B I L T E N V E S T I
24. OKTOBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-UN: SISTEM UN UKLJUCEN U REFORME I DEMOKRATIZACIJU
BEOGRAD, 24. oktobra (Tanjug) - Sistem Ujedinjenih nacija u
Jugoslaviji je u velikoj meri ukljucen u sprovodjenje institucionalnih
reformi i demokratizaciju drustva, izjavio je danas koordinator sistema
UN
u SRJ Fransis Martin O'Donel na proslavi godisnjice svetske
organizacije.
Na proslavi u Medjunarodnom pres centru Tanjuga, O'Donel je rekao da
sistem
UN pomaze jugoslovenskim vlastima u donosenju novih zakona koji su u
skladu
sa medjunarodnim normama i u ispunjavanju svih medjunarodnih obaveza.
On je rekao da su UN angazovane na zastiti ljudskih prava i na
zadovoljavanju potreba ugrozenih, a posebno na resavanju trenutnih i
dugorocnih problema raseljenih lica i izbeglica i da su veoma aktivne na
konsolidovanju mirovnog procesa na jugu Srbije. U kontekstu mirovnih
napora, on je istakao da je Misija UN na Kosovu (UNMIK) najveca misija
svetske organizacije na podrucju Jugoslavije.
O'Donel je dodao da je vrednost projekata koje ce UN ove i
iduce
godine sprovesti u Jugoslaviji oko 100 miliona evra i upozorio da se
sredstva za te programe smanjuju zbog nedostatka interesovanja donatora,
ali i zbog rasta poverenja u lokalne vlasti koje preuzimaju resavanje
humanitarnih problema. Koordinator sistema UN u SRJ je izrazio uverenje
da
ce zajednicki ciljevi UN i jugoslovenskih vlasti biti ostvareni.
Pol Heber iz kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih
poslova
je rekao da postoje tri humanitarna prioriteta za iducu godinu: napori
da
se pomogne raseljenim licima sa Kosova, resavanje problema finansija
koje
se smanjuju i preovladavanje stanja u kome lokalne vlasti jos ne mogu da
u
potpunosti preuzmu resavanje humanitarnih problema. Heber je rekao da je
u
prethodnih 10 godina na snazi bio konsolidovani apel za humanitarnu
pomoc
za bivsu Jugoslaviju, pomocu koga je prikupljeno oko milijardu i po
dolara.
Ova, 2002. godina, prva je u poslednjoj deceniji u kojoj taj apel nije
vise
na snazi. Ukazujuci na dugu traciciju saradnje, predstavnici decijeg
fonda
UN (UNICEF) su podsetili da je prva posiljka pomoci koju je taj fond
uputio
posle Drugog svetskog rata bila namenjena Jugoslaviji i dodali da je
Jugoslavija formirala nacionalni komitet UNICEF-a jos daleke 1948.
godine.
SRJ-MMF: Dinkic Dobio priznaNje da je politika kursa ispravna
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) - Tokom danasnjih razgovora
prvi
put sam od Medjunarodnog monetarnog fonda dobio priznanje da imamo
ispravnu
politiku kursa dinara, rekao je guverner Narodne banke Jugoslavije
Mladjan
Dinkic agenciji Beta.
"U dosadasnjim razgovorima sa predstavnicima te medjunarodne
finansijske institucije bilo je sumnji odnosno preporuka da bi kretanja
u
toj oblasti trebalo pratiti", rekao je Dinkic posle razgovora sa misijom
MMFa koji su jutros poceli u Beogradu.
Dinkic je rekao da je danasnji sastanak bio najlaksi sastanak
koji
je delegacija Jugoslavije imala sa MMFom i da je na njemu zakljuceno da
se
ekonomski program ne samo ostvaruje nego u nekim delovima i iznad plana.
"Devizne rezerve ce na kraju godine umesto 1,8 milijardu
iznositi
2,1 milijarde, inflacija ce biti niza od planirane, a izvozni rezultati
bolji od ocekivanih", rekao je Dinkic.
Na primedbu da je uvoz u Jugoslaviju tokom ove godine rastao po
mnogo visoj stopi nego izvoz iz Jugoslavije i da je spoljnotrgovinski
deficit visok, guverner NBJ je rekao da statistika na pravi nacin ne
evidentira spoljnotrgovinske rezultate Srbije.
"Statistika ne uvazava cinjenicu da u SR Jugoslaviji postoje
dva
ekonomska sistema i statistika mora da se reformise", rekao je Dinkic i
dodao da ce izvoz iz Srbije biti 2,4 miliona dolara sto je vise od plana
za
celu Jugoslaviju.
On je rekao i da je suficit platnog bilansa zemlje znacajan i
bice
na kraju godine 300 miliona dolara iznad projektovanog.
Najveci deo suficita platnog bilansa nalazi se u rubrici
"greske i
propusti" i potice iz cinjenice da Srbija znacajan devizni priliv
ostvaruje
u poslovima sa Crnom Gorom i Kosovom sto statistika ne registruje, rekao
je
Dinkic.
