KOSOVSKI CCORSOKAK IZ RUSKOG UGLA 18.7.2002. 10:47 Iz ruskog ugla KOSOVSKI CORSOKAK, Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Savet bezbednosti OUN planira da u najskorije vreme razmotri na svom zasedanju situaciju na Kosovu. Na zasedanju ce prisustvovati kosovska delegacija i sef civilne misije OUN u pokrajini, Mihael Sstajner. Medjutim, nastali su problemi oko formiranja sastava delegacije. Predstavnici srpske koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu izjavili su, da oni nece putovati na zasedanje u sastavu delegacije u koju je Stajner pozvao predsednika, premijera i predsednika parlamenta Kosova (svi oni predstavljaju albansko stanovnistvo pokrajine). Rukoovdilac srpske poslanicke grupe Rada Trajkovic izjavila je, da Srbi ne zele da budu dekoracija u albanskoj delegaciji. Pokusaj da se Kosovo u Savetu bezbednosti OUN predstavi u takvom sastavu, kazala je Trajkovic, predstavlja krsenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i prejudicira status pokrajine. Ona je naglasila, da je saglasno toj rezoluciji Kosovo sastavni deo Jugoslavije, pa prema tome nema medjunarodni status. A Stajner pokusava da kosovsku delegaciju predstavi kao drzavnu. Predstavnici vodecih albanskih politickih partija na Kosovu pozurili su da osude izjavu Rade Trajkovic, nazvavsi stav srpske poslanicke grupe pokusajem da se destabilizuje situacija u pokrajini. Medjutim, ovakve optuzbe niposto se ne mogu okvalifikovati argumentovanim. Incident sa formiranjem delegacije radi odlaska u Njujork nije slucajan i jos jednom svedoci o tome, da pricati o makar kakvoj-takvoj stabilizaciji situacije u pokrajini Kosovo znaci svesno iskrivljivati pravu sliku o onom sto se desava u pokrajini. Izjave komande natovskih mirovnjaka, sefova misija OUN i OEBS na Kosovu o tome da je u pokrajini "postignut znacajan napredak", nema ama bas niceg zajednickog sa stvarnoscu. Istina, prestao je krvavi terror koji je duze od dve godine vrsila OVK nad predstavnicima nacionalnih manjina, pre svega nad Srbima. Svima je poznato da je u etnickom ciscenju iz pokrajine oterano 280 hiljada ljudi. Pa ipak to rukovodstvu misija OUN nije smetalo da u pokrajini organizuju najpre lokalne, a zatim i parlamentarne i predsdenicke izbore, ciju su rezultati unapred bili predodredjeni. Kosovski albanci su, naravno, dobili potpunu kontrolu kako u lokalnim organima vlasti, tako i u parlamentu. Za predsednika Kosova izabran je albanski nacionalista Ibrahim Rugova. Sef civilne misije OUN na Kosovu ne jednom je izjavljivao, da ce stvaranje struktura vlasti na Kosovu doprinositi daljim "demokratskim transformacijama" u pokrajini i postovanju osnovnih odrednicva rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN u kojoj se, pored ostalog, navodi da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i Jugoslavije. Medjutim, lideri kosovskih albanaca na to gledaju sasvim drugacije. Oni, doduse, nikada nisu ni krili da je njihov krajnji cilj - nezavisnost pokrajine, njeno odvajanje - ne samo fakticko, nego i pravno - od Jugoslavije. To je u vise navrata izjavljivao taj isti Hassim Tacci - sada politicar, a u nedavnoj proslosti glavesina takozvane OVK, koja je stvorena i naoruzana sredstvima albanske narkomafije, koja je svojom mrezom opasala citavu Evropu. I sada se sve ociglednije ispoljava neodgovornost delovanja Zapada, koji je dopustio da se na Kosovu formiraju parlamentarne i predsdenicke strukture na temeljima albanskog nacionalizma. Samim tim je prakticno dat zamajac za aktiviranje seperatistickih pretenzija kosovskih albanaca. Na primer, Ibrahim Rugova je otvoreno izjavio, da je program njegove partije u sustini "strategija drzave Kosovo". Konkretne krajnje ciljeve te strategije oznacio je u nedavnom intervjuu sef vlade pokrajine Bajram Redzepi, koji je izjavio da "vidi Kosovo u procesu regionalne i evroatlantske integracije na svim nivoima". "Mi smo deo Evrope - izjavio je Redzepi - i tu cinjenicu mi smo delom potvrdili". Istina, on nije precizirao kakvim, zapravo, delom. Kao otvoreno ignorisanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN od strane kosovskih albanaca mozemo oceniti posetu Kosovu aprila ove godine, na poziv Redzepija, premijera Albanije Pandeli Majka i potpisivanje u toku te posete niza zvanicnih dokumenata. Razvoj situacije na Kosovu ne moze a da ne izazove bojazan ako se uzme u obzir "rodoslov" nekih aktuelnih kosovskih politicara. Mnogi od njih su bivsi terenski komandiri, poznati po svojim tesnim vezama sa razlicitim teroristickim organizacijama i mafioznim strukturama. Tu ociglednu cinjenicu morao je nedavno da prizna taj isti Mihael Sstajner. Ako ne poklanjamo duznu paznju Kosovu, izjavio je on, odavde uskoro Evropi moze zapretiti opasnost, analogna avganistanskoj. Po recima Stajnera, rad misije OUN na Kosovu "ima mnogo zajednickog sa borbom protiv "Al-Kaide", jer, iako se ne moze sa sigurnoscu ustvrditi da se teroristi bin Ladena nalaze na Kosovu, mnogi znaci primoravaju nas na oprez i bojazan da se oni mogu aktivizirati u ovoj pokrajini". Sstajner je takodje izjavio, da zasad ne polazi za rukom da se "umire i da se privije postovanje civilizacijskih normi bivsim partizanima iz OVK, jer se tome uporno protive najradikalniji lideri". Tome jos treba dodati, da po podacima citavog niza izvora, u rukama bivsih terorista OVK sada ima preko 50 hiljada jedinica nelegalnog streljackog oruzja i da je Kosovo kljucni elemenat sverca oruzja i narkotika koji stizu iz juznoazijskih predela i Avganistana. Takvi su zapravo danas malo utesni rezultati zapocete 1999. godine od strane Severnoatlantske alijanse operacije za "zastitu ugnjetavanih od strane Beograda kosovskih albanaca". - 0 - Moskva, 18. jula RIA "Novosti" http://www.rian.co.yu/readart.asp?id=547&kat=19
