B I L T E N V E S T I
03. SEPTEMBAR 2002.
JOHANESBURG - SAMIT O ZEMLJI
Govor jugoslovenskog predsednika na Samitu UN
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica izjavio je danas u Johanesburgu da su najpreci zadaci u
Jugoslaviji obnova i razvoj privrede, izgradnja pravne i demokratske
drzave, borba protiv kriminala, korupcije i medjunarodnog terorizma,
rehabilitacija zivotne sredine i ukljucivanje zemlje u regionalne i
globalne integracione procese.
Kako je saopsteno iz kabineta jugoslovenskog predsednika,
Kostunica je na Samitu UN o odrzivom razvoju rekao da su najbitniji
drzavni
zadaci i obnova vladavine prava i dobra vladavina, kao i obnova unistene
infrastrukture privrede, razvoj socijalno orjentisane trzisne privrede,
socijalne i ekonomske pravde.
"Nas poseban interes je ukljucivanje u programe medjunarodne
saradnje u sva tri segnmenta odrzivog razvoja ekonomskom, socijalnom i u
oblasti zastite zivotne sredine", naglasio je Kostunica.
On je rekao da je SRJ posle Drugog svetskog rata, a posebno
tokom
protekle decenije, "prosla kroz duboke drustevene i politicke potrese
koji
su ostavili posledice po njene prirodne resurse, njenu privredu i njeno
drustvo".
"Posle steta nanetih pogresnom ekonomskom politikom, gde nije,
kao
ni u drugim nekadasnjim socijalistickim zemljama, uopste uzimana u obzir
ekoloska komponenta razvoja, dosla su razaranja pod desetogodisnjim
sankcijama medjunarodne zajednice i pod vazdusnim napadima NATO 1999.
godine, ukljucujuci tu i napade izvrsene municijim sa osiromasenim
uranijumom, kao i napade na petrohemijska postrojenja", rekao je
jugoslovenski predsednik.
On je naglasio da je to "dovelo do ozbiljne degradacije zivotne
sredine i hemijskog, bioloskog i nuklearnog zagadjenja vitalnih
prirodnih
resursa", o cemu je jugoslovenska delegacija skupu u Johanesburgu
podnela
izvestaj.
"Najveci rizik po zivotnu sredinu predstavljaju hemijske
materije
mutagenih, toksicnih, teratogenih i kancerogenih osobina koje se sporo
razradjuju, kumuliraju u bioloskom materijalu i ukljucuju u lanac
ishrane",
upozorio je predsednik SRJ.
On je naglasio i da su medjunarodna izolacija i deset godina
oruzanih sukoba ostavili "ozbiljne posledice" po nacionalnu privredu.
Jugoslovenska privreda je, kako je rekao Kostunica, "izgubila
deceniju razvoja i danas se mukotrpno oporavlja suocena sa izazovima
razorene privredne infrastrukture, usitnjenog trzista i iz osnova
izmenjenog medjunarodnog okruzenja".
"To je razlog zbog koga znacajan deo stanovnista danas zivi na
granici siromastva, ukljucujuci i oko 700.000 izbeglica i interno
raseljenih lica sa prostora bivse SFRJ, cije su mogucnosti da pronadju
zaposlenje, odgovarajuci smestaj i uslove za podizanje svoje dece
krajnje
suzeni", rekao je jugoslovenski predsednik, naglasivsi da smanjivanje
medjuanrodne humanitarne pomoci izbeglim i raseljenim licima poslednjih
godina za SRJ predstavlja "dodatno opterecenje".
On je naglasio da su SRJ krediti razvijenih zemalja potrebni ne
samo zbog razvoja novih proizvodnih kapaciteta u skladu sa ekoloskim
standardima, nego i "za poboljsanje postojecih objekata i otkalanjanje
opasnih posledica dogadjaja iz minulih nekoliko godina".
Kostunica je ocenio da mondijalizacija, kao istorijski proces,
ima
svoje pozitivne ali i negativne aspekte, koji se svode na "vestacko i
nasilno brisanje kulturnih osobenosti" i "prebacivanje bremena razvoja
na
pleca drugih, preko prljavih tehnologija i stetnog otpada".
Jugoslovenski predsednik je naglasio i da u poslednjih deset
godina na konceptu odrzivog razvoja u svetu "nije uradjeno dovoljno" i,
izmedju ostalog, podsetio na katastrofalne poplave u Evropi i Aziji,
opstu
nestasicu vode za pice i problem siromastva.
"Naucnici su zato potpuno u pravu kad kazu da ovaj vek mora
biti
vek odbrane Zemlje. Odbrana Zemlje je, zapravo, sinonim za odrzivi
razvoj",
ocenio je predsednik SRJ.
