-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1 ====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DJINDJIC: POSAVETOVACEMO SE SA EVROPSKIM PARTNERIMA OKO SUDA Beograd -- Ambasada Sjedinjenih Americkih Drzava sredinom proslog meseca urucila je Saveznom ministarstvu inostranih poslova predlog sporazuma koji se odnosi na predaju lica buducem medjunarodnom krivicnom sudu, izjavio je za B92 savetnik ministra Vladimir Djeric. Prema predlogu sporazuma, bez izricitog zahteva druge strane, SAD nece izrucivati medjunarodnom krivicnom sudu jugoslovenske gradjane, kao sto ni nasa zemlja ovom sudu nece izrucivati americke gradjane, objasnio je Djeric. Americki predlog, prema njegovim recima, analizirace sve nadlezne savezne institucije. "Strucne sluzbe Ministarstva inostranih poslova razmatraju ovaj sporazum, a siguran sam da ce to uciniti i nadlezna ministarstva u okviru Savezne vlade, kao sto je Ministarstvo pravde. Tada ce biti doneta odgovarajuca odluka na nivou Vlade. Ne postoji nikakav rok u dokumentu, a svaki nacrt sporazuma koji Jugoslavija uruci nekoj stranoj drzavi ili strana drzava uruci Jugoslaviji razmatra se bez odlaganja. Poznato je medjutim, da sve relevantne sluzbe i ministarstva moraju dati svoje misljenje, tako da jos neko vreme konacne odluke nece biti. Sporazum nije toliko hitan sam po sebi, jer Medjunarodni krivicni sud, jos nije poceo fakticki da funkcionise", kaze Djeric. Odluku o eventualnom prihvatanju sporazuma sa SAD na kraju ce doneti politicari. Naglasavajuci da je to vrlo ozbiljno pitanje, premijer Zoran Djindjic za Radio B92 je rekao da pre svega, treba sacekati formiranje buduce drzave Srbije i Crne Gore. "Cinjenica je da su sve evropske zemlje prihvatile taj medjunarodni sud i sad je pitanje gde mi sada vidimo svoje mesto. Da li medju onim zemljama koje smatraju da za odredjena krivicna dela protiv humanosti, treba neki medjunarodni sud da bude nadlezan ili ne. Ovo ozbiljno pitanje moramo razmotriti sa nasim evropskim partnerima, da ga ne bi svaka zemlja bilateralno resavala", rekao je premijer. Novinar nedeljnika NIN i dobar poznavalac americke spoljne politike, Ljiljana Smajlovic, kaze za B92 da ce namera SAD da zastite svojih 9 hiljada vojnika koji se nalaze u razlicitim mirovnim misijama sirom sveta biti vrlo neprijatna za vlasti u Beogradu, ali i da Jugoslavija nije posebno vazna u ovom slucaju. "Americki zahtev stavlja jugoslovenske vlasti u izuzetno neprijatan polozaj. Jugoslaviji je svojevremeno zavrnuta ruka da protiv svog ustava isporuci svog bivseg predsednika jednom ad hok sudu, a sada se od Jugoslavije trazi da Americi obeca da nikad nece isporuciti njenog gradjanina jednom stalnom sudu koji je ratifikovalo 80 zemalja sveta", rekla je ona. AMERIKANCE DOVESTI U POZICIJU DA SE NE PLASE NOVOG SUDA Rim, Kopenhagen -- Americka administracija zvanicino je od Rima zatrazila da potpise bilateralni sporazum koji ce americke drzavljane na italijanskom tlu stititi od eventualnog gonjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom, pise danas italijanska "Stampa". Americki drzavni podsekretar Dzon Bolton u poseti Italiji predao je zvanicni zahtev Busove administracije "da potpisu bilateralni sporazum koji ce americkim gradjanima na teritoriji Italije garantovati imunitet u odnosu na Medjunarodni krivicni sud", navodi list. "Ne mozemo zauzeti poziciju koja je suprotna duhu sporazuma koji smo potpisali. Moramo se vise angazovati u potrazi za nacinom da Amerikance dovedemo u poziciju da se ne plase. Mi moramo da ih ubedimo da to nije sporazum usmeren protiv njih", kazao je izvor iz predsednistva italijanske vlade listu "Stampa". Danski dnevni list Politiken tvrdi da su Sjedinjene Drzave putem svoje ambasade u Kopenhagenu preduzele diplomatske korake prema Vladi Danske, koja ovih sest meseci predsedava Evropskom unijom. Pozivajuci se na izvore iz svoje vlade, danski Politiken ustvrdio je da Amerikanci zele sklopiti s Danskom bilteralni sporazum da americki gradjani nece biti izrucivani novoosnovanom Sudu za ratne zlocine. I druge zemlje clanice EU primile su slicne americke zahteve na znanje, a prema pisanju kopenhagenskog dnevnika, koji citira dansko ministarstvo vanjskih poslova, clanice su se slozile da preduzmu pravnu analizu tog predloga, s tim da rezultate i odluku objave u septembru. NEMA KOMPROMISA OKO USTAVNE POVELJE Beograd -- Potkomisija za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore nastavlja rad u cetvrtak, iako ni posle jucerasneg celodnevnog rada nije postignut sustinski napredak. Prema pisanju Glasa javnosti, visoki predstavnik EU Havijer Solana povukao je iz Jugoslavije Tomasa Ekarta, clana Evropske komisije koji je pomagao pri izradi Ustavne povelje. Kako list nezvanicno saznaje, Ekarta nece niko zameniti, jer Solana nije zadovoljan tempom izrade povelje. Clanovi potkomisije za izradu Ustavne povelje razmatrali su u cetvrtak korpus pitanja iz oblasti ljudskih i manjinskih prava buduce zajednice. Predsedavajuci danasnjim sastankom, Zoran Sami saopstio je u pauzi zasedanja da su i po ovim pitanjima ispoljene razlike u stavovima: "Jedna strana misli da ljudska prava treba definisati i na nivou drzavne zajednice, druga opet misli da ih treba definisati samo na nivou drzava clanica. Te razlike su postojale i ranije, doduse on neka tri predloga, sada su svedena na dva, a osnovna razlika jeste u tome da li na nivou drzavne zajednice postoji povelja o ljudskim pravima ili ne. Ja ne vidim nekog velikog pomaka u ova cetiri dana, gotovo da se nismo ni oko cega saglasili, ali u svakom slucaju problem ce biti stavljen pred Ustavnu komisiju u ponedeljak, pa cemo videti sta cemo da radimo", kaze Sami. Tokom pre podnevnog dela rada deo crnogorske delegacije zatrazio je pauzu radi dodatnih konsultacija, jer je druga strana dopunila nacrt Ustavne povelje vezan za ljudska prava. Na pocetku pauze, zamolili smo ostale clanove potkomisije da ponovo razmotre moguce pravce kompromisa u okviru