|
Nacionalno bi�e Gr�keIstorija nam je pokazala da se, kada je jedan narod porobljen ili je dr�ava u ratnom stanju, suo�avamo sa surovim razaranjima spomenika nacionalne kulture i njihovim nelegalnim izno�enjem iz zemlje. Sli�na sudbina zadesila je i Elginove mermere, odnosno mermere sa Partenona. Re� je o delovima najzna�ajnijeg spomenika svetske kulturne ba�tine Partenona koji je podignut kao hram Atene Palade u petom veku pre nove ere, tokom zlatnog doba atinske demokratije. Ostao je gotovo nedirnut do vizantijskog perioda. Akropolj je u svojoj istoriji imao dva razorna udara. Prvi se dogodio 1587. godine kada su Mle�ani pod komandom Fran�eska Morosinija opsedali Turke. Oni su na Akropolju imali �ak i spavaonice garnizona i veliko skladi�te municije. Na nesre�u, mle�anski top je izazvao razornu eksploziju pogodiv�i skladi�te municije. Drugi sna�an udar naneo mu je Tomas Brus, sedmi grof od Elgina i jedanaesti od Kinkardina, ina�e ambasador Britanskog Kraljevstva u Konstantinopolju. Elgin je bio ambiciozni �kotski plemi�, koji je odlu�io da iskoristi polo�aj ambasadora kod sultana kako bi ukrasio klasi�nim anti�kim skulpturama svoj dom koji je gradio u �kotskoj. U nemogu�nosti da na drugi na�in ostvari svoj plan lord Elgin je darovima zasipao turske vlasti u Atini, ali i pored svega Partenon je ostajao nedosti�an. Lokalne vlasti su tra�ile specijalno odobrenje od sultana. Tako su stvari stajale sve do engleske pobede nad Napoleonom, koji je ranije napao Egipat koji se nalazio pod otomanskom vla��u, posle �ega je sultan postao posebno predusretljiv prema najvi�em diplomatskom predstavniku Britanskog Kraljevstva. Elgin je iskoristio ovu nenadanu sre�nu okolnost i zatra�io od Porte slobodan ulazak svojih ljudi na Akropolj, premeravanje spomenika i skiciranje, kao i dozvolu za odno�enje manjih iskopina oko temelja. Kako bismo bolje razumeli pojam "mermeri sa Partenona", treba napomenuti da pod njim podrazumevamo one delove skulpturalne dekoracije hrama i kapitel koje je lord Elgin skinuo u periodu od 1796. do 1804. godine sa Akropolja i prevezao u Englesku. Pored ovih mermera, Elginovi radnici su odneli mnoge arhitektonske i skulptoralne fragmente Propileja, hrama Atene Nike i Erehtejona, sa koga je odneta cela karijatida i jedan stub. Kada je grof Elgin bankrotirao 1816. godine celokupnu kolekciju je stavio na aukciju i prodao je britanskoj vladi za 35.000 funti sterlinga. Ona ju je kasnije prosledila Britanskom muzeju gde se i danas nalazi. Britanska vlada je prihvatila privatni karakter kolekcije �to nije smela u�initi. Sagledajmo dimenzije skrnavljenja Partenona. Od ukupno 111 frizova sa spomenika sa�uvano je 96, od �ega se 56 nalazi u Britanskom muzeju dok je 40 u Atini. Od 92 metope sa�uvane su 64 od kojih se 12 nalazi u Britanskom muzeju dok su 42 u Atini. I, kona�no, od 38 zabata sa�uvano je 28 od kojih �ak 17 krasi odaje Britanskog muzeja dok je samo 11 ostalo u Atini. Glasovi koji su se suprotstavili delatnosti lorda Elgina �uli su se �ak i u vreme kad su mermeri prispeli u Englesku. Najja�i glas bile su vatrene pesme lorda Bajrona. Zahtev da se vrate mermeri prvo su izrazili gr�ki arheolozi, a prvi put ga je zvani�no izneo slu�benik prvog kralja moderne Gr�ke, Otona. Englesko Ministarstvo inostranih poslova ponudilo je 1941. repatrijaciju mermera kao znak zahvalnosti za gr�ki doprinos u borbi protiv nacista tokom Drugog svetskog rata. Britanska vlada ovu ponudu nije usvojila. Gr�ka vlada je, potom uputila zvani�an zahtev Ujedinjenim nacijama 1974. godine. Ministar kulture Republike Gr�ke Melina Merkuri u�inila je to 1982. godine na Uneskovom ministarskom sastanku odr�anom u Meksiku i dobila apsolutnu podr�ku svih u�esnika. Velika Britanija kao dr�ava i �lanica UNESKO-a odbila je gr�ki zahtev i 1984. i 1985. godine. Za gr�ko nacionalno bi�e mermeri sa Partenona predstavljaju gr�ki jezik, gr�ku zastavu, gr�ki nacionalni identitet i nacionalni kontinuitet. Verujemo da �e Gr�ka uspeti u nastojanjima da ih vrati u domovinu do po�etka Olimpijade 2004. godine. Svaki deo Partenona u Engleskoj predstavlja jednog ambasadora Republike Gr�ke. Dubinu nacionalnih ose�anja prema ovom pitanju najbolje ilustruju re�i Meline Merkuri u odgovoru novinaru Bi-Bi-Sija na pitanje koliko �esto misli na Elginove mermere. Melina je kazala: "Na njih mislim svaki dan. �ak i nedeljom. Sve dok se ne vrate ku�i". I Beograd i Beogra�ani dali su svoj skromni doprinos organizuju�i nedavno u Narodnom muzeju predavanje o ovoj temi. [*]
Predsednik novog dru�tva srpsko-gr�kog prijateljstva i |
vrati.gif
Description: GIF image