"Sva kretanja se prelamaju preko platnog bilansa i deviznih
rezervi i dok su u tim oblastima rezultati kakvi jesu spoljnotrgovinski
bilans nije problem", rekao je Dinkic.
On je podvukao da je u poredjenju sa proslogodisnjim
devetomesecnim periodom izvoz iz Vojvodine porastao za 26 odsto, iz
centralne Srbije za 16 odsto, a da je izvoz iz Crne Gore pao za 10
odsto.
"Daleko od toga da je kurs dinara faktor koji bi na prvom mestu
trebalo analizirati. To potvrdjuje i pad izvoza u Crnoj Gori gde je
evro, a
ne dinar", rekao je Dinkic.
SLOVACKA-SRJ-Kukan: Slovacka spremna da pomogne reforme VJ
PRAG/BRATISLAVA, 23. oktobra 2002. (Beta) - Slovacka je spremna
da
svojim iskustvima pomogne neophodnu reformu Vojske Jugoslavije i ulazak
SRJ
u Partnerstvo za mir, izjavio je sef slovacke diplomatije Eduard Kukan u
razgovoru sa zastupnikom nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije,
generalom Brankom Krgom.
Kukan i Krga, koji danas zavrsava dvodnevnu posetu Slovackoj,
dogovorili su se da saradnju izmedju dve zemlje treba prosiriti i na
saradnju oruzanih snaga Slovacke i SR Jugoslavije, javlja slovacka
agencija
SITA.
Jugoslovenski zvanicnik je pozitivno ocenio delovanje slovackih
vojnika na Kosovu, u okviru ceskoslovackog bataljona.
General Krga je o bilateralnoj saradnji armija, reformi
oruzanih
snaga i slovackim iskustvima u evroatlantskoj integraciji razgovarao i
sa
nacelnikom Generalstaba oruzanih snaga Slovacke, generalom Milanom
Cerovskim, ministrom odbrane Ivanom Simkom, sefom parlamentarnog odbora
za
odbranu i bezbednost Robertom Kalinjakom i ministrom inostranih poslova
Kukanom.
Slovacka pruza podrsku Jugoslaviji da postane clan Partnerstva
za
mir, sto je general Krga juce, pre izbijanja "iracke afere" beogradskog
"Jugoimporta", optimisticki najavio vec za samit NATOa, ovog novembra u
Pragu.
Slovacka armija moze da pomogne svojim iskustvima, jer je tokom
mandata prethodne vlade sadasnjeg premijera Mikulasa Dzurinde krenula u
radikalnu reorganizaciju da ispuni standarde NATOa. Slovacka se nada
ulasku
u NATO na samitu u Pragu.
I Slovacka i Ceska, koja je vec clanica NATOa, povremeno su i
danas suocene sa aferama oko manjeg nelegalnog izvoza oruzja i vojnog
materijala u zemlje pod embargom UN, ali samo preko "nepozudanih"
zemalja
koje funkcionisu kao fiktivni, tzv. krajnji korisnik.
Novi ministar odbrane Ivan Simko je zato ovih dana najavio da
ce
jedan od njegovih prioriteta biti i borba protiv korupcije u slovackoj
armiji.
SRJ-HRVATSKA: Usaglasena slobodna trgovina poljoprivrednim proizvodima
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) - Ministri poljoprivrede
Hrvatske Bozidar Pankretic i Srbije Dragan Veselinov usaglasili su danas
elemente Sporazuma o slobodnoj trgovini poljoprivrednim i prehrambenim
proizvodima izmedju dve zemlje i izrazili uverenje da ce on biti
potpisan
5. novembra u Zagrebu.
Kako je receno na konferenciji za novinare, u okviru sporazuma
utvrdjena su tri rezima medjusobnog trgovanja: potpuno slobodan, sa
smanjenim carinskim stopama i trgovina za koju su dogovorene obostrane
kvote i carinske stope.
Veselinov je kazao da se na listi A, koja obuhvata proizvode
kojima se slobodno trguje, bez carina i kvota, nalazi oko 90 odsto
proizvoda koji su rasporedjeni u 73 grupe, a neki od njih su priplodni
materijal u govedarstvu, svinjarstvu, ovcarstvu, zatim voce i povrce i
njihove preradjevine, uljane pogace i sacme i drugi.
Lista B obuhvata proizvode kojima se trguje sa umanjenom
carinom,
koja iznosi oko 25 odsto, a karakteristicni proizvodi koji su svrstani u
nesto vise od 20 grupa su voce i preradjevine od voca, povrce i
preradjevine od povrca i drugi.
Prema recima Veselinova, Hrvatska je za ovu grupu proizvoda
napravila znacajniji iskorak od Srbije, jer su carinske stope koje
trenutno
vaze u Hrvatskoj i 90 odsto, tako da ih je trebalo sniziti i za 50 odsto
u
pojedinim slucajevima, dok je znatno lakse bilo Srbiji gde je te stope
trebalo sniziti prosecno za pet do 10 odsto.