osnovnih odredbi gde nismo postigli saglasnost, izjavio je portparol Demokratske partije socijalista Igor Luksic: "Mi smo dosli sa konkretnim predlozima u odnosu na ono sto je ponudjeno jutros sa strane jugoslovenske delegacije, a ticalo se ljudskih i manjinskih prava. Medjutim nikako nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje: koji je vas kompromis oko pitanja definisanja teritorije, oko pitanja sjedista drzavne zajednice, odnosno institucija drzavne zajednice, te odgovor na pitanje kako mozemo premostiti neke ostale dileme, a ticu se teksta o osnovnim odredbama. Prema tome, ostali smo pri originalnim resenjima, koja su danas na pocetku bila razmatrana u dijelu ljudskih i manjinskih prava i ocekujem da nastavimo pricu o ekonomskim odnosima, mislim da oni slijede nakon ovog odeljka koji se tice ljudskih prava", rekao je Luksic. Clan potkomisije Dragor Hiber rekao je da ce osetljivo biti pitanje Saveznog suda, a prema njegovom misljenju, nije problem u tome sto postoje dva koncepta, jer su postojala i pre Beogradskog sporazuma, vec da se traze zajednicka resenja koja ce biti funkcionalna. Hiber je kazao da se predstavnici Venecijanske grupe nece prikljuciti izradi Ustavne povelje pre kraja avgusta. Predstavnici dve strane jedino se slazu u izjavama da ce Ustavna komisija zasedati u ponedeljak 12. septembra. SOLANIN DOLAZAK NI POTVRDJEN NI DEMANTOVAN Brisel -- Kancelarija visokog predstavnika za spoljnu politiku EU u Briselu nije ni demantovala ni potvrdila vest da ce Havijer Solana doci narednih dana u Beograd. Kako je agenciji Beta receno u kancelariji, "dolazak nije ni iskljucen ni potvrdjen, a tacan datum eventualnog dolaska bice na vreme saopsten." Prema najavama pristiglih u sredu iz Brisela, visoki predstavnik EU trebalo bi polovinom ili krajem avgusta, da doputuje u Beograd da bi podrzao rad na pisanju Ustavne povelje. PREDSEDNISTVO DOS-A 17. AVGUSTA? Beograd -- Predsednistvo DOS-a ce 17. avgusta ipak razmatrati mogucnost da vladajuci savez podrzi jednog kandidata za predstojece predsednicke izbore u Srbiji, najavio je juce predsednik Koalicije Sumadija, Branislav Kovacevic, koji ce predsedavati najavljenim sastankom. Kovacevic je u izjavi za B92 odbacio tvrdnju potencijalnog kandidata za predsednika Srbije Dragoljuba Micunovica, koji je ocenio da se sednica Predsednistva DOS-a nece ni odrzati, jer se vec dva - tri puta, odlaze. "Sednica Predsednistva DOS-a nikada zvanicno nije ni bila zakazana, orijentaciono je bio ponudjen termin 10. avgusta predsednicima stranaka, zbog cinjenice da smo se na poslednjem Predsednistvu dogovorili da narednoj sednici prisustvuju predsednici stranaka. Kada sam dobio povratnu informaciju da sedam, osam predsednika stranaka ne moze da bude prisutno 10. avgusta, pokusao sam sa drugim terminom. Uostalom, i Djindjic je pitao kada ce biti sednica i da li moze da bude u najskorije vreme. On je cak dao sve svoje slobodne termine da bi Predsednistvo moglo da se odrzi. Dakle, sa Micunovicem, ocegledno, i informacijama koje je on dao nesto nije u redu. On mora da se raspita na pravom mestu zbog cega za sada nema Predsednistva DOS-a. Predsednistvo DOS-a se nikako ne zaobilazi, naprotiv, i naravno da ce se tada razgovarati ili o jedinstvenom ili o vise kandidata DOS-a", rekao je Kovacevic. Dragoljub Micunovic, predsednik DC, inace, smatra da je sada nemoguce da DOS izadje na izbore sa zajednickim predsednickim kandidatom. "Vise kandidata ce dovesti do rasipanja glasova, ali to je sada neminovno", upozorio je Micunovic. Predsednik GSS, Goran Svilanovic, za B92 je potvrdio da ce doci na pomenutu sednicu Predsednistva DOS-a 17. avgusta i ukazao da je GSS prica oko predsednickog kandidata zavrsena. "Sto se GSS-a tice, mi smo doneli odluku i podrzavamo kandidaturu Miroljuba Labusa i tako ce i ostati. Naravno, jako bih voleo da se postigne dogovor o tome kakav je stav i kod ostalih clanica DOS-a kao koalicije, a da li ce takav dogovor biti postignut ili ne, ne mogu da pogadjam. U svakom slucaju, mora da se razgovara, a ako ne, ostaje da ce stranke ili grupacije stranaka podrzavati jednog, drugog ili treceg kandidata. Moram da priznam da to ne znaci da pristajem da GSS promeni stav na bilo koji nacin. Mi smo odluku doneli, i utoliko postujem slobodu svih ostalih clanica koalicije da svoju odluku kaze ili da predloze da se o njoj razgovara", rekao je on. Goran Svilanovic nagovestava da bi 17. avgusta moglo biti reci i o mogucim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. "Ako mislite na to da li ima prostora da se razgovara i o mandatima DSS-a, siguran sam da ce i to biti tema. Da li ce biti ili ne prevremenih parlamentarnih izbora za Skupstinu Srbije, sad je vrlo tesko reci. Mozda ce to biti jedna od tema u ovim razgovorima, ali moj utisak je da ce ipak dominirati prethodne dve predsednicki izbori u Srbiji i mandati DSS-a", zakljucio je Svilanovic. Jedan od lidera koalicije Nebojsa Covic rekao je u intervjuu za RTS da ocekuje da bi brzo posle predsednickih izbora mogli biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori. On je ocenio da DOS, postoji sve manje, i da ce se kako se priblizavaju predsednicki izbori sve vise menjati. Covic je rekao i da koalicija DAN, ciji je Demokratska alternativa clan, treba da ima svog predsednickog kandidata, ali nije odgovorio da li ce se sam kandidovati. DSS, u medjuvremenu, i dalje ceka da odluka Administrativnog odbora, kojom su oduzeti mandati toj partiji, bude dostavljena RIK, kako bi pokrenula pravnu proceduru za njeno osporavanje. Najavljujuci spremnost da trazi glasanje o poverenju republickoj vladi u Skupstini Srbije, visoki zvanicnik DSS Dusan Mihajlov ipak je Glasu javnosti rekao da se o tome jos nije raspravljalo. "Odlukom Saveznog ustavnog suda vraceni su mandati nasim poslanicima i time nam pripadaju sva prava predvidjena Poslovnikom, pa i pravo da pokrenemo pitanje poverenja Vladi", ocenio je Mihajlov. Ipak, predsednik Skupstine Srbije Natasa