Kostunica porucio da ne treba mnogo ocekivati od skupa
JOHANESBURG, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik Jugoslavije
Vojislav Kostunica rekao je posle izlaganja na Samitu o Zemlji u
Johanesburgu da od tog skupa ne treba ocekivati mnogo, ali da su na
njemu
drzavnici ukazali na konkretne probleme na planeti.
"Prilike se u svetu menjaju i ta promena se oseca. Skup nece
mnogo
toga doneti i ne moze brzo doneti. Strucnjaci su na ovom skupu ukazali
na
konkretene probleme, upucujuci politicki apel da svet izgleda
drugacije",
rekao je Kostunica Beti.
Samit je po misljenju jugoslovenskog predsednika pokazao "da
zapravo ulazimo u jedan vek i milenijum u kojem nasa prva pomisao treba
da
bude kako sacuvati svet".
Samit u glavnom gradu Juzne Afrike otvoren je danas uz
prisisutvo
103 sefa drzave i predstavlja finalnu fazu Samita o Zemlji.
Kostunica razgovarao sa Trajkovskim
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik Jugoslavije
Vojislav
Kostunica razgovarao je danas u Johanesburgu sa predsednikom Makedonije
Borisom Trajkovskim o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u dve drzave.
U razgovoru je ucestvovao i savezni ministar inostranih poslova
Goran Svilanovic.
Kako je saopsetno iz kabineta jugoslovenskog predsednika,
najveca
paznja tokom razgovora posvecena je "novim napetostima u Makedoniji" i
problemu ekstremista "koji sa Kosova prelaze u Makedoniju i obrnuto".
Sagovornici su razmatrali mogucosti kako da se "tom nasilju
koje
nanosi stetu i samim Albancima, demokratskim sredstvima stane na put".
Kostunica, Svilanovic i Trajkovski su, kako je saopsteno,
"posvetili paznju i pojacanom angazmanu EU na uspostavljanju trajne
stabilnosti u regionu, pre svega kroz realizaciju Ohridskog i
Beogradskog
sporazuma".
Oni su, kako se navodi, "razmenili i misljenja" o predstojecoj
poseti visokog predstavnika EU Havijera Solane Beogradu i Skoplju.
Susret Kostunice i Mesica
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Predsednici SR Jugosolavije
i
Hrvatske, Vojsilav Kostunica i Stjepan Mesic, razmotrili su u
Johanesburgu
teme Samita UN o odrzivom razvoju, bileteralne odnose i njihov uticaj na
stanje na jugoistoku Evrope.
Kako je saopsteno iz kabineta predsednika SRJ, Kostunica i
Mesic,
koji u Johanesburgu prisustvuju Samitu o Zemlji, konstatovali su
"podudarnost gledista o potrebi uravnotezenja globalnih procesa razvoja,
o
nuznosti pomoci nerazvijenima, kao i o urgentnosti preduzimanja mera
koje
ce sacuvati prirodnu okolinu od negativnih posledica nekontrolisanog
razvoja".
"Dvojica predsednika podrzali su sve mere koje se preduzimaju u
pravcu dalje normalizacije odnosa izmedju SRJ i Republike Hrvatske i
pozivaju na njihovo ubrzavanje i energicniju realizaciju", navodi se u
saopstenju.
Oni su naglasili i vaznost celovitog definisanja medjudrzavne
granice, utvrdjivanje granicne linije i pripremu Ugovora o drzavnoj
granici
izmedju SRJ i Hrvatske.
KOSTUNICA SE SASTAO SA MIHAILOM KASJANOVOM
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica sastao se danas u Johanesburgu sa premijerom Rusije Mihailom
Kasjanovom, saopstio je kabinet predsednika SRJ.
U razgovoru, u kojem su ucestvovali i savezni ministar
inostranih
poslova Goran Svilanovic i predsednik vlade Crne Gore Filip Vujanovic
bilo
je reci o aktuelnom stanju tradicionalno dobrnih jugoslovenskoruskih
odnosa
i konkretnim mogucnostima i potrebama da se oni sadrzinski poboljsaju i
unaprede, pre svega na ekonomskom planu.
U tom smislu, razgovaralo se o sredstvima koje SRJ potrazuje od
Rusije, kao sukcesora SSSR, na ime starog duga, koja bi mogla da se
iskoriste kao osnova za razne vidove zajednickih ulaganja, pre svega u
energetskom i petrohemijskom kompleksu.
Bilo je, takodje, reci o jugoslovenskim dugovanjima za gas,
kako
ranijih, tako i minule zimske sezone, kao i o potrebi da se nadje
obostrano
zadovoljavajuce resenje tog problema koje bi omogucilo da ruski gas i u
predstojecoj sezoni neometano stize do potrosaca u SRJ.