"Na listi C nalaze se proizvodi od strateskog znacaja za obe
drzave, tako da ce za njih ostati carina koja je i bila, na primer za
psenicu, ali je i tu postignut dogovor o uvodjenju odredjenih kvota po
nizim carinama", kazao je Veslinov.
Na ovoj listi nalaze se: povrce, koje nije obuhvaceno listom B,
zatim ulje, klanicni proizvodi, vino, secer, etil alkohol, duvan i
cigarete, preradjevine od mleka i drugi.
Pankretic je istakao da njegovom ministarstvu nije cilj da se
sporazum sklopi samo formalno, vec da on treba da omoguci privrednicima
obe
zemlje da pronadju interes u saradnji i trgovini.
Na sastanku dva ministra bilo je reci i o otvaranju regionalne
saradnje, kao i mogucnostima priznavanja sertifikata o veterinarskoj i
fitosanitarnoj saradnji.
SMIP: MEDJU TAOCIMA JEDAN JUGOSLOVEN
BEOGRAD, 24. oktobra 2002. (Beta) Medju taocima u moskovskom
pozoristu nalazi se i jugoslovenski drzavljanin Milos Maksimovic,
saopstilo
je danas Savezno ministarstvo za inostrane poslove (SMIP).
"Prema dosadasnjim saznanjima Ambsade SRJ u Moskvi, medju
taocima
u moskovskom pozoristu nalazi se jugoslovenski drzavljanin Milos
Maksimovic, rodom iz Male Mostanice kod Obrenovca, zaposlen u
jugoslovenskoj gradjevinskoj firmi koja radi u Moskvi", navodi se u
saopstenju SMIPa.
Privremeni otpravnik poslova jugoslovenske Ambasade u Moskvi,
Srecko Djukic posetio je Glavni stab ruskih organa bezbednosti, koji
kontrolisu nastalu situaciju, ponudio punu saradnju ambasade i zalozio
se
za oslobadjanje Maksimovica, dodaje SMIP.
Ambasada SRJ u Rusiji nastoji da utvrdi da li se medju taocima
nalazi jos jugoslovenskih drzavljana.
USTAVNA POVELJA
Kopredsedavajuci Ustavne komisije nisu postigli dogovor
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) - Kopredsedavajuci komisije
za
pisanje Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore nisu danas
uspeli da usaglase stavove u vezi sa pitanjem nacina izbora poslanika
parlamenta buduce zajednice.
Ucesnici sastanka su novinarima u Saveznoj skupstini izjavili
da
nisu postigli nikakav pomak ka resavanju tog pitanja, i da su zato, za
subotu, 26. oktobar, zakazali sednicu Ustavne komisije.
Sastanak ce poceti u 13 sati, u zgradi saveznog parlamenta.
Predstavnik vladajuce crnogorske koalicije Miodrag Vukovic
izjavio
je da je bio protiv sazivanja sastanka Ustane komisije, i dodao da
sumnja
da ce na njemu ista biti reseno.
MICUNOVIC: NACIN IZBORA POSLANIKA NAJVAZNIJE PITANJE
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) Predsednik Veca gradjana
Skupstine SRJ Dragoljub Micunovic izjavio je danas da je za
funkcionisanje
buduce zajednicke drzave Srbije i Crne Gore najvaznije resavanje pitanja
nacina izbora poslanika.
Kako je saopsteno iz Sluzbe za informisanje Savezne skupstine,
Micunovic je, u razgovoru sa novim nemackim ambasadorom u Beogradu
Kurtom
Leonbergerom, kazao da je sporno i pitanje usvajanja Ustavne povelje
buduce
zajednicke drzave Srbije i Crne Gore u republickim skupstinama do 7.
novembra.
Razresenjem pitanja mandata poslanika Demokratske stranke
Srbije u
republickoj skupstini, prema njegovom misljenju, okoncao bi se krupan
politicki problem, spreceno rasipanje energije i teziste aktivnosti
parlamenta vraceno na zakonodavnu funkciju.
Saopsteno je da je Micunovic u prioritetne zadatke uvrstio
odrzavanje izbora za predsednika Srbije i izbora za parlament buduce
zajednicke drzave do kraja godine.
U saopstenju se navodi da se Leonberger slozio sa ocenom da je
nacin izbora poslanika za savezni parlament od sustinskog znacaja za
funkcionisanje zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
Prema njegovim recima, odrzavanje jedinstva demokratskih snaga
u
zemlji je garancija jacanja politicke stabilnosti, dalje demokratizacije
i
reformi jugoslovenskog drustva.
MOSKVA OCEKUJE REALIZACIJU BEOGRADSKOG SPORAZUMA
MOSKVA, 23. oktobra (Tanjug) - Ministarstvo inostranih poslova
Ruske Federacije (RF) ocenilo je povodom parlamentarnih izbora u nedelju
spovedenih u Crnoj Gori, da ocekivano redefinisanje srpsko-crnogorskih
odnosa, stvara preduslove za uspesno sprovodjenje demokratskih reformi u
Srbiji i u Crnoj Gori.