Micic izjavila je da ce u slucaju da poslanici DSS na prvoj sednici jesenjeg zasedanja zatraze raspravu o poverenju Vladi to uvrstiti u dnevni red, ali je dodala da poslanicka grupa DSS nece biti u sali pri utvrdjivanja dnevnog reda. "Odmah po otvaranju sednice trazicu da Skupstina konstatuje prestanak mandata DSS po odluci Administrativnog odbora", rekla je Miciceva za "Blic", pojasnjavajuci da bi poslanici te stranke potom trebalo da napuste parlament, pa nece ni biti u prilici da glasaju za utvrdjivanje dnevnog reda. KORAC: ILI STISAVANJE TENZIJA ILI IZBORI Beograd -- Potpredsednik republicke Vlade Zarko Korac ocekuje da ce septembarski predsednicki izbori dovesti do stisavanja politickih tenzija u Srbiji, a "ukoliko se to ne dogodi, jasno je da se ide polako ka vanrednim parlamentarnim izborima". Povodom oduzimanja mandata poslanicima DSS, Korac je u intervjuu FoNetu predocio da se radi o dva jednaka prava - pravu gradjana da ih u Skupstini predstavljaju oni koje su izabrali i pravu da gradjane predstavljaju oni koji su preuzeli pred njima obavezu unutar koalicije da ce se zalagati za jedan program i za jednu politicku ideju. KOGA CE SVE PODRZATI DOS? Beograd -- Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je ne vidi zbog cega bi DOS podrzao samo jednog kandidata za predsednika Srbije. Djindjic je prilikom obilaska sportske hale Limes rekao da ne postoji opasnost da na izborima pobedi neki nedemokratski kandidat: "Bilo koji kandidat, koji ima sansu da pobedi, jeste demokratski kandidat i ne vidim zasto bi smo mi sada pravili neku, tako da kazem, odbrambenu koaliciju kakva je bila protiv Milosevica. Ko god pobedi, mi cemo ga prihvatiti. Sve stranke treba da ga prihvate kao demokratski izabranog kandidata. Srecom, javno mnjenje pokazuje, istrazivanja pokazuju da ce pobediti demokratski kandidat. Ne vidim zasto bi iza jednog kandidata trebalo da stanu sve stranke. Mozda ne bi bilo lose, ali ne bi trebalo ulagati neke narocite napore, ako neko zeli da bude kandidat, a nema podrsku svih drugih, neka isproba svoju srecu", kazao je Djindjic. Funkcioner GSS Ivan Andric medjutim, odbacio je mogucnost da DOS ima vise predsednickih kandidata. Prema Andricevim recima, sam DOS je svojevremeno trazio od Miroljuba Labusa da se kandiduje: "Mi mislimo da bi svako dalje deljenje, radi nekih stranackih interesa, u sustini podrazumevalo podredjivanje drzavnog interesa stranackim, ako se slozimo oko toga da je jako bitno pitanje ko ce biti predsednik Srbije. Gospodin Labus je najbolji moguci kandidat i to je covek o kome se dugo pregovaralo da bude kandidat. Dakle, nije to neka odluka koja je donesena ad hoc. I sam DOS je trazio od gospodina Labusa da se kandiduje, tako da bi u tom smislu trebalo i dalje posmatrati odluke DOS-a", objasnjava Andric. MARSICANIN: KOSTUNICA CE ODLUKU DONETI ZA NEKOLIKO DANA Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Marsicanin izjavio je u cetvrtak da ce lider te stranke Vojislav Kostunica odluku o tome da li ce se kandidovati za predsednika Srbije doneti krajem ove ili pocetkom iduce sedmice. "Ukoliko do kandidature dodje, bice to kratka kampanja. Kostunica ce nastaviti da nosi politicku koncepciju s kojom su gradjani Srbije najvecim delom dobro upoznati", rekao je Marsicanin u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika "Vreme". On je naglasio da ce, ukoliko se Kostunica kandiduje, "nesumnjivo da ce se stvari zavrsiti u drugom krugu". ROK ZA ZAKLJUCIVANJE BIRACKIH SPISKOVA, 26. SEPTEMBAR Beograd -- Rok za zakljucivanje birackog spiska za predstojece predsednicke izbore u Srbiji je 13. septembar, saopstila je u utorak Republicka izborna komisija, napominjuci da su i nakon tog roka, najkasnije do 26. septembra, moguce izmene i dopune birackog spiska, na osnovu odluke nadleznog suda. Komisija je precizirala da je, prema zakonu, rok za zakljucivanje birackog spiska 15 dana pre odrzavanja izbora, znaci do 13. septembra, kada bi zvanicno trebalo da se objavi ukupan broj biraca. Nakon zakljucenja birackog spiska, upis, izmene i dopune u njemu obavljaju se na osnovu odluke nadleznog suda, najkasnije 48 casova pre dana glasanja, odnosno 26. septembra. Prema tome, krajnji zakonski rok za objavljivanje konacnog broja biraca u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije" 26. septembar. UNMIK POKUSAO DA UHAPSI MILANA IVANOVICA Kosovska Mitrovica -- Jake policijske snage policije UNMIK pokusale su u cetvrtak rano ujutru u dva navrata da uhapse predsednika Srpskog nacionalnog veca za severno Kosovo Mialana Ivanovica. U izjavi za B92 Ivanovic je rekao da su jutros oko dva sata policajci upali u njegov stan koji su demolirali, ali nisu uspeli da ga pronadju. "Dva sata kasnije izvrsili su i drugi upad na lokaciju za koju su smatrali da sam tamo, ali me nisu pronasli" kaze Milan Ivanovic. U medjuvremenu UNMIK je pozvao Ivanovica da se preda nadleznim vlastima posto je izdat nalog za njegovo hapsenje zbog pokusaja ubistva. "Nalog za hapsenje izdao je medjunarodni istrazni sudija na zahtev medjunarodnog tuzioca kao posledica dogadjaja tokom nasilnih demnistracija u Mitrovici 8. Aprila 2002 godine", rekla je portparol UNMIKa Suzan Manuel. Tokom tih demonstracija povredjena su 22 pripadnika UNMIK policije posto su napadnuiti rucnim bombama i iz snajpera, podsetila je Manuel. Milan Ivanovic u izjavi za B92 medjutim tvrdi da je UNMIK montirao optuznicu protiv njega, koja je, kako kaze, apsolutno neistinita: "Suzan Manuel je saopstila da mi je 30. jula urucena optuznica, sto je apsolutna laz, a danas pre konferencije za stampu sa mnom su razgovarali njihovi posrednici i emisari koji mi takodje nisu dali optuznicu. Oni su mi ponudili dve mogucnosti, da se dobrovoljno predam i da budem zatocen u mitrovickom zatvoru ili, ako se ne predam odmah, bicu jednostavno smatran beguncem od zakona, odnosno od njihovog, albanskog zakona valjda. I kada budem uhvacen, bicu smesten u unutrasnjosti", kaze Ivanovic. Milan Ivanovic