Naglaseno je, takodje, da postoje realne mogucnosti za ruska
ulaganja u turisticku privredu i lucke kapacitete u Crnoj Gori.
Kasjanov se posebno interesovao za ustavna resenja koja se mogu
ocekivati iz pregovora o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, u
okviru
drzavne zajednice, naglasivsi vaznost medjunarodno pravnog kontinuiteta
i
jedinstvenog subjektiviteta u odnosima sa svetom.
KOSTUNICA I NANO O JACANJU SARADNJE BEOGRADA I TIRANE
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica i ministar inostranih poslova Goran Svilanovic razgovarali su
danas u Johanesburgu sa predsednikom vlade Albanije Fatosom Nanoom, o
unapredjenju odnosa dve zemlje, saopsteno je iz kabineta predsednika
SRJ.
U razgovoru Kostunica-Nano, kako se navodi, "bilo je reci o
predstojecem podizanju diplomatskih odnosa na nivo ambasadora. S tim u
vezi, predlozeno je formiranje mesovitih komisija koje bi trebalo da
ispitaju konkretne mogucnosti unapredjenja saradnje, kako u pogledu
prelaza
medjudrzavne granice, tako i u pogledu projekata razvoja saobracajne i
elektroenergetske infrastrukture".
Sagovornici su se, dodaje se u saopstenju, slozili da bi to
bitno
uticalo na poboljsanje odnosa Beograda i Tirane, kako bi oni prerasli u
dobrosusedske i partnerske odnose, vazne za razvoj celog
regiona. Posebno je naglaseno pozitivo iskustvo na jugu Srbije i
istaknuto da bi ono moglo da posluzi kao primer za nova resenja u
slicnim
sredinama.
U razgovoru Kostunice i Nanoa naglasena je i potreba punog
postovanja rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, pise u saopstenju iz
Kostunicinog kabineta.
KOSTUNICA I VUJANOVIC RAZGOVARALI SA PREMIJEROM BIH
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica i premijer Crne Gore Filip Vujanovic razgovarali su danas u
Johanesburgu sa predsednikom Saveta ministara BiH Draganom Mikerevicem o
odnosima dve zemlje, saopsteno je iz kabineta predsednika SRJ.
"Bilo je reci o aktuelnim pitanjima u odnosima SRJ i BiH i
konkretnim nacinima za prevazilazenje postojecih problema. To se posebno
odnosi na povratak izbeglica, resavanje imovinskih problema, ekonomski
razvoj podrucja povratka, zatim o resavanju pitanja socijalnog
osiguranja,
slobodne trgovine, izgradnje saobracajne infrastrukture i rekonstrukcije
elektroenergetskih postrojenja", navodi se u saopstenju.
"Jos jednom je istaknuto da je neophodno sasvim pojednostaviti
prelazak drzavne granice, za gradjane oba entiteta. Ukazano je i na
potrebu
za sto skorijim regulisanjem pitanja dvojnog drzavljanstva", dodaje se u
saopstenju.
SRJ NORVESKA
LABUS I GABRIELSEN O MOGUCNOSTIMA ZA POVECANJE RAZMENE
OSLO, 2. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus razgovarao je danas u Oslu sa norveskim ministrom
trgovine i
industrije Ansgarom Gabrielsenom o mogucnostima za povecanje ekonomske
saradnje dve zemlje.
Nakon sastanaka, Labus je rekao da je bilo reci i o trgovinskom
ugovoru SRJ i zemalja Efte, koji bi trebao uskoro da bude
zakljucen. Ulaskom u Eftu, SRJ bi se i pre prikljucenja Evropskoj uniji
(EU), priblizila EU, sto bi dodatno olaksalo trgovinsku saradnju, ocenio
je
Labus.
Posebno su bile razmatrane, kako je naveo, i mogucnosti za
pruzanje kreditnih garancija za srpska brodogradilista.
Sa predsednikom norveskog parlamenta Jergenom Kosmanom, Labus
je
dogovorio novi paket pomoci za izbeglice u SRJ iz budzeta za 2003.
godinu.
Parlamentalna delegacija Norveske doci ce u Beograd pocetkom naredne
sedmice.
Labus je izrazio zadovoljstvo i posetom telekomunikacionoj
kompaniji "Telenor", koja bi mogla doprineti razvoju telefonije, posebno
fiksne mreze u Srbiji.
Kako je rekao, "Telenor" je jako zainteresovan da ucestvuje u
privatizaciji. Naredna godina bice "godina investicija u
telekomunikacije",
jer se ocekuje prodaja dela drzavnog uloga u telekomunikacionim
kompanijama
i ulazak treceg operatera mobilne telefonije, kazao je Labus.