U zvanicnom saopstenju Ministarstva, koje je Tanjugu
prosledjeno
danas posredstvom ambasade RF u Beogradu, izrazava se nada da ce
aktivnost
buducih zakonodavnih i izvrsnih vlasti u Podgorici biti uravnotezena i
usmerena na resavanje prioritetnih zadataka u Crnoj Gorii.
"Medju tim zadacima je i nastavak procesa preuredjenja
srpsko-crnogorskih odnosa, na bazi beogradskog Sporazuma od 14. marta,
pri
cemu od ispunjenja dogovorenog umnogome zavisi stvaranje optimalnih
uslova
za demokratske reforme u Srbiji i Crnoj Gori, kao i stabilnost u celom
regionu", ukazuje se u dokumentu.
MARKERT: PROBLEMI OKO NACINA IZBORA POSLANIKA U BUDUCI PARLAMENT
PODGORICA, 23. oktobra 2002. (Beta) Izaslanik visokog
predstavnika
Evropske unije Stefan Lene i funkcioner Venecijanske komisije Tomas
Markert
ocenili su danas u Podgorici da izbori za parlament buduce zajednice
Srbije
i Crne Gore treba da budu neposredni.
Lene i Markert su, takodje, naveli da dve republike treba da
imaju
iste izborne sisteme, saopsteno je iz crnogorske skupstine nakon
razgovora
predstavnika EU sa potpredsednikom parlamenta Rifatom Rastoderom.
Sagovornici su se saglasili u oceni da bi "dalja blokada" rada na
donosenju
povelje bila "stetna i za Srbiju i za Crnu Goru".
Lideri parlamentarnih stranaka su Solaninim izaslanicima
ponovili
razlicite stavove o nacinu izbora poslanika u buducu skupstinu drzavne
zajednice, dok su predstavnici EU svojim sagovornicima u Podgorici
preneli
stav da bi Ustavna povelja trebalo da bude usvojena sto pre.
DJUKANOVIC I LENE: USTAVNU POVELJU USVOJITI STO PRE
PODGORICA, 23. oktobra 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic i specijalni izaslanik visokog predstavnika Evropske unije
Stefan Lene ocenili su danas da je potrebno sto pre usvojiti Ustavnu
povelju buduce drzavne zajednice Crne Gore i Srbije.
"Zajednicki je istaknut znacaj i potreba da svi ucesnici
procesa
usvajanja povelje ucine dodatne napore da se on sto pre okonca i da se
konstituise nova drzavna zajednica, u skladu sa Beogradskim sporazumom",
saopsteno je iz Djukanovicevog kabineta.
Dodaje se da ce tim povodom narednih dana biti intezivirani
kontakti Podgorice, Beograda i Brisela.
U saopstenju dodaje da je Lene cestitao Djukanovicu "ubedljivu
pobedu" na parlamentarnim izborima i ocenio da je to "dobra osnova za
dalje
sprovodjenje reformi i brzi put ka Evropi".
Lene je, takodje, rekao da je to zakljucak i ministara
inostranih
poslova EU i podsetio na Solanine cestitke u jucerasnjem telefonskom
razgovoru sa Djukanovicem.
Izaslanici visokog predstavnika EU su i u razgovorima sa
ostalim
crnogorskim zvanicnicima i liderima parlamentarnih stranaka preneli
potrebu
sto brzeg usvajanja Ustavne povelje.
Oni su saopstili da bi izbori trebalo da budu neposredni, a
izborni zakoni drzava clanica ujednaceni.
JUGOSLAVIJA-HASKI TRIBUNAL
HAG-SRJ: Zorda prijavio SRJ Savetu bezedednosti UN zbog nesaradnje
HAG, 23. oktobra 2002. (Beta) - Predsednik Haskog tribunala
Klod
Zorda prijavio je danas SR Jugoslaviju Savetu bezbednosti Ujedinjenih
nacija zbog nesaradnje s Tribunalom, saopsteno je popodne u Hagu.
U danas upucenom pismu Savetu bezbednosti, Zorda je naveo da je
SRJ ozbiljno prekrsila svoje medjunarodne obaveze na dva nacina nije
uhapsila i prebacila u Hag optuzene za ratne zlocine koji su na njenoj
teritoriji, a usvojila je Zakon o saradnji s Haskim tribunalom koji je
suprotan njenim obecanjima Tribunalu.
Zorda u pismu navodi da Savet bezbednosti obavestava o
nesaradnji
SRJ na zahtev Tuzilastva. Predsednik Haskog tribunala u ponedeljak
putuje u
Njujork, gde ce Generalnoj skupstini i Savetu bezbednosti podneti
redovni
izvestaj o radu Haskog tribunala, zajedno s glavnim tuziocem Karlom del
Ponte.
SVILANOVIC: JUGOSLAVIJA SARADJUJE SA HASKIM TRIBUNALOM
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) Ministar inostranih poslova
SR
Jugoslavije Goran Svilanovic odbacio je veceras ocenu predsednika Haskog
tribunala Kloda Zorde da Jugoslavije ne saradjuje sa tim sudom.