jos kaze da su jake snage UNMIKa blokirale severni deo Kosova, ali da ce i njihove buduce akcije hapsenja biti bezuspesne. Na pitanje da li ce se na kraju ipak predati nadleznim vlastima na Kosovu Ivanovic je rekao da nije doneo definitivnu odluku. "U svakom slucaju, posle ozbiljnog razgovora sa advokatima i sa clanovima svoje porodice donecu odluku. S obzirom da se zaista radi o posledicama koje mogu biti velike, mislim da u ovo treba da se ukljuce i predstavnici vlasti iz Beograda. Da se razgovara o svim ovim momentima", rekao je Ivanovic. Ivanovic je na kraju ocenio da je u pitanju politicko hapsenje sa ciljem da se srpski narod na Kosovu uplasi. KOSOVSKA MITROVICA POTPUNO OPKOLJENA Kosovska Mitrovica -- Na svim prilazima severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice pripadnici medjunarodne policije postavili su oko 16.20 casova kontrolne punktove - metalne ograde, vrece sa peskom i oklopna vozila. Policajci iz Jordana i Pakistana u sastavu UNMIK policije, koji se angazuju samo u specificnim situacijama, sa pancirima, slemovima i automatskim oruzjem, zaustavljaju sva vozila i pesake koji dolaze ili odlaze iz Kosovske Mitrovice. Medjunarodne snage skoro u isto vrijeme su u nadgledanju i pracenju situacije u ovom gradu angazovale helikoptersku eskadrilu. Niskim letovima helikopteri nadlecu ovaj dio grada. Jedan od celnika kosovskih Srba, Olivero Ivanovic, za Radio B92 kaze da je u Mitrovici trenutno prilicno mirno. "Oseca se, medjutim, napetost u gradu, i ova atmosfera podseca na neku koju smo vec videli pre nekoliko meseci ili, mozda, godinu dana. Rekao bih da je prilicno iznenadjenje medju ljudima, niko uopste ne shvata o cemu se radi. Tesko je prihvatiti da se hapsi jedan od Srba koji se istakao u politickom zivotu, a inace je lekar - sto je vrlo popularno zanimanje ovde - u trenutku kada nije uhapsen niko, niti je osumnjicen bilo ko za 1.300 nestalih kidnapovanih i jos toliko ubijenih. Cinjenica je da medjunarodna zajednica ima dvostruki arsin po ko zna koji put ovde, i to svakako nije u korist nekakvog zblizavanja i boljeg razumevanja izmedju medjunarodne zajednice i srpske zajednice ovde", rekao je Ivanovic za B92. STAJNER: NISAM JA TAJ KOJI IZDAJE OPTUZNICE Pristina -- Sef UNMIK-a Mihael Stajner izjavio je se preporuke legitimnih institucija moraju postovati i da je pokusaj hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milana Ivanovica izveden na osnovu naloga medjunarodnog sudije. "Nisam ja taj koji izdaje optuznice", rekao je Stajner, odbacivsi pritom sve optuzbe na racun UNMIK-ove administracije, da je poternica izdata da bi se destabilizovala bezbednosna situacija na severu Kosova i ostvario plan sefa UNMIK-a za resavanje pitanja Kosovske Mitrovice. "Mislim da svi treba da se saglasimo sa cinjenicom da treba da postujemo preporuke legitimnih institucija", rekao je Stajner, odbijajuci da iznese vise pojedinosti o tome. COVIC: NEPOTREBNA PROVOKACIJA Beograd -- Sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic je pokusaj hapsenja Milana Ivanovica vecera za RTS ocenio kao potpuno nepotrebnu provokaciju. "Nikakve veze nemamo sa tim, niti smo imali bilo kakvu informaciju. Sve nase aktivnosti ce biti obustavljene dok ne dodje do razjasnjavanja svega ovoga, a ja to, naravno, ocekujem od Stajnera i dobio sam uveravanja da ce nam se objasniti sve sto se dogodilo. Danas je i potpisivanje protokola o registarskim tablicama obustavljeno do daljnjeg, dok se ne vidi sta se, zapravo, dogadja", rekao je Covic. POTEZ KOJI DOVODI U PITANJE IZLAZAK SRBA NA LOKALNE IZBORE Kosovska Mitrovica -- Srpski pokret otpora sa Kosova i Metohije osudio je pokusaj hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica u Kosovskoj Mitrovici i smatra da taj potez moze da dovede u pitanje izlazak Srba na predstojece lokalne izbore. "U pitanju je atak na ljude iz poslednje odbrane Srba na Kosmetu, kao i na drugacije misljenje po pitanju resenja kosovsko-metohijske krize. Zahtevamo hitno objasnjenje i izvinjenje za taj potez", rekao je predsednik SPOT-a Momcilo Trajkovic. Prema njegovim recima, ova akcija mirovnih snaga moze da jos vise udalji medjunarodnu zajednicu od Srba i dovede u pitanje izlazak Srba na predstojece lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. "Uz to, uveren sam da mirovna misija vuce poteze u dogovoru sa "nekim drugovima" iz Beograda i da su ti dogovori postignuti u Vasingtonu. Nakon Bujanovca, na redu je Kosovska Mitrovica" , istakao je Trajkovic. TASKOVIC: NE VERUJEM DA CE SRBI PONOVO GLASATI U BUJANOVCU Bujanovac -- "Zbog pretnji i pritisaka ne verujem da ce se Srbi pojaviti na birackim mestima na ponovljenim izborima u nedelju", rekao je u Bujanovcu sef Izbornog staba Koalicije za Bujanovac i predsednik Opstinskog odbora DS Goran Taskovic. On je vec najavio podnosenje prigovora "zbog sumnji u regularnost izbora na birackom mestu u Osnovnoj skoli Branko Radicevic", a zbog cinjenice da je ono podeljeno na tri podbiracka mesta, ali samo sa jednim predsednikom birackog odbora. Za slabe izborne rezultate Srba u Bujanovcu i Koalicije za Bujanovac, Taskovic je optuzio Demokratsku alternativu. AMERICKE OSUDE SPUTAVANJA MEDIJSKIH SLOBODA U CRNOJ GORI Njujork -- Medjunarodni komitet za zastitu novinara, cije je sediste u Njujorku, najavio je zvanicni protest zbog "tekucih nastojanja da se ogranice medijske slobode" u Crnoj Gori. U reagovanju na nedavno prinudno usvajanje paketa novog zakona o stampi i RTV medijima u Skupstini u Podgorici, predstavnik ove medjunarodne organizacije oznacio je taj potez crnogorskog Parlamenta kao "odstupanje od opste vazecih, univerzalnih principa, vezanih na pravo slobodnog izrazavnja, koji su na snazi u skoro svim drzavama Evrope i ostalog demokratskog sveta". Prema izvestaju AP, novousvojena zakonska regulativa o zauzdavanju medija u Crnoj Gori usvojena je pred vazne oktobarske izbore u ovoj federalnoj jedinici i u zavrsnoj fazi pregovora o prestruktuiranju odnosa u