"Predstavnicima 'Telenora' rekli smo da ce svi sporni vlasnicki
odnosi koji postoje sa nasim kompanijama biti rascisceni do kraja godine
ili pocetka iduce, i da ce svi zakoni, posebno o dodeli frekvencija,
biti
usvojeni do pocetka iduce godine", kazao je Labus.
Prema njegovim recima, "Telenor" je vec poceo razgovore o
saradnji
sa Telekomom Srbije, ali ce za sve poslove biti raspisan javni tender za
potencijalne investitore.
Labus je dodao da "Telenor" nudi najsavremeniju tehnologiju, ne
samo za mobilnu nego i za fiksnu telefoniju, bezicno uspostavljanje veza
izmedju telefonskih centrala, sto znacajno smanjuje troskove.
U centru Furuset u Oslu danas je otvorena izlozba kompanije
"Knjaz
Milos" iz Arandjelovca, i to je prva strana mineralna voda na norveskom
trzistu.
Za drugi dan posete planiran je sastanak u ministarstvu
inostranih
poslova i sa spoljnopolitickim komitetom Parlamenta, a bice odrzan i
privredni seminar.
Labus: Izbori jedini nacin za postizanje politickog mira
OSLO, 2. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik savezne vlade i
kandidat na predstojecim predsednickim izborima Miroljub Labus izjavio
je
danas da "izbori nisu dovoljni za resavanje politicke situacije u
zemlji",
ali da su ukoliko ne moze drugacije, izbori jedini nacin da se dodje do
politickog mira.
Nakon predavanja odrzanog na Nobelovom institutu u Oslu, Labus
je
novinarima kazao da mora postojati socijalni dogovor sa sindikatima i
penzionerima.
"U tom trouglu izmedju radnika, penzionera i politickih partija
na
vlasti, mora se napraviti dogovor kako ce Srbija funkcionisati u
narednom
godinama, odnosno moramo ponuditi socijalnu stabilnost gradjanima",
rekao
je on.
Labus je objasnio da "gradjani imaju dve Srbije pred sobom,
jednu
koja ce brzo uci u Evropsku uniju i razviti se i drugu koja ce to isto
postici ali sporije i sa vecim troskovima".
"Opcija za koju se ja zalazem je jedina prava opcija i to je
pobednicka varijanta koja ce dovesti do boljeg zivota u Srbiji", kazao
je
Labus, ali je naglasio da "svi treba da znamo kakva nam je uloga u tom
procesu".
Potpredsednik savezne vlade odrzao je na Nobelovom institutu
predavanje o trenutnoj ekonomskosocijalnoj situaciji u SRJ, tokom kojeg
je
ukazao na humani aspekt procesa tranzicije i na posledice
makroekonomskih
promena.
Tokom predavanja, Labus je naglasio da je osnovni prioritet
njegovog predsednickog programa ekonomija i resavanje ekonomskih
problema i
dodao da je za ostvarenje glavnih ekonomskih ciljeva potrebno
uspostavljanje vladavine prava.
Obrazlazuci razliku u odnosu na izborni program jugoslovenskog
predsednika Vojislava Kostunice, Labus je rekao da se ta dva programa ne
slazu oko privatizacije i brzine njenog izvodjenja.
"Obe opcije su demokratske", kazao je Labus ali je istakao da
ce
njegova opcija Srbiju brze odvesti u Evropu.
Pre odrzanog predavanja na Nobelovom institutu, potpredsednika
savezne vlade primio je norveski kralj Harald.
Dinkic: Privuci kapital iz Norveske u SRJ
OSLO, 2. septembra (Tanjug) - Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan
Dinkic ukazao je danas u Oslu da je cilj posete jugoslovenske
drzavno-privredne delegacije Norveskoj da privuce "jake kompanije" na
nase
trziste .
U izjavi jugoslovenskim izvestacima Dinkic je rekao da je njegova
poseta,
zajedno sa potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, kompaniji
"Telenor", koja je norveski lider u oblasti telekomunikacija imala
upravo
taj cilj. On je ocenio da su norveski biznismeni zainteresovani za
ulaganje
u jugoslovensku brodogradnju, prehrambenu industriju i poljoprivredu.
"Problem je sto imaju veoma malo informacija o nama", rekao je Dinkic,
navodeci da predstoji poseta norveskom drzavnom institutu za podsticaj i
kreditiranje izvoza -Giek.
Dinkic je napomenuo da je Norveska bila medju prvim drzavama koje su
pomogle kad je Jugoslaviji bilo najteze na pocetku reformi i podsetio na
programe vlade u Oslu "energija za demokratiju", "asvalt za demokratiju"
i
stipendiranje studenata iz SRJ.
Norveska otpisala 16,5 miliona evra duga Jugoslaviji
OSLO, 3. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus i ministar inostranih poslova Norveske Jan Peterson
potpisali su danas u Oslu sporazum o otpisu duga Jugoslaviji u iznosu od
16,5 miliona evra.