"Svesni smo da ta saradnja nije idealna, ali ne moze se reci da
Jugoslavija ne saradjuje. U najmanju ruku, ocekujem da prilikom
iznosenja
stavova (u Savetu bezbednosti UN) svi imaju u vidu rezultat koji smo do
sada postigli u saradnji sa Haskim tribunalom", rekao je Svilanovic
Radioteleviziji Srbije povodom danasnjeg pisma Kloda Zorde u kojem je od
Saveta bezbednosti zatrazio da "preduzme sve neophodne mere" da primora
SRJ
da svoje obaveze ispuni.
Recnik koji je Zorda kosristio u pismu Svilanovic je opisao kao
"veoma ostar" i ocenio da to "jeste razlog za zabrinutost".
Sef jugoslovenske diplomatije je rekao da ne moze da se slozi
sa
svim ocenama koje je Zorda izneo u pismu i naglasio da ce rasprava u
Savetu
bezbednosti biti prilika da i jugoslovenska strana iznese svoje stavove
i
argumente.
"Nasa zemlja je presla veliki put od potpunog protivljenja i
nesaradnje sa Haskim tribunalom do pune saradnje, ukljucujuci i
donosenje
Zakona o saradnji", istakao je Svilanovic.
AFERA "JUGOIMPORT"
SAD POZDRAVILE MERE SRJ ZA PREKID PRODAJE ORUZJA IRAKU
VASINGTON, 23. oktobra 2002. (BetaAFP) SAD su veceras
pozdravile
mere koje su vlasti u Beogradu preduzele kako bi zaustavile prodaju
vojne
opreme Iraku, cime se krsi embargo UN, i istovremeno pozvale vlasti BiH
da
ucine isto.
Stejt department je saopstio da "pozdravlja mere koje su juce
preduzele vlasti SR Jugoslavije", ocenjujuci ih kao "znacajne odluke".
Savezna vlada je sinoc razresila duznosti generalnog direktora
spoljnotrgovinskog preduzeca "Jugoimport" Jovana Cekovica i pomocnika
saveznog ministra odbrane generala Ivana Djokica. Vlada je zatrazila od
nadleznih drzavnih organa da ispitaju poslovanje "Jugoimporta" i drugih
preduzeca koja trguju oruzjem i da utvrde eventualnu krivicnu
odgovornost
osoba koje su bile ukljucene u nedozvoljenu trgovinu oruzjem.
Od "Jugoimporta" je zatrazeno da zatvori predstavnistvo u
Bagdadu.
Zamenik portparol Stejt departmenta Filip Riker istakao je
veceras
da je Vasington predlozio "punu saradnju" vlastima u Beogradu u
rasvetljavanju tog slucaja.
Vasington je istovremeno pozvao vlasti u BiH da deluju odlucno
u
zaustavljanju prodaje vojne opreme Iraku.
Vlada Republike Srpske potvrdila je ranije danas da je
Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine krsio embargo na izvoz vojne
opreme
Iraku. Kako je do sada saopsteno, izvoz za Irak je isao preko
"Jugoimporta".
"Ocekujemo od nadleznih vlasti u BiH da preduzmu sve neophodne
mere kako bi se odmah prekinula saradnja sa Irakom, da sprovedu detaljnu
istragu i da kazne odgovorna lica", rekao je Riker.
On je naglasio da se SAD nece zadovoljiti samo priznanjem
krsenja
medjunarodnog prava, odnosno embarga UN na izvoz oruzja u Irak.
Prema njegovim recima, ovaj slucaj je "prilika za BiH da ide
dalje
u ostvarivanju nedavnih obecanja o uspostavljanju efikasne kontrole
izvoza".
"Mi cemo to pratiti izbliza", rekao je Riker.
KOSTUNICA O "SLUCAJU JUGOIMPORT SDPR"
BEOGRAD, 23. oktobra (Tanjug) - Slucaj poslovanja preduzeca
"Jugoimport - SDPR" kojim su prekrsene sankcije UN vec je, sam po sebi,
dovoljno neprijatan da je zaista neodgovorno i potpuno nepotrebno
dodatno
komplikovati celu situaciju", izjavio je danas Tanjugu predsednik SR
Jugoslavije Vojislav Kostunica.
"Nazalost, i ovo je iskorisceno kao povod za nove napade na
saveznu vlast, Vojsku Jugoslavije i mene licno, podjednako besmislene
kao i
sve one prethodne", istako je on . "Jugoimport" je javno, a ne vojno
preduzece i njegov Upravni odbor odredjuje Savezna vlada. Ne ulazeci u
sastav te vlade, u kojoj, uzgred, odavno nema nijednog predstavnika
stranke
na cijem sam ja celu, mogu samo da kazem da se ona odlucno latila
ispitivanja celog slucaja, istako je jugoslovenski predsednik. "Prve
informacije o ovome stigle su u moj kabinet u cetvrtak, 17. oktobra.