buducem drzavnom savezu sa Srbijom. "Novi paket medijskih zakona izazvao je zgrazavanje organizacija za zastitu ljudskih prava, kao i protest nezavisnih medija u Crnoj Gori", navodi AP, uz napomenu da, pored ostalog, crnogorski elektronski mediji, u svom protestu protiv novog zakona, dobijaju i podrsku kolega iz Asocijacije nezavisnih medija u Srbiji. Prema oceni predstavnika njujorskog Centra za zastitu novinara, novi medijski zakon u Crnoj Gori trebalo bi da predstavlja alarm za sve medjunarodne snage koje teze "ujedinjenoj, slobodnoj i demokratskoj Evropi". BATIC: OPRAVDANA INICIJATIVA VRHOVNOG SUDA Beograd -- Ministar pravde Srbije Vladan Batic ocenio je kao opravdanu inicijativu republickog Vrhovnog suda da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti nedavnih izmena i dopuna seta pravosudnih zakona. "Neki od usvojenih amandmana u Skupstini su stvarno neadekvatni, kao sto je onaj da predsednici sudova ne mogu da sude", rekao je Batic za "Blic". Vlada Srbije je, prema njegovim recima, izradila osnovni tekst izmena i dopuna seta pravosudnih zakona na osnovu predloga sudija i tuzilaca, ali je taj tekst amandmanima poslanika izmenjen. JOVICA STANISIC TUZI "NACIONAL" Beograd -- Nekadasnji nacelnik Resora DB, Jovica Stanisic, izjavio je za B92 da ce podneti privatnu tuzbu protiv dnevnika "Nacional" i lidera radikala Vojislava Seselja zbog teksta pod naslovom "Ubicu Boska Buhe stiti mocni Jovica Stanisic" objavljenom u broju od cetvrtka. Rec je o tekstu u kome Seselj doveo u vezu Stanisica i navodnog ubicu policijskog generala Boska Buhe. Stanisic za B92 kaze da je "sve sto je objavljeno u "Nacionalu" bestidna laz i da ocekuje da ce tuzilac pokrenuti proces po sluzbenoj duznosti". PRONADJENE VELIKE KOLICINE ORUZJA Pristina -- Jedinice KFOR i policija UNMIK otkrili su vecu kolicinu oruzja u jednoj napustenboj kuci u Klokotu, javio je Radio 21, precizirajuci da je pronadjeno sedam automatskih pusaka i izvesna kolicina municije. Kako je saopsteno, jos niko nije uhapsen. Pronadjeno je i 10 kilograma eksploziva u selu Mires, ali KFOR nije saopstio druge pojedinosti o tom slucaju UHAPSENO 13 NAORUZANIH EKSTREMISTA I JOS PET LICA Pristina -- KFOR je u cetvrtak uhapsio 18 osoba koje su "pretile bezbednosti i sigurnosti okoline", u okviru operacije sprecavanja aktivnosti ekstremista duz granice sa Makedonijom, saopstila je Multinacionalna brigada Istok. Kfor je priveo 13 naoruzanih ekstremista i pet "drugih" lica, a niko od njih nije povezan sa eksplozijama u Klokotu 31. jula, pise u saopstenju. Svi uhapseni ce biti pritvoreni u kampu Bondstil. ZLOSTAVLJANJE PACIJENATA NA KOSOVU London -- Londonski Gardijan u cetvrtak prenosi detalje iz izvestaja o zlostavljanju mentalno obolelih pacijenata u bolnicama na Kosovu. Americka nevladina organizacija MDRI (Mental Disability Rights International), koja se bori za prava mentalno obolelih, optuzuje misiju UN na Kosovu da nije sprecila maltretiranje, seksualno zlostavljanje i drzanje mentalno obolelih u prljavim i ponizavajucim uslovima. Autori koji su tokom dve godine pratili situaciju u ustanovama za mentalno bolesne u Stimlju i Pristini navode slucajeve da su muski pacijenti silovali zenske, a zaposleni nista nisu preduzimali. Aktivisti americke organizacije su u nekoliko navrata zatekli obolele kako leze na betonu u naslagama ljudskog izmeta. Neimenovani predstavnik UNMIK rekao je Gardijanu da izvestaj "generalno nije netacan". Isti izvor se pozalio da nema dovoljno novca, ali i da Albanci zaposleni u dvema ustanovama u Stimlju i Pristini "nemaju ni odgovarajuce kvalifikacije, ni mnogo simpatija za obolele koji su u vecini Srbi". PRIPREMA RESTAURACIJE FRESAKA U PECKOJ PATRIJARSIJI Pec -- Srpsko-italijanski tim strucnjaka ovih dana privodi kraju pilot projekat kojim je obuhvacena priprema za restauraciju dela fresaka ispod kupole i na fasadi manastira Pecka patrijarsija na Kosovu. Tim restauratora i tehnologa slikarstva u protekla dva meseca ocistili su i pripremili za restauraciju unutar manastira freske "Hristos poucava apostole Luku i Kleopu na putu za Emalu" i "Andjeo objavljuje rodjenje Hristovo mironoscama", kao i jednu fresku na fasadi manastira Pecka patrijarsija. DJELIC NAJAVIO SMANJENJE PORESKIH STOPA Kragujevac -- Republicki ministar finansija Bozidar Djelic je u cetvrtak u okviru kampanje "Porez je prvi korak sve zavisi od vas", posetio Kragujevac gde je sa lokalnim privrednicima razgovarao o reformi poreskog sistema. Potom je, kako javlja dopisnik Radija B92 Tamara Sretenovic, u Zastavi je preuzeo zuti jugo-kabriolet, ciju je kupovinu najavio jos prosle godine. Poreski sistem ce u narednih nekoliko meseci postati jos podsticajniji, stope poreza na dobit ce biti smanjene, dok ce podsticaj za investicije i zaposljavanje biti pojacan, rekao je srpski ministar finansija Bozidar Djelic. On je najavio i reformu poreske uprave, za koju je ministarstvo vec pocelo da dobija donacije iz inostranstva. Dosadasnji proces revitalizacije grupe Zastava-Vozila, Djelic je pozitivno ocenio i naglasio da sada treba raditi na poboljsanju kvaliteta automobila. Svoj stav on je potvrdio kupovinom zutog Jugo-kabrioleta, za koji je platio 299.000 dinara: "Sa Zastavom sam se dogovori da ja budem jedan test-vozac, da budem u kontaktu sa Zastavom i da im kazem sta jr u redu, sta nije u redu. Nazovite vi to kako hocete, patriotizam, promocija nase domace proizvodnje, ako mogu na neki nacin da afektiram moje ime sa Zastavom i ako bar neka musterija odluci da malo vise razmisli da li da kupi Zastavu postigli smo to", kaze Djelic.Svojim kabrioletom, ministar Djelic se provozao po Kragujevcu, a zatim sa svojim saradnicima nastavio put za Beograd. DJELIC NAJAVIO RAZGOVORE O HARMONIZACIJI EKONOMSKIH SISTEMA Beograd -- Ministar finansija i ekonomije Srbije Bozidar Djelic izjavio je u cetvrtak da ce delegacija Vlade Srbije veceras otputovati u Podgoricu gde ce nastaviti razgovore sa kolegama iz Crne Gore o harmonizaciji