"Jugoslaviji je otpisano 66 procenata duga od ukupno 25 miliona
dolara, a ostatak duga bice reprogramiran na 26 godina, sa grejs
periodom
od sest godina", rekao je Labus novinarima nakon potpisivanja ugovora.
Prema njegovim recima, znacaj ovog otpisa ogleda se u tome sto
ce
biti omogucen rast fondova za osiguranje investicija i kreditiranje
izvoza
norveskih preduzeca.
Labus je dodao da je Norveska vlada odobrila 1,5 miliona evra
za
poseban socijalni fond, kao i 500 stipendija, po 500 evra za najbolje
studente Srbije.
"Sve ovo treba da otvori mogucnost za investiranje i otvaranje
novih radnih mesta preko, norveskih investitora", rekao je potpredsednik
Svezne vlade.
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic kazao je da
se
tokom dvodnevne posete Oslu, sastao sa guvernerom Centralne banke
Norveske
i predstavnicima norveskog udruzenja banaka, kao i predstavnicima
institucija za osiguranje investicija Nordfonda, Giekfonda i Eksport
fajnansa.
Kao najznacajnije segmente razgovora, Dinkic je naveo da
ulaganje
operatera mobilne telefonije "Telenor" sa investicijama iz drugih
zemalja
moze da doprinese da godisnje investicije u Srbiji budu oko milijardu
dolara.
On je ocenio da bi to moglo da dovede do otvaranja pola miliona
novih radnih mesta za narednih pet godina.
Kako je kazao ministar Peterson, u razgovorima sa Labusom bilo
je
reci i o resavanju pitanja stabilnosti Balkana i poboljsanja saradnje
dve
zemlje u oblasti trgovine i investicija.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica o Ustavnoj povelji
BEOGRAD 2. septembra (Tanjug) - Ustavna povelja buduce
zajednice
Srbije i Crne Gore mora se precizirati polazeci od toga da zajednica
mora
ispunjavati odredjene uslove i imati odredjene funkcije i obelezje
drzave,
sto je i poruka Evrope, kazao je danas predsednik Savezne Republike
Jugoslavije Vojislav Kostunica.
"Mislim da ce najavljeni razgovor sa visokim predstavnikom Evropske
Unije
(EU) Havijerom Solanom omoguciti da se stvari jos jednom pokrenu sa
mrtve
tacke i da se jos jednom vratimo na tekst Beogradskog sporazuma,"
izjavio
je za Dnevnik Radio Televizije Srbije predsednik Kostunica.
Micunovic: Ustavna povelja u roku od 10 dana
PRAG/BRATISLAVA, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik Veca
gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic danas je u Bratislavi na
sestoj konferenciji Bratislavskog procesa ocenio da sporna pitanja u
odnosima Srbije i Crne Gore mogu da budu resena, a Ustavna povelja
izradjena u roku od deset dana.
Micunovic je slovackim novinarima izjavio da su nakon
potpisivanja
Beogradskog sporazuma ostala samo neka sporna pitanja, pre svega nacin
izbora poslanika u obe republike.
"Blizu smo sporazuma i verujem da cemo izraditi Ustavnu povelju
u
roku od deset dana", rekao je Micunovic a prenosi slovacka agencija
SITA.
Predsednik Veca gradjana je izjavio da i Evropska unija i SAD
zele
jedinstvenu i stabilnu SR Jugoslaviju i da im je stalo da se u zemlji
ucvrsti demokratija.
Micunovic je inace, kao i ostali ucesnici seste, poslednje
konferencije Bratislavskog procesa, istakao doprinos Slovacke i njenih
nevladinih organizacija ujedinjenju demokratske opozicije u Srbiji.
Bratislavski proces je kao serija konferencija, radnih susreta
i
seminara predstavnika demokratskih snaga u Srbiji, nevladinih i
medjunarodnih organi zacije, zapocet 1999. godine, sa ciljem da pomogne
ujedinjavanju opozicije Milosevicevom rezimu i u Srbiji i u Crnoj Gori,
na
platformi demokratizacije Jugoslavije i povratka iz izolacije u
medjunarodnu zajednicu.
LABUS:Prepreka za usvajanje povelje su izbori u Crnoj Gori
OSLO, 3. septembra 2002. (Beta) Prepreka za usvajanje Ustavne
povelje nove drzave su izbori u Crnoj Gori, jer sa srpske strane ne
postoje
problemi za usaglasavanje povelje, izjavio je u Oslu potpredsednik
savezne
vlade Miroljub Labus.