Od ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica obavesten sam
da
je i on tog dana dobio odredjene informacije. Sutradan sam poslao pismo
predsedniku Savezne vlade Dragisi Pesicu, zamolivsi ga da se angazuje da
se
sto pre dodje do detaljnih saznanja o svemu sto se dogadjalo, rekao je
Kostunica. On je rekao da se u utorak, 22. oktobra, konsultovao i sa
republickim tuziocem i sa zamenikom vrhovnog vojnog tuzioca. "U toku
popodneva istog dana, kada sam primio ambasadora SAD, obavestio sam ga o
onome sto je preduzeto. Sa vlastima Republike Srpske neprestano smo u
kontaktu, buduci da se Vazduhoplovni zavod "Orao", koji se nalazi u tom
entitetu BiH, po informacijama kojima raspolazemo u poslu pojavljuje kao
podizvodjac", izjavio je jugoslovenski predsednik.
"Juce je, kao sto je javnosti poznato, odrzan sastanak na kome
smo
ucestvovali premijer Pesic, ministar Svilanovic, potpredsednik Vlade
Srbije
i ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic i ja. Dosad je, dakle,
preduzeto sve sto se preduzeti moglo i ispitivanje svih aspekata ovog
slucaja se nastavlja", istice Kostunica. "Kada smo u oktobru 2000.
godine
dosli na vlast, vrlo smo dobro znali sta smo dobili u nasledje. Znamo i
danas da smo deset godina bili pod sankcijama i da je privreda ipak,
uprkos
sankcijama, nekako morala da funkcionise. Zato je ruzno i licemerno da
se
sada bilo ko pravi neverovatno iznenadjenim i gotovo uvredjenim sto je,
po
svemu sudeci, neko, u ovom slucaju "Jugoimport", negde prekrsio sankcije
UN, nastavljajuci staru praksu", naglasio je Kostunica. Naravno da se to
nije smelo dogoditi i naravno da ce to biti kaznjeno, u skladu sa
zakonskim
propisima, jer je rec o sebicnom, sicardzijskom ponasanju, ali se
nemojmo
ponasati tako da sami sebi nanosimo jos vecu stetu, dodao je on.
"Nemojmo jedan hazarderski i krajnje neodgovorni poslovni
potez,
koji se ipak svodi na remont avionskih motora starije generacije, a ne
na
prodaju savremenog orfuzja kojeg, uostalom, ni sami nemamo, tendenciozno
predstavljati kao politicko opredeljenje", istako je on.
Opredeljenje SRJ jasno je izrazeno u dvema ravnima, politickoj
i
ekonomskoj: prva podrazumeva principijelan stav da svi sporovi treba da
se
resavaju mirnim putem i da se nijedno valjano politicko resenje ne moze
nametnuti silom i odozgo, posebno ne na duzi rok, dok se u drugoj odvija
konkretna saradnja kroz program UN "Nafta za hranu", gde Jugoslavija
prodaje Iraku psenicu, medikamente i vakcine. Tu tesko da ima potrebe
bilo
sta dodati, kaze Kostunica.
Ugled zemlje ne moze drasticno stetiti slucaj koji je otkriven
i u
cije se pomno ispitivanje uslo odmah. Ugled zemlje, medjutim, ili onome
sto
je od tog ugleda posle svih, mahom isfabrikovanih afera, ostalo, itekako
moze da naskodi ogovaranje i tuzakanje saveznih organa, cemu se hitro i
nekako sinhronizovano odmah pristupilo u obema republikama, zakljucio je
Kostunica.
Djindjic: Naneta steta ugledu zemlje
NOVI SAD, 23. oktobra 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic izjavio je danas da afera oko izvoza oruzja iz SR Jugoslavije
za
Irak, preko preduzeca "Jugoimport SDPR" veoma steti medjunarodnom ugledu
zemlje i ocenio da u SRJ ne postoji civilna kontrola vojske.
"Svaka aktivnost koja je suprotna odlukama UN steti nasem
medjunarodnom polozaju. Zemlja koja saradjuje sa drzavama koje su na
listi
UN sa kojima je zabranjena trgovina oruzjem, mislim da je to jedan
ozbiljan
prigovor", rekao je Djindjic novinarima u Skupstini Vojvodine.
On je ocenio da sada "moze biti doveden u pitanje" medjunarodni
imidz zemlje, za koji je rekao da je u poslednje dve godinep popravljen.
"Svako ko na ovaj nacin kvari nas imidz, radi protiv interesa
zemlje. Ono sto nam najmanje treba je da sada u polarizaciji na zemlje
koje
se bore protiv terorizma i zemlje koje saradjuju sa teroristima, mi
budemo
svrstani na listu ovih drugih zemalja", kazao je DJindjic.
ZATVORENO PREDSTAVNISTVO JUGOIMPORTA U BAGDADU
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) Upravni odbor jugoslovenskog
preduzeca "Jugoimport" odlucio je danas da zatvori svoje predstavnistvo
u
Iraku, posle afere o izvozu oruzja u tu zemlju.
Radiotelevizija Srbije prenela je veceras da je Upravni odbor
"u
celosti realizovao zakljucke sa jucerasnje sednice jugoslovenske vlade"
i
"jos jednom potvrdio cvrst stav da 'Jugoimport' mora strogo da postuje
postojece jugoslovenske propise i medjunarodne obaveze".