ekonomskih sistema dve republike. "Nastavicemo razgovore koji su doveli do aktivnog plana za harmonizaciju ekonomskih sistema dve republike i cije usaglasavanje je doprinelo odobravanju trece transe pomoci Evropske unije Jugoslaviji", rekao je ministar Djelic ze Betu. "Necemo se mesati u rad Komisije za izradu Ustavne povelje, ali cemo razgovarati o nacinu finansiranja zajednickih institucija dve republike, podele zajednickih troskova, a bice precizirani i rokovi sprovodjenja odredjenih dogovora", rekao je Djelic. "Posebno ce biti reci o poboljsanju odnosa u domenu bankarskih i finansijskih usluga, poreskih stvari, kao i akciznog rezima", dodao je Djelic. Prema njegovim recima, nakon usaglasavanja stavova dve strane za naredni mesec je predvidjen zajednicki sastanak sa predstavnicima Evropske unije. VLAHOVIC: PRODATA PREDUZECA DOBRO POSLUJU Beograd -- Ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic izjavio je da preduzeca, ciji je vecinski kapital prodat na tenderima i aukcijama, dobro posluju i da povratne informacije kojima raspolaze drzava, potvrdjuju da je uradjena prava stvar. Vlahovic je naveo primer prodatih cementara. "U sve tri cementare, ciji su novi vecinski vlasnici stranci, doslo je do redukcije troskova, osim za plate koje su povecane u skladu sa socijalnim programom, a negde i znatno vise. Jako je interesantno i veoma pozitivno to sto je ostvarena veoma dobra saradnja izmedju novih vlasnika cementara i sindikata", ocenio je Vlahovic. Kada je rec o malim i srednjim preduzecima ministar je naveo tekuce probleme. "Vlasnici malih i srednjih preduzeca, koje su kupili na aukcijama, trenutno imaju vise problema sa nama, nego mi sa njima. Drzava je tim firmama otpisala zaostale poreze i doprinose, ali poreska administracija u opstinama to sporo prihvata", objasnio je Vlahovic. ISTRAGA PROTIV V.D. DIREKTORA RTB BOR Bor -- Istrazni sudija Opstinskog suda u Boru Jasminka Stefanovic izjavila je u cetvtak novinarima da je u toku istraga protiv bivseg direktora borske Jugobanke Borivoja Stojadinovica zbog sumnje da je zloupotrebio ovlascenja u privredi. Stojadinovic trenutno obavlja funkciju v.d. direktora Rudarsko-topionicarskog basena Bor. Prema recima Stefanoviceve, istraga je sprovedena zbog osnovane sumnje da je Stojadinovic tokom 2000. godine zloupotrebio ovlascenja u privredi na taj nacin sto je kao direktor borske Jugobanke podstrekivao direktora preduzeca "YU Gold" Dragana Zdravkovica zvanog Rici (53) da na ziro racun tri preduzeca izvrsi avansnu uplatu od pola miliona dinara. DJINDJIC RAZGOVARAO SA PREMIJEROM RS MLADENOM IVANICEM Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic izjavio je u cetvrtak da postoje zajednicki projekti iz domena energetike i privatizacije koji treba da doprinesu stvaranju zajednickog privrednog prostora Srbije i Republike Srpske. Djindjic je rekao da su rasciscena stara dugovanja Srbije prema RS u oblasti energetike i da je plan da se do kraja godine regulisu dugovi iz oblasti zdravstva. Prema njegovim recima, postoji i treci segment neregulisanih dugova izmedju republika, koji se odnosi na Saveznu vladu i koji se tice dugovanja Vojske Jugoslavije prema Republici Srpskoj. Premijer Ivanic je rekao da je do sada mnogo toga uradjeno i da su uspostavljena pravila saradnje koja ranije nisu bila prisutna. Broj problema je daleko manji, nego ranije i stanje je mnogo sredjenije u odnosima RS i Srbije, rekao je Ivanic. PONOVO AKTUELAN "SLUCAJ KAZANI" Sarajevo -- Sarajevski dnevnik Oslobodenje pise u cetvrtak da ce se Kantonalni sud u Sarajevu ponovo vratiti na "slucaj Kazani", vezan za masovna ubistva srpskih civila koja su cinili za vreme rata pripadnici jedinice kojom je komandovao Musan Topalovic Caco. Razlog je izrucenje Samira Bejtica, koji je do sada kaznu sluzio u Nemackoj zbog krivicnog dela otmice. Bejtic do sada nije bio dostupan bosanskim vlastima, a optuznica ga tereti za vrlo svirepa ubistva. Bejticu se, prema pisanju lista, pripisuje da je sabljom prvo ubio Ergina Nikolica, onda mu nozem odsekao glavu, a potom njegovo, kao i telo Duska Jovanovica, bacio u provaliju Kazana. Procenjuje se da je u provaliju Kazana baceno oko 200 ljudi, vecinom Srba. SEDAM POVREDJENIH JUGOSLOVENA U NESRECI U FRANCUSKOJ Perpinjan -- Ambasada SRJ u Parizu potvrdila je u cetvrtak da je krivac za saobracajnu nesrecu koja se dogodila u Francuskoj, u kojoj je povredjeno osmoro clanova folklorne grupe "Djerdan" iz Valjeva, vozac kamiona spanske registracije. Saobracajni udes autobusa, koji je prevozio folklornu grupu "Djerdan" iz Valjeva dogodio se u cetvrtak ujutru oko 2 sata i 30 minuta u Francuskoj, na putu izmedju Perpinjana i spanske granice. "Na autobus sa nasim clanovima, koji je stajao u zaustavnoj traci naleteo je kamion, 'okresao' ga i nastavio put dalje ne zaustavljajuci se na licu mesta. Francuska policija je kasnije uhapsila vozaca kamiona", rekao je predsednik "Djerdana" Dragan Zivanovic. Prema njegovim recima, niko od dece nije ozbiljnije povredjen. Lakse povrede zadobio je jedino Nemanja Zivkovic (1980), koji je u momentu udesa stajao izmedju sedista. "On je, za svaki slucaj, prebacen do obliznje bolnice kako bi bio pregledan", rekao je Zivanovic. Francuska policija je valjevskim folkloristima obezbedila ispravan autobus za dalji put. Oni su smesteni u skoli u mestu Perpinjan u cijoj blizini se nocas nesreca i dogodila. NEMA OPASNIH MATERIJA U VAZDUHU Beograd -- Clan beogradske vlade zaduzen za zastitu zivotne sredine Radovan Draskic izjavio je da neprijatni mirisi koji se vec nekoliko dana sire gradom nisu opasni po zdravlje i da se verovatno radi o isparenjima iz kanala stocnih i kokosijih farmi u Jakovu i Surcinu. On je agenciji Beta rekao da su toksikoloske ekipe Gradskog zavoda za zastitu zdravlja izvrsile ispitivanja vazduha i konstatovale da u njemu nema isparenja hemikalija i opasnih materija. Neprijatni mirisi se osecaju po beogradskim naseljima Banovo brdo, Cukaricka padina i novobeogradskim