elektroprivredi, potrebno je ukinuti prodaju struje prema
zonama potrosnje i uvesti da se pri postojecem dvotarifnom merenju ptorosnje,
obracun prodate elektricne energije u vreme primene vece tarife podeli na dva
dela, i to deo koji odgovara potrosnji za vreme punog opterecenja, i deo koji
odgovara potrosnju za vreme vrsnog opterecenja mreze
sistema.
Prema analizi dnevnog dijagrama
opterecenja mreze sistema, deo potrosnje za vreme punog opterecenja mreze
sistema za domacinstva iznosio bi najvise do 600 kwh mesecno, a preko tog nivoa
obracunavao bi se kao potrosnja za vreme vrsnog opterecenja. Potrosnja za vreme
primene niskog opterecenja mreze sistema ne bi se menjala, jer se i odvojeno
registruje preko dvotarifnih brojila. Kada se budu stvorili materijalni uslovi
za nabavku trotarifnih brojila, sa kojima se egzaktno utvrdjuju kolicine
potrosnje u vreme trajanja vrsnog, punog i niskog opterecenja mreze sistema,
ukinuo bi se sistem deobe potrosnje za vreme primene vece tarife. Vreme primene
nizih tarifnih stavova treba povecati od 8 do 9 casova dnevno i vratiti vikend
nedeljom, kada privreda ne radi i postoje viskovi elektircne
energije.
Predsednik Sindikata
penzionera
"Nezavisnost"
dr Milan Djuric, dipl.
ek.
SRBIJA IMA DOVOLJNO
STRUJE
Kako to da Srbija nema dovoljno
struje, kada raspolaze sa vlastitim kapacitetima elektrana od 8.355 mw i sa
ostalim elektranama, koje rade u njenom sistemu, 8.816 mw, koji mogu da
proizvedu vise energije nego sto su potrebe Srbije, negde oko 36 milijardi kwh
godisnje, pod uslovom pune pogonske spremnosti i aktiviranja TE Kosovo A" i "B",
u okviru elektroenergetskog sistema
Srbije.
"SAVETI" DIREKTORA
GERICA
Trebalo bi istaci mudre izjave
generalnog direktora EPS Ljubomira Gerica, u vezi smanjenja potrosnje struje i
uvoza, da bi gradjani mogli da se u cilju ustede struje kupaju jednom nedeljno,
jer on to tako radi, i savet zenama da nocu pripremaju
hranu.
AKO SE UPOREDjUJE
STRUJA,
MORAJU I PLATE I
PENZIJE
Posto je poredjenje sa cenama
struje u drugim zemljama jedino logicno, ako se vrsi poredjenje nivoa plata,
zarada i penzija, rukovodstvo EPS iznosi novi argument ekonomske cene struje.
Medjutim, ekonomske cene struje u zemljama sa trzisnom ekonomijom odredjuju se
prema ekonomski potrebnim troskovima, utvrdjenim na bazi sistema normativa radne
snage, troskova poslovanja i potrebnog dohotka, sto ne odgovara apetitima
rukovodstva EPS-a.
LIMITATORI
ZA
DISKRIMINACIJU
Uvodjenjem dva sistema
tarifnih stavova za domacinstva koji imaju i koji nemaju limitatore, uvedena je
diskriminacija u uslovima snabdevanja elektricnom energijom i grubo povredjena
ljudska prava jednakosti u uslovima snabdevanja. Nazalost, ovo nije primetila
g-dja Udovicki, prilikom davanja saglasnosti na odluku o promenama tarifnog
sistema.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=31115