"Srpska strana je napravila dosta ustupaka u izradi povelje,
ali
postoje odredjene granice", rekao je Labus novinarima i dodao da je
srpska
strana zauzela stav da drzava ostane jedinstvena, a da clanice imaju
veliku
autonomiju.
Lene doputovao u Beograd
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Stefan Lene, izaslanik
visokog
predstavnika EU Havijera Solane, doputovao je danas u dvodnevnu posetu
SRJ,
receno je Beti u Kancelariji Evropske komisije u Beogradu.
Lene bi, prema istom izvoru, trebalo veceras iz Beograda da
otputuje za Podgoricu, odakle bi se sutra ponovo vratio u Beograd.
Lene i sutra u Beogradu, Solana dolazi do kraja nedelje
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Izaslanik visokog
predstavnika
Evropske unije (EU) Stefan Lene, nakon razgovora sa crnogorskim
zvanicnicima u Podgorici, dolazi veceras u Beograd.
Kako je agenciji Beta receno u Kancelariji Evropske komisije,
Solanin izaslanik ce sutra u Beogradu imati vise "uobicajenih susreta"
sa
saveznim i srpskim zvanicnicima.
Portparol visokog predstavnika EU Kristina Galjak izjavila je
da
je poseta Stefana Lenea samo jedan od uobicajnih kontakata sa
predstavnicima vlada u Podgorici i Beogradu.
Ona je za danasnje podgoricke "Vijesti" rekla da ce Lene
"ponoviti
stav EU da konacna verzija Ustavne povelje mora biti u potpunosti
saglasna
sa Beogradskim sporazumom i da mora dobiti najsiru podrsku u Podgorici i
Beogradu".
Sefovi diplomatija EU u nedelju su dali podrsku Havijeru Solani
da
hitno otputuje u SRJ, uz ocenu da je nuzno "sto pre okoncati ustavni
proces
preuredjenja drzavnih odnosa Srbije i Crne Gore i uspostaviti veze za
pridruzivanje njihove drzavne zajednice Evropskoj uniji".
Datum njegovog dolaska jos nije preciziran, ali se ocekuje da
ce u
Beograd doputovati najverovatnije u cetvrtak ili petak.
KURT LEONBERGER NOVI NEMACKI AMBASADOR U BEOGRADU
BERLIN, 2. septembar 2002. (Beta) Nemacki diplomata Kurt
Leonberger imenovan je, kako je saznala Beta u diplomatskim krugovima u
Berlinu, za novog ambasadora SRN u Beogradu.
Leonberger je proteklih decenija sluzbovao u ambasadama u
Dakaru,
Pekingu, Hanoju i Ankari.
Od 1990. do 1993. bio je sef politickog odeljenja u nemackom
predstavnistvu pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Njujorku.
U protekle cetiri godine Leonberger je bio generalni konzul u
generalnom konzulatu SR Nemacke u Sangaju.
U periodu od 1974. do 1977. Leonberger se nalazio u timu
najblizih
saradnika tadasnjeg socijaldemokratskog kancelara Helmuta Smita.
Prema saznanjima Bete u Berlinu, ambasador Leonberger ce na
duznost u Beogradu stupiti u prvim danima septembra.
Region Veneta zeli znacajniju saradnju sa SRJ
VENECIJA, 3 septembar (Tanjug) Novi generalni konzul SRJ u Trstu Goran
Stojkovic razgovarao je sa regionalnim savetnikom za medjunarodne
odnose
Regiona Veneto Rafaelom Gracijom o saradnji Jugoslavije i regiona
Veneto. Tokom razgovora u Palati Balbi u Veneciji, regionalni savetnik
Gracia je
ukazao na zelju Regiona Veneto da se u potpunosti obnove odnos sa SRJ,
podsecajuci da su Regini Veneto i Friuli VeneciaDjulia bili prvi koji
su
se zainteresovali za mogucnost investiranja i trgovinske saradnje na
balkanskom prostoru potresenim ratom. Susret sa generalnim konzulom
Stojkovicem, bio je i prilika da se precizno definisu mogucnosti
saradnje,
u cilju pripreme buduce posete Beogradu predsednika Veneta, Djankarla
Galana.
Generalni konzul Goran Stojkovic je istakao da je nasa Zemlja veoma
zainteresovana za saradnju sa Venetom, podsetivsi da je ovaj region
odrzao
odnose u oblasti kulture i u najtezijm momentima, uprkos tome sto je
SRJ
bila pod medjunarodnim sankcijama. Vec uspostavljeni odnosi se mogu
dalje
konkretizovati i posluziti za realizovanje znacajnijeg privrednog
prisustva regiona Veneta u SRJ, ocenio je Stojkovic.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC RAZGOVARAO SA PRIMAKOVIM
BEOGRAD, 2. septembra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
primio je danas predsednika Trgovinskoindustrijske komore Ruske
Federacije
Jevgenija Primakova.
