Dr Milan St. Protic, predsednik Politickog saveta DHSS
KOSTUNICA MORA DA ODGOVORI,
BATIC SE NECE KANDIDOVATI
@ Zoran MARJANOVIC
Posto je u subotu najavio da ce Demohriscanska stranka Srbije iz dana u dan
traziti da Vojislav Kostunica objasni javnosti svoju ulogu u vezi sa navodnim
proslogodisnjim zahtevom vojsci da napadne objekte Vlade Srbije, dr Milan St.
Protic, predsednik Politickog saveta DHSS, u nedelju je bio jos cvrsci u toj
nameri.
Svedok: Hocete li, zaista,
drzati svakodnevne konferencije za novinare dok Kostunica ne odgovori povodom
Pavkovicevih optuzbi?
Milan St. Protic:
Mi cemo da teramo to dogod ne budemo dobili odgovor! On mora da
odgovori.
S: A ako u medjuvremenu bude
osnovan anketni odbor Savezne skupstine?
M.P: Svejedno! Kostunica duguje odgovor javnosti, a ne samo anketnom odboru.
Gradjani Srbije su za njega glasali neposredno, a i on uvek govori o tome da je
njegova jedina odgovornost pred gradjanima, a ne pred
institucijama.
S: Kostunica Vam je
pomogao da odete iz Vasingtona, a sada, cini se, pomaze sebi da ode sa svog
mesta. Da li Vam je, bar malo, milo?
M.P: Nije mi milo, zato sto zemlja ne ide u pravcu u kome sam ja zeleo. Tuzan
sam i zbog Voje Kostunice, vise nego sto je on sam, zato sto je on imao sansu De
Gola, a nije je prepoznao.
S: Kakva je
to sansa bila?
M.P: On je imao sansu da
kaze Srbima sve sto kod njih ne valja. Ne zaboravite da je De Gol odsekao
Francuskoj Alzir, rekao Francuzima najstrasnije stvari, kao nijedan njihov
predvodnik u poslednjih sto godina, mozda i vise, i ostao zabelezen kao najveci
branilac francuskog nacionalnog interesa. Tu sansu je imao Voja Kostunica i
prokockao je.
S: Sta je najvise
doprinelo da Kostunica to ne uradi, a da mu se dogodi
Pavkovic?
M.P: Njegova urodjena
nesigurnost. On je covek koji ima dosta lepih osobina i neke nenadoknadive
nedostatke. Jedan od njih, po mom misljenju kljucni, je taj sto nema u sebi
dovoljno samouverenja da povede naciju. Zato mi se stalno namece to poredjenje s
De Golom. Ali, Kostunica to nije imao u sebi i onda je postao podlozan rdjavim
uticajima rdjavih ljudi u svom okruzenju, koje je sam izabrao.
S: Mislite na ljude iz stranke, ili iz
reda savetnika?
M.P: Mislim, na prvom
mestu, na ljude iz njegovog kabineta, zato sto su ljudi iz njegove stranke
slicni njemu. U ovome sto se sada desava Kostunici on je samo predmet, objekat a
ne subjekat, jer je subjekat neko drugi. Zato ce i platiti mnogo visu cenu nego
sto bi, po bozjoj pravdi, trebalo.
S:
Moze li to doprineti da Srbija, ipak, dobije predsednika degolovskog
tipa?
M.P: Mislim da je za to dockan.
Nikad niko vise nece imati sansu kao Voja posle 5. oktobra i vise ne smemo na to
da se oslanjamo. Moramo se osloniti na ukupne snage naroda, a ne na jednog
coveka koji treba da inspirise naciju. Ako je mogao samouki Vuk da postane
svetski genije, onda mozemo i mi kao
nacija.
S: Da li ce nam, u neposredno
bliskom periodu, sudbinu opredeljivati Kostunica ili, recimo,
Labus?
M.P: Ponavljam da svoju narodnu
sudbinu ne treba da vezujemo za jednog ili dva
coveka.
S: Ali neko mora da bude na
celu?
M.P: Mora, ali najbolje bi bilo da
to bude samo simbolicno. Da predsednika Republike svedemo na ono sto je on u
republikama Evropske unije, ako vec uzimamo evropski model. To znaci da ga bira
parlament, bez ikakve vlasti. Spanci su, recimo, posle Franka doveli kralja kao
simbol, a oslonili se na snagu naroda i Parlament. Tu mi treba da trazimo put ka
buducnosti, a ne u jednom coveku.
S:
Natasa Micic je najavila da ce za nedelju dana raspisati izbore. Dakle,
predsednika ipak nece birati parlament?
M.P: Propustili smo sansu da promenimo Ustav na vreme. Sad smo malo pod
medjunarodnim pritiskom zbog Milutinovicevog specificnog statusa i mi to pitanje
moramo pod hitno da resimo, jer nam je to teg oko vrata. To je jedina funkcija
koja je ostala iz Milosevicevog vremena, bez obzira na to sto Milutinovic cini
sve da bude kooperativan i da se ne mesa u svoj posao.