blokovima 45 i 70. DVOJICA BEOGRADSKIH POLICAJACA POSREDOVALI U PROSTITUCIJI Beograd -- Dvojica policajaca SUP-a Savski venac, udaljena su sa posla i protiv njih su podnete krivicne prijave, zbog sumnje da su posredovali u vrsenju prostitucije. Kako se navodi u saopstenju Sluzbe za informisanje beogradske policije, krivicna prijava je podneta protiv policajaca Milosa Tanaskovica (34) i Srdjana Brajovica (25). Oni su prevozili prostitutke iz nelegalne agencije "Madona" u Karadjordjevoj ulici 42, do klijenata koji su narucivali ovakve usluge telefonom iz stanova i motela. SUP Beograd navodi da su se Tanaskovic i Brajovic ovim poslom bavili od februara do juna ove godine, i da su za svaku voznju dobijali od 20 do 50 nemackih maraka.Prostitutke su vozili vozilom vlasnika agencije Nenada Buljandrica, u civilnoj odeci i van radnog vremena. Buljandric se trenutno nalazi u pritvoru. TEZE POVREDJENA DVA SVEDSKA NAVIJACA I JEDAN POLICAJAC Beograd -- Dvojica navijaca svedskog Hamarbija i jedan policajac teze su povredjeni u jucerasnjim napadima navijaca beogradskog Partizana, saopstila je beogradska policija. Svedjane, Rajnera Holsterema i Stefana Jonsena, napala je kamenicama grupa navijaca iz Smedereva, kada su se izdvojili iz svoje rupe u blizini stadiona. Jedan sa otvorenom frakturom lobanje, a drugi navijac sa povredom noge, odmah su prebaceni u Urgentni centar. Policajac Milinko Reljic tesko je povredjen kod trga Republike u centru Beograda kada ga je grupa navijaca Partizana pretukla, pise beogradska stampa. Stampa prenosi da je policajca napalo najmanje deset navijaca Partizana i da se pretpostavlja da su oni iz Paracina. Beogradska policija uhapsila je petoricu navijaca Partizana za koje se sumnja da su ucestvovali u napadu. Na sopstveni zahtev, svedski navijaci su u cetvrtak otpusteni iz beogradskog Urgentnog centra, dok je povredjeni policajac, Milenko Reljic, smesten na odeljenje neurohirurgije, izjavila je nacelnica prijemne sluzbe te ustavnove Dada Markovic. Navijaci svedskog kluba su, po recima doktorke Markovic, i pored insistiranja strucnjaka Urgentnog centra, odmah po konstatovanju povreda, odbili hospitalizaciju, jer su zeleli da stignu na let za Svedsku. Inace na sinocnjoj utakmici, koju je Partizan dobio sa 4:0, nije bilo vecih incidenata. PREGLED STAMPE U pregledu stampe prenosimo kolumnu Ljube Zivkova iz 'Vremena', tekst o vladanju aferama iz 'Reportera' i clanak o demokratiji u skolama iz 'Politike'. Strana stampa - 'Fotografija [Fikreta] Alica i njegovih drugova u zatvoru u Trnopolju iskoriscena je kao dokaz na sudjenjima za ratne zlocine pred Haskim tribunalom. Ona je medjutim izazvala i sukob koji je podelio intelektualce u vezi sa izjavama da Srbi imaju koncentracione logore u nacistickom stilu,' pise Guardian. TEMA:GRADJANI APATICNI I VEOMA NEZADOVOLJNI Beograd -- Gradjani Srbije nemaju poverenja u vecinu drzavnih institucija, u stanovnistvu vladaju nezadovoljstvo i apatija, a samo 14 odsto gradjana ima dobro misljenje o radu Vlade Srbije, pokazuje najnovije istrazivanje Centra za proucavanje alternativa iz Beograda. pod nazivom "Veliko zamajavanje naroda". Temu dana B92 pripremio Nikola Tomic. SADAM NAMERAVA DA NAGOMILA TRUPE U GRADOVIMA Vasington -- Iracki predsednik Sadam Husein namerava da u slucaju americke invazije izbegne borbe u pustinji i nagomila snage u vecim gradovima zemlje, pise u cetvrtak "Los Andjeles tajms". Huseinovi komentari o defanzivnoj strategiji predstavljaju prvu naznaku nacina na koji on namerava da odgovori na americki napad. Bivsi americki zvanicnik obavestajne sluzbe rekao je da su mu Sadamove ocene prenete tokom nedavnog susreta sa irackim disidentima i opozicionim grupama. Sastanak je odrzan u Londonu", pise list. "Los Andjeles tajms" navodi i da je jedan obavestajac u americkoj vojsci rekao da je obavestajna sluzba SAD prikupila slicne informacije i smatra ih relevantnim. Sadam takvom strategijom namerava da americke snage uvuce u Bagdad i druge gradove, gde bi njegova oprema i vojska bile okruzene civilima i tako manje izlozene ratnim avionima SA. Eksperti su rekli "Los Andjeles tajmsu" da je tesko proceniti koliko dugo bi trajalo americko zauzimanje Bagdada, delimicno zbog pitanja o potencijalima i lojalnosti Sadamovih elitinih trupa i obavestajnih agencija. BURNA INAGURACIJA NOVOG PREDSEDNIKA Bogota -- Trinaest osoba je poginulo, a 20 ranjeno u eksploziji u blizini predsednicke palate gde je Alvaro Uribe preuzeo funkciju predsednika Kolumbije. Eksplozivna naprava je pala na oko 400 metara od predsednicke palate i kongresa, nekoliko minuta pre nego sto je Uribe preuzeo funkciju predsednika od Anreasa Pastrana. Istovremeno, cetiri policajca su ranjena u eksploziji tri rakete koje su pale, takodje, u blizini predsednicke palate, javljaju mediji pozivajuci se na izvor iz policije. EREKAT: NEMA ALTERNATIVE ZA ARAFATA Vasington -- Glavni palestinski pregovarac Saeb Erekat je, po dolasku u Vasington, u sredu uvece kazao da ne postoji zamena za aktuelnog lidera Palestinaca Jasera Arafata. "Svi znamo da je haos jedina alternativa za Arafata", izjavio je Erekat, povodom nastojanja americke administracije da ukloni lidera Palestinaca. NIJAZOV USKORO DOZIVOTNI PREDSEDNIK Asgabat -- Autoritarni predsednik Turkmenistana, Sparmurat Nijazov, postace jos mocniji nakon sto ga je danas 2.000 clanova Narodnog saveta pozvalo da ostane na vlasti do kraja zivota. Savet izabranih drzavnih zvanicnika koji zaseda u gradu Turkmenabadu zatrazio je da Nijazov bude naimenovan za dozivotnog predsednika. Nijazov, koji je sednici prisustvovao, u prvom trenutku je odbio ponudu ali je nakon upornog aplauza ipak popustio. Parlament Turkmenistana je 1999. godine, takodje na predlog Narodnog saveta, vec omogucio Nijazovu da fakticki dozivotno vlada, tako sto je njegovom mandatu ukinuo sva vremenska ogranicenja. Nijazov (62) je ugusio svaku opoziciju u svojoj naftom bogatoj, ali siromasnoj centralnoazijskoj zemlji. Takodje