Upravni odbor "Jugoimporta" pozvao je Ministarstvo odbrane SRJ
da
uputi materijalnofinansijsku inspekciju radi vanredne kontrole
poslovanja
"Jugoimporta" i o tome obavesti Saveznu vladu.
CEKOVIC NEGIRA TRGOVINU SA IRAKOM
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) Smenjeni direktor
"Jugoimporta
SDPR" Jovan Cekovic demantovao je da je to preduzece prodavalo oruzje
Iraku
i za sutrasnju "Politiku" kazao da ta afera "prakticno ne postoji" i
izrazio uverenje da "neki najblizi Milosevicevi ljudi, novom vrstom
revnosti, proizvodeci afere tamo gde one ne postoje, nastoje da zaborave
mozda najvaznije delove svoje biografije".
Na pitanje na koga je mislio, Cekovic je odgovorio da na njega
"najveci pritisak vrsi Nebojsa Covic".
"On je potencirao znacaj dokumenta, koji je odnekud podmetnut,
da
je SDPR ucestvovao u transferu motora za 'mig 23' koji su preko
Tripolija
transportovani za Nigeriju", dodao je smenjeni direktor.
Cekovic je kazao da je taj dokument neko podmetnuo
"Jugoimportu" i
porucio da bi Covic trebalo da se seti svoje uloge u projektu "Zora",
ali
nije precizirao o cemu je rec.
Smenjeni direktor "Jugoimporta" rekao je da njegovo preduzece
nije
prodavalo oruzje.
"Mi nismo prodavali nista, jer je nasa vojna industrija u ovom
trenutku bez ikakvih izgleda tamo gde se konkurise visokom tehnologijom
i
modernim borbenim sistemima", rekao je Cekovic i kazao da sve poslove
koje
obavlja SDPR odobrava Savezna vlada.
Prema njegovim recima, u Iraku je do pre desetak dana boravio
samo
delegat SDPRa pukovnik Krsto Grujovic, koji je pokusao da obezbedi
isplatu
irackog duga beogradskom preduzecu, ali se i on vratio zbog mogucih
negativnih implikacija po SRJ.
On je dodao da Irak duguje "Jugoimportu" 1,2 milijarde dolara
za
poslove koji su obavljeni u proslosti.
Cekovic je naveo da je pocetkom godine drugi sekretar americke
ambasade u SRJ Kurt Lihtfus obisao sve pogone jugoslovenske namenske
industrije i da je dobio sve informacije koje je zeleo.
"Politika" jos pise da ce Cekovic ostati u "Jugoimportu" kao
savetnik novog sefa.
Savezna vlada je juce smenila Jovana Cekovica i funkcionera
jugoslovenskog ministarstva za odbranu Ivana Djokica zbog optuzbi da je
"Jugoimport" ucestvovao u prodaji oruzja Iraku.
Republika srbija
Djindjic: Budzet za 2003. godinu 260270 milijardi dinara
BEOGRAD, 24. oktobra 2002. (Beta) Premijer Vlade Srbije Zoran
Djindjic rekao je danas da ce republicki budzet u sledecoj godini
iznositi
izmedju 260 i 270 milijardi dinara.
"Od toga je za budzetsku dotaciju penzijskom fondu predvidjeno
izmedju 55 i 60 milijardi dinara", rekao je Djindjic na konferenciji za
novinare u Vladi Srbije.
Za otplatu unutrasnjih dugova (stara devizna stednja i zajam za
preporod Srbije) i spoljnih dugova predvidjeno je 35 milijardi dinara.
Prema recima premijera, za socijalna davanja bice iskorisceno
30
milijardi dinara, za plate budzetskih korisnika 60 milijardi dinara i za
materijalne troskove drzave 20 milijardi dinara.
Djindjic je rekao da je za subvencije u zdravstvu predvidjeno
pet
milijardi dinara, a za subvencije, uglavnom plata na zeleznici 13
milijardi
dinara.
"Pedeset milijardi dinara ostaje za sve drugo", kazao je
premijer
i najavio da ce sledece godine u budzetu biti previdjen i iznos za
kreditiranje studenata. "Nas je cilj da svako ko polozi prijemni ispit
dobije kredit, ako sam nije u stanju da finansira svoje studije",
istakao
je Djindic.
Delegacija MUPa Srbije u poseti Spaniji
MADRID, 23. oktobra 2002. (Beta) - Delegacija Ministarstva
unutrasnjih poslova (MUP) Srbije stigla je u posetu spanskim kolegama i
narednih dana upoznace se sa radom nacionalne Civilne garde.
Delegacija MUPa Srbije koju predvodi generalmajor Goran
Radosavljevic, dosla je u Madrid na poziv spanskog ministarstva. U
delegaciji su jos petorica zvanicnika novoformirane Zandarmerije MUP
Srbije.
Civilna garda u Spaniji zaduzena je za svakodnevnu sigurnost
gradjana, kao i za red i bezbednost prilikom masovnih okupljanja
gradjana,
utakmica, demonstracija i slicno.