S: Zasto smo toliko
cekali?
M.P: Zbog odnosa s Crnom Gorom
godinu i po dana nismo mogli da promenimo Ustav Srbije, jer je, na prvom mestu,
DSS insistirao na tome da se prvo razrese odnosi s Crnom Gorom. Zato smo
zadocnili. Sada moraju da budu raspisani izbori da bi se enormno autoritativna
funkcija predsednika Srbije prevela u demokratske vode, a onda da sto pre
promenimo Ustav pa da i taj koji bude izabran ode zajedno sa sadasnjim
Ustavom.
S: Zar DHSS pominje kandidaturu
Batica kao svog favorita za
samozrtvovanje?
M.P: Mi smo najavili da
DHSS, kao stranka koja jedina zastupa ideju nezavisne Srbije, po logici stvari
treba prva da ima kandidata za predsednika. Rekao sam da bi Vladan Batic bio
najbolji kandidat. Nisam siguran da on o tome ozbiljno razmislja, ali je to
dosledno izvedena ideja i ja sam to
najavio.
S: Zar bi imao
sansi?
M.P: Mislim da predsednicki
kandidati, ovi koji su se dosad isticali, imaju prilicno mana i nedostataka, pre
svega zbog toga sto svojim politikama nisu bili dosledni. Ruku na srce, ni
Kostunica ni Labus, ni moj stari prijatelj Velja, nisu se pokazali za ovih
godinu i po dana kao ljudi koji se drze odredjenih politickih principa, za
razliku od Vladana. Ali, ponavljam, ne mislim da cemo u tim predsednickim
izborima mi, kao DHSS, biti preterano zainteresovani. Mislim da Batic nece hteti
da se kandiduje.
NA SPISKU
ZA ODSTREL SMO
BATIC, JA I MNOGI DRUGI
Dr Milan St.
Protic je, sutradan posle konferencije za novinare u DHSS, ostao pri
tvrdnji da su Vladan Batic i on, ali i mnogi drugi politicari u Srbiji,
bili na "listi za odstrel":
- Ima
odredjenih indicija koje na to ukazuju, ali ne mogu da kazem nista vise od
toga.
S: Da li je Batic i ranije
imao tu vrstu problema?
M.P: Imali
su svi, pa i on! To je pocelo jos pre 5.
oktobra.
S: Da li je, u
medjuvremenu, s tim u vezi policija nesto
radila?
M.P: Verujte da ja to ne
znam. Samo znam da smo svi bili nisanjeni. Dok sam ja bio gradonacelnik
Beograda, imao sam iste
probleme.
DONOSIMO
300.000 POTPISA ZA REFERENDUM
S: Da li je stvaranje nove
drzave gotova stvar?
M.P: Mislim
da ce jos biti potezanja oko nove tvorevine Srbije i Crne Gore, jer je i
sada, kao i na samom pocetku, jasno da dve strane imaju dve razlicite
koncepcije. Crna Gora bi zelela konfederaciju zasnovanu na ugovoru Srbije
i Crne Gore, i zato se poziva na sporazum od 14. marta, a predstavnici
Beograda bi hteli da se taj sporazum preinaci i da se pretvori u osnov za
izvornu suverenost zajednicke drzave. To ce ici vrlo tesko, cak i uz
angazovanje EU.
S: Zar bas ni u
cemu ne mozemo bez Evrope?
M.P: Mi
smo, nazalost, doveli do toga da se umesa EU na tako autoritativan nacin,
cime smo pokazali da nismo sposobni ni mi, u Beogradu, ni oni, u
Podgorici, da se dogovorimo i pronadjemo resenje koje se uklapa u evropske
principe. A to znaci da smo jos jednom dobili, da ne kazem tutora.
S: Sami smo ga trazili?
M.P: Nazalost, jesmo. To je taj
nas sustinski problem u mentalitetu.
S: Sta je sa vasom inicijativom o
referendumu u Srbiji povodom zajednistva sa Crnom Gorom?
M.P: Mi cemo za nedelju-dve
predati Skupstini Srbije vise od 300.000 potpisa (uslov je sto hiljada!),
sa zahtevom da se otvori rasprava. Uporedo spremamo i nacrt sporazuma
nezavisnih drzava Srbije i Crne Gore. Njime hocemo da pokazemo kako je to
moglo da bude uredjeno i kako, u krajnjoj liniji, moze i sada da se uradi
ukoliko bismo odjednom postali pametni. Odmah posle toga pristupicemo
izradi kompletnog nacrta ustava za Srbiju kao suverenu, medjunarodno
priznatu drzavu.
S: Bez obzira na
to sto stvari mogu otici sasvim drugim
tokom?
M.P: Apsolutno! Jer, to
pitanje ce doci na dnevni red pre ili docnije, najduze za dve godine i
osam meseci. Hocemo da pokazemo da DHSS ima sveobuhvatno resenje za nase
drzavno pitanje. Dakle, samostalnost Srbije pod jedan, sporazum s Crnom
Gorom pod dva i ustav Srbije pod
tri.