Uz osvrt na aktuelna politicka desavanja u regionu, Djindjic je
sa
bivsim ruskim premijerom razgovarao o procesima tranzicije i
decentralizacije u Rusiji i Srbiji, navodi se u saopstenju srpske vlade.
Primakov je ukazao na potrebu za povecanjem aktivnosti srpskih
i
ruskih kompanija, jer je, kako je naveo, nakon visegodisnje uspesne
saradnje doslo do izvesnog zastoja. Veca zastupljenost domacih kompanija
i,
obrnuto, znacajnije prisustvo ruskih preduzeca u procesu privatizacije u
Srbiji ponovo bi uspostavilo uspesnu ekonomsku saradnju.
Tokom susreta je naglasena potreba za daljom saradnjom u
trgovini
gasom, uz obecanje Primakova da ce se po povratku u Rusiju zauzeti za
otklanjanje svih problema nastalih u nabavci i prodaji gasa u Srbiji.
OEBS formirao posmatracku misiju za izbore u Srbiji
BEOGRAD, 2.septembra 2002. (Beta) Kancelarija OEBSa za
demokratske
institucije i ljudska prava (ODIR) oformirala je Misiju za pracenje
predsednickih izbora zakazanih za 29. septembar u Srbiji.
Misiju, na celu sa Nikolajem Vulkanovom, cine 23 medjunarodna
posmatraca iz 14 zemalja, clanica OEBSa. Osim u centralnoj kancelariji u
Beogradu, clanovi misije bice uskoro prisutni i u vecim gradovima
Srbije.
Tokom narednih nedelja, Misija ce procenjivati izborni proces u
odnosu na medjunarodne standarde za demokratske izbore, koje su
dogovorile
sve drzave clanice OEBSa, kao i u odnosu na domace zakonodavstvo.
Posmatraci ce nadgledati izbornu kampanju, ukljucujuci medije,
politicku kampanju, administrativne pripreme za izbore i resavanje
izbornih
sporova.
OEBS je zatrazio od zemalja clanica OEBSa da posalju 200
privremenih posmatraca koji bi pratili glasanje, prebrojavanje glasackih
listica i obradu rezultata. Oni ce stici u Srbiju neposredno pre dana
izbora.
Dan nakon izbora OEBS ce dati izjavu o preliminarnim nalazima i
zakljuccima. Sveobuhvatni konacni izvestaj bice objavljen oko mesec dana
nakon zavrsetka izbornog procesa.
Misija OEBS za posmatranje izbora i Misija OEBSa pri Saveznoj
Republici Jugoslaviji deluju odvojeno pod posebnim mandatima.
REPUBLIKA CRNA GORA
Lene:Predlog dve vlade kompatibilan sa Beogradskim sporazumo
PODGORICA, 3. septembra 2002. (Beta) Stefan Lene, izaslanik
visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane izjavio je razgovoru
sa
crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem da je tekst povelje buduce
zajednice Srbije i Crne Gore koji su sacinile dve republicke vlade
"kompatibilan sa Beogradskim sporazumom", saopsteno je iz Djukanovihevog
kabineta.
U saopstenju se navodi da je Lene rekao da je "tekst povelje
koje
su sacinile dve vlade kompatibilan sa Beogradskim sporazumom i generalno
gledano u skladu sa evropskim standardima", te da su samo oko nekih
tacaka
potrebna odredjena pojasnjenja.
Crnogorski predsednik je ponovio punu spremnost Crne Gore da na
konstruktivan nacin doprinese finalizaciji rada na pisanju Ustavne
povelje
kako bi se sto pre stvorili uslovi za konstituisanje drzavne zajednice
Srbije i Crne Gore, dodaje se u saopstenju.
U tom cilju bice intezivirane aktivnosti narednih dana, navodi
se
u saopstenju iz kabineta crnogorskog predsednika.
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic sa izaslanikom visokog
predstavnika EU Stefanom Leneom razgovarao je kasno sinoc u Podgorici.
Kako je najavljeno, Lene ce danas u 13 sati razgovarati i sa
liderom Socijalisticke narodne partije (SNP) Predragom Bulatovicem.
Jakic ocekuje da SRJ do kraja septembra bude primljena u SE
PODGORICA, 2. septembra 2002. (Beta) Predsednik Politickog
odbora
Parlamentarne skupstine Saveta Evrope (SE) Roman Jakic izrazio je danas
ocekivanje da ce Jugoslavija do kraja septembra postati clanica Saveta
Evrope.
Na konferenciji za novinare koju je odrzao posle razgovora sa
crnogorskim zvanicnicima, Jakic je kazao da ce o prijemu SRJ u SE biti
reci
na redovnom samitu te organizacije, u Parizu 9. septembra.