Posebnu ulogu ima u pokrajini Baskiji, koja je mesto
teroristickih
napada organizacije ETA.
Poseta delegacije Zandarmerije MUP Srbije prva je u seriji
poseta
kolegama iz drzava clanica EU.
KOSOVO-METOHIJA
SAD POZVALE KOSOVSKE GRADJANE NA IZBORE
VASINGTON/PRISTINA, 23. oktobra 2002. (Beta) SAD su snazno
podrzale plan sefa UNMIKa Mihaela Stajnera (Micael Steiner) za
decentralizaciju Kosova i pozvale sve punoletne gradjane pokrajine da
izadju na lokalne izbore, 26. oktobra.
"SAD podsticu dalji razvoj ovog plana koji bi osigurao
sustinski
stepen kontrole na lokalnom nivou, a pritom sacuvao politicko jedinstvo
Kosova", saopstio je zamenik portparola drzavnog sekretara Filip Riker .
Vasington je, kako prenosi americka kancelarija u Pristini,
pozdravio i Stajnerove napore da nevecinske zajednice ukljuci u
svakodnevno
odlucivanje u oblastima koje i njih interesuju, kao sto su obrazovanje,
zdravstvena zastita i ostalo.
"Obaveza svih podobnih glasaca na Kosovu jeste da ucestvuju u
kosovskim demokratskim institucijama i da izadju na lokalne izbore 26.
oktobra", dodaje se u saopstenju.
Stajner je 21. oktobra pozvao lidere glavnih stranaka i
koalicija
koje ce ucestvovati na lokalnim izborima na Kosovu na razgovor o
decentralizaciji, zakazan za 1. novembar u Gnjilanu.
Solana pozvao glasace na Kosovu da izadju na izbore
BRISEL, 23. oktobra 2002. (Beta) - Visoki predstavnik Evropske
unije za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, pozvao je danas
glasace svih etnickih zajednica na Kosovu da izadju na predstojece
lokalne
izbore u toj pokrajini.
"Zeleo bih da pozovem sve glasace, iz svih zajednica na Kosovu,
da
26. oktobra ucestvuju na lokalnim izborima", navodi se u Solaninom
saopstenju.
On je dodao da je "puno ucesce" na izborima "u interesu svih
ljudi
na Kosovu", posto, kako je rekao, "demokratija i tolerancija pocinju na
lokalnom nivou".
"Ucescem obezbedjujete da se vas glas cuje. Ucesce je preduslov
da
preuzmete sopstvenu odgovornost", naveo je Solana.
Visoki predstavnik EU podrzao je u saopstenju "neumorne" napore
sefa UNMIKa Mihaela Stajnera da pomogne kosovskim vlastima u izgradnji
multietnickog Kosova na kojem, kako je rekao, "sve zajednice uce da zive
jedne uz druge, u miru i bezbednosti".
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: IDEJA O NEZAVISNOSTI CRNE GORE NIJE MRTVA
SARAJEVO, 23. oktobra (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic izjavio je u intervjuu sarajevskom "Avazu", objavljenom
danas,
da "Ideja o nezavisnoj Crnoj Gori niposto nije mrtva" i da "tvrdo veruje
da
je nezavisnost i Crne Gore i Srbije logican epilog procesa disolucije
ex-Jugoslavije".
"U predizbornoj kampanji smo posli od toga da je Beogradski
sporazum verifikovan i da je resavanje toga pitanja odlozeno za naredne
tri
godine. Posli smo i od toga da buduca Vlada mora resavati ekonomske
poteskoce s kojima se susrecemo, te da ce pitanje drzavnoga statusa Crne
Gore biti neuporedivo lakse i sa mnogo manje tenzija resavati krajem
mandata buduce vlade", kazao je Djukanovic. On je izrazio uverenje da ce
"biti sve manje protivljenja nezavisnosti Crne Gore sa Zapada, ako
buduca
vlada bude ubedljiva u resavanju ekonomske situacije i daljnem jacanju
multietnickoga jedinstva u Crnoj Gori".
Djukanovic je ocenio da su nedavnim parlamentarnim izborima u
toj
republici "stvoreni svi uslovi da se formira reformska, kompetentna i
odlucna vlada, koja ce iskoristiti sledece cetiri godine da Crnu Goru
sto
vise priblizi clanstvu u Evropskoj uniji". "Izborni rezultati su
pokazali
da je Crna Gora vrlo utemeljena na svom demokratskom, reformskom,
proevropskom putu" i da je "crnogorsko biracko telo imalo na umu ono sto
smo mi uradili tokom nekoliko prethodnih godina". "Mi smo Crnu Goru
postedeli rata, sacuvali smo multietnicko jedinstvo, sacuvali smo
temelje
drzavnosti Crne Gore onda kada su zestoko napadnuti od strane
Miloseviceve
diktature i uspjeli smo Crnu Goru usmeriti ka evropskom putu razvoja",
kazao je Djukanovic.
ZAKLJUCENO U 13:30 C
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