je o sebi izgradio sveprisutni kult. Nijazov je u svojoj zemlji poznat kao Turkmenbasi - "Otac svih Turkmenistanaca." Preimenovao je u svoju cast nazive mnogih gradova. Palate, dzamije i aerodromi nose njegovo ime. Lik turkmenistanskog lidera nalazi se na svim novcanicama. Gradovi i sela prepuni su njegovih statua i portreta, a skolska deca mu se svakog jutra zaklinju na vernost. Nijazov vlada Turkmenistanom od 1985. godine, dok se ova drzava jos nalazila u sastavu Sovjetskog saveza. Predsednik se opire teznjama ka demokratiji i ekonomskim reformama, dok mu zemlja ostaje siromasna, bez obzira na ogromne rezerve nafte i zemnog gasa. BERLIN ZAPADNA METROPOLA SA NAJVISE NEZAPOSLENIH Berlin -- Glavni grad Nemacke, u kojem 17 odsto radno sposobnog stanovnistva nema stalno radno mesto, ima vecu stopu nezaposlenih nego bilo koja druga zapadnoevropska metropola. Prema istrazivanjima koja citiraju nemacki mediji, vise nezaposlenih imaju samo jos balkanski glavni gradovi, dok su oni na istoku Evrope u mnogo boljoj situaciji. Kao rekorder se navodi Sarajevo sa stopom nezaposlenosti od 55 odsto, dok je u Sofiji 18 odsto odraslih bez posla. U istrazivanju se kao "zacudjujuce" navodi da je stopa nezaposlenosti u Atini samo dva odsto, a taj rezultat pripisuje se cinjenici da se 2004. u ovom gradu odrzavaju Olimpijske igre i da se mnogo investira. DOGODILO SE 8. AVGUSTA 117 - Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan, poslednji rimski car koji je vodio osvajacke ratove. Tokom njegove vladavine, od 98. godine, Rimsko carstvo je najvise prosirilo svoje teritorije, a istoricari su procenili da je u njemu tada zivelo oko 70 miliona stanovnika. 843 - U Verdenu su franacki vladari - car Lotar I, kralj Ludvig Nemacki i kralj Karlo II Celavi, sklopili ugovor kojim je franacka drzava podeljena na tri dela: zapadni i srednji (kasnije Francuska) i istocni (kasnije Nemacka). 1217 - Krunisan je prvi srpski kralj Stefan Nemanjic (Prvovencani). Krunu, koju je dobio od pape Honorija III (1216-1227), u Srbiju su doneli papski izaslanici. 1567 - Spanski vojvoda od Albe stigao je kao vojni guverner u Holandiju sa 10.000 spanskih i italijanskih vojnika. Njegova vladavina (do 1573) zapamcena je po teroru nad holandskim stanovnistvom i po intenzivnom delovanju spanske inkvizicije. 1786 - Francuski alpinista, doktor Misel Gabrijel Pakar i njegov nosac Zak Balma osvojili su prvi u svetu najvisi vrh Evrope, Mon Blan. 1815 - Francuski car Napoleon I Bonaparta krenuo je u izgnanstvo na britansko ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je proveo poslednjih sest godina zivota. 1832 - Rodjen je srpski pisac i slikar Djura Jaksic, najveci liricar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom knjizevnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoc", "Padajte braco", "Otadzbina", "Seoba Srbalja", "Stanioje Glavas"). 1883 - Rodjen je meksicki revolucionar Emilijano Zapata, koji je od 1910. kao vodja meksickih seljaka stvarao burnu istoriju Meksicke revolucije pod parolom "Zemlja i sloboda". Ubijen je iz zasede u aprilu 1919. 1900 - U Bruklinu poceo je prvi teniski turnir "Dejvis kup". Pobednici dvodnevnog takmicenja bili su Amerikanci. 1905 - Umro je srpski istoricar i svestenik Ilarion Ruvarac, zacetnik kritickog istorijskog istrazivanja i veliki protivnik nenaucnog prilaza istoriji i oslanjanja na narodnu tradiciju kao istorijski izvor. 1918 - Pocela je Amijenska operacija (u severnoj Francuskoj), zavrsna ofanziva saveznickih trupa protiv Nemacke u Prvom svetskom ratu. 1919 - Rodjen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis, koji je znacajno doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Dobitnik je Oskara za filmove "Gorki pirinac" i "Ulica", kao najbolje inostrane filmove. 1919 - Mirovna konferencija izmedju Avganistana i Indije zavrsena je potpisivanjem mira u Ravalpindiju. 1941 - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanovic, spanski borac, clan Glavnog staba Narodnooslobodilackog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Sumadiji. 1945 - Londonskim sporazumom izmedju Velike Britanije, SSSR-a, SAD i Francuske, kojem se kasnije prikljucilo jos 19 zemalja, osnovan je Medjunarodni vojni sud za sudjenje nacistickim ratnim zlocincima, na osnovu kojeg je vodjen Nirnberski proces. 1963 - U spektakularnoj "Velikoj pljacki voza", grupa kriminalaca upala je u postanski voz izmedju Glazgova i Londona i opljackala 2,6 miliona funti. Svih 15 ucesnika "pljacke stoleca" uhapseno je i 1964. osudjeno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od glavnih aktera, Roni Bigs, uspeo je da pobegne iz zatvora i sa plenom otputuje u Brazil, gde je ziveo do maja 2001, kada se sam predao Skotland jardu. 1967 - Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina su u Bangkoku potpisali sporazum o osnivanju politicko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruzenje zemalja Jugoistocne Azije), kojoj su kasnije pristupili Bruneji i Vijetnam. 1974 - Predsednik SAD Ricard Nikson objavio je, obracajuci se naciji preko televizije, da podnosi ostavku zbog umesanosti u aferu Votergejt. 1990 - Irak je, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao svoju 19. provinciju. Predsednik SAD Dzordz Bus poslao je trupe u Saudijsku Arabiju, a vojna akcija koja je usledila nazvana je "Pustinjska oluja". 1994 - Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski granicni prelaz i time potvrdili prestanak 46-godisnjeg neprijateljstva. 1996 - U vodenim bujicama koje su se iznenada srucile u turisticki kamp u Pirinejima, u Spaniji, noseci automobile i satore, poginulo je najmanje 67 ljudi. 2000 - Od eksplozije bombe u stanici metroa ispod Puskinovog trga, u centru Moskve, poginulo je 12 osoba, a 53 su tesko ranjene. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPVLlM0MYhVuIcyHKEQKGCgCgxwvcv6ZXER2X9YmI0hZr16ztchUAn1mr jHUaDTreIevzetL/PZtMM27P =P+xv -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