Jakic je rekao da ce na tom samitu izvestiti Parlamentarnu
skupstinu o "konkretnim problemima koji postoje u Crnoj Gori i Srbiji" i
izrazio nadu da proces usvajanja Ustvane povelje buduce zajednice nece
usporiti prijem Jugoslavije u SE.
Prema njegovim recima, na tom samitu trebalo bi da bude
odredjeno
i koja zemlja ce biti primljena u Savet Evrope, posto po beogradskom
sporazumu "treca Jugoslavija" (SRJ) prestaje da postoji.
Jakic je ocenio i da je Crna Gora ispunila "deo obaveza" za
prijem
u SE ukidanjem smrtne kazne, pripremom seta medijskih zakona, reformama
sprovedenim u oblasti lokalne i drzavne uprave, policije i Sluzbe
drzavne
bezbednosti.
Predsednik Politickog odbora Parlamentarne skupstine SE
razgovarao
je danas u Podgorici sa predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem,
predsednicom crnogorske skupstine Vesnom Perovic, ministrom pravde
Zeljkom
Sturanovicem i predsednikom skupstinskog odbora za medjunarodne odnose
Svetozarom Marovicem.
Jakic je kazao da je sa crnogorskim zvanicnicima razgovarao o
setu
medijskih zakona, koji su pripremljeni u saradnji sa SE, o izradi
Ustavne
povelje i "nefunkcionisanju Ustavnog suda" u Crnoj Gori.
On je izrazio zabrinutost zbog toga sto Ustavni sud ne
funkcionise, ali i nadu da ce biti pronadjen nacin da taj problem bude
razresen.
Kako je saopsteno iz kabineta crnogorskog predsednika, u
danasnjem
razgovoru Djukanovic je Jakicu kazao da je interes Crne Gore da sto pre
bude ukljucena u evropske i evroatlantske integracije, ali je i izneo
dilemu da li bi bolje da Srbija i Crna Gora to ucine "preko SRJ ili
preko
drzavne zajednice konstituisane Beogradskim sporazumom".
Djukanovic je rekao i da Crna Gora "ni u kom slucaju nece biti
faktor ostrukcije u procesu prijema u clanstvo SE", dodaje se u
saopstenju.
Prema saopstenju iz kabineta Svetozara Marovica, Marovic je
Jakicu
kazao kako bi "bilo pozeljno da se i predstavnik Crne Gore ukljuci u
proces
prijema u najstariju evropsku organizaciju".
MONTGOMERI SA DJUKANOVICEM
PODGORICA, 2. avgusta 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic razgovarao je danas u Podgorici sa americkim ambasadorom u
SRJ
Vilijemom Montgomerijem o izborima koji su u toj republici zakazani za
6.
oktobar.
Montgomeri je istakao da "sve strane moraju povesti racuna o
interesima gradjana Crne Gore i pokazati punu fleksibilnost da se
postigne
konsenzus o izbornim pitanjima kako bi izbori bili odrzani u
predvidjenom
terminu", navodi se u saopstenju iz Djukanovicevog kabineta.
Americki ambasador je rekao da ce tu poruku "jasno preneti svim
sagovornicima u Podgorici".
Djukanovic se saglasio sa takvim pristupom i ponovio "punu
spremnost za sporazum za sta odgovornost moraju preuzeti svi ucesnici
izbornog procesa kako bi se stvorili uslovi za demokratske i fer izbore
i
prevazilazenje nastale situacije".
Montgomeri je danas razgovarao i sa predsednikom Socijalisticke
narodne partije Predragom Bulatovicem, a popodne ce razgovarati sa
liderom
Liberalnog saveza Miodragom Zivkovicem.
KOSOVO METOHIJA
Ombudsman na Kosovu zatrazio veca ljudska prava
PRISTINA, 2.septembra 2002. (Beta) Ombudsman na Kosovu Marek
Antoni Novicki zatrazio je danas podrsku pokrajinskog parlamenta, kako
bi
bilo spreceno krsenje sloboda i prava gradjana Kosova.
Predsednik parlamenta Kosova Nedzat Daci rekao je tokom susreta
sa
Novickim u Pristini da ce se angazovati za funkcionisanje kosovskih
sudova.
Kosovske institucije treba da imaju veca ovlascenja i
odgovornosti, izjavio je Ombudsman na Kosovu, nakon odvojenih razgovora
koje je vodio sa Dacijem i predsednikom Demokratske partije Kosova
Hasimom
Tacijem.
"Mi ispitujemo poslednja hapsenja, ali zasad ne mozemo nista
detaljnije da kazemo", rekao je Novicki, kome je preporukom sefa UNMIKa
produzen manadat na Kosovu za jos dve